O stresu, traumi i PTSP

O stresu, traumi i PTSP

rip
  • natrix 
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 21 Nov 2007
  • Poruke: 8179

O stresu, traumi i PTSP

S obzirom da živimo u stresnim vremenima, i da postoje razni stresori iz okruženja, suvišno je i reći šta sve pritiska čoveka /socijalna komponenta, virus, loš uticaj medija, šarolikost informacija, nemaština, strah od kraha ekonomije, strah od neizvesnosti, ratna žarišta širom sveta, razne prirodne i ekološke katastrofe..../. Ukratko i osnovno o stresu traumi i postrausmatskom stresnom poremećaju, kako primetiti kod drugih, članova porodice ili kolega, kako prići, reagovati, pomoći, ili olakšati drugima kad upadnu u takva stanja...

Izdvojeni samo opšti delovi iz skripti:


Šta je stres?

Termin stres – pritisak, napor, naprezanje

- Uzrokuju ga stresori ili stresne situacije kojima smo uglavnom svakodnevno izloženi
- Ne mora uvek biti negativan: pozitivan stres moze da bude vrlo koristan i pomogne u ostvarenju vaznih ciljeva
- Svaki zahtev za novim prilagodjavanjem koji sredina postavja pred osobu,
- Pritisak koji prevazilazi sposobnosti da se izbori sa nečim
- Preterana reakcija na situacije ili dogadjaje,
- Dozivljaj pretnje, izazova, ili druge vrste promena u nečijoj okolini, koji nose sa sobom fiziološku i psihološku aktivaciju koja moze dovesti do oštećenja zdravlja povezanih stresom.

Izvori stresa

- Stresori u okruzenju: bezbednost, siromaštvo, loši uslovi stanovanja, klima
- Stresori u radu: zahtevi zadatka, zahtevi uloge, konflikti, fizički zahtevi
- Društveni stresori: porodični problemi, finansijski problemi, neprihvatanje od strane kolektiva-grupe, velike promene u zivotu
- Lično zdravstveno stanje: bolesti, ranjavanje, povrede, rizik od pojave bolesti
- Biohemijski: nikotin, kofein
- Unutrašnji stresori: osećanje neuspeha, sramote il krivice, teznja ka ličnom savršenstvu, prethodna iskustva, razmišljanje o neprijatnim dogadjajima, iz prošlosti ili iščekivanje neprijatnih dogadjaja u budućnosti

Od čega zavisi kako će osoba reagovati u stresnim situacijama:

Osim pouzdano dramatičnih dogadjaja ili gubitaka mnoge situacije i okolnosti koje izazivaju reakciju stresa, u znbačajnoj meri zavise od:

Ličnosti
- Njenih osobina
- Njenih sistema vrednosti
- Njene ranjivosti ili snage
- Zivotne dobi, koja sama po sebi dogadjajima odredjuje značaj...

Reakcije na stres

- Fiziološke
- Fizičke
- Kongitivne –saznajne
- Emocionalne
- Promene u ponašanju

Fiziološke reakcije


- Neuropsihološke i hormonske promene

Fizičke reakcije

- Napetost mišića, najčešće u predelu glave, vrata i ledja
- Glavobolja
- Problemi sa varenjem
- Umor
- Pojačano znojenje, ubrzano disanje, ubrzani srčani rad


Kongitivne –senzorne reakcije

- Teškoće u koncentraciji
- Problemi u donošenju odluka –kretanje u zatvorenom krugu-
- Smanjeni memoriski potencijal
- Sumnjičavost


Reakcije na stres


- Strepnja i nemir
- Deprisivno reagovanje, tuga
- Razdrazljivost – loša raspolozenja
- Nagativnost, cinizam
- Osećanje bespomoćnosti
- Naizgled neobjašnjivi učestali izlivi besa, ljutnje

Reakcije na stres

Ponašanje
- Povlačenje iz društva
- Velike promene u ishrani i piću
- Nepouzdano ponašanje
- Poremećaj spavanja
- Smanjena seksualna želja
- Zloupotreba duvana, narkotika, alkohola

Upravljanje stresom podrazumeva:

Svesnost

- Identifikovati sopstveni stres
- Promeniti sopstveni unutrašnji dijalog
- Shvatiti da je stres potpuno normalna reakcija na dogadjaje


Kontrola izvora stresa


- Razmatramo sopstvene ciljeve
- Procenjujemo da li su oni realni i ostvarivi
- Poboljšavamo protok informacija u radnom okruzenju kao i naše odnose u sredini /komunikacione sposobnosti/

Uspostavljanje ravnoteze

- Otkrivamo naš optimalni nivo stresa – opterećenje koje mozemo podneti bez štetnih posledica po osobu
- Pokušavamo da budemo objektivni


Upravljanje stresom


- Opuštanje
- Meditacija
- Treniranje, fizičke aktivnosti
- Odmor u slobodno vreme
- Kreativne aktivnosti
- Rad

