|
Rankog ::Pitao bi vas iskusne, koji ste prosli i vojsku, koliki treba da bude odnos visine i tezine da bi se prosla regrutacija? Mene nisu pustili jer imam 62 kile i 193cm.
To me baš čudi, jer mi se čini da kriterijumi danas nisu više tako strogi (čitaj: koga god mogu da "navataju" - taj sigurno ide u vojsku)...
Recimo, služio sam vojni rok u kasarani u kojoj su takođe služila dva momka koja bih ja odmah prvi dan pustio kući (ili, još bolje, ne bi ih ni slao).
Naime, jedan je imao žestok grč mišića desne noge tako da se jedva kretao. Lekari na pregledu su mu rekli da će to proći, međutim, on stigao u kasarnu, a grč ostao i dalje...
Drugi je preživeo tešku saobraćajnu nesreću iz koje je izašao sav izlomljen, sa brojnim traumama, tako da se još teže kretao od onog prvog.
Zamislite svakodnevnu situaciju da ih DOF na svakom postrojavanju za odlazak u restoran ili slično pusti pet minuta pre celog stroja da krenu, a mi ih prestignemo i obiđemo na pola puta!
Prvi momak iz priče odslužio je ceo rok tako zgrčen (malo je tu i do njega, čuo sam da je molio i kumio da ga ne šalju kući, sramota ga je da se vrati), dok sam drugog viđao jedno mesec dana, a onda je negde otišao (nadam se kući).
Ovog sa nogom u grču sam čak jednom dobio u stražu, verovali ili ne! Valjda nije bilo dovoljno ljudstva? Kako nije mogao da ide za nama i prati smenu, rasporedio sam ga na najbliže stražarsko mesto i vodio ga samog (kada smenim i razvedem ostale), krišom, kroz neki parkić, da nas niko vidi... Nosim mu pušku i ostatak opreme i tamo ga smestim, dam mu okvir i kažem da me čeka da opet dođem po njega...
Eto kako stvari stoje danas. Da nije tragično, bilo bi smešno...
Tvoj manjak kilograma je ništa o poređenju sa ovim primerima...
|
