rip
- natrix
- Legendarni građanin
- Pridružio: 21 Nov 2007
- Poruke: 8179
|
Poster iz 1958. a ko da je danas izašao iz štamparije
Latinska, izreka, doslovce prevedena kao Hanibal pred vratima, al ima značenje očekivanja nekog zla pred vratima / ne mora da predstavlja baš rat već i neku drugu vrstu opasnosti...
Hanibal kao da stalno stoji i kuca na vrata 
(-Izvorna formulacija Hannibal ante portas može se naći u prvom govoru rimskog državnika Marka Tulija Cicerona protiv Marka Antonija i u filozofskoj raspravi O krajnostima dobra i zla. Ovim izrazom se koristio i poznati rimski istoričar Tit Livije.-)
Ovde je osvrt na ono što se ponavlja kao što su ratna dešavanja kroz istoriju, ratne ili hladnoratovske konfrotacije koje nisu ni prestajale nikad....
-Episkop Nikolaj Žički: -Ne zna čovek čemu više da se divi: da li Božjem Promislu pri stvaranju sveta, ili u rukovođenju narodima kroz istoriju...-
Svetlana Velmar Janković:
-Sve ovo je, već odavno otisnuto u istoriji u kojoj su sadržani modeli svake budućnosti, pa i naše, samo ih valja raspoznati.Čovečanstvo, svakako, za takvo raspoznavanje i ne haje kao što nikada i nije, I zato sada ne može da vidi da Hitlera čeka poraz, smrviće ga velika Rusija samleće ga, kao što je i Napoleona..-
-Lucidno zapažanje Svetlane Velmar-Janković o nehaju i slepilu čovečanstva (istoričara, filozofa, politikologa, političara) prema fenomenu ponavljanja saobraznih istorijskih zbivanja zaprepašćuje. Odsudno odbijanje ljudi od nauke da uporedno analiziraju čak i ponavljanja ovako grandioznih istorijskih događaja čiju saobraznost uočavaju i „laici“, za autora ove knjige je neobjašnjivo i zloslutno. Zloslutno je, jer je istorijski usud već pripremio naredni čin iste drame.-
-Da li je istorija niz slučajnih i nepredvidivih događaja ili je istorija objektivno nužan proces u stalnom ponavljanju zbivanja i po vremenskim ritmovima?-
”Kant, kao ideolog pacifizma, je pisao da -prirodno stanje među ljudima koji žive jedan do drugoga nije stanje mira nego ratno stanje-, Iz ovoga proizilazi da je uzrok sukoba i ratova prirodno neprijateljstvo među ljudimja. Iako se to neprijateljstvo ne mora javljati stalno, ono stalno preti. Ono što Kant smatra potrebnim jeste stvaranje mira, s obzirom na prorodno neprijateljstvo među ljudima. Za države je najbitnije da se prilogde zakonima, da obrazuju Međunarodnu državu, koja će se širiti kako bi obuhvatila sve narode na zemlji i tako izađu iz neprekidnog ratnog stanja. Kant je napravio gradaciju prava kako bi neprijateljstvo među ljudima i državama bilo sprečeno da preraste u ratno stanje i to od Ustava preko međunarodnog do svetskog građanskog prava, instanci preko kojih bi bila ostvarena ideja večnog mira. Ustav se odnosi na postojanje zakonskih propisa koji imaju moć i kojem se narodi moraju pokoravati.”
” Jedan od preliminarnih članova večnog mira tiče se stajaće vojske, za koju Kant kaže da predstavlja propreku večnom miru. Stajaće vojske neprekidno prete ratom drugim državama, upravo time štu su uvek spremne da oružano nastupe.”
Da je čovečanstvo još tad poslušalo šta govori i piše Kant, nemački idealista, od tad pa do danas ne bi bilo verovatno ni jednog sukoba. 
