Кад дође до тога да и после упозоравања морају да се бришу постови, тада нисам баш толико селективан - оду и ону постови који се не косе са правилником, већ су само мачице ширење теме или нечије личне опаске које су се већ појављивале на форуму. Последица тога: тема постаје прегледнија и информативнија.
Какогод, држите се писања о блискоисточним темама које нису издвојене као посебне теме.
Eskalacija borbe turske vojske s PKK-om, 115 kurdskih pobunjenika ubijeno u 2 tjedna
Turski ministar unutarnjih poslova, Idris Sahin, rekao je kako je u svega 2 tjedna, od 23. srpnja, ubijeno 115 pripadnika Kurdistanske Radničke Partije (PKK) u borbama koje se odvijaju na prostoru jugoistočne Turske. Najveće borbe vode se na prostoru provincije Semdinli koja graniči sa susjednim Irakom.
Što se tiče Kurda u Siriji, turski ministar je potvrdio kako Kurdi sada već kontroliraju nekoliko gradova na sjeveru Sirije i kako nastoje iskoristiti opću situaciju za svoje ciljeve i da će probati isto i na prostoru Turske - "ne mogu u tome uspjeti i neće uspjeti", rekao je Sahin.
Pojačana ofenziva turske vojske dolazi nakon što su ove nedjelje kurdski pobunjenici izveli nekoliko napada na turske granične vojne postaje.
U isto vrijeme pojavili su se navodi kako je turska vojska ušla nakratko unutar Sirije. Press TV prenosi kako je oko 100 turskih vojnika ušlo u grad Cerablos u kurdskoj regiji Kobani, no, vratili su se natrag u svoju bazu nakon sat vremena. Te navodi nitko još nije potvrdio s druge strane. Turski ministar vanjskih poslova opovrgnuo je informaciju. Glasine i neprovjerene informacije sve su učestalije posljednjih dana kada je riječ o situaciji u Siriji.
Turska opozicija istaknula je kako se ne slaže s aktualnom politikom turske vlade prema konfliktu u Siriji. Prisutnost većeg broja turskih vojnika na granici sa Sirijom dodatno je eskalirala tenzije između dvije zemlje čiji su odnosi znatno narušeni od početka sirijske krize.
Egipat je poslao oklopne jedinice i izvršio vazdušni napad na severnom Sinaju protiv "radikalnih islamskih militanata" koji su 5 avgusta ubili 16 egipatskih vojnika na kontrolnom punktu na granici sa palestinskom teritorijom Gaza
Turci pokušavaju da odrade Kurde prije završetka Sirijske priče. Smio bih se kladiti u hladno pivo da će Kurdi poslužiti za zavrtanje ruku Turcima. Naorali su i Siriji i Iranu i Rusima a sa Grcima nikad i nisu bili dobri. Faktički ta zemlja ima problem sa svim susjednim državama uključujući i Irak jer sjever koji graniči sa Turskom drže Kurdi! Zamisli Kurdske gerilce naoružane modernim naoružanjem. Ima Turcima da prisjednu baklave!
ljs ::Turci pokušavaju da odrade Kurde prije završetka Sirijske priče. Smio bih se kladiti u hladno pivo da će Kurdi poslužiti za zavrtanje ruku Turcima. Naorali su i Siriji i Iranu i Rusima a sa Grcima nikad i nisu bili dobri. Faktički ta zemlja ima problem sa svim susjednim državama uključujući i Irak jer sjever koji graniči sa Turskom drže Kurdi! Zamisli Kurdske gerilce naoružane modernim naoružanjem. Ima Turcima da prisjednu baklave!Neka im presednu,ja sam se licno iznenadio koliki bi Kurdistan zapravo bio.Mnogo veci nego sto Turci zvanicno pricaju o broju Kurda u Turskoj.
Omanski oblik Islama nije potpuno kopatibilan sa ostalim nabrojanim.
Štaviše on je negde na uslovno rečeno sredokraći između šiitizma i sunitizma,
a čak i u šiitskom delu moglo bi se reći da nije podudaran sa iranskim oblikom.
Vekovima već Oman se više oslanja u kulturološkom pogledu na zemlje van samog Arabijskog poluostrva.
Ukoliko bi ušao u takav savez to bi za njega potencijalno bio rizik.
Sve to je očigledno unutar ideje o stvaranju nekog novog Kalifata sa Ibn Saudovim potomcima na čelu, sa zadatkom protivteže, Iranu, a možda u daljoj budućnosti i Turskoj.
