offline
- Pridružio: 03 Dec 2005
- Poruke: 164
|
Posledice upotrebe municije sa osiromasenim uranijumom
Epidemija kanceroznih oboljenja
Da li ce se Srbija osloboditi stetnih ostataka municije zaostale iz agresije NATO na SRJ 1999. godine?
Dekontaminacija stala zbog para
(Preneto uz izvesna skracivanja iz beogradskog lista "Vecernje novosti"
novosti.rs/code/navigate.php?Id=4&s.....2005-12-25)
Ovo je i za mene previse, zavapio je proteklog petka radnik u mrtvacnici Klinicko-bolnickog centra Srbije, kada je bracnom paru Jovic iz Graca kod Vucitrna urucio telo dan ranije preminulog sina. Jovicima je mladic bio jedino dete. Samo 10 dana pre prijema na Institut za hematologiju, lekari su ustanovili rak pluca.
Radnik u mrtvacnici kaze da vise i ne stize da pobroji nesrece slicne ovoj koju je pogodila porodicu Jovic, ali je ova sudbina i za njega, koji je, kaze, pomalo oguglao, bila sokantna: istoga dana dvogodisnja devojcica, cerka umrlog Jovica, primljena je na onkologiju zbog hitne intervencije na mozgu. Dijagnoza - kancer.
Instituti krcati, citulja sve vise. Rak kosi nemilice. Zvanicna drzavna statistika je neumoljiva. Od 1999. do 2001. - 140.000 ljudi obolelih, svake godine 25.000 novoobolelih, a umre 18.000. Podaci saopsteni nedavno, na konferenciji za novinare u Ministarstvu zdravlja Srbije. Izvestaci su zakljucili da je Srbiju zahvatila najstrasnija epidemija do sada - epidemija raka. Novinarima se prigovorilo da su preterali, ali niko nije preformulisao kvalifikaciju o epidemiji. Izostao je i odgovor koliko je obolelih u protekle cetiri godine i sta je sa njima.
STRASNA EPIDEMIJA
Opet zvanicni podaci: na beogradskom Institutu za radiologiju i onklogiju, hirurzi godisnje operisu hiljadu obolelih od kancera. Podatak izneo dr Nenad Borojevic, direktor Instituta. U zdravstvenom centru u Vranju saopstenje: u pcinjskom okrugu evidentirano 6.000 obolelih, a svakog dana registruju po dvoje sa dijagnozom opake bolesti.
Niko do sada nije evidentirao koliko je medju obolelima - dece, koliko mladih do 18 godina. Svaki odgovor svodi se na dve reci: "Sve vise".
Strucnjaci su saglasni da u ekspanziji malignih oboljenja nema pravila. Da je sokantna ekspanzija, ali tacnu evidenciju ne navode.
- Pouzdano vam tvrdim da je doslo vreme placanja danka NATO bombardovanju u kome je koriscena municija sa osiromasenim uranijumom - kaze nam hemicar iz Instituta u Vinci. Na molbu da potpise izjavu, odgovorio je: "Nemam ovlascenja da sa ovim podacima izlazim u javnost".
Je li povecan broj malignih oboljenja posledica bombardovanja u prolece 1999? Isti izvor tvrdi da ce "tek doci vreme kada ce posledice bombardovanja biti takve da cemo jedva uspevati da prebrojimo mrtve, jer razorno dejstvo uranijuma ispoljava se od seste do desete godine, a to vreme upravo tece".
*Koliko se ovakva tvrdnja moze potkovati zvanicnim podacima?
- Nasa javnost ne sme da bude uznemirena neargumentovanim izjavama, ali verujem da ima uvazenih kolega koji iz straha za posao ne pristaju javno da govore o ovako osetljivoj stvari - odgovara primarijus dr Radomir Kovacevic, nacelnik Centra za zastitu od jonizirajucih i nejonizirajucih zracenja beogradskog instituta "Dragomir Karajovic".
Ovaj priznati strucnjak, koji je kompetentnost potvrdio i preko nasih granica, istovremeno upozorava da niko ne sme da prikriva istinu koja se tice zdravlja ljudi i zivotne sredine. Dr Kovacevic je izricit:
- Zakon na to obavezuje svakog, a clan 8. Zakona o zastiti zivotne sredine cetvorogodisnjim zatvorom sankcionise onoga ko precuti takvo saznanje.
