To je ranac za putovanja,za svakodnevono nošenje. Meni to odgovra kada idem na kraće putove,stane mi laptop, presvlaka, šta mi već treba. Može da se nosi i kao poslovna torba.
Materijal je dobar, izdržljiv (oko 15 putovanja do sada), tpi kišu, prljavštinu. Ja ga držim na podu aviona, naslonjenog na sedište,ništaod štroke da se zalepi. Inače ima sivi model. Malo me nerviraju kaiševi jer hoce da skliznu u stranu, kada ga malo više napunim (kada se vraćam,pa stavim po neki poklon) ali ok nije nešto strašno. Jedina mana su mu rajfešlusi, nekako malo malo pa zapne, recimo po putovanju jednom.
Da. Ma u principu me zanima dal je kvalitetan materijal u pitanju. Da nisu sitni zubi na cibzaru npr. Za neke duže boravke napolju i terete zadržaću Dragićev modularni. Mada mi i on počinje ići na nerve. Bio hit pre dvaes godina sad... može i bolje. Treba mi vako za neke kraće relacije sa civilima . Da im ne uznemiravam diti tiker sa militarijom :-)
Nemam pojma šta im je,zubići deluju ispravno,nego eto zeza. Ja stavim malo vazelina ili slično,pa onda otvori. U svakom slučaju ako se odlučiš, nećeš se osećati da si bacio pare.
Ja sam snimio jedan ranc, za ovo što menii treba,koža i jako, voskirano platno, ali se teško nalazi na netu.
Malo da ažuriramo podatke oko zimskih uspona na Karakorumu i Himalajima.
Krajem januara, Simone Moro je javio da odustaje od daljeg uspona na Manaslu (8163m) jer su vremenski uslovi nemogući. U zadnjem nevremenu palo je oko 6 metara svežeg snega, koji im je porušio i bazni kamp. O ogromnim lavinama i uništenju mukom uspostavljenih visinskih kampova i linija fiksih užadi, da i ne govorimo.
Ostale su ekipe na Nanga Parbat (8126m) i K2 (8611m). Međutim i tamošnji vremenski uslovi su veoma teški, a povrh svega ih je zahvatilo i nevreme sa vetrovima uraganske jačine. Bliži se kraj februara, a mnogi 28. februar smatraju za kraj zimske sezone, bez obzira što zima kalendarski traje do 20 marta.
Problemi na planini Nanga Parbat. Izgubljen je kontakt sa planinarima Daniele Nardi i Tom Ballard. Poslednja pozicija sa koje su se javili preko satelitskog telefona je bila sa visine od oko 6300 metara, a to je bilo 24. februara. Od tada nema ni traga ni glasa od njih dvojice.
Ostatak tima koji je u baznom kampu, pozvao je pakistanske vlasti u pomoć, kako bi poslale helikopter da izvidi niže delove planine. Međutim, loši meteo uslovi to do danas nisu dozvoljavali. Dobra vest je da se danas vreme popravilo i da je helikopter imao prvo izviđanje. Loša vest je da prilikom tog prvog leta nisu uočeni nikakvi tragovi.
Ekipa sa K2 se prijavila za učešće u eventualnoj akciji spasavanja, međutim tenzije između Indije i Pakistana su dovele do toga da je vazdušni prostor u rejonu K2 zatvoren za saobraćaj, tako da nije moguće izvršiti transport planinara sa K2 do Nanga Parbat. Dobra vest je da je pakistanska vlada danas ipak dozvolila helikopter za transport, ali vremenski uslovi za sada tako nešto onemogućavaju.
Na žalost, danas je potvrđeno da su Daniele Nardi i Tom Ballard poginuli na planini Nanga Parbat. Siluete su locirane na oko 5900 metara, teleskopom iz baznog kampa, a danas je od strane spasilačkog tima to i potvrđeno. Da podsetim, njih je 24. februara poklopila masivna lavina na visini od oko 6300 metara.
Pomoć je i ovoga puta helikopterom stigla od tima sa K2, gde su pored tima na terenu, osmatranja helikopterom, uključeni i dronovi.
Treba reći da je Tom Ballard iskusan alpinista i planinar, sin planinarke Alison Hargreaves, koja je u ostala zapisana kao prva žena koja se popela na Mont Everest bez upotrebe dodatnog kiseonika. Poginula je 1995. godine dok se nakon uspešnog uspona, spuštala niz planinu K2.
Što se tiče pokušaja zimskog uspona na K2, ništa od toga ni ovog puta. K2 ostaje i dalje jedina planina viša od 8000 metara koja nije savladana zimi.
Alex Txikon ne odustaje. Nastavlja sa usponom na K2, a trenutno se nalaze u kampu 2 gde ih je zaustavilo nevreme. Po prognozama meteorologa, imaju još dva dana relativno dobrog vremena za ovaj finalni pokušaj. Pitanje je međutim kako će se ovaj uspon računati, ako uspeju. Ne verujem da će ga iko prihvatiti kao zimski. Kako god, svaki uspon na K2 je vredan poštovanja.
Nađoh jedan video prošlogodišnjeg letnjeg uspona na K2. Video pokazuje svu teškoću i opasnost uspona na ovu planinu. Penjali su standardno, Abruci rutom. Šteta samo što nije snimljen i ceo tok uspona od kampa 4 do vrha, jer je to takozvana "zona smrti" kako se naziva visina od 8000 metara pa naviše, a ujedno i najopasniji deo uspona ovim delom planine. Na početku uspona dogodio se na žalost i jedan pad, gde je planinar iz Kanade izgubio život.
Razum je preovladao, tako da je Alex Txikon sa dvojicom svojih kolega ipak odlučio da obustavi dalji uspon. Isuviše kratak period prognoziranog lepog vremena, jak vetar, hladnoća i neizvesna situacija stanja terena na "ramenu" i dalje ka vrhu K2, su faktori koji su uticali na zdravorazumsko razmišljanje.
