offline
- vasiljevic
- Elitni građanin
- Pridružio: 09 Jan 2006
- Poruke: 1519
- Gde živiš: Beograd
|
@CheefCoach :
Brilijantni nismo ali da krenemo redom pa da vidiš da i ovakvi kakvi smo imamo po neko rešenje.
1. Mi i danas imamo oko 100 agencija jer smo uspešno ukinulli njih 6 od toga verovatno i jedinu koja je morala da ostane, onu koja se bavila kontrolom kvaliteta i sertifikacijama. No, one svake godine pojedu bar 1 milijardu evra a da od njih nemamo nikakve koristi. Koliko imaš koristi od agencije koja čak i nema svoje prostorije, a uredno plaćamo zaposlene tamo? Nikakve. Jedna Nemačka ima ukupno 6 agencija. Dakle, eto nama 1 milijarda slobodno. Dalje, državna administracija je pre koji mesec imala preko 37.000 zaposlenih. Kod diktatora je to bilo sve ukupno 7000. Eto nama još para. Treba vratiti SDK jer je u vreme dok genije Dinkić nije pametno je ukinuo preko nje išao sav platni promet i naplata poreza i svih ostalih stvari je bila daleko preko 90%, tačnije bili smo na 2om mestu u svetu, iza Kanade. Dakle, opet višé para. Nek bude samo ona milijarda, pa tako 4 godine i eto dobre osnove da se dođe do jake industrije. Para ima, samo ih treba uputiti gde je potrebno. Plus, imala je ponuda Rusije za kredit od 10 milijardi sa odloženim početkom plaćanja i minimalnim kamatama sa velikim izgledom da on bude otpisan kasnije kako je to rađeno sa mnogim drugim zemljama gde su ulazili ili gde imaju interesa. Jeste, 3-3.5 milijardi je trebalo biti za naoružanje, ali opet ostaje 6.5-7 milijardi za ulaganje u industriju.
2. Tehnologija je prvo znanje i mi njega imamo i pored svih ljudi koji su otišli. U krajnjem slučaju, i to je rešivo. Zapad je daleko od toga da je gadljiv na pare, a ima dosta toga i u Rusiji, i u Kini koje su danas mnogo toga osvojile i koje će ti rado prodati i po nižim cenama od onih na zapadu. Imaš kod nas i jednu Lolu koja može da napravi mnogo toga (bar je mogla pre privatizacije), ona je bila fabrika koja je pravila druge fabrike, čak i robotizovane mašine koje mi i dalje smatramo nekim wow čudom.
3. Tržište je ono gde imaš prolaz po odnosu kvalitet i cena. Sve ostalo je pitanje reklame. Dakle, nije ni to preveliki problem. Par primera. I dan danas, onaj Zmaj koji je prekinuo proizvodnju kombajna dobija wow zahteva za rezervnim delovima i pitanja gde mogu danas da se kupe njihovi kombajni. IMT ima gomile zahteva za traktorima, čisto informativn: od toog jednog traktora državi bi ostalo daleko više nego od prodaje jednog Fijata 500. Minel dobio zahtev od Rumuna da isporuči trafoe koje više ne radi, pa na kraju dotični molili da im se da dokumetacija da bar oni sami prave kad mi nećemo. Itd, itd, itd....
4. Konkurencija je pitanje cene radne snage, cene sirovina i najvažnije cene električne struje. Po ceni radne snage, pa ajd ovako da biti bilo jasno. Zadnji podatak koji sam našao kaže da ako se poredimo sa Kinom, i njenih 16 ili 19 provincija (da ne jurim koliko ih je), naša prosečna plata je marginalno veća od njihove 3 najsiromašnjije provincije, a daleko manja od onih koje su izvozni motor dotične. Pa smo onako usput saznali da ipak nismo baš toliko neradnici i da kod nas se uvek dobijao visoko srednji kvalitet proizvoda po vrlo povoljnoj ceni. To je i pitanje željezare. Nije problem ako ona pravi gubitke a time isporuči tvojim fabrikama jeftin čelik. Tad si konkurentniji. Mnogo veća zarada na kraju je ako ide krajnji proizvod a ne poluproizvod. Iz te zarade lako pokrivaš gubitak. Problem je ako to isporučuješ Fijatu i kad mi finansiramo Fijat, recimo.
5. Neće ti zapad nikad dati da se razviješ ako ih pitaš. Jednostavno, radiš i praviš, i ideš svojim putem. A to znači i promenu politike, nije jedan put već više njih. Kad vide da nemaju kontrolu, tad će ili sarađivati da bi imali kakav takav uticaj ili će te potpuno izgubiti. Prosto.
Da li bi Rusi probali da kontrolišu? Da. Na nama je odluka koliko bi im dozvolili upliva. I zašto. To je kao pitanje baza SAD. Da, baza je veliki upliv. Ali nije tačka koja dovodi zemlju u sitaciju da mora da bezuslovno sluša. Primer je Grčak koja je recimo dozovlila za vreme našeg bombardovanja da jedino tankeri imaju pravo da poleću, ništa više. Ti kao domaćin imaš prava da nešto odlučiš i utičeš. Ne mora da bude baza, primer je odnos SAD i Izraela. Itd, itd, itd... Dakle, treba imati znanja, granice i jasno postaviti praviila igre. OK, damo vam bazu za jasne pisane garancije da će te braniti nas i naše interese. Vi iza raketnog štita u srce Evrope, mi pare i da nas ne pritiskate. Fer i pošteno. Interes i za vas i za nas.
