Jugoslavija i NATO 1951-1957

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jel je ovaj tenk serman u gornjem Milanovcu od te pomoci



I koje je tenkove imala JNA do 1951 god mislim na Nemacke i Sovjetske i kad je dobila Stjuarte?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

За 1948. годину се као возила у употреби под командом тенковских и моторизованих јединица наводе тенкови Т-34, Марк II (Pz.Kpfw. II), Мајбах (Pz.Kpfw. III), Марк IV (Pz.Kpfw. IV), као и Шкода, тј (Pz.Kpfw. 3, а ту су и италијански и француски тенкови. Од самоходки у употреби су Су-76, један Су-152, Марк III (Stug III). Стјуарти су добијени од западних савезника у току рата за формирање 1. тенковске бригаде НОВЈ.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kos93 ::За 1948. годину се као возила у употреби под командом тенковских и моторизованих јединица наводе тенкови Т-34, Марк II (Pz.Kpfw. II), Мајбах (Pz.Kpfw. III), Марк IV (Pz.Kpfw. IV), као и Шкода, тј (Pz.Kpfw. 38 ), а ту су и италијански и француски тенкови. Од самоходки у употреби су Су-76, један Су-152, Марк III (Stug III). Стјуарти су добијени од западних савезника у току рата за формирање 1. тенковске бригаде НОВЈ.

Znaci Sermani tek 1951

• 3Ovo se svidja korisnicima: Bane san, VJ, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/akt.....nje-Srbije

pa nismo bas sve dobili besplatno..

• 4Ovo se svidja korisnicima: Bane san, voja64, pedja63, Jovan Nenad
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mislim da je bilo kakva ideja o ulasku SFRJ u NATO potpuno iluzorna. Ipak je Jugoslavija bila čvrsto u rukama KPJ koja je imala jaku ideološku pozadinu koja je postala još čvršća i nezavisnija od razlaza sa Staljinom. Ne mogu da zamislim situaciju u kojoj je neka komunistička zemlja član NATO-a. Mogli smo biti, kao što se na kraju i desilo, samo tihi partner kome pomažeš tek toliko da gurneš prst u oko protivniku. Za ulazak u NATO, KPJ bi morao sam sebe da dezintegriše i razmontira dotadašnju ideologiju a to je ipak meni teško zamislivo. Što se tiče 80-tih i približavanja EU, mislim da ništa od toga ne bi sprečilo kasnije nemile događaje. 90.-te su samo kulminacija dobro pripremljenih događaja i slaganje unutrašnjih i spoljašnjih okolnosti u pravom trenutku. Raspad države je skiciran još 1943.-e u Jajcu, federalizacijom unitarne države formirane 1918.-e, zatim nebuloznim jačanjem lokalnih nacionalizama ne bi li se kao napravio balans srpskom i hrvatskom (a pre svega srpskom koji je smatran kontra-revolucionarnim). Poslednje krvave linije plana raspada povučene su 1974.-e kad je bukvalno napravljeno 8 rogova u vreći, 6 lokalnih armija i 6 tajnih službi. Napravljen scenario za krvavi rat doslovno. Samo je trebalo sačekati da komunizam kao ideologija padne, popuste dizgini i da brižljivo pripremljena bomba eksplodira jer je osigurač izvučen jedne pijane noći 89.-e u Berlinu. Ono što se desilo posle, nažalost svi dobro znamo, samo nemoj da se zavaravamo da se desilo slučajno, da se desilo zbog ovog ili onog lokalnog kabadahije iz 80.-tih i sl. Stvar je decenijama pripremana, razrađen je scenario, sve je pokriveno vrlo dobro političkim odlukama KPJ. Jbg. struje koje su bile za jačanje Jugoslavije, centralizaciju i pravljenje jugoslovenskog duha koji nije isključivo partija su sistematski gušene a oni koji su rovarili za sitne nacionalističke interese su pobeđivali uvek. Jugoslovenska ideja je sistematski razgrađena i popljuvana zarad političkog obračuna sa monarhijom a onda je građen neki iluzorni poredak gde se svi bukvalno guraju da budu lokalni nacionalisti i to skoro do nivoa sela, a da se onda na nekom veštačkom političkom nivou osećaju kao Jugosloveni i to obavezno čvrsto vezujući jugoslovenstvo sa samoupravnim socijalizmom kao ideološkom podlogom. Čim je ideologija pala, pao je i identitet. U normalnoj državi identitet se gradi nezavisno od političkog sistema i ideologije ali objasni ti to kretenima koji misle da istorija počinje od njih. Skoro sam bio na Kubi, Havana je preplavljena spomenicima iz perioda pre revolucije. Politika njihove KP je da su oni integralni deo revolucije za oslobođenje Kube još od borbe protiv Španaca pa nadalje, bez obzira na ideološke razlike. Više je bisti Hose Martija nego Čea i Fidela. Oni će biti Kubanci i kad KP ne bude na vlasti, a u Jugoslaviji posle 1945.-e to nije bilo moguće.