offline
- Pridružio: 21 Jan 2012
- Poruke: 532
|
Napisano: 07 Okt 2014 18:43
renba ::mickie ::pein ::ISLAMSKA DRŽAVA PUTINU NUDI PAKT 'Rusiji pristup naftnim poljima, a nama nuklearna bomba
http://www.jutarnji.hr/otkriven-tajni-plan-islamsk.....e/1225607/
Ovo je odlicno sto oce da se okrenu RUsiji samo mnogo traze. Nuklearnu bombu nece dobiti. Mogu da dobiju neki avioncic i tenkic, da razhebu Tursku i saudiju pod uslovom zaustave sve ofanzivne operacije protiv Asada. I naravno, taj pakt ne moze da bude javan, to je nesto kao Molotov-Ribentrop.
Vec je pisao ruski analiticar Pyotr Akropov da IS moze da odgovara Rusiji. Mislim da je postovan tekst o tome na ovom forumu.
Тај би текст волео да видим. Неком логиком, одговара Русима и Америка да буде јака
Naso sam http://www.intermagazin.rs/na-bliskom-istoku-je-u-.....ilizacije/
Dopuna: 07 Okt 2014 18:56
Ali, gde je u tome mesto Rusije?
Da bismo odredili položaj Rusije u ovoj bici, treba jasno označiti naše glavne geopolitičke interese.
Prvo. Rusija je zainteresovana za likvidaciju američke svetske hegemonije, kako vojne tako i finansijske – znači, Rusiji odgovara poraz SAD na Bliskom Istoku. Poraz u ovoj regiji lišiće američku imperiju mogućnosti da pretenduje na globalno gospodstvo i znatno će oslabiti njene pozicije pred „poslednju i odlučujuću bitku”, koju ona planira protiv Kine u Pacifiku.
Drugo. Rusija je zainteresovana za izgradnju multipolarnog sveta koji se zasniva na ravnoteži snaga i interesa glavnih svetskih civilizacija, pri čemu bi svaka imala mogućnost da maksimalno razvija i čuva sopstvene tradicije i kulturu, sarađujući sa drugima i ne pokušavajući da ih potčini sebi ili da im nametne svoj model kao obavezan. Islamska civilizacija (uključujući i njenu arapsku komponentu) bez sumnje jeste jedna od pet najjačih i originalnih civilizacija na Zemlji – pored kineske, indijske, evropske i ruske.
Oslobađanje Arapa anglosaksonskih okova – pitanje je vremena, istorijski gledano – u bliskoj budućnosti. Od toga kako će se odvijati taj proces u mnogome zavise i budući odnosi muslimanske civilizacije sa ostalim velikim civilizacijama, koje su sve njeni susedi.
Kalifat, odnosno verska osnova buduće ujedinjene islamske države, jeste najperspektivnija i bliska muslimanima forma njenog postojanja, pri čemu je današnji kalifat, svakako, tek skica budućnosti, rođene u grotlu građanskog i oslobodilačkog rata koji bukti na Istoku.
Budući kalifat će, svakako, biti uređen po federativnom principu, jer drugačije neće biti moguće da se zajedno okupe Arapi, Persijanci i narodi Jugoistočne Azije, šiiti i suniti. U ujedinjenom islamskom svetu nema ničeg nemogućeg – dovoljno je da se prisetimo da je pre početka 19. veka veći deo Arapa živeo u ujedinjenoj državi pod vlašću kalifa.
Drugim rečima, Rusiji strateški odgovara preporod u najmanju ruku arapskog kalifata i ne odgovara da podržava bilo kakve „krstaške ratove” Latina protiv muslimana (imajući u vidu da je Zapad više puta koristio pohod protiv muslimana kako bi prikrio svoj napad na pravoslavne – kao što je, naprimer, bilo sa pljačkom Konstantinopolja početkom 13. veka).
Treće. Rusija je zainteresovana za bezbednost i stabilnost na svojim južnim granicama – čak ne današnjim, već istorijskim, imajući u vidu da je integracija postsovjetskog prostora –prioritetni geostrateški zadatak Moskve.
Južne granice to su Kavkaz i Srednja Azija, odnosno regije sa muslimanskim stanovništvom. U Čečeniji i Tadžikistanu je već prošao rat koji je bio posledica raspada SSSR-a i nije imao ozbiljnu versku pozadinu.
Ruski muslimani, kako u Povolžju tako i na Severnom Kavkazu su, svakako pod uticajem radikalnih islamista, ali jedinstveno vekovno iskustvo uzajamnog delovanja ruske civilizacije sa „muslimanima Svete Rusije” (sa Tatarima i Baškirima), kao i neophodan ozbiljan rad na podršci baš tradicionalnim za Rusiju pravcima islama širiče mogućnosti za sprečavanje odvajanja muslimana od ruske države i civilizacije.
