Najveća fabrika oružja na Balkanu

• 9Ovo se svidja korisnicima: Sirius, dac, RJ, Dicus, GenZee, m0nstrum_, stegonosa, Gargantua, LUDI
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nisam ja imao pojma o tom transportu- mlad tek došao u poduzeće , gledao ko tele sa dobrih 100 m daljine, popodne poslije prve smjene. Nije tih teških dizalica bilo u jugi , možda te 4 ukupno, navodno je jedna sajla bila nasječena , i sajla u tom stanju se počne sukati i zviždi prije no što potpuno pukn. Na koloturama je bilo bar 5-6 prolaza i to kad počne padat ne pada brzo. Kad danas nakon 50 godina razmišljam o tome onda " vidim " da su dizaličari bili povezani radio vezom, jer kad se počela sajla sukati sve su dizalice po komandi otpustile vitla , možda nekontrolirano , ali ipak dosta ravnomjerno. Nije to palo sa velike visine možda 2-3 m , i nje mi jasno zašto se transporter nije izvukao kad je teret bio 10 cm iznad.

Moje prezime je njemačko i dosta je često kod bogatih Židova koji su kupovali takva neprepoznatljiva prezimena , za razliku od onih koji su kupovali jeftinijaa prezimena koja završavaju sa man .. na primjer Gut man Tuđ man, i slična.

U to vrijeme 1973 pa dalje je Tito proveo veliki zaokret i okrenuo Jugoslaviju ka nesvrstanima i Arapima poglavito Egiptu , a to je značilo i čistku Židova iz JNA i u diplomaciji. Čistka je krenula s vrha od generala , pa na niže. Moj otac je tada bio pukovnik, pa je vjerojatno već 73 ili 74 brisan sa spiska sumnjivih , odnosno nepoželjnih. Kad je to došlo do sitne buranije pozvao me kontrobaveštajac i rekao da je sve ok da me otac "spasio ". U biti ja nisam ni primijetio da imam neko ograničenje kretanja po tvornici , jer na tom početničkom nivou nitko od mladih inženjera ili tehničara nije imao propusnicu za pogone van njegove domene, a i to je obično bila jednodnevna.

Nakon godinu dvije sam dobio trajnu univerzalnu propusnicu za sve pogone u bilo koje doba dana i noći, onda sam shvatio da mi je bilo bolje bez te dozvole.

Puno godina kasnije kad sam kao provjereni kadar i direktor jednog sektora bio upoznat s problemima koje ima KOS sa raznoraznim agenturama u neobaveznom razgovoru uz kafu sa šefom službe sam saznao više detalja, ali to ni danas nije za detaljniju priču.

• 1Ovo se svidja korisniku: amaterSRB
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Trebalo bi da se otkivci proizvodne u Kovačkom centru u Valjevu.



Na 0:35 kaže lik.

Pored Krušika i Kovačkog centra. Ima i Zastava kovačnica sa kovačkim presama. Na snimcima(koji se mogu naći) se prikazuje 122mm kako kuju i minobacačke mine od 120mm ili 82mm. Nisam naišao na video o 155mm granatama i izvlačenje čaure za 152mm.

Ali zar ima velike razlike u procesu između 122mm i 155mm? Mislio sam da je u suštini slično, samo su brojke veće (potrebna tonaža prese, možda drugačiji čelik, veći komad materjala itd...)

+ Skrinšotovi i dva snimka iz Kovačkog centra.




Vitrina u Slobodi


Krušik


Isečak iz videa gde se vide veće čaure, ne znam da li je 152mm. Deluje malo veća od 122mm. Možda grešim.