Šta je trauma

Termin trauma znači povreda, telesna ili duševna rana. Strašan dramatičan dogadjaj koj prevazilazi uobičajeno ljudsko iskustvo i opasan je kao po sopstveni fizički ili psihički integritet tako i po integritet drugih osoba;

Šta je kriza

To je dozivljaj ili dogadjaj koji remeti stare navike izazivajući niz specifičnih emocionalnih reakcija i promena ponašanja, i kao prelomna tačka nagoveštava obirise novog razvoja dogadjaja;

Krizni, traumatski dogadjaji

- Iznenadna neočekivana smrt člana porodice ili prijatelja
- Životno ugrozavajuća bolest ili bolest deteta
- Razvod braka
- Prisustvo nasilju, ubijanju, ili ozbiljnom ranjavanju
- Napad vatrenim ili hladnim oruzjem

Kritični traumatski dogadjaji


- Silovanje, i drugi seksualni napadi
- Teško batininanje ili fizički napad
- Ozbiljna nesreća ili povreda
- Prirodne nepogode i katastrofe

Zajednički imenitelj za psihološku traumu

- Intenzivan strah
- Bespomoćnost
- Gubitak kontrole
- Strah od uništenja

Šta narušava traumatsko iskustvo

• Osećaj sigurnosti
- Telesna sigurnost kroz rutinu i svakodnevne aktivnosti
- Sigurnost u okolini – materijalna sigurnost, identifikovanje osoba iz okoline koje su spremne da pruze podršku, sticanje informacija o sopstvenom psihičkom stanju
• Gubitak kontrole – izaziva bespomoćnost
- Rezultat moze biti povlačenje u sebe tj izolacija, oštećenje veze sa osobama iz okoline koje bi mogle biti izvor podrške u oporavku

• Bazično poverenje

- Bazičke ljudske veze, prijateljstvo, brak, porodica
- Pojava osećanja stida, stigme, inferiornosti

• Lične granice

- Fizičke granice: udaljenost od osoba, kontakt i prihvatljivost i prijatnost kontakta
- Psihološke granice: granice u vezi sa našim unutrašnjim procesima: mislima, osećanjima, potrebama
• Samopoštovanje
- Zbog traumatskih simptoma osećanja stida i krivice vezanih za traumatsko iskustvo, dolazi do gubitka samopoštovanja i poverenja u sopstvene sposobnosti
Trauma predstavlja nagrublju povredu fizičkih i psiholoških granica čime dovodi do:
- Gubitka osećanja za sopstvene potrebe
- Gubitka sposobnosti da traumatizovane osobe prepoznaju i razumeju sopstvene emocije.

Od čega zavise reakcije na traumatski dogadjaj

- Od samog traumatskog dogadjaja
- Faktora okruzenja
- Osobina ličnosti traumatizovane osobe

Osobine traumatskog dogadjaja
- Intezitet incidenta
- Duzina trajanja dogadjaja
- Broj uznemirujućih dogadjaja za pojedinca ili društvo u dato vreme

Faktori okruzenja
- Efikasnost pomoći koja je ukazana
- Reakcije kolega sa posla, prijatelja, porodice

Lični faktori
- Pripremljenost osobe na dogadjaj
- Mentalno stanje traumatizovane osobe
- Prethodno iskustvo sa kritičnim dogadjajima
- Dostupni resursi - fizički, emocionalni
- Ozbiljnost povrede
- Starost traumatizovane osobe


Izlozenost traumatskom dogadjaju

Sve osobe izlozene traumatskom dogadjaju dozivljavaju:
- 100 % stres
- 20-50% osoba razvijaju traumatske simtome od kojih se mnogi vremenom povlače, spontano ili nakon kratkotrajne terapijske intervencije
- 5% osoba razvija teške simptome PTSP-a

Šta se dogadja kad smo izlozeni kritičnom dogadjaju?

Kritični dogadjaj-----Traumatizacija-----Stresne reakcije /akutne reakcije, smetnje, poremećaj PTSP/

Reakcije na traumatski dogadjaj


- U krizi ili traumi veoma se različito reaguje
- Vazno je naglasiti da su reakcije posle dozivljene traume i sve što se tada dogadja, normalna reakcija na nenormalni dogadjaj.
Reakcije na traumatski dogadjaj
- Uobičajeno
- Moze biti veoma jako

Posttraumatski poremećaj usled stresa - PTSP

-Traumatski stres duzeg trajanja
- Utiče na zdravlje sposobnost i rad
- Moze postati hroničan

Kako čovek reaguje na traumatski dogadjaj:

Akutne reakcije:

- Telesne: gubitak ravnoteze, puls, disanje, mučnina, drhtavica, šok
- Ponašanje: nemir, uznemirenost, dezorjentisanost, obamrlost…
- Emotivne: strah, panika, osećaj nesigurnosti I bezizlaznosti, gubitak ili erupcija emocija
- Mišljenje: zbunjenost, dezorjentisanost-prostorna I vremenska, oslabljena koncentracija, rupe u pamćenju, haos, ili praznina u glavi, samoprekor, odsutnost, potiskivanje

Postraumatski stresni poremećaj PTSP

Termin se prvi put pojavio 1980. god kao posledica proučavanja iskustva američkih psihijatara u radu sa vijetnamskim veteranima.
U pitanju je mentalni poremećaj uzrokovan traumatskim iskustvom.

