Vojna taktika

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Војна тактика, наука и вештина организовања војске, представља скуп техника за коришћење војних јединица за борбу против,и наношење пораза непријатељу у бици. По модерном схватању, тактика је по структури најнижи од три нивоа планирања. Највиши ниво планирања је стратегија, која се бави питањем како се сила претвара у политичке циљеве, или специфичније, како се повезују циљеви и средства вођења рата. Операциони ниво се налази на средини, и он се бави формацијама јединица.Mогу се, у основи, уочити четири различита приступа одређењу објекта („предмета“) тактике. То су: а) борба, б) борбена дејства тактичких јединица, в) бој, г) борба и боj. Тактика је најстарија наука у оквиру наука одбране. Данас има развијене основне конституенсе који је сврставају у посебну науку одбране. Поседује изграђен предмет, развијену сопствену теорију, користи сопствени језик и методе науке. Најближа је практичном деловању јединица оружаних снага (војске) приликом припреме и вођења боја. У новије време успешно се примењује истраживачки поступак у решавањупроблема тактике. Тактика се у свакој земљи особено развијала и сви је, углавном, сматрају за базичну науку наука одбране (војних наука).
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Оно што мене занима су ипак конкретније ствари, нпр. организовање напада и одбране. Како се напада град који је у долини, како онај који је на брду, како се организује одбрана истих, како се користе ОМЈ за одбрану, како авијација, гдје се постављају минска поља, митраљеска гнијезда, како се врши опкољавање непријатеља итд..Знам да се ово учи у одговарајућој школи годинама, али ипак мислим да има мјеста за једну овакву тему..

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ovo ti je jako opširna tema.Potrebno je znanja i iskustva.Predlažem ti da nabaviš knjigu"Svetska istorija ratovanja"autori:Kriston I. Arčer,Džon R.Feris,Holdžer H.Hervig,Timoti H.E.Travers za početak.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Navesti oblike manevra u napadu i objasniti svaki ponaosob? hvala

• 3Ovo se svidja korisnicima: CheefCoach, BlekMen, yamato
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

^
pa, juris trcecim korakom, juris unazad (francuski stil..takozvani "juris u zivot") juris -napred bez obzira borbenom poretku sa i bez naoruzanja ali vristuci (arapski stil, takozvani "juris u smrt") , juris za pamcenje- ko prezivi ( ruski stil..) , virtuelno-vokalni juris ( vicuci "juris" bez pomeranja jedinice.. od sigurnog zaklona)
..skoro cu i odbranu.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

не заборави : УРААААААА

• 6Ovo se svidja korisnicima: freelancer, WS2, CheefCoach, Mercury, mgaji21, amaterSRB
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Rat je najveća ljudska drama ... Žomini.

Vidi Verice čak i oni koji su formalno školovani su ovde na forumu ostali pod tom *žominijevskom* ekspresijom rata, pa sva razmišljanja i time i odluke donose *iznutra* prema tom iskustvu i teško se, skoro nikako ne mogu a i ne žele prihvatiti naučnog prisutpa ratu.
Oni formalno neškolovani još i više ...
tedoh reći da to pogotovu važi zamene pa sve ovo što pišem uzmi sa velikom upotrebnom rezervom prema tvojim formalnim obavezama

Osim toga bitno se razlikuje odgovor na tvoje pitanje u zavisnosti od nivoa odnosno da li je problem takitčki, operatički ili strateški, zapravo kao ćemo da teramo do *zanatskih* olakšanja:
1. vrlo niska taktika (do pojave združenosti: vod., četa, bataljon, puk, *mala* brigada)
1.2. klasična taktika (brigada, divizija, grupa pukova il čak veća grupa batalčjona)
1.3. krupna taktika - korpusne strukture (sve ti je ovo neformalno, upravo izmišljam dok pišem)
2.1 operatika
3.1 strategija
3. 2 visoka strategija

No verovatno tebe interesjuje fomalno i opšte lamentiranje nad tačkama koje počinju sa brojem 1.

Prvo opšti MODEL ti je uvek levo krilo centar desno krilo i kod tebe i kod protivnika. Svi ostali slučajevi se mogu podvesti pod taj model svi ostali su uglavnom prostiji.
Drugo rešenja izgledaju *geometrijska* kao da su rešenja skice. To je ZABLUDA. Rešnja su u realnom vremenu, pokretne slike, dinamička jednom rečju. Jeste primarna geometirja manevra bitna ali GEOMETRIJA JE PUTANJA DO VATRE I TO UNEKOM VREMENU NEKOM BRZINOM.
*Strelice* manevara uvek zamišljaj u kretanju. Svaka strelica ima svoju težinu *debljinu* u zavisnosti od toga koliko je brojno i vatreno jaka, i ima svoju brzinu, VREMENSKI DOMEN.
Iz proste fizike većina vatri u kopenoj vojsci (TAKTIČKIH!) je IZ STAJANJA, tako da je VEĆINA SVIH MANEVARA NIŠTA DRUGO DO POSTIZANJE PREMOĆNE SLIKE NAŠE VATRE PO PROTIVNIKU.
Usled toga je KRAJNJA LINIJA NAŠIH MANEVARA po pravilu značajnija od kretanja (u vatrenom smislu) i time se svi manevri dovde (po pitnaju kretanja) u sliku: 1. početni položaj, 2. marševska putanja 3. kranji položaj gde je ovaj poslednji onaj koji nam omogučava premoćnu sliku vatre.

Ovo važi samo za taktiku, do onog nivoa dok se ne pojavi logistika, što ideš višlje postaju sve značjniji događji na komunikacijama, na taktičkom nivou dominira vatra.
Svaki manevar u takctici se pretvara na kraju u čistu vatru. Čista vatra nije samo ona koju jedinica otvara mada je ona najvažnija već i eksploatavija povoljnosti da se na krajnjem položaju može upravljati artiljerijskom *spoljnom* vatrom i vatrom spostvene avijacije na ciljeve koju su pre napada bilei nedostupni kvalitetnoj opservaciji i na ciljeve koji su se tokom procesa stvorili (pomeranje neprijatelja).
Jeste da BPL to dosta menja ali ovo je najsigurnije i najbrže i u krajnjoj meri dešavaće se dok god budu ratovali ljudi a ne transformersi...

Ovo ti ne važi za taktike malih ili graničnih ratova. Tamo se u taktici javljaju pojve iz operatikae pa čak i strategije, pa manevar može da se ne pretvori u čistu vatru već u oblike presecanja logističkih pravaca.

E sad možda komplikovanