Operativni dezurni u JNA, VSCG i VS

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nama su dezurni operativni dolazili sa Vojne akademije. Cin pukovnika, ne secam se da li je bilo potpukovnika. Uniforma M10, cizme, pistolj i legitimacija na dzepu da su dezurni tog dana.
Dodju kolima sa vozacem u obilazak i onda ih DOF saceka, a dezurni klase ide sa njima kroz svoje prostorije.

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

kljift ::-

Jel može da se postavi kripto zaštita na jednoj liniji od tlcl 10?


Kod dežurnog operativnog nije bilo TlCI-10. Zato što je komplikovana.
U jedinicama u kojima sam ja radio, koristio se interfon. On je jednostavniji za upotrebu. Ne sećam se tipa interfona (radilo se o civilnom tipu. iskrini proizvod. Neuništivo), ali se sećam procedure da se odspoje veze u slučaju potrebe i premeste u prostoriju po želji. Tako su komandant i operativni dežurni u samo dva koraka dobijali sve veze koje imaju na radnom stolu u "svakodnevnoj" kancelariji (po istom rasporedu koji imaju u kancelariji - da ne moraju da uce iz pocetka.)

Po jedan kanal veze je bio kriptozaštićen takozvanom grupnom metodom obično sa pretpostavljenom komandom, a sve pisano je bilo šifrovano redovnim postupkom. Eksperimentalno je postojao sistem za kriptozaštitu pojedinačnih kanala, ali je on uveden tek kasnije, mnogo kasnije. I automatski telefon čiji se saobraćaj šifrovao je uveden kasnije. Radio i radiotelefonske veze su korišćene, ali samo u slučaju prekida žičnih veza.

Naravno, ukoliko se izuzme ono "Kako si Stevo? Dobro, a ti?" nije ni bilo bogzna kakvog razgovora, oni su jedni drugima prenosili signale.
"Aktiviraj plan"Morača"...na primer"

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jel mogao operativni da pusti vojnika u grad bez ispisane dozvole?

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, cezar 35
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

kljift ::Jel mogao operativni da pusti vojnika u grad bez ispisane dozvole?

Teoretski, niko nije mogao vojnika da pusti u grad bez dozvole.
Praktično? Kako gde, kako ko i kako kad.

Potpisani je puštao sve svoje vojnike teleprinteriste da obave svoje redovne zadatke (telefoniraju, vide devojku, pošalju poruku ili paketić poštom ili po vozaču autobusa...) dok on obavi svoj posao dežurnog.
Kad sam već potpuno sredio telegram za slanje, mogu i da ga pošaljem, nije to bila nekakva velika pamet. Posle, pri povratku kući nakon obavljenog zadatka, pokupim i svog teleprinteristu i on se vrati u kasarnu...
Verujem da su mnoge starešine tog vremena imale sličnu ili složeniju šemu. Inače vojnici su išli najmanje dva puta mesečno u grad (mi iz jedinica veze bili smo u prednosti jer je to moglo da bude i češće)
Sa uvodjenjem slobodnog vikenda sve je to izgubilo svaki smisao, vojnici su više bili kod kuće i u gradu nego u kasarni.

Dežurni operativni je imao kurire komande i mogao ih je slati po potrebi, ali oni su imali takozvane stalne dozvole za izlazak u grad (pa nisu za džabe radili za oficira bezbednosti...).

Inače, dežurni operativni nije imao pravo neposrednog komandovanja jedinicama. On bi pozivao komandanta ili komandira, prenosio naredjenja i do dolaska ostalih organa komande kontrolisao taj rad. Obično se nije trošio na svakodnevne, "garnizonske" stvari.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jesu li vrata na centrima stacionarnih veza imala električnu bravu? I neku elektroniku pride za magnetne kartice? Tajnovito mjesto.

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Na nekima jesu, sa prijavnicom, najavom (i debelim obrazloženjem šta tamo tražiš), a neki su bili zaključani običnim vratima. U svakom slučaju, tamo su mogli da udju samo oni koji su tamo radili, i naravno, starešine koje su imale pravo kontrole rada (komandir jedinice, načelnik veze). To je jasno bilo naznačeno, ne retko sa fotografijom starešine koji ima to "visoko pravo"

Prostorije su gotovo uvek, iako to nije bilo svuda, bile fizički odvojene od ostalog dela komande. Drugi ulaz, neobeleženi, posebne propusnice (koje su se često menjale), bilo je i magnetnih kartica, ali ja sam radio u malim komandama pa to do nas nije stiglo.
Težilo se maksimalnoj bezbednosti i tajnovitosti, otprilike kao i u svim vojnim poslovima. Svi su znali šta je ta prostorija, niko nije mogao da udje bez posebnog razloga ili potrebe. Niko o tome nije govorio.