*Kakva su saznanja prim. dr Kovacevica o onome sto nam je rekao neimenovani izvor iz Vince?
Odgovarajuci na ovo pitanje, dr Kovacevic kaze:
- U prvim danima NATO agresije na SRJ, potvrdjeno je koriscenje municije sa osiromasenim uranijumom na 112 lokacija - 107 na Kosovu i Metohiji, cetiri u jugoistocnoj Srbiji i jedna u Crnoj Gori - na Lustici. Na jugoistoku Srbije to su cetiri lokacije: selo Bratoselce, Reljan, Borovac, Bukurevac, a kod Vranja Pljackovica, gde je nadjeno 400 projektila, a ispucano je nekoliko hiljada.
SVUDA NASLI PROMENE
Dr Kovacevic podseca da je i NATO potvrdio koriscenje projektila sa osiromasenim uranijumom. Tokom NATO agresije ispaljeno ih je 31.000. Vojska SCG je iznela podatak da je rec o 45.000 projektila ili 15 tona uranijuma. Rusi su nasli da su nas bombardovali sa 90.000 projektila, odnosno 30 tona uranijuma.
- Problem je - kaze nas sagovornik - sto je dekontaminacija zaustavljena. Na pitanje zasto, stigao je odgovor nadleznih da nema para. Smatram da razarajuci uranijum koji je preostao na bombardovanim lokacijama, uprkos racunici, treba sto pre otkloniti, kako posledice ne bi bile jos katastrofalnije. Nikakvim parama se ne moze pravdati potreba da se spasavaju ljudski zivoti.
Dr Kovacevic objasnjava - da bi se napravila adekvatna dekontaminacija, neophodno je da se sa bombardovanih lokacija skine barem jedan metar zemlje sa povrsine. Istina, za to je potrebno prilicno novca, ali svako odlaganje je pogubno.
- Evo najkonkretnijeg primera - kaze dr Kovacevic. - Kada smo formirali ekipe koje ce obaviti dekontaminaciju, odabrani su potpuno zdravi ljudi, uz to obuceni. Po isteku odredjenog roka, oni su ponovo podvrgnuti pregledu. Vec tada smo dokazali promene na genetickom materijalu, prisustvo uranijuma u organizmu. Kad kazem geneticki materijal, mislim na cinjenicu da uranijum nije samo opasnost po ove ljude, vec i po njihovo potomstvo.
*Koliko je takvih ljudi pregledano?
- Imali smo cetiri grupe ispitanika 2002. godine. Prvu, ovu o kojoj sam sada govorio, druga je bilo stanovnistvo sa juga Srbije, trece sa visoravni Strpce i cetvrta radnici RTS, koji su imali emisionu tehniku, koja je bombardovana.
*Sta je pokazalo ispitivanje?
- Svuda smo nasli promene...
*Kakve?
- I genetske, ali i uranijum u organizmu tih ljudi. Radnici RTS su imali, na srecu, najbolje rezultate, jer su bili najmanje izlozeni.
*Da li se dalje prate promene na ljudima koji su vec ispitivani?
- Na zalost, ne, jer je za to takodje potreban novac. Inace, za sve cetiri grupe ispitanika novac je obezbedio Klinicki centar Srbije i kod 90 odsto ljudi koji su dolazili sa juga Srbije pronadjene su promene na genetickom materijalu.
NAJTEZE TEK DOLAZI
*Kakve su vase procene, koliko ce u narednom periodu osiromaseni uranijum biti poguban za zdravlje ljudi na podrucjima gde je koriscena takva municija?
- Mada jos nismo u stanju da racunamo radijacioni rizik, procene su da ce sva oboljenja narocito maligna biti uvecana za najmanje 10 odsto. Najstrasnije je sto su na udaru najvise deca, cije su razvojne celije najmanje otporne. Takodje, i populacije u poodmaklim godinama, ciji je odbrambeni mehanizam istrosen.
VEZANE RUKE
*Imate li resenje, sta treba ciniti?
