|
Poslao: 18 Jan 2018 19:17
|
offline
- Pridružio: 25 Dec 2007
- Poruke: 1160
|
Надајмо се да ће овакве вести чим пре почети да стижу из Утве, Моста, бјељинског Орла, Петолетке из Трстеника ... и осталим знаним и незнаним предузећима авиоиндустрије.
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 18 Jan 2018 20:17
|
offline
- Pridružio: 01 Jan 2012
- Poruke: 731
|
Тешко у овом обиму, ипак је Крушика снажно погурао ракетни програм јер да су остали само на минском програму остали би заглављени на 30-50 мил. евра прихода.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 20 Jan 2018 23:11
|
offline
- Khaless
- Legendarni građanin
- Pridružio: 08 Sep 2005
- Poruke: 5746
|
Mercury ::Ipak su to policijske jedinice, ali slazem se, kalibar 5.56 u VS definitivno nema pesrpektivu, bar ne onako kako se do pre 5-6 godina govorilo
Sećam se kako su nam krv pili za 5,56, maltene vrištali i doživljavali verbalne orgazme....
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 22 Jan 2018 05:07
|
offline
- Pridružio: 27 Jul 2008
- Poruke: 142
|
Khales mozes li da budes malo precizniji ko vam je to pio krv i tako to?
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 31 Jan 2018 22:58
|
offline
- kuntalo
- Legendarni građanin
- Pridružio: 08 Feb 2006
- Poruke: 2741
|
kuntalo ::Vreme je za pozitivu... a kroz par meseci, zna se - nešto drugačija priča.
Iii, idemo:
Citat:Oružari u štrajku, traže bonus i neće privatizaciju
Radnici kragujevačke fabrike "Zastava oružje" održaće i sutra jednočasovni štrajk upozorenja ispred Upravne zgrade tog preduzeća.
Oni su nezadovoljni neisplaćivanjem bonusa od 25.000 dinara, lošim poslovnim rezultatima fabrike i najavljenom privatizacijom.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 31 Jan 2018 23:38
|
offline
- Doca
- Počasni građanin
- Pridružio: 24 Mar 2016
- Poruke: 786
- Gde živiš: Pomoravlje
|
Nema,60 ih su poceli,a danas udaraju tacku na proizvodnju cevnog oruzija u Srbiji...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 01 Feb 2018 10:49
|
offline
- Pridružio: 01 Jan 2012
- Poruke: 731
|
Ја не знам на основу чега они траже поклон у виду 25 хиљада динара. Имате плате за које радите и колективни уговор и сада као главни захтев није промена КУ већ да вам неко да паре на лепе очи. Ако је ситуација тако лоша и фабрика пропада зар није логично да Застава нема те паре да Вам поклони и на основу чега тражите повећање ако нисте ништа радили/зарадили у задње две/три године. Е мој Верко...не ради се то тако...
Овај нови закон о Наменској индустрији је најпотребнији управо овима у Застави оружју да их мало продрмају нови страни сувласници, па да их мало притегну па да видимо да ли нечему вредите или да се разилазимо полако.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 01 Feb 2018 11:42
|
offline
- aramis s
- SuperModerator
- Pridružio: 18 Jul 2007
- Poruke: 28513
- Gde živiš: iznad smoga Beograda
|
Još uvek im u glavi radničko samoupravljanje.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 01 Feb 2018 12:13
|
offline
- Pridružio: 17 Feb 2016
- Poruke: 1442
|
Poslovanje Zastave očigledno ima velikih problema: opterećenje dugovima, zastarela proizvodnja, prevelik broj radnika, proizvodnja zastarelih prizvoda, nepraćenje tržišta, nepostojanje prodajne i servisne mreže, loš marketing, loš kontakt sa korisnicima proizvoda, neusavršavanje proizvoda, kvalitet proizvoda.
Sa druge strane sve ovo zaheva novac koji Zastava nema, a ni država, čini mi se da je delimična privatizacija ali isključivo privatizacija od strane nekog ko već prozvodi oružje (što bi moglo donet nove tehnologije, poboljšati marketing, lakši pristup tržištu, već postojeću mrežu na tržištu) dobar potez. Ovaj štrajk mi liči na otpor privatizaciji, a ne na ukazvanje na loše poslovanje.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 01 Feb 2018 13:40
|
offline
- gavrilon
- Počasni građanin
- Pridružio: 02 Nov 2010
- Poruke: 939
|
aramis s ::Još uvek im u glavi radničko samoupravljanje.
САМОУПРАВНА ПРИЧА
Крајем 1987. године на Радничком савету медицинског центра у Нишу један лекар
(хирург) предложио је да се од вишка средстава на жиро-рачуну купи опрема за операционе
сале. Међутим, после његовог обраћања, јавиле су се чистачице и саопштиле како не може
тако, већ тај новац треба да се искористи за исплату тринаесте плате. Чистачице су подржали
портири, техничари и медицинске сестре. Упркос томе, поменути лекар је остао доследан у
свом ставу да новац треба уложити опрему, а не „у стомаке“. Када је видео куда води ток
расправе, саопштио је како је можда најбоље да лекари почну да потиру ходнике, а чистачице
да оперишу пацијенте. Но, његова беседа је била залуд – већином гласова донета је одлука о
исплати тринаесте плате.
У Уставима СФРЈ из 1963. и 1974. године писало је да „нико нема право својине на
друштвена средства за производњу, нико – ни друштвено-политичка заједница ни организација
удруженог рада, ни група грађана ни појединац – не може ни по ком правно-својинском основу
присвајати производ друштвеног рада, ни управљати и располагати друштвеним средствима за
производњу и рад, нити самовољно одређивати услове расподеле.“
Есенцијални „дефект“ самоуправног социјализма, илити система са радничким
управљањем, била је што није могао да превлада парадокс Furobotn-Pejovich (1972); односно
јаловост самоуправљања лежи у неспособности да оптимизира два супростављена циља –
акумулацију (штедња) и личне дохотке (плате).Просто-напросто, највећи део створеног
вишка није се преусмеравао у инвестиције. Што ће рећи, ако профит (добит) предузећа
припада свим запосленима, они ће радије изабрати поделу (готово) целокупног профита кроз
плате и бонусе, уместо усмеравања профита у инвестиције; а неинвестирање у опрему и нове
послове дугорочно урушава предузећа. (Истина, неретко су политичари доносили одлуке о
инвестицијама, не питајући раднике-самоуправљаче). Искрсавао је и проблем како отпустити
нерадника, а који као самоуправљач руководи предузећем.
Када је социјалистичкој држави понестајало новца за социјална давања, она се
опредељивала за његово штампање, односно за „производњу“ инфлације – што је урушавало
билансе предузећа и банака, и смањивало куповну моћ грађана. Поставља се питање – чији су
били дугови друштвених предузећа и банака? Одговор је једноставан – државни, тј. дугови
свих југословенских грађана. Под притиском иностраних поверилаца, тадашња савезна влада
морала је да прихвати „суверенизацију дуга“ (1983), којим је СФРЈ преузела отплату свих
кредита узетих у иностранству (и предузећа и банака), чиме је цео спољни дуг постао јавни.
Неке ствари су заиста "евергрин" у нашем народу...
|
|
|
|
|
|