Što se tiče prostorija za kriptozaštitu, ili prostorija u kojima su bili takvi uredjaji, one su bile pod ključem 24/7, i u slučajevima gde sam ja radio, stalno je pred vratima bio vojni policajac, a u vanradno vreme stražar.

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

kljift ::Jesu li operativni nosili pištolje poput dežurnih oficira?
Operativno dezurstvo je nazivano borbenim dezurstvom (bar u RV i PVO), jer se opis poslova i zadataka u miru nije razlikovao od onih ratnih. Ono dezurstvo, koje ti pominjes, je dezursto unutrasnje sluzbe (dez. oficir bataljona, puka, kasarne...itd) i trajalo je 24h, dok su operativna dezurstva trajala vise dana (i do 15).
Oruzje je bilo u kasi, a dezurstvo je obavljano u radnim uniformama...tzv. tehnickim uniformama.

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

U suštini su operativni dežurni radili posao komandanta, dok taj ne stigne u kasarnu.
Dežurni puka-brigade prisustvuje svim postrojavanjima jedinice, a operativni ne. Dežurni brigade prisustvuje smeni straže. Dežurni operativni smenjuje sve dežurne u jedinici kada nije radni dan.

Morao je da zna gde se koji starešina komande "Od značaja" nalazi u datom momentu,ko je na terenu, ko je na putu, ko na odmoru... koje su mogućnosti i metodi da ga kontaktira, da u slučaju vanrednih zadataka okupi tim koji će da se izbori sa time i slično.
Njegovo je bilo prenošenje signala za uzbunu na jedinice u zoni nadležnosti komande (Na primer, divizija je imala i po 15 garnizona i garnizonskih mesta u svojoj nadležnosti a treba oglasiti signal za mobilizaciju)

Na primer, izbije požar većih razmera u opštini. On okupi tim, proveri planove rada, eventualno preko dežurnog jedinice proveri gotovost jedinica koje treba da gase požar, u medjuvremenu pošalje vozilo po komandanta ili ga pozove telefonom (naš je imao vojni lokal u stanu, na primer).Pripremi dežurnog lekara, sanitetsko vozilo, vatrogasce i jedinicu za angažovanje, eventualno pojača obezbedjenje vojnih objekata. Kada neko iz opštine zatraži pomoć, jer vatrogasci ne mogu da se izbore sa vatrom, vojska je već spremna...

Ili se desi vanredni dogadjaj (kad u kasarni imaš par hiljada vojnika, svašta može da se desi) on radi posao komande dok se ta (ili deo koji je nužan - a postojali su timovi za takve slučajeve) ne okupi. A dalje radi po naredjenjima komandanta.
Naši nisu smeli da napuštaju svoju prostoriju dok su u smeni. Morali su da uvek budu spremni da se odazovu na poziv.

Njihovo dežurstvo je trajalo 24 sata. Obavezno je bilo slanje "dnevnog operativnog izveštaja", prema pravilu borbene upotrebe jedinice u ratu, a po nekih po redu propisanih 20-tak tačaka u miru. Koji se sakupljao od svih jedinica sa teritorije kod operativnog dežurnog u korpusu odnosno armiji, ko je za koga bio vezan. Pa je tako dežurni operativni tim u armiji znao da je 1.bataljon n-te brigade u 09.00 izašao na teren radi gadjanja, a da je u 11.00 pristigao na strelište bez problema. Ili da se u 18.00 vratio u kasarnu...

Dakle, to nije bilo vezano za unutrašnju službu jedinica, već samo komande. U komandi armije je dežurao operativni tim pošto je posao drastično veći, a da ne pominjem elemente drugih vidova.

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Što među operativnima nema oficira iz Vojne policije? Nema ih ni među dežurnima.

• 1Ovo se svidja korisniku: kljift
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Svi pripadnici vojne policije mogu da dežuraju isključivo u okviru službe bezbednosti da se nebi kvarila subordinacija i sa svojim prisustvom izvan tih službi za koje su jedino oni odgovorni.
Tako smo mi u Dunavskoj diviziji imali i operativnog dežurnog divizije i operativnog dežurnog organa bezbednosti.
Razlika je u tome da je taj dežurni iz organa bezbednosti mogao da bude i na kućnom dežurstvu a da po potrebi dođe i potpiše recimo neki upravo pristigli nalog za privođenje do dolaska načelnika te službe.
Dok sam opis poslova onog operativca u diviziji već ranije opisao ppa da se ne ponavljam.