Za pojavu PTSP-a su potrebni sledeći uslovi:


- Osoba je dozivela ili je bila suočena sa dogadjajima koji podrazumevaju faktičku smrt, ili ozbiljnu povredu, pretnju smrću, pretnju po fizički integritet njega samom ili nekog drugog
- U reakcijama osoba dominira intenzivni strah, bespomoćnost, prestravljenost

Simptomi PTSP:

Simptomi nametanja:
- Nametljiva i neprijatna sećanja na traumu, koja uključuje predstave, slike, razmišljanja o traumi, misli i opazanja
- Neprijatni snovi koje donosi trauma
- Ponašanja I dozivljavanja kao da se trauma ponovo odigrava kroz uzivljavanje u traumu ili halucinacije

Simtomi izbegavanja:
- Izolacija od društva I bliskih osoba
- Gubitak interesovanja, motivacije
- Zloupotreba supstanci –alkohol, medikamenti, duvan, narkotici

Simptomi povećane osetljivosti:
- Problem sa spavanjem
- Razdrazljivost
- Previše izrazena reakcija trzanja /uplašenost na bezazlene impulse/
- Poremećaj paznje
- Problem u komunikaciji
- Prezir prema starešinama, cinizam

Simptomi iz navedenih grupacija treba da traju duze od mesec dana da bi se svrstali u PTSP. Promene izazivaju značajno oštećenje u socijalnom, profesionalnom, ili ostalim oblicima životnog funkcionisanja.
Simptomie nekad odmah slede trauma, nekad se javljaju u narednih nekoliko meseci, a dešava se da se pojave I posle odredjenog broja godina, provocirani specifičnim podsećanjem na traumu.
Medju uniformisanim licima je često da se simptomi jave nakon dugogodišnjeg akumuliranog stresa, a tokom obavljanja duznosti.

Primarna trauma:


- Trauma koju je osoba neposredno dozivela dejstvom traumatskog dogadjaja kao zrtva rata, saobraćajnog udesa, elementarne nepogode..
Sekundarna trauma:
- Izazvana je posrednim iskustvom tj traumatskih dogadjaja kao što je slušanje o traumatskim dogadjajima ili posmatranje traumatskih dogadjaja
Ovaj tip trauma često se nalazi kod osoba koje se bave tzv. –pomazućim- profesijama I koje su u stalnom kontaktu sa traumatizovanim osobama /zrtvama primarne trauma/ kao što su psiholozi, lekari, socijalni radnici, uniformisani sluzbenici, kolege za podršku I drugi pomagači koji rade sa traumatizovanim osobama.

Model psihološke podrške:


- Informisanje: šta se dogodilo-činjenice, uobičajene reakcije, mere-šta će biti uradjeno, praćenje I upućivanje gde se moze dobiti pomoć
- Razgovor podrške: sprovodi se neposredno po dogadjaju
- Izveštaji psihologa
- Specijalne intervencije

Osnove razgovora sa traumatizovanim licem

Pružanje informacija, podrške, smanjiti izolovanost, osećaj krivice, aktivno slušati, biti direktan, poverljiv, otvoren, neposredan, neosudjujući, podsticati na priču o osećanjima mislima u tom trenutku i posle.

U toku razgovora pažnja se obraća na:


Sadrzaj priče, o problemu ili traumi, na ono što je prećutano, ili na samo ćutanje, ambivalentnost-kad se primete dvojna osećanja I misli, promene u razgovoru kao ton, brzina, jasnoća u govoru, opis dogadjaja, pričati o činjenicama, mislima, osećanjima. U toku razgovora potrebno je biti ljubazan, iskren I otvoren, gledati u oči, izbegavati šale, pomoći osobi da jasnije sagleda problem…


Izvor: Skripte sa predavanja o prepoznavanju i pružanju podrške kad je u pitanju PTSP.


Tema je više informativnog i edukativnog karaktera, pošto ima srodna tema, Ljudska psiha kao varijabila u ratnim i vanrednim okolnostima, pokrenuta u isto vreme, gde se može voditi rasprava, po ovim pitanjima, ovu zaključavam. Ako bude potrebe može se otključati...



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 533 korisnika na forumu :: 36 registrovanih, 6 sakrivenih i 491 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3195 - dana 09 Nov 2023 14:47

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: Alibaba1981, ccoogg123, Denaya, DENIRO, DonRumataEstorski, dzoni19, FileFinder, Georgius, jukeboxer, kobaja77, Koca Popovic, Kruger, Krusarac, loon123, M-51 Sherman, mean_machine, mercedesamg, Mercury, mile23, Milometer, Mixelotti, nemkea71, nenad81, Parker, pein, royst33, sasakrajina, Smajser, solic, Steeeefan, Struna, Tvrtko I, vladas87, wolverined4, šumar bk2, 125