Amori de Rjenkur : -Ako počnemo da se bavimo uporednim proučavanjem svih civilizacija za koje istorija zna, uočićemo postojanje neke misteriozne unutrašnje logike sličnog razvoja društvenih organizama, neku vrstu duhovnog plana, koji se ostvaruje kroz proces istorijskog razvoja.-
“Tomas Hobs, engleski filozof i politički teoretičar, ljude smatra bićima koja se krvoločno odnose jedni prema drugima. On polazi od pretpostavke da su “ ljudi po prirodi jednaki”, a završava onom kako je “ čovek je čoveku vuk “ . Iz te jednakosti nastaje mogućnost ostvarivanja ciljeva. Hobs to objašnjava ovako : “ ako dvojica žele istu stvar koju ipak ne mogu uživati obojica, oni postaju neprijatelji i na putu prema cilju pokušavaju uništiti ili podčiniti jedan drugoga “. Tako nastaje neprijateljstvo medju njima, a krajnji izraz tog neprijateljstva je rat, jer se to neprijateljstvo ne može prevazići “ razumnim
načinom”. Prema tome, “ udariti prvi i silom štititi svoju sigurnost, sve dotle dok neprijatelj
više ne bude moćan da ugrožava, je po Hobsovom sudu jedan od uzroka rata..“
“Po Klauzevicu, pruskom generalu i vojnom teoritičaru, koji je isticao moralne i političke aspekte rata: rat je sukob interesa koji se rešava prolivanjem krvi, i po tome se razlikuje od drugih sukoba, a fizička snaga bi bila specifično sredstvo rata. Prioritetni ciljevi rata su po Klauzevicu
neprijateljske snage, dok je bitka sredstvo vodjenja rata. Iz ovoga navedenog proizilazi jedna
definicija rata koja glasi: “ Rat je akt sile koji protivnika prisiljava na podredjivanje našoj volji.“
“Nikolo Makijeveli, italijanski politički filosof, tvorac floskule: “ Cilj opravdava sretsvo “ smatra da je rat “ posledica čovekove prirode “. On je imao stav da će “ ljudi uvek biti zli, ako ih neka nužda ne natera da budu dobri “, i savetovao je vladarima da zakonom i ratom “ ne birajući sredstva, za sebe i državu stiču korist “. Isticao je da vladar ima jednu količinu moći s ciljem da se ta moć što više uveća. što uvećava moć i vlast jeste ispravno primenjivati “.
“ Cilj opravdava sredstvo “, predstavlja načelo njegove doktrine, odnosno teorije koja se
temelji na potenciranju politike sile, što je poznatije kao Makijavelizam.“
“Tomas Mor, pravnik, filozof, pisac i humanista, 15. veka, savetuje gradjane „ Utopije, da čuvaju zlato jer se njime mogu kupiti i sami neprijatelji, koji u tom slučaju jedan drugog ili izdaje ili čak otvoreno medjusobno zarate.“
Ništa se nije uglavnom promenilo od osvajačkih motiva pohlepe i izdaje, postoje i dalje....
“Od Konfucija pa do Rasela, autori, filozofi, pacifisti su objašnjavali uzroke ratova čovekovom
prirodom...“
Ideju o istoriji kao kružnom i objektivno nužnom, a time i predvidivom procesu, zaista je teško uskladiti sa svakodnevnim iskustvom i zdravim razumom.
Zato bi bilo interesantno citirati šta o svakodnevnom iskustvu i zdravom razumu kaže Ernesto Sabato, argentinski pisac, profesor i politički pisac- kritičar vojne diktature u Argentini:
-Svet svakodnevnog iskustva tako je skučen spram univerzuma, podaci koje pružaju čula tako su varljivi, uslovni refleksi tako lišeni proročanskog dara, da je najbolji metod da se provere nove istine:
– Tvrditi suprotno od onog što savetuje zdrav razum-.
Nadovezujući se na Sabata, Lorfels dodaje:- Zdrav razum je bio veliki neprijatelj nauke i filozofije i on to stalno jeste. Verovatno će mnogi današnji filozofski i naučni problemi biti rešeni onda kada čovek odluči da pređe preko zdravog razuma. Čim izađemo iz našeg malog univerzuma prestaju da važe naše predstave i predrasude.-
Hannibal ante portas, ili treći svetski rat pred vratima
Na osnovu proučavanja cikličnog ponavljanja velikih istorijskih događaja po tačnom vremenskom intervalu, kao i studije „Sukob civilizacija“ Semjuela Hantingtona, još januara 2009. autor knjige „Ponovljena istorija“ dr Todor Vulić napisao je tekst „Hanibal ante portas, ili – Treći svetski rat je pred vratima“ u kome izračunava da će zapad napasti Rusiju baš na Krimu 2014. godine.