- Imam, a to je najhitnije da se nastavi dekontaminacija. Ogorcen sam da za taj projekat drzava nema pare. Ili je posredi politika nezameranja, sto nam se jednoga dana moze strasno obiti o glavu, jer je prenosenje uranijuma nezaustavljivo. Pitam se sta cemo, ako nas jednog dana susedne drzave optuze da se uranijum, na primer vodenim slivovima i vazduhom preneo na njihovo podrucje? Sta cemo ako ispostave racun? Nazalost, svima nama koji znamo kakve posledice ima prisustvo osiromasenog uranijuma po ljudsko zdravlje, vezane su ruke.
Istina koja opominje
(Preneto uz izvesna skracivanja iz beogradskog lista "Glas javnosti" glas-javnosti.rs od 25. decembra 2005. godine)
Utvrdjivanjem istine o posledicama uranijumskog i dioksinog rata protiv SR Jugoslavije bavile su se mnoge ekoloske, vojne, nevladine i druge organizacije, ali se najcesce pominje UNEP (Ekoloski program UN), REC (Regionalni centar za zivotnu sredinu za centralnu i istocnu Evropu), FOKUS (humanitarna organizacija koju su osnovale: Rusija, Svajcarska, Grcka i Austrija).
Medjutim, do sada najozbiljniju, ali ne i sveobuhvatnu, analizu izazivaca ekocida napravio je BTF (Balkan Task Force) - Balkanska radna grupa u okviru Centra UN za ljudska naselja i zivotnu sredinu. BTF je locirao 12 "vrucih tacaka" koje su pretrpele najvecu ekolosku stetu tokom bombardovanja 1999, medju kojima su Pancevo, Kragujevac, Novi Sad, Bor, Baric, Kraljevo, Nis, Novi Beograd, Obrenovac, Prahovo, Pristina i ceo prostor Kosmeta.
Pancevo
Najvece posledice bombardovanja po ljude i zivotnu okolinu sasvim sigurno da je pretrpelo Pancevo gde, u gradskom i sirem prigradskom jezgru, zivi 80.000 stanovnika. NATO je bombardovao Juznu industrijsku zonu Panceva u kojoj se nalazi "Utva", fabrika aviona, Rafinerija, Petrohemija i Fabrika vestaèkih djubriva - "Azotara". U Pancevu je dejstvom bombi razrusena "Rafinerija", "Azotara" i "Petrohemija". Ceo kompleks razrusenih postrojenja u vezi je sa Dunavom putem prokopanog kanala duzine 1,8 km. Osnovna namena ovog kanala je da sprovede otpadne industrijske vode i kisnicu u Dunav. Medjutim, taj kanal je posluzio i za prenos dioksina i teskih metala u crnomorski sliv nizvodno od Panceva.
U Rafineriji je izliveno ili sagorelo mnogo olovnog benzina, zaliha olovnih aditiva, benzina, sirove nafte, a u "Petrohemiji" je izliven etil dihlorid, koji se jos uvek crpi iz podzemnih voda i tla, zive koja je prodrla u zemlju, vinilhlor monomer koji je zapaljen, pri cemu su stvoreni dioksini, furani i drugi opasni policiklièni aromati.
Ukupno posmatrano, nema potpunih podataka i rezultata o efektima bombardovanja ovog grada najblizeg Beogradu (13 km). Medjutim, prema nepotpunim podacima BTF - Balkanske radne grupe, u zemlju, vazduh i vodu, kako nadzemnu tako i podzemnu, ubaceno je:
- 2100 tona dihloretana (C2H2Cl2) koji se koristi za proizvodnju visokotoksicne isparljive supstance sa velikim brojem izuzetno stetnih svojstava kao sto su polivinilhloridi;
- 8 tona metalne zive, od cega je 200 kilograma odmah dospelo u kanal za otpadne vode gde se akomulisalo (natalozilo) u mulju na dnu kanala. Samo izmedju 50 i 100 kg zive ostalo je na betonskom podu preduzeca i ta kolicina je uklonjena, dok je ostatak zive "iscurio" u zemlju i podzemne vode, a veliki deo je isparenjem stigao i u vazduh;
- 460 tona visokotoksicnog vinilhlorida, u neutvrdjenom broju raznih svojih jedinjena - policiklicnih aromaticnih ugljen-hidrogena (vodonika) (RAN) i fozgena koji je stigao u vazduh;
- 80 000 tona nafte i naftnih derivata.