Usled plemenskih ali i verskih pa može se reći i kulturoloških razlika Jemen niko ne sme ni da pomene.
A Jordan očigledno preskaču jer nešto će teško ići sa ujedinjavanjem onih koji su se na silu smenjivali na čelu Šerifa Meke.
Granice te novokalifatske ideje se sigurno ne prelivaju i preko Egipta sa svojim ismailitskim uticajimima ali i Koptima a svakako da ne bi mogle da budu primenjene ni bilo gde drugde van samog poluostrva jer bi se verski i kulturno sukobile sa svim i svačim, počevši od Šita i njihovih svekolikh ogranaka, preko Druza pa do malobrojnih ostatka Hrišćana na Bliskom Istoku a u krajnjoj meri i sa većinom Sufija.
Što se krivo rodi vreme ne ispravi. Jedan ovakav pokušaj stvaranja Arapskog jedinstva će samo zapljusnuti krajeve pustinje i od njih se i razbiti, jer je Islamska civilizacija odavno mnogo šira i veća od ideja Arapskog jedinstva a svakako sve nepristupačnija nekoj ovakvoj Pax Americana varijanti.
SAudijska Arabija a pre svega njena vladarska kasta je ogrezla u svim vidovima dekadencije već decenijama u paktu sa Amerikom. Oni opravdanje vide u organizovnju širenja Islama na svim ratnim granicama od Filipina preko Tajlanda, Rusije i Balkana.
Oksimoron te situacije je da su oni dakle na tim mestima često amaerički protivnici a ne saveznici.
Drugi paradoks je da se sav njihvo uticaj i moć zasniva na plutokratiji od nafte od koje Amerikanci opet skidaju kajmak.
Skoro sa gorčinom može čovek da gleda u te plutokrate koji tim plutokartizmom ni najmanje ne odgovaraju čak ni izvornim i oštrim načelima Islama (a oni navodno podržavaju najizvorniji oblik!) kod koga je novac kao zlo ali nužno zlo oštro sankcionisan kao stvarna vrednost u životu vernika.
Sa gorčinom kažem ako čovek usporedi neke od najvećih islamskih vojskovođa i vladara iza kojih su po pravilu ostajale prazne kase a sa druge strane su ulazili u legendu svojim dostignućma.
Kako li bi Halid Al Valid gledao na ove epikurejske današnje vladare Meke baš se pitam?
Amerika se diči svojim ustavom kao izrazom ljudske slobode a sa druge strane protežira kao svoje saveznike zemlje u kojima vlada feudalizam u bukvalnom smislu, ili anarhija mafijaške narko oligarhije...
A zemlje koje su dostigle visko nivo svojevrsnog socijalizma i krenule putem nauke i tehnike i gde su se počeli javljati i prvi znaci toleranicje (što je u biti Islama prirodno stanje) uništava bez milosti.
Takva reakcija će na kraju sasvim sigurno dobiti i još goru kontrareakciju i šejtan će se radovati ljudskoj gluposti i slabostima a Bog će opet gledati na nas onako kao uvek, čekajući i da mi jednom progledamo.
Taki vakat i naopak zeman.
vrabac ::Omanski oblik Islama nije potpuno kopatibilan sa ostalim nabrojanim.
Štaviše on je negde na uslovno rečeno sredokraći između šiitizma i sunitizma,
a čak i u šiitskom delu moglo bi se reći da nije podudaran sa iranskim oblikom.
Vekovima već Oman se više oslanja u kulturološkom pogledu na zemlje van samog Arabijskog poluostrva.
Ukoliko bi ušao u takav savez to bi za njega potencijalno bio rizik.
Sve to je očigledno unutar ideje o stvaranju nekog novog Kalifata sa Ibn Saudovim potomcima na čelu, sa zadatkom protivteže, Iranu, a možda u daljoj budućnosti i Turskoj.
Usled plemenskih ali i verskih pa može se reći i kulturoloških razlika Jemen niko ne sme ni da pomene.
A Jordan očigledno preskaču jer nešto će teško ići sa ujedinjavanjem onih koji su se na silu smenjivali na čelu Šerifa Meke.
Granice te novokalifatske ideje se sigurno ne prelivaju i preko Egipta sa svojim ismailitskim uticajimima ali i Koptima a svakako da ne bi mogle da budu primenjene ni bilo gde drugde van samog poluostrva jer bi se verski i kulturno sukobile sa svim i svačim, počevši od Šita i njihovih svekolikh ogranaka, preko Druza pa do malobrojnih ostatka Hrišćana na Bliskom Istoku a u krajnjoj meri i sa većinom Sufija.
