Rusija - Zapad, ekonomske i vojne sankcije

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Цена нафте изнад 50 долара за барел
Светска цена нафте први пут од јула ове године порасла је на вредност од преко 50 долара за барел и то захваљујући порасту потражње.

Када је реч о нафти марке „брент“, њена вредност је порасла за 1,08 одсто и износи 53,84 долара за барел.

Инвеститори су оптимистично прихватили недавну изјаву генералног секретара Организације земаља извозница нафте (ОПЕК) Абдулаха ел Бадрија, који је појаснио да је раст цене нафте резултат константног раста потражње тог енергента. Он је прецизирао да потражња расте за око милион и по барела дневно, што је више него што је предвиђано.
Светски брокери такође су оптимистични, а специјалиста из компаније „Мизухо Секјуритис“ Боб Џогер прокоментарисао је ове промене на тржишту рекавши да је тренутно ово најважније дешавање, поготову што је пораст потражње потврдио и генерални секретар ОПЕК-а.

Опширније: http://rs.sputniknews.com/svet/20151009/1100154184.....z3o3s604pN

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

EU Partially Lifts Anti-Russian Sanctions

Citat:The European Union has lifted sanctions on Russia's rocket fuel components needed for European space program launches, according to the document published on the website of the Official Journal of the European Union.

http://sputniknews.com/politics/20151009/102827491.....tions.html

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Укупни дуг се у САД попео на 62,1 билион долара и достигао 350 одсто америчког БДП
Прошле године је државни дуг САД износио 109,9% БДП-а, што је нешто више од 18 билиона долара. То је, наравно, много, али укупан износ дуга земље је много важнији и интересантнији показатељ. А он је у САД већ достигао 350% БДП-а! У ову огромну цифру улази дуг породица, финансијски, корпоративни и државни дуг

ПОДАЦИ Bank of America Merrill Lynch разоткрили су да 0,1 одсто Американаца располаже богатством као 90 одсто њихових сународника.

Тај 0,1 одсто држи 22 одсто укупног богатства САД.

Године 1929 – када је у САД почињала Велика депресија – 90 одсто Американаца држало је у својим рукама 16 одсто националног богатства.

Америчка шљаштећа фасада има можда још опаснију скривену позадину.

Прошле године је државни дуг САД износио 109,9% БДП-а, што је нешто више од 18 билиона долара. То је, наравно, много, али укупан износ дуга земље је много важнији и интересантнији показатељ. А он је у САД већ достигао 350% БДП-а!

Обично се амерички ниво консолидованог дуга одређује на основу ФРС обрасца Z.1 Flow of Funds (section L.1).

Крајем марта 2015. године објављено је последње издање овог обрасца, који је укључивао укупни обим инструмената кредитног тржишта (Total Credit Market Instruments). Тада су сви сазнали да је укупан дуг САД већ достигао 330% БДП-а, премашивши 59 билиона долара.

У ову огромну цифру улази дуг породица, финансијски, корпоративни и државни дуг.

А онда је ФРС одједном престао да објављује уобичајене податке. У другом кварталу извештај Z.1 је изашао без уобичајених табела. Очигледно је да је до 18. септембра амерички регулатор примио велики број питања о разлозима не обајвљивања информација па је крајем прошле недеље објавио званични извештај.

Испоставило се да је индикатор "инструменти кредитног тржишта" избирсан, а уместо њега су се појавила два показатеља - "дужничке хартије од вредности" и "кредити".

Ови показатељи сада садрже сву активу и обавезе које су претходно улазиле у "инструменте кредитног тржишта". При чему су у методологију уведене неке промене што је резултирало тиме да укупан износ консолидованог дуга порасте за 2,7 билиона долара.

Одсад ће у извештајима ФРС укупан дуг бити - збир две категорије инструмената: дужничких хартија од вредности и кредита.

ФРС је успео једним ударцем да убије две муве. Прво, сада је могуће не објављивати једноставан инструмент који је могао да разуме свако ко то пожели и притом био у стању да оцени обим укупног дуга САД. Друго, регулатор је тихо и неприметно повећао укупан дуг на 62,1 билиона у односу на 30. јун 2015. године.

Поступак ФРС се може разумети. Пре само неколико месеци дигло се много прашине у медијима, када се сазнало да је укупан дуг премашио 330% БДП-а.

Изненађујуће, подаци о БДП-у нису ревидирани навише, што значи да је укупан износ дуга већ достигао 350% БДП-а!

И о овоме нико није известио, најзначајнији медији ћуте, јер до сада није било званичних изјава и саопштења која би укључивала ову цифру. То је веома чудно, с обзиром на забринутост која влада због дужничких проблема у свету.

Мада, зашто још једном узбуњивати народ, чим се индекс S&P врати на 2.000 поена - све се заборавља?
http://fakti.org/globotpor/alter-america/ukupni-du.....rickog-bdp

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Stara priča a brojač duga nije tajna i na netu ga ima na više mesta. Može da se lepo prati a ko voli na našem npr. ima kod Dragaša.
Ipak bez namere da se relativizuju ogromne cifre nije svejedno kome se duguje i u kojoj valuti.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Cudi me da do sada niste shvatili da je totalno nebitno koliko i kome duguje USA

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

svetoven.pogled.info/news/52684/Rusiya-mozh.....t-sa-u-nas

Русија може да има колко год нуклеарних ракета и кофера, али док год 500 милијарди руских долара стоје у нашим банкама, запитајте се, ко у руској политичкој елити и тајкунским круговима има намеру да баца те ракете на америку?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Нека ММФ позајми Украјини да нам врати дуг
Русија није тражила од Кијева превремено враћање дуга од три милијарде долара како не би довела своје украјинске колеге у незгодан положај, али се тај новац мора вратити, рекао је председник Владимир Путин.