Lasco kovačka presa.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Gargantua, dac
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Tu moramo razlikovati stare modele municije od novih . Stari modeli su rađeni od čelika legiranih mangnom ,i to su čelici manje zatezne čvrstoće i loše fragmentacije stjenka im je zato deblja pa je onaj trn koji ubada manjeg promjera pa je sila ubadanja manja i ima više prostora pa čelik lakše "teče " kroz međuprostor. Ti mangaanski čelici su na 1000C meki ko putar pa preša može biti manje tonaže i može biti sporija , ako se komad malo ohladi bude malo tvrđi ali je to podnošljivo. Ta stara municija je kratka zdepasta , pa hod preše može biti manji . Problem nastane kad se ubadać digne u maksimalni gornji položaj a izbijać tiska košuljicu gore ako je ona visoka pol metra ubadać je dugćak cce 480 mm i hod preše od metra već stvara probleme sa vađenjem komada.

Konstruktori alata i tehnolozi su se dovijali , pravili smo robote koj bi komad malo zakosili pa ga onda vadili vn. Kolega je ostavio godinu dana rada na kulmanu dok je konstruirao robotsku ruku koja je po krivulji uvodila košuljicu u prešu. Tada nije bilo računala i printera sve se crtlo ručno , a treblo je naprviti analizu u 3D .

Nova municija je od čelika koji spada u opružne čelike oni su jako tvrdi trebaa ih zgrijati na1100 C , stjenka je tanka pa je ubadać većeg promjera što trži veću silu, stjenka se brzo hladi pa preša mora biti brza.

Najgore je sa dužinom tu ni 1500 mm nije dovoljno da se alat otvori i komad glatko izađe van. Trn , ubadać dužine 750 mm ili više je nestabilan i zbog dužine, uvodi velike momente u vodilice preše koje automatski moraju biti duže i stabilnije.

Problemi se još kumulirju kod municije sa upuštenim dnom ako je kovno iz jednog komada sa košuljicom , a to je najbolje rjšenje , vidim ja te navoje kod Krušika, a vidim i navoje kod Ukrinca , ne valja to.

U biti d bi se kovaalo M107 treba hod od 1000 mm i sila od 1000 tona i 2,5 megavata u motorim , a da bi se kovalo modernu 155 treba hod minimum 1800 mm sila od 1600 ton ai bar 3,2 MW u motorima

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pitanje: zašto bi se kovao matori mrtvi M107 kad bar taj ne mora više da se kuje jer imaju da se kuju aerodinamičko pogodniji "glupi" projektili?

Podsećam da ni sa 122 mm municijom nismo išli na "dedu", nego na moderniju granatu sa upuštenim dnom.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

raketaš ::...
Problemi se još kumulirju kod municije sa upuštenim dnom ako je kovno iz jednog komada sa košuljicom , a to je najbolje rjšenje , vidim ja te navoje kod Krušika, a vidim i navoje kod Ukrinca , ne valja to.
...
Interesantno, naravno je da je bolje da se ceo komad sa upuštenim dnom izvede odjednom a ne iz dva dela pa spajanje navojima ali kako se izvodi to suženje? Većim grejanjem pa samo sužavanje sa spoljne strane ili ima i neki segmentni unutrašnji trn?

Da ne rade sa navojem zato što koriste isti prednji deo i za base bleed zrna?

• 2Ovo se svidja korisnicima: dac, Gargantua
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ima više trikova kako se radi to upušteno dno , sve zavisi koliko jaku prešu imaš i koje su njene karkteristike . Gredica od koje se polazi je kvadratna sa zaobljenim čoškovima , njena dijagonala točno paše u kalibar koj se kuje, tako se radi zbog centriranja, osim toga lakše se ubada trn u materijal jer se gredica ima gdi raširiti.

U prvoj se fazi ubode plitko odozgor , pa se komad izvadi van i okrene , drugoj fazi se pritisne punom silom odozgor da se taj plitki ubod nabije na donji trn , onda se punom silom opet odozgor pritisne i ubode sa trnom , a pomočni cilindri ne daju materijalu da bježi van.

jesam ga zakomplicirao , ajd budem napravio ručno skicu , a ako ima koji dobrovoljac d to nacrt uredno bilo bi jako korisno