Tenkovi T-54 i T-55

• 2Ovo se svidja korisnicima: bojank, YugoSlav
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

ekser222 ::U jednoj grupi Paluba/MCM expert group objavljen je tekst sa X-a.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Kažu da je kineski tenk, ali nije. Ovo je tenk T-55 sa domaćom, Fotona, modifikacijom. Na tenku se vidi sistem upravljanja vatrom proizvođača Iskra, Fotona, Slovenija.

Tenk T-55 su imali Iračani, zarobili ga Iranci u onom njihovom osmogodišnjem ratu, modifikovali ga Slovenci u Teheranu (sreo sam ih u Teheranu) i onda ga polonili Hutima.

Iranci su zarobili dosta tenkova od Iraka. Dok sam u Iranu radio na američkom tenku M-60 trebao mi je upuštač elektromotora koji pumpa ulju hidraulički sistem tenka, te sam tražio da skinem dio sa tenka T-55 ili T-72 koje sam vidio u kasarni u kojoj sam radio. I skinuo sam ga sa T-55. A T-72 je bio iračka verzija koju sam tada prvi put vidio.

Bojim se da je na slici T-55AM1 čehoslovačke proizvodnje; vidi se po specifičnom kućištu lasdalja i po specifičnom meteosenzoru značajnim za čehoslovačke modernizacije (T-55AM1, T-55AM2, T-55AM2B).




Iranska modifikacija T-54 odnosno T-55 gde su Slovenci budžili EFCS-3 se zove Safir-74. 99% slika istog sadrži i elemente domaćeg ERA koji liči na K-1, mada imam i par slika "gologuzih". Ova je iz 1997. Svojevremeno je jedan bratić pisao na jednom mestu da mu treba pomoć da popravi isti, pa je napravio i gomilu fotografija iznutra, nažalost, odoše sa starim diskom

• 1Ovo se svidja korisniku: ekser222
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ekser222 ::U jednoj grupi Paluba/MCM expert group objavljen je tekst sa X-a.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Kažu da je kineski tenk, ali nije. Ovo je tenk T-55 sa domaćom, Fotona, modifikacijom. Na tenku se vidi sistem upravljanja vatrom proizvođača Iskra, Fotona, Slovenija.

Tenk T-55 su imali Iračani, zarobili ga Iranci u onom njihovom osmogodišnjem ratu, modifikovali ga Slovenci u Teheranu (sreo sam ih u Teheranu) i onda ga polonili Hutima.

Iranci su zarobili dosta tenkova od Iraka. Dok sam u Iranu radio na američkom tenku M-60 trebao mi je upuštač elektromotora koji pumpa ulju hidraulički sistem tenka, te sam tražio da skinem dio sa tenka T-55 ili T-72 koje sam vidio u kasarni u kojoj sam radio. I skinuo sam ga sa T-55. A T-72 je bio iračka verzija koju sam tada prvi put vidio.