„Да вас подсетим, ми одавно имамо право да тражимо исплату овог дуга пре децембра. Мислим на то да су ступили на снагу услови у складу са нашим уговором о пружању овог кредита. Међутим, ми то нисмо радили управо да не бисмо довели наше украјинске колеге у тежак положај и не отежамо и без тога тешку ситуацију у економији. Али, новац је наш и нека нам га врате“, рекао је Путин на састанку са члановима Владе.

Председник је предложио ММФ-у да пружи додатну помоћ Украјини од три милијарде долара, како би она можда могла да исплати дуг Русији.

„Зашто ММФ не позајми Украјини те три милијарде долара како би она могла да исплати дуг? Зашто мењати своја правила за неку земљу, кршећи сам систем и правила функционисања ММФ-а? Разговарајте са колегама. Чини ми се да је лакше ићи тим путем — додати Украјини три милијарде како би могла да врати дуг и сви би били задовољни и радили би нормално“, рекао је Путин.

Украјина је у септембру покренула правну процедуру реструктурирања дела свог државног дуга. Влада Украјине је раније укључила у реструктурирање и дуг Русији у вредности од три милијарде долара. У Кијеву га сматрају комерцијалним, а не државним кредитом. Русија је више пута саопштавала да не планира да учествује у реструктурирању и да ће тражити измиривање дуга до децембра.

Опширније: http://rs.sputniknews.com/rusija/20151013/1100268003.html#ixzz3oTLGuNSC

• 2Ovo se svidja korisnicima: su27, stalker
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 13 Okt 2015 21:02

Krusarac ::Cudi me da do sada niste shvatili da je totalno nebitno koliko i kome duguje USA

To nije tacno. Svaki investitor strepi da vrednost svoje investicije moze da izgubi vrednost - pitanje je samo na koji nacin se meri ta vrednost. US $ je jos uvek manje-vise rezervna moneta - vrednost zlata, nafte, psenice, kuruza, itd. itd. se jos uvek citira u US $ na svetskim berzama - ALI to ne znaci da ce to tako potrajati ako se USA ne ponasa u skladu sa odredjenom disciplinom koju strani investitori ocekuju. Strane investicije koje kupuju SAD dug (engl. US debt) kad kupe US Federal Bond-ove mogu da naprave haus u SAD (ali i njima samim) ako bi unovcili te bonove pre roka isplate - onako odjedanput (jer izgube neko poverenje da ce na kraju investicije ralizovati neku stvarnu dobit). Tada vrednost US $ bi pala drasticno - a time i standard zitelja SAD i njihovih korporacija ....ali u isto vreme vrednost investicija iz inostranstva bi se isto tako istopile. Dakle, kolaps US ekonomije moze veoma lako da dovede do kolapsa celokupne svetske ekonomije ...i niko nije u tom slucaju bezbedan - dakle svi onda gube ..i to katastrofalno.

Dopuna: 13 Okt 2015 21:11

kemajoran ::http://svetoven.pogled.info/news/52684/Rusiya-mozhe-da-ima-yadreni-kufarcheta-no-500-mlrd-dolara-na-ruskiya-elit-sa-u-nas

Русија може да има колко год нуклеарних ракета и кофера, али док год 500 милијарди руских долара стоје у нашим банкама, запитајте се, ко у руској политичкој елити и тајкунским круговима има намеру да баца те ракете на америку?

I ako neki veruju matoroj budali koji mrzi Ruse iz svojih petnih zila oduvek - onda zasluzuju sve sto im zivot donese. Zbignew je odavno "ispucao" svoje politicke kredite - i cinjenica da kao matori fosil i dalje pokusava da se cuje ....kaze sve onima koji zele da cuju istinu. Kao sto vidite, onaj drugi fosil - Henry Kissinger - je mnogo pametniji i mnogo vise cenjen ....i vecinom cuti. OK - mozda i ne moze vise da govori u 92. godini zivota ali nije lupao ni kad je bio dosta mladji .....

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Krusarac ::Cudi me da do sada niste shvatili da je totalno nebitno koliko i kome duguje USA
Ја нисам схватио,а вероватно и још неко,па би било добро да нам објасните ово,ако није проблем...?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Benzin oborio proizvođačke cene, "zaglibila" ekonomija SAD
VAŠINGTON - Proizvođačke cene u SAD su u septembru pale zbog jeftinijeg benzina, što je najnoviji pokazatelj deflatornih pritisaka u američkoj ekonomiji, ocenila je agencija Frans pres.

Prema podacima američkog ministarstva za rad, indeks proizvođačkih cena (PPI) je u septembru pao 0,5 odsto posle stagnacije u avgustu, prenosi agencija AP, i dodaje da su, kada se izuzmu kolebljive cene hrane i energenata, osnovne cene pale u septembru 0,3 odsto.

"Ekonomija je zaglibila, a deflatorni pritisci su ključni rizik", izjavio je glavni ekonomista banke Mizuho sekjuritiz, Stiven Rišuito.

Veleprodajne cene u SAD su u septembru pale 1,1 odsto u odnosu na isti period lani, što je osmi uzastopni mesec njihovog pada. Cene benzina su u septembru smanjene za 16,6 odsto, a hrane za 0,8 odsto.

U međuvremenu, potrošačke cene su jedva porasle, a prema podacima Feda su porasle tek 0,3 odsto u avgustu u odnosu na isti period lani.

Najnoviji podaci o inflaciji su daleko ispod zacrtanog cilja Feda od 2,0 odsto, što je jaz koji bi, prema ocenama AP-a, mogao naterati zakonodavce Feda da odlože podizanje kamatne stope na zasedanju 27-28. oktobra.
http://www.novosti.rs/vesti/planeta.299.html:57191.....nomija-SAD