Osim toga, kao rezultat dugotrajnih pozara na teritoriji Panceva, a i mnogo sire od ovog grada, u zavisnosti od smera i jacine vetrova, zabelezene su ekstremne koncentracije dioksida sumpora, dioksida azota, ugljen-monoksida i poliaromaticnih ugljen-hidrogena. Sve ove supstance slegale su se po tlu i vodama, kako u Pancevu, tako i na vrlo sirokom prostoru oko grada. Razmere sirenja ovih gasova mogu se proglasiti i medjudrzavnim jer su locirani na obodima Crnog mora, ali i u Grckoj.
U pancevackoj "Azotari" iz ostecenih postrojenja iscurilo je na zemlju i u kanal oko 250 tona tecnog amonijaka, sto je izazvalo pomor ribe i sveg vodenog zivog sveta u Dunavu nizvodno od Panceva, u duzini od 30 kilometara.
Slobodno se moze reci da se iz naftno-hemijskog kompleksa izlilo ili je zapaljeno vise od 100.000 tona raznih hemijskih jedinjenja, pri cemu je oko 70 odsto od tih kolicina zagadilo vazduh, a ostalo je isteklo i dospelo u Dunav ili je upila zemlja.
Bombardovanje pancevacke industrije, koje je prouzrokovalo ispustanje brojnih otrovanih materija u atmosferu, vodu i zemlju, predstavlja ozbiljnu zdravstvenu pretnju regionu, kao i sirim ekoloskim sistemima na Balkanu i u Evropi. Mnoge od ovih materija mogu prouzrokovati rak, spontane pobacaje i urodjene mane, kao i neizlecive bolesti nervnog sistema i jetre.
Izlivene su jos i sledece toksicne hemijske supstance: vinilhlorid monomer - VCM. (U vreme akcidenata belezile su se i 10.600 puta vece koncentracije od dozvoljenih), hlor, hlorni ugljovodonici, kadmijum. Unistavanje transformatora dovelo je do ispustanja piralena (PCB), koji se koristi kao transformatorsko ulje. Piralen je toksicno jedinjenje koje moze prouzrokovati mnoga oboljenja: slabljenje imunoloskog sistema, pojavu kancera i tumora, neurotoksicnost i teratogenost.
Takodje se mora spomenuti i profesionalna bolest utvrdjena kod radnika "Petrohemije", takozvani pancevacki rak - strucno poznat kao angiosarkom jetre, koji prouzrokuje visok sadrzaj polivinilhlorida u vazduhu sto prerasta i u visok faktor rizika za sve stanovnike Panceva i okoline. Mora se reci i to da je najvise polivinilhlorida u vazduhu bilo za vreme bombardovanja proizvodnih postrojenja "Petrohemije".
Kragujevac
U Kragujevcu, sumadijskoj prestonici sa 150.000 stanovnika, razrusena je fabrika automobila. Medjutim, glavni cilj tackastih bombarderskih akcija je bilo rusenje energetskog sistema transformatorskih podstanica, koje u svom radu koriste kao rashladno sredstvo visokotoksicna transformatorska ulja. Posebno je gadjan deo pogona nazvan "Farbara". U toku bombardovanja razliveno je vise od 2,5 tona transformatorskog ulja (piralena) koje sadrzi polihlorni bifenil (RSV).
Bifenili su ne samo visokotoksicni vec su i dugovecne supstance koje jako dugo ugrozavaju zivotnu sredinu u kojoj se nalaze. Oni ugrozavaju covekov imuni, kao i zivcani i reprodukcioni sistem. Pored toga u krugu fabrike sakupljeno je i 5 do 6 tona otpada od naftnih derivata i RSV koji se nalazi u magacinima i do sada nisu mogli biti unisteni zbog odsustva neophodnih tehnologija za taj proces. Bombardovanjem je bio razrusen i rezervoar sa naftnim derivatima kapaciteta 7.000 kubnih metara.
