offline
- ivan611
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 13 Jan 2017
- Poruke: 5
|
Napisano: 14 Jan 2017 12:41
da da mismo isli na onaj poligon mislim dase zvao bać iza postojne tamo su i tenkovi isli isto ba bojeva gađanja,dali je tvoj gentus radio onu sliku sa šibicama slika je bio bajker pa kada je iso kuci nisu mu dali daje ponese sa sobom nego je bila u vasem magacinu
Dopuna: 14 Jan 2017 12:55
Bane san ::HP 35 ::1. Oklopna brigada - Vrhnika . LSARD, nisandzija na SO 68 57/2 kako su je zvanicno vodili u JNA ili ZSU 57/2 kako je poznatiji naziv . Decembar 1979. - Mart 1981. 457 dana vojske , tri kalendarske godine , dve Nove godine u vojsci , dve zime u Sloveniji .Obuka sedam i po meseci , 98 dana straze i 65 dana terena . Od mene dosta .
Komandir voda vodnik Volk Milan , komandir baterije Sreckovic Slobodan , komandant diviziona Veres Anton .
Voleo bih da su svi koji su bili sa mnom zivi i zdravi pregurali kasnija turbulentna vremena . Bez obzira iz kog dela Juge poticali , ostace mi dragi do kraja zivota .
Moj sin sluzio u Valjevu 2006. u kasarni Vojvoda Misic - nisandzija na T 55 .
Pozdrav svim forumasima !
PS: Potpisujem ono sto je dexon rekao za Valjevo i Valjevce .
Врхнико, мрзим сваки камен твој!
Новембарска 84! Ел Сард или СЛАРД (више нам се свиђала прва скраћеница, личи на неку уклету фракцију ПЛО!), ВП 5312/74, прва батерија. Наравно, исто такође ЗСУ57/2! "Моја" била хх69, бреЗобразна. Командир батерије Зоран Лукић, дочекао ме је као поручник а испратио капетан (иначе, млађи од мене 13 месеци! )
Затекао сам тата Волка (лафчина и ретко нормалан човек! Још загрижени шахиста и одличан стрелац ), као и Срећка (плав, здепаст, носи наочаре).Нама је командант дивизиона био Мајор Милорад Спасојевић-Спаске. За њим и Волком били смо спремни у ватру, води и где год, док су остали били мање популарни.
Од активних старешина у дивизиону још Идриз Капетановић (војничина, црнпурасти брка ), Блажић ?, водник Пера "Струја", наш водник Вукајло "Жорж" Ђоковић (није играо тенис али гимнастичар, фудбалски судија и шампион у пешадијским препрекама и сличним егзибицијама-мали жилави брка)...
Један другар био је као стажа непуне 2 године пре мене, исто прва батерија, али нам се доживљаји драстично разликују.
Осим наших, дивизионских, запамтио сам капетана Галича, вечитог деж офа, његово ситничарење и дрндање људи. Сушта супротност био му је Узеир Хајдаревић, потпоручник (мало је успорио с аванзовањем ако није и ражалован?), батаљонац који је за казну из војне полиције дошао у Т55! Грмаљ, плећат, пливач... на њему је онај М70 изгледао као 6,35! Гуштери су умирали од страха, а он доброћудни Босанац.
Командант бригаде пуковник Рифат Шеховић, поприлично стриктан и ригорозан, спремао се за напредовање, није толерисао ошљарење. Дрил нам је, генерално, био прилично пруски, иако наш дивизион није био под стегом као батаљонци. Од нас су већи индијанци били само ЧТО. Добру трећину рока пречучао на Тичници (барака ), септембра 85 брчкање код Камењака...
Леви пунилац, помоћник нишанџије (за ограничено способног, диоптрије ради, није лоше!), ћата (смењен и враћен на самохотку ).
Малча, Мочилник, кексарна... hajdarević uzer bio je smijesan na oluku od t55 ce i kada vikne ajmooo milii
|