Istoričari danas veruju da je istorijski proces niz slučajnih i nepredvidivih dešavanja. Ubeđeno tvrde da se- istorija ne ponavlja.-
U svojoj čuvenoj studiji „Sukob civilizacija“, Semjuel Hantington konstatuje da od 1789. godine (ili od Francuske buržoaske revolucije) prestaju ratovi kraljeva i počinju ratovi naroda, od kraja Prvog svetskog rata prestaju ratovi naroda i počinju ratovi ideologija (liberalno-demokratske, fašističke, komunističke), a od raspada Sovjetskog Saveza prestaju ratovi ideologija i počinju ratovi civilizacija (zapadne protestantsko-katoličke, muslimanske, kineske-konfučijanske, japanske, pravoslavne …).
Međutim, Hantigton ne spominje da u svakoj narednoj fazi, sukobljene strane predstavljaju arhetipske naslednike sukobljenih strana iz prethodng perioda. Tako savremena zapadna civilizacija ne baštini samo američku, francusku i britansku liberalno-demokratsku ideologiju već i nemački nacizam i italijanski i španski fašizam. Odnosi između država unutar zapadne civilizacije danas su dominantno liberalno-demokratski, ali odnosi te civilizacije prema državama pripadnicama drugih civilizacija su dominantno nacistički. Stoga Zapad i NATO pakt kao arhetipski naslednici i nacističke ideologije i Trojnog pakta, u građanskom (i međucivilizacijskom) ratu na prostorima bivše SFR Jugoslavije, nepogrešivo podržavaju iste one narode koje je 1941. u njihovoj težnji za osamostaljenjem podržavao fašistički Trojni pakt. I pored petooktobarskog („kopernikovskog“) obrta na političkoj sceni Srbije 2000. godine, politika Zapada prema nama ostaje objektivno ista. Hrvati i Albanci ostaju saveznici i ulaze u NATO (ali ne i Makedonija), a interesi Srbije nikako da dođu na dnevni red. Odnos Zapada prema Srbiji sa novim rukovodstvom je takav, jer on predstavlja arhetipskio nasleđe odnosa nacističke Nemačke prema Nedićevoj Srbiji.
“Ako je istorija objektivno nužan (ili zakonomeran) proces, kao što tvrdim, šta nas onda kao narod i državu čeka u bliskoj budućnosti? Već je rečeno da Zapad i NATO od 1990/91. u najnovijem periodu ratova civilizacija, delom predstavljaju /arhetipski/ naslednike Hitlerove Nemačke i Trojnig pakta iz prethodnog perioda ideoloških ratova. Hitlerova Nemačka je opet arhetipski naslednik Napoleonove Francuske iz perioda ratova naroda. Da ponovimo, po Hantigtonu, ratovi naroda počinju 1789. a ratovi ideologija 1918. ili oko 130 godina kasnije.“
Slučajčno ili ne, al postoji nešto što nas navodi da se stvari ponavljaju na neki način...
Ponavljaju se stvari iz kojih nismo ništa naučili.
Ne verujem da postoji neko ciklično ponavljanje u tačno određenim intervalima, jer postoji sadašnjost koja to može izmeniti, al neke uzročnosti postoje u ponavljanju....
Kroz istoriju ponavljaju se uzročnici konflikta: teritorija, ideologija, čovekova priroda, sukob interesa, politčki aspekti, diplomatija, moralni aspekti, sukobi kao prirodno stanje čoveka, ekonomija, resursi, nauka, naoružanje, demonstracija moći....
Kad se nešto desi, ne možemo za tim žaliti ili ispraviti greške. Greške se prave u sadašnjem trenutku, jer već u sledećem to je deo prošlosti. S toga su i svi ratovi tako, osvajanja, krvoprolića, i sve što se dešava jednom pre nego što su ušli u istoriju bili završna reč i amin sadašnjeg trenutka.
Isto je i danas...kad su u pitanju sve vrste ratovanja, geopolitika, ratna žarišta širom sveta...
Prilog:
http://www.scribd.com/doc/106918704/Semjuel-Hantington-Sukob-Civilizacija pdf
https://www.mycity.rs/must-login.png
Izvor: Literatura iz istorije i filosofije, tekst dr Todora Vulić iz 2014. godine
|