Dosadasnje sporadicne analize su utvrdile visoku koncentraciju RSV i dioksina u betonskim konstrukcijama i okolnoj zivotnoj sredini. U reci Lepenici, koja je pre bombardovanja bila cista, na udaljenosti od 4 kilometara od "Crvene zastave" u nanosima mulja otkriven je sadrzaj RSV od 2,4 miligrama po kilogramu nanosa. Radi znacaja ugrozenosti Lepenice i njene okoline, treba reci da sadrzaj RSV u rekama u Nemackoj ne prelazi 0,06 mg/kg. RSV je pronadjen takodje u vodama Velike Morave, kao i u podzemnim vodama u sirem pojasu oko ove reke kao i oko Lepenice.
Osim toga, u blizini ovih dveju reka detektovani su sadrzaji zive i drugih teskih metala.
Novi Sad
U Novom Sadu, gradu u kom sa okolinom zivi 180.000 stanovnika, za vreme bombardovanja razruseni su svi mostovi i prekinuta vodovodna mreza, tako da je pitka voda u grad dolazila sa desne obale Dunava.
Posebno treba napomenuti da su NATO snage bombardovale rafineriju nafte samo tri kilometra udaljenu od centra grada, i dva kilometra udaljenu od izvorista gradske pijace vode. Rafinerija je posedovala 150 spremista za sirovu naftu, benzin i dizel.
Vise od sto ovih postrojenja je poruseno kao i transformatorska podstanica sa RSV. Oko 74.000 tona sirove nafte naslo se u podzemnim vodotokovima koji su povezani sa pitkom vodom. U uslovima ratnih dejstava i neprekidnih danonocnih letova aviona NATO alijanse nad Novim Sadom nije bilo moguce utvrditi preciznu kolicinu i broj naftnih derivata koji su se nasli u Dunavu. Medjutim, najskromnije procene tvrde da je u Dunav oteklo najmanje 130 tona raznih naftnih derivata, a da je izgorelo 50.000 tona nafte i naftinih derivata.
Cak i ogromne kolicine protivpozarne pene neophodne za gasenje pozara, koji je trajao 11 dana, predstavljaju ozbiljnu ekolosku opasnost. Kao posledica emisije zagadjujucih materija, pre svega oksida azota i sumpora, registrovane su kisele kise.
U mulju Dunava nizvodno od Novog Sada zabelezena je visoka koncentracija RSV i RAN, a u kanalu Dunav-Tisa-Dunav zabrinjavajuce kolicine žive.
Bor
U Boru, u kome zivi 40.000 stanovnika koji zive od vadjenja i prerade rude bakra, u industrijskoj zoni razrusene su dve transformatorske stanice u kojima je bilo transformatorsko ulje u kolicini od 50 tona. Sve ovo ulje je u najvecoj kolicini razliveno po okolini trafo-stanica. Zato ne treba da cudi podatak da je u zemlji blizu stanica registrovano 300 mg/kg RSV.
Razaranje trafo-stanice "Bor 3", maja 1999. i nakon toga, 149 neostecenih kondenzatora punjenih kancerogenim piralenom smesteno je u zasticenoj prostoriji u basenu, dok je oko stotinak baterija iz kojih je piralen iscurio jednostavno odbaceno na deponiju kod rudnog tela "H" u krugu kombinata bakra i cija je dalja sudbina za sada nepoznata.
Baric
U Baricu, na desnoj obali Save, unistena je tehnoloska linija za proizvodnju traka od PVH i poliuretana kao i energetska podstanica. U razorenom postrojenju i njegovom tehnoloskom procesu (proizvodnoj liniji) bio je koriscen jako toksican toluoldizocionat (TDI).
Kraljevo
U Kraljevu, gde zivi 60.000 stanovnika, 4. aprila 1999. razrusena su skladista sa dizel gorivom i drugim naftnim derivatima koji su se nasli u zemlji i podzemnim vodama.
Nis
U Nisu, gde zivi 170.000 stanovnika, NATO bombe su pored industrijskih postrojenja razrusile i velike transformatorske stanice, pri cemu su u procesu sagorevanja u zivotnu sredunu ubacene velike kolicine dioksina. Duvanska industrija Nis, jedna od tri najvece fabrike duvana u Evropi, gadjana je tri puta direktno i 15 puta indirektno.