Takoreči Igman-2

• 4Ovo se svidja korisnicima: ladro, bozo13, lacko, Kos93
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Boštjane,
Još davno je Vojnotehnički savjet JNA, sjećam se tog dokumenta, čitao sam ga više puta, da se u JNA usvoji projekat Igman kao SUV za T-55, a da se usvoji i Fotonin USUV, i to, pošto je cijena Čajavečkog SUV-a bila tri puta veća od Fotoninog, da se ugrađuje na jedan Čajavečki SUV tri Fotonina USUV-a.
Isti stručnjak iz Boforsa je po porudžbini napravio oba sistema. Sjećam ga se dobro. Trošio je jednu litru šljivovice na 24h. 1l/24h. A nikad nije bio pijan. Čitav njihov tim imao je iste crvene radne kombinezone i natpis na leđima AGA.To je njihovo udruženje vojne industrije, Bofors, Erikson, Saab, Volvo, Scania itd. Svi Šveđani su volili popiti rakiju. Šljivovicu su obožavali. Kruži boca šljivovice između naše ekipe na Manjači, svi po gutljaj i šalji dalje, dođe u ruke bilo kojem Šveđaninu, ovaj kad potegne ne zna stati. Mi se čudimo, kad on pita gdje je problem. Cilj pijenja rakije je da se napiješ, pa zato pij. Nekoliko puta su oni nekog svog nosili do auta mortus pijanog. Na Manjači nas je tad ganjao komandant poligona pokojni pukovnik Mile Vunjak. Umro je prije nekoliko godina kao nočni čuvar u tržnom centru. Našli ga ujutru. Šef naše ekipe je pukovnik Vaske, Petar Vasović iz VTI-ja, balističar, a specijalizacija meteorolog. Uticaj vremenskih uslova za let zrna. Iz ŠCOMJ-a bili su Makragić Milutin, art. mehaničar Čudić. Jedan dan se izgubio na poligonu, tj, nije ga bilo. Kad ono, on se napio, zaspao na pola puta između linije gađanja i mete na brdu Lunjevac. Mi gađali preko njega čitav dan. Sutradan ujutru se probudio na sred NTS-a, neautomatizovanog tenkovskog strelišta. Tu je bio i Milan Božić, moj komšija, prva posada koja je gađala sa M-84 i prva posada podvodne vožnje M-84. Išli smo kasnije zajedno po svijetu radeći tenkove. Iz moje ekipe dvije gospođe, Zlata i Mirzeta, softverašice, obe trudne, stomak do zuba, ulaze takve u tenk. Ja im stalno pomagao. Kasnije smo nas troje bili na prvom gađanju M-84 u aprilu 1983 u Nikincima. Za analizu optike bio je tu čika Branko, profesor sa Mašinskog fakulteta u Beogradu. Malo se čudno ponašao. Stane ispred nišanske sprave i traži da se laseruje na njega da vidi laserski snop. A mi kasnije provjeravali laser sa foto papirom. Laser treba da ga propali. Bio je i Simo iz TOC-a. Kad je bio prikaz za Libiju u onaj raspadnuti tenk koji je bio meta stavio je pola tone eksploziva. Kad ga je Milan Božić pogodio ispalo je to kao atomska eksplozija. Libijci oduševljeni, odmah potpisali ugovor za M-84. Za vezu je bio zadužen st. vodnik Landeka Ivan. Kasnije je izbačen iz JNA jer je više volio mušku nego žensku g*zu. Kad smo ispitivali prve komade T-55 na Manjači, istovremeno je tu bio i T-72. Zbog Šveđana su stalno bili prebacivani po Manjači da ih Šveđani nebi vidjeli. Međutim, nakon nekog vremena na Manjači uhvate nekog diplomatu iz švedske ambasade jer je sa neke čuke dvogledom posmatrao poligon. Uzeli mu auto, Volvo, i stavili u prvi hangar sa lijeve strane u moto parku. Nakon nekoliko dana Volvo osvanuo bez točkova.
Bilo je tu još puno ljudi u ekipi. Neki su po raspadu države otišli u inostranstvo, neki sa VP2908 u Vršac, pa u Pančevo, neki u HVO, neki u Armiju BiH, neki u HV, a dosta ih je umrlo. Ipak se je ovo dešavalo na ljeto 1982 godine, prije 44 godine.
Nekad sam zbog prirode posla vodio dnevnik oko svega ovoga, puno godina, ali nisam to sačuvao jer nisam razmišljao da bi to nekom bilo interesantno. Naročito mi je žao što u toku rata u BiH nisam uslikao ni jedan tenk koji sam radio, a bilo ih je stotine, od toga tridesetak sa teškim oštećenjima koje sam popravio i vratio u jedinicu.

Itd, itd.

Pozdrav
Vlado

• 1Ovo se svidja korisniku: Kos93
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