Pogotovo što je najveće nezadovoljstvo kod ruske islamske ume u postsovjetskom periodu izazivala baš liberalna globalizacija, odnosno odstupanje Rusije od svojih civilizacijskih tradicija, porodičnih i društvenih vrednosti, koje čine suštinu ruskog civilizacijskog koda. Njihovo neminovno obnavljanje dovešće do uzajamnog poverenja i oslabiće međunacionalne protivrečnosti.
U Srednjoj Aziji će vraćanje ruskog uticaja takođe ojačati tamošnje nacionalne snage, koje shvataju korist saveza sa Rusijom. Problem država Srednje Azije, koje graniče sa Avganistanom ima više nacionalni (zbog toga što isti narod živi sa obe strane granice), nego verski karakter.
Za jaku Rusiju islamski kalifat na jugu nije opasan, a slaba će pasti pod udarimaa sa Zapada i bez „pretnji sa juga”.
Četvrto. Rusija je zainteresovana za borbu protiv terorizma. Nas sve vreme plaše da će se radikalni islamizam, ili još gore, islamski terorizam preliti na našu teritoriju. To podrazumeva da mi moramo – zajedno sa „civilizovanim svetom” – da se borimo protiv islama svuda gde je to moguće: trenutno to treba činiti u Avganistanu i Iraku.
A šta je to „islamski terorizam”? To je oblik protesta protiv zapadne ekspanzije, kako vojne tako i civilizacijske, protiv okupacije i slamanja kulturnog koda.
U Čečeniji su takođe pokušavali da se „odomaće” radikalni islamisti, podržavajući terorističke metode u redovima čečenskog naoružanog podzemlja. Ali, Rusija ne samo što nemilosrdno uništava teroriste, već i ne preti veri, načinu života Čečena. Zato su Čečeni u većini izbabrali Rusiju, a ne kalifata (da ne govorimo o tome, da su iza „radikalnih islamista” u Čečeniji često stajale anglosaksonske obaveštajne službe).
Pokušaji radikalnih islamista (između ostalog i među Čečenima) koji sada ratuju u Siriji i Iraku, da prete Rusiji odmah su izazvale ljuti prekor predsednika Čečenije Ramzana Kadirova.
Dakle, Rusija treba da se bori protiv terorizma u svojoj kući i protiv onih koji joj prete s nalaze se van njenih granica, ali ne treba da povlađuje SAD-u u njihovoj želji da „terorizmom” nazovu svaku nacional-oslobodilačku borbu.
Jasno, Anglosaksonci neće odustati od pokušaja da protiv Rusije iskoriste „radikalni islam”, ali što se više Zapad upliće u rat u islamskom svetu (sada Amerikanci ubijaju islamiste bezmalo u desetak muslimanskih zemalja – od Libije do Jemena), utoliko će smešnije izgledati pokušaji da se Rusija predstavi kao „glavni neprijatelj muslimana”.
Rusija, u svakom slučaju, nije neprijatelj islama – kako zbog svog višemilionskog muslimanskog stanovništva, tako i zbog jedinstvenog karaktera naše pravoslavne civilizacije, koja ne teži da poništi narode koji su joj se pridružili (za razliku od globalnog anglosaksonskog projekta, koji niveliše sve nacije pod svojim uticajem). Isto tako i muslimanska civilizacija zna da razlikuje neprijatelje od prijatelja.
Decenije ratovanja SAD na Bliskom Istoku, koje su postale vrhunac vekovne zapadne ekspanzije u tom regionu, neminovno će se završiti njihovim porazom i bekstvom – daj Bože da to rezultira rušenjem SAD kao supersile, a ne nuklearnim ratom u tom regionu, koji oni, sami to ne shvatajući, provociraju svojom agresijom.
Milioni ubijenih i izbeglica, razrušeni gradovi, građanski ratovi i katastrofe – sve to iza sebe ostavljaju globalizatori. Rusija je na sebi osetila svu snagu agresije Zapada u proteklom stoleću, ali je uspela da odbrani svoju civilizaciju. Sada su žrtve globalne agresije Zapada postali Arapi koji su već razdvojeni, a još pokušavaju da ih dodatno posvađaju. Ali, oni će svejedno pobediti.
Neće pobediti kalifat već arapska, muslimanska težnja ka samostalnosti i dostojanstvu, ka životu na svoj način i sa svojom verom.
|
...