Beograd
U Srbiji koju nemilice kosi rak, i u kojoj se zvoni na uzbunu da se cestice osiromasenog uranijuma prenose vodenim tokovima i vazduhom, ne samo da nema pouzdanih podataka koliko, barem po ovom zlu, delimo sudbinu Italijana, vec se olako prelazi i preko vapaja strucnjaka da se ciscenje uranijumom zatrovanog terena sto pre nastavi. Na projekte koje timovi dostavljaju nadleznima, niko ne reaguje. Nema odgovara. Samo se procedi: "To mnogo kosta".
*Imaju li cenu ljudski zivoti i koliko cemo jos dugo da placamo danak bombardovanju uranijumskom municijom?
- Posledice su vecite - izricit je toksikolog primarijus dr Radomir Kovacevic, nacelnik Centra za zastitu od jonizirajucih i nejonizirajucih zracenja Beogradskog instituta "Dragomir Krajovic". - Ali, to ne znaci da ne mozemo da ih umanjimo, ako dekontaminaciju, koja je u velikoj meri jos moguca, nastavimo i obavimo sto pre.
Dr Kovacevic kaze da za sada nije optimista da ce se nastaviti ovaj za, ljudske zivote, urgentan posao.
- Nisam optimista, uprkos cinjenici da se radioaktivne cestice prenose na veliku daljinu vazduhom - govori Kovacevic. - Treba li da ponovim ono sto svi znamo, da su zdravlje ljudi i zivotna sredina do te mere ugrozeni da treba raditi brzo. Ono sto zacuduje jeste i cinjenica da su timovi zaustavili cak i pracenje zdravlja rizicnih grupa stanovnistva, a nema ni monitoringa vodenih tokova, ugrozenosti biljnih kultura koje unosimo u organizam.
Nisu samo nasi strucnjaci svesni posledica bombardovanja. Na to sve cesce upozoravaju i Grci, Rusi, ali i Svajcarci, strucnjaci iz Svetske zdravstvene organizacije, Medjunarodne agencije za atomsku energiju kao i eksperti programa UN za zastitu zivotne sredine. Tim strucnjaka UN "evidentirao je koriscenje municije sa osiromasenim uranijumom, a u nekim uzorcima pronadjen je i plutonijum". To je, kaze dr Kovacevic, razlog da se dodatno zabrinemo.
U izvestaju eksperata UN, osim sto je navedeno priznanje o koriscenju uranijuma, navedene su i cetiri takozvane vruce tacke: Novi Sad, Pancevo, Kragujevac, Bor.
*A sta je sa Beogradom?
- Nijedan objekat u Beogradu, barem koliko smo mi do sada istrazili, nije gadjan municijom sa osiromasenim uranijumom - kaze nas sagovornik. – To naravno ne znaci da opasnost ne predstavljaju gromobrani koji su ostali u
rusevinama pogodjenih objekata.
Pre nekoliko meseci u Beogradu je boravio nemacki hematolog Zigvart Horst Ginter, koji je istrazivao posledice bombardovanja Iraka u "Pustinjskoj oluji". Ono sto je kazao za nemacke medije po povratku iz Beograda, mnoge je
sokiralo. Sta je to nasao profesor Horst, pitamo dr Kovacevica.
- Nisam siguran da li su profesorove reci dobro prenete. Prema onome sto sam ja procitao, on je kazao da rusevine zgrada Generalstaba i MUP-a zrace i da prasina koja se sa njih prenosi predstavlja opasnost po zdravlje ljudi. On,
medjutim, nije mogao da kaze ništa o prisustvu osiromasenog uranijuma, jer ga tu nema. Trazio je samo da mu u dogledno vreme dostavimo urin nase dece, obolele od leukemije.
U Novom Beogradu, gde zivi blizu milion stanovnika, gadjana je toplana koja je u isto vreme i energana koja koristi kao gorivo kerozin i prirodni gas. Razaranjem rezervoara sa kerozinom i drugim naftnim derivatima ugrozeno je stanovnistvo i vodotok Save do njenog usca, kao i Dunava nizvodno od Beograda. U raketnom udaru izliveno je ili sagorelo 2.000 tona kerozina, 1.650 tona mazuta, 1.650 tona motornog ulja i izmedju 5 i 6 tona piralena.
Prvog juna 1999. potpuno je unistena trafo-stanica na Bezanijskoj kosi i tom prilikom piralen je sagoreo i pretvorio se u dioksine koje je vetar razneo po okolini.
Obrenovac
Razrusena transformatorska stanica. Sagorelo ulje i njegova isparenja ugrozila su zivotnu okolinu.
Prahovo
Gadjana su azotna postrojenja u blizini rumunsko-srpske granice, a poznato je da su azotni otpadi nastali sagorevanjem jako toksicni. Tu toksicnosat priznali su sami Amerikanci posle pada spejs satla "Kolumbija" kada su molili gradjane da ne dodiruju komade azotne oplate jer bi time ozbiljno ugrozili svoje zdravlje.
Pristina i Kosovska Mitrovica
U Pristini je konstatovano da je svaka cetvrta zena morala da prekine trudnocu zbog straha lekara, koji nisu mogli da garantuju da ce novorodjencad biti zdrava. Prema podacima objavljenim u srpskom strucnom casopisu "Praksis medika" 1997. godine, na odeljenju pneumofiziologije mitrovacke bolnice bilo je 2,6 odsto obolelih od tumora pluca, a 2000. godine taj procenat se povecao na cak 22 odsto. Prema istom istrazivanju, na urologiji je bilo 1,6 odsto obolelih od tumora, a 2000. godine, samo godinu dana posle agresije NATO, cak deset puta vise. Jasno je da su ova dva kancera direktno povezana sa dejstvom municije sa osiromasenim uranijumom.
Prostor Kosova i Metohije
Kancer pluca, kostiju, jetre i drugih organa, samo je u prva dva meseca 2005, u odnosu na isti period 2004, uvecan za 120 puta na celoj teritoriji Kosmeta, tvrdi Nebojsa Srbljak, predstavnik nevladine organizacije "Milosrdni andjeo" iz Kosovske Mitrovice. Srbljak takodje upozorava da se ovi podaci odnose samo na registrovane slucajeve raka u zdravstvenim centrima i bolnicama, a da veliki broj ljudi u pokrajini umire a da i ne zna od cega.
Albanski lekari ne kriju da je uzrok povecanog broja karcinoma radijacija, pogotovo na severozapadu pokrajine, najvise u regionima Prizrena i Djakovice, gde je u vreme bombardovanja 1999. bilo i najvise dejstava aviona A-10 sa municijom od osiromasenog uranijuma. Ovo su potvrdili i predstavnici Italijanskog KFOR-a stacionirani oko manastira Decani i Pecke patrijarsije. O evidentiranoj ozracenosti na prostoru od 70 kilometara prema albanskoj granici, gde su u vreme ratnih dejstava bile stacionirane jedinice SR Jugoslavije, govore podaci svih vojnih snaga koje su boravile na Kosmetu, pa i vojnika SAD. Na severu Kosmeta ima i mnogo obolelih ljudi od kancera i medju Srbima.
Savest covecanstva uzburkana je nedavnim objavljivanjem kolor-fotografija cetiri monstrum-bebe oceva koji su ozraceni osiromasenim uranijumom na prostoru Metohije, sto predstavlja svedocanstvo kog su se Amerikanci najvise bojali, jer na drastican nacin pokazuje da su od americkog oruzja stradali i njihovi albanski saveznici na prostoru KiM.
NATO je, tako, zrnima sa osiromasenim uranijumom delovao na "duge staze" lagano doziranom vecnom patnjom o kojoj bi, po njima, trebalo cutati. O zdravstvenoj situaciji u pokrajini najvise cute albanski politicari, koji ne zele da izazovu "bezaniju" svog stanovnistva, koje za dvadestak godina, zbog tragicnog dejstva osiromasenog uranijuma i epidemijskog sirenja posledica, nece vise umirati prirodnom smrcu.