ekser222 ::Boštjane,
Još davno je Vojnotehnički savjet JNA, sjećam se tog dokumenta, čitao sam ga više puta, da se u JNA usvoji projekat Igman kao SUV za T-55, a da se usvoji i Fotonin USUV, i to, pošto je cijena Čajavečkog SUV-a bila tri puta veća od Fotoninog, da se ugrađuje na jedan Čajavečki SUV tri Fotonina USUV-a.
Isti stručnjak iz Boforsa je po porudžbini napravio oba sistema. Sjećam ga se dobro. Trošio je jednu litru šljivovice na 24h. 1l/24h. A nikad nije bio pijan. Čitav njihov tim imao je iste crvene radne kombinezone i natpis na leđima AGA.To je njihovo udruženje vojne industrije, Bofors, Erikson, Saab, Volvo, Scania itd. Svi Šveđani su volili popiti rakiju. Šljivovicu su obožavali. Kruži boca šljivovice između naše ekipe na Manjači, svi po gutljaj i šalji dalje, dođe u ruke bilo kojem Šveđaninu, ovaj kad potegne ne zna stati. Mi se čudimo, kad on pita gdje je problem. Cilj pijenja rakije je da se napiješ, pa zato pij. Nekoliko puta su oni nekog svog nosili do auta mortus pijanog. Na Manjači nas je tad ganjao komandant poligona pokojni pukovnik Mile Vunjak. Umro je prije nekoliko godina kao nočni čuvar u tržnom centru. Našli ga ujutru. Šef naše ekipe je pukovnik Vaske, Petar Vasović iz VTI-ja, balističar, a specijalizacija meteorolog. Uticaj vremenskih uslova za let zrna. Iz ŠCOMJ-a bili su Makragić Milutin, art. mehaničar Čudić. Jedan dan se izgubio na poligonu, tj, nije ga bilo. Kad ono, on se napio, zaspao na pola puta između linije gađanja i mete na brdu Lunjevac. Mi gađali preko njega čitav dan. Sutradan ujutru se probudio na sred NTS-a, neautomatizovanog tenkovskog strelišta. Tu je bio i Milan Božić, moj komšija, prva posada koja je gađala sa M-84 i prva posada podvodne vožnje M-84. Išli smo kasnije zajedno po svijetu radeći tenkove. Iz moje ekipe dvije gospođe, Zlata i Mirzeta, softverašice, obe trudne, stomak do zuba, ulaze takve u tenk. Ja im stalno pomagao. Kasnije smo nas troje bili na prvom gađanju M-84 u aprilu 1983 u Nikincima. Za analizu optike bio je tu čika Branko, profesor sa Mašinskog fakulteta u Beogradu. Malo se čudno ponašao. Stane ispred nišanske sprave i traži da se laseruje na njega da vidi laserski snop. A mi kasnije provjeravali laser sa foto papirom. Laser treba da ga propali. Bio je i Simo iz TOC-a. Kad je bio prikaz za Libiju u onaj raspadnuti tenk koji je bio meta stavio je pola tone eksploziva. Kad ga je Milan Božić pogodio ispalo je to kao atomska eksplozija. Libijci oduševljeni, odmah potpisali ugovor za M-84. Za vezu je bio zadužen st. vodnik Landeka Ivan. Kasnije je izbačen iz JNA jer je više volio mušku nego žensku g*zu. Kad smo ispitivali prve komade T-55 na Manjači, istovremeno je tu bio i T-72. Zbog Šveđana su stalno bili prebacivani po Manjači da ih Šveđani nebi vidjeli. Međutim, nakon nekog vremena na Manjači uhvate nekog diplomatu iz švedske ambasade jer je sa neke čuke dvogledom posmatrao poligon. Uzeli mu auto, Volvo, i stavili u prvi hangar sa lijeve strane u moto parku. Nakon nekoliko dana Volvo osvanuo bez točkova.
Bilo je tu još puno ljudi u ekipi. Neki su po raspadu države otišli u inostranstvo, neki sa VP2908 u Vršac, pa u Pančevo, neki u HVO, neki u Armiju BiH, neki u HV, a dosta ih je umrlo. Ipak se je ovo dešavalo na ljeto 1982 godine, prije 44 godine.
Nekad sam zbog prirode posla vodio dnevnik oko svega ovoga, puno godina, ali nisam to sačuvao jer nisam razmišljao da bi to nekom bilo interesantno. Naročito mi je žao što u toku rata u BiH nisam uslikao ni jedan tenk koji sam radio, a bilo ih je stotine, od toga tridesetak sa teškim oštećenjima koje sam popravio i vratio u jedinicu.

Itd, itd.

Pozdrav
Vlado


Toga smo slikali u Pivki, 2016 kad si bio tu.

LpB

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da, vidi se nišanska sprava kao na onim tenkovima kod Huta, a i ista je, sa vana, kao i na M-84A4.
Od nas su 1991 otišla dva stručnjaka u Fotonu. Jednog sam kasnije sreo u Teheranu, a prije oko 16 godina u Banja Luci. Kad je poslato marsovo vozilo na Mars prije desetak godina bio je glavni i odgovorni. Tad je radio na relaciji NASA -Geofizučki institut Cirih (ili Ženeva, nisam siguran).
Drugi je prije koju godinu bio šef Metrološkog biroa u Tirani. Moja generacija iz osnovne škole, odlikaš. Sreli smo se u Banja Luci prije oko 20 godina. Nisam ga više vidio
Na kraju je i Fotona nestala. Dali su im onaj posao modernizacije tenkova T-55. Uradili 33 komada, kasnije na licitaciji prodali jedan u Bangladeš, jedan ostao za obuku vozača u nastavnom centru, a 31 poklonjen Ukrajini. Pokušaj održavanja stručnjaka. Kasnije je bilo napisano da se mogu okupiti ako se pojavi neki posao, ali bez kontinuiranog rada i novih radnika koji će učiti uz starije nema budućnosti. A sjećam se njih oko petnaestak koje sam sreo u hotelu Šeraton u Teheranu. Znao sam neke od ranije sa Manjače. A pravili su odličan laser, a što je na ispitivanju tenka M-84 u Kanadi i potvrđeno.

Pozdrav
Vlado