Što se krivo rodi vreme ne ispravi. Jedan ovakav pokušaj stvaranja Arapskog jedinstva će samo zapljusnuti krajeve pustinje i od njih se i razbiti, jer je Islamska civilizacija odavno mnogo šira i veća od ideja Arapskog jedinstva a svakako sve nepristupačnija nekoj ovakvoj Pax Americana varijanti.
SAudijska Arabija a pre svega njena vladarska kasta je ogrezla u svim vidovima dekadencije već decenijama u paktu sa Amerikom. Oni opravdanje vide u organizovnju širenja Islama na svim ratnim granicama od Filipina preko Tajlanda, Rusije i Balkana.
Oksimoron te situacije je da su oni dakle na tim mestima često amaerički protivnici a ne saveznici.
Drugi paradoks je da se sav njihvo uticaj i moć zasniva na plutokratiji od nafte od koje Amerikanci opet skidaju kajmak.
Skoro sa gorčinom može čovek da gleda u te plutokrate koji tim plutokartizmom ni najmanje ne odgovaraju čak ni izvornim i oštrim načelima Islama (a oni navodno podržavaju najizvorniji oblik!) kod koga je novac kao zlo ali nužno zlo oštro sankcionisan kao stvarna vrednost u životu vernika.
Sa gorčinom kažem ako čovek usporedi neke od najvećih islamskih vojskovođa i vladara iza kojih su po pravilu ostajale prazne kase a sa druge strane su ulazili u legendu svojim dostignućma.
Kako li bi Halid Al Valid gledao na ove epikurejske današnje vladare Meke baš se pitam?
Amerika se diči svojim ustavom kao izrazom ljudske slobode a sa druge strane protežira kao svoje saveznike zemlje u kojima vlada feudalizam u bukvalnom smislu, ili anarhija mafijaške narko oligarhije...
A zemlje koje su dostigle visko nivo svojevrsnog socijalizma i krenule putem nauke i tehnike i gde su se počeli javljati i prvi znaci toleranicje (što je u biti Islama prirodno stanje) uništava bez milosti.
Takva reakcija će na kraju sasvim sigurno dobiti i još goru kontrareakciju i šejtan će se radovati ljudskoj gluposti i slabostima a Bog će opet gledati na nas onako kao uvek, čekajući i da mi jednom progledamo.
Taki vakat i naopak zeman.
Sa dosta toga se slažem kao što je velika dekadencija arapskih kraljevskih porodica ali u nekim stvarima si fulao.
Ujedinjenje arapskih država je neminovnost. Sadašnje granice su iscrtali Englezi koji su i dali vlast kraljevskim porodicama u večini tih zemalja tako da je nastalo privremeno stanje kojem mora doći kraj.
Naravno nije lako tek tako ukinuti neku od tih država čije postojanje je podpuno neprirodno i služi samo interesu Izraela jer protiv sebe ima rascjepkane državice umjesto jedne snažne i jedinstvene arapske države.
Vladajuče porodice su postale autoritet koji znači garanciju stabilnosti u regiji a šta znači kada se
ono dovede u pitanje vidimo u Siriji. Usput Jordan, Palestina, Libanon i današnja Sirija su nastali cijapanjem istorijske oblasti koja se nazivala Sirija.
Glavno pitanje je da li Arapi žele da se oslobode okova koji su im nametnuti nakon I sv.rata ili da nastave kao do sada da budu podložni političkim uticajima sa Zapada i bez mogučnosti realizacije vlastitih političkih interesa.
Vojske su sigurno najsvjesnije prednosti koje bi im donijela jedinstvena arapska država jer ne bi morale strepiti da če nekada doči na red da im se uvodi demokratija kao u Iraku a država usput uništi. Ukoliko bi se našli sposobni pojedninci u arapskim vojskama mogli bi preko noći nacrtati novu političku kartu na Bliskom istoku.
Jednostavno bi, ukoliko naprave zajednički dogovor i izaberu među sobom glavnokomandujućeg, u isto vrijeme pohapsili sve članove svih vladajučih porodica i odveli ih na neko ostrvo na Pacifiku gdje bi u miru i blagostanju proveli ostatak života. Proglasili bi ujedinjenu Arapsku republiku i uspostavili vojnu vlast kao u Egiptu sve dok se ne provedu slobodni i fer izbori nakon čega bi je predali izabranoj Vladi ma ko da je sačinjava.
Naravno sve pod uslovom da se generali među sobom ne pomlate oko vlasti što je vrlo moguće poznavajući arapski mentalitet.