Pokrajina kontaminirana uranijumom, koji za samo mesec dana moze da dopre u zemlju do dubine od 215 santimetara, (da ne spominjemo mamut bombe sa uranijumom), a danas, posle gotovo sest godina stigao je u sve kosmetske vodotokove i ubrzano pliva po organizmima svih zitelja Kosmeta, kao i kroz krvotoke svih mirovnjaka. Kosmet danas predstavlja veliku bolnicu po kojoj setaju bolesnici kratkog zivotnog veka. Medjutim, neki nezvanicni americki izvori tvrde da americka nauka ima resenje za ovu vrstu ekoloskog zagadjenja - neutralizacija uranijumovih cestica uz pomoc nekog drugog metalnog oksida.
Posledice upotrebe municije sa osiromasenim uranijumom, koji je pronadjen i obelezen na 128 lokacija u pokrajini Kosovo i Metohija, pogubno ce delovati daleko i van pokrajine. Pri eksploziji osiromasenog uranijuma vise od 70 odsto njegovih cestica siri se vazduhom, a oblake radioaktivne prasine vetar je raznosio desetinama kilometara u svim pravcima.
Krajem februara 2005. Maresalo Domeniko Ledjeri, portparol italijanske "Vojne opservatorije" u razgovoru za "Novosti" je istakao sledece: "Ako napravimo banalnu podelu na konvencionalno i nekonvencionalno oruzje, odnosno atomsko, onda koriscenje osiromasenog uranijuma spada u konvencionalno. Medjutim, u operativnom smislu, osiromaseni uranijum je jedini u stanju da proizvodi temperaturu od 3.000 Celzijusovih stepeni i vise sa dodatkom plutonijuma (3.400). Amerikanci vrlo dobro znaju da je, na kraju, jedini nepobitan nacin da se utvrdi efikasnost jednog oruzja i njegove posledice - primeniti ga na ljudima. U tom kontekstu, ratovi na Balkanu su im dobrodosli za eksperimente. Danas nalazimo mikrocestice radioaktivnih metala u telima, krvi i spermi vojnika, civila i zivotinja koje su bile na bombardovanim podrucjima".
Ovakva tvrdnja potvrdjuje da su bombarderske snage NATO pakta prekrsile nekoliko medjunarodnih konvencija, pa tako i Medjunarodni pakt o gradjanskim i politickim pravima koji u clanu 7 propisuje da "niko ne moze biti podvrgnut eksperimentu ili svirepim, nehumanim ili unizavajucim kaznama ili postupcima. Posebno je zabranjeno da se neko lice podvrgne medicinskom ili naucnom eksperimentu bez njegovog slobodnog pristanka". U situaciji kada su bombardovanja BiH, SR Jugoslavije i Iraka obavljena bez saglasnosti Saveta bezbednosti UN, i kada su Amerikanci posle prvih analiza upozorili svoje vojnike i saveznike da se neizostavno moraju nositi zastitne maske na mestima gde se dejstvuje ovakvom municijom, govori o svojevrsnom eksperimentu NATO alijanse nad ziteljima BiH, SR Jugoslavije i Iraka.
Ono sto smo kao drzava do sada ucinili na otkrivanju istine o posledicama bombardovanja 1999. pokazuje da mi, vec dugo, nemamo volje, materijalnih sredstava, snage i hrabrosti da izadjemo na kraj sa tragicnim posledicama bombardovanja i zato sirene rata ne smeju utihnuti sve dok postoji i jedno ljudsko bide koje pati zbog posledica agresije NATO pakta.
Naoruzana mocna nepravda 1999. ugrozila je buducnost srpskih zemalja. Posledice bombardovanja su tragicne i dugotrajne i zato je bombarderska akcija NATO alijanse zalostan i sraman dogadjaj za svetsku istoriju.
Pentagon je priznao da je sa 100 letackih misija aviona A-10 "Tanderbolt", ispaljeno je oko 31.000 metaka samo na Kosmetu i 3.000-5.000 metaka na jugu Srbije i na poluostrvu Lustica - rt Arza kod Herceg Novog.
To znaci da je, po zvanicnim podacima SAD, na teritoriju SR Jugoslavije dospelo oko 10 tona osiromasenog uranijuma, ali sta Srbija i ugrozeni stanovnici Srbije imaju od toga?
To je skoro isto kao kad su ti isti Amerikanci, posle bacanja atomskih bombi na Hirosimu i Nagasaki, objavili da je baceno samo dve bombe koje su oznacile zavrsetak Drugog svetskog rata.
|
?