Nemamo more ali imamo Dunav. Neka EU uvede sankcije, sve dok to nije sankcije UN Rusi i ostali imaju odrešene ruke da isporuče šta žele. Dunav je međunarodna reka, regulisano gomilom međunarodnih zakona, i tu EU ne može da zaustavi nijedan brod koji bi imao Srbiju kao destinaciju niti da zapleni ništa od tovara. U krajnjem slučaju, Evropi treba ruski gas i nafta. Nekoliko dana bez toga i nema frke, sve ide, ionako kasnije sve to plate sami Evropljanin. Naučili to Rusi iz igre sa Ukrajinom. Svaki put je cenu platio krajnji potrošač a Rusi dobili šta su hteli.
Rat sa NATO.... Ja sam odavno govorio da treba eksploatisati neprijateljeve slabosti. Za nas, rat sa njima je totalni rat. Za njih je to neštto usput što najveći broj ljudi ne razume i ne žéli da razume. Oni nisu ratovali na svojoj teritoriji decenijama. Osetljivi su na gubitke, a kamoli na udar po njima. Mogu da izdrže do nekle. Kad počnu da nestaju Mercedes, VW, Reno, Fijat ( da pomenemo najpoznatije nama) i recimo počnu žrtve u sred Berlina, Pariza, ili gde već tad je đavo odneo šalu. Raste nezaposlenost, ljudi su nervozni, kako popuniti budžet, kako prodati priču o demokratiji i slobodi, velikim planovima i sl. Tad se mora bežati napolje. To je njihova slabost, lepo je dok je na TVu, ne valja kad je kod tebe kući. I to govori kako treba raditi posao. I gde treba razvijati. Usput, nema šanse da bi nas pobili kao zečeve. Ima mnogo stvari gde bi mogli da napravimo cele analize koliko bi im trebalo ljudske snage, bajoneta narodski rečeno, da bi uopšte razmatrali ulazak na našu teritoriju. To nisu desetine hiljada, to jecifra od oko 700.000 bajoneta. Da bi imali šanse da nešo urade. Treba imati podatke da bi znalo šta se izjavljuje. Te izjave su izjave političara koji plaše sve, jer jedino uplašeni ljudi će prihvatiti svašta.
Inače, onako usput Vučić je između ostalog izjavio i tamo dole da bez potpisa ne bi bilo ni Srbije (opet plašimo ljude glupostima), izjavio da od njega nema nikoga ko ih više voli, da moramo da shvatimo da višé nikad nećemo pobediti, da će pečát na diplomama biti onoga čiji je univerzitet (a zaboravio da napomene i da taj univerzitet mora da radi po kosovskim zakonima, dakle, da mora biti kosovski), da će finansije školstva ići preko komercijalne banke, da nema odbrane Kosova bez one u koju su uključeni Srbija, Brisel, Vašington i Moskva (sad, ne znam gde je zadnja bila na pregovorima, jer je niko nije ni pozvao niti su bili tamo, opet spinovanje), bilo je 500-1000 ljudi na mitingu u Beogradu (svaki dan bez mitinga na onom mestu je bar 500 ljudi, u bilo kom momentu, opet spinovanje) i odmah ih utešio da ne budu razočarani povodom toga, prikrivena pretnja izjavom da je on na poziciji većine i da može da radi i bez njih, pa onda dobar policajac koji kaže ali ja odlučio da vas slušam, našli smo glavnog zlikovca tamo dole i ovde ( dole je Jakšić, ovde je to sada DSS) uz izjavu da on poštuje Koštunicu, mada ga je odmah prozvao zbog amnestije 2000te, pohvali sebe zbog dogovora oko granice i kao se tamo potuju naše tablice ( a plaćanje 100 evra da se izađe i uđe nema pomena, nije bitno), oko dokumenata ćé da lome koplja (opet, posle svega izjava da ćé i dalje biti gorkih pilula), izjavio da nigde u dokumentu ne piše da će se poštovati kososki ustav (nije nego), a na pitanje da li srbi iz ustavno pravnog sistema Srbije prelaze u ustavno pravni sistem Kosova rekao da to nije baš tako i da je to pojednostavljena slika. Sve u svemu, spinovanje, rekli smo gomilu stvari i nismo rekli ništa, malo pretnji i malo tešenja.
Najbitnije za mene je da su našli najverovatnije rešenje da ustavni sud izjavi da je nenadležan. I to najverovatnije na način da izjavi da to nije pravni akt koji ima zakonsko dejstvo već je to verovatno neko nebitno glasanje skupštine oko nečéga što nije bitno. Da odmah kažem, kad vlada potpiše i usvoji neki sporazum, to je pravni akt, a kad skupština to izglasa to postaje pravno obavezujuće. Tako da će se početi sa tumačénjem i traženjem puta da se izvuku i proglase nenadležnim za zaštitu ustava. Moja karta na ovo, a videćémo koliko sam u pravu. A sada, odoh na posao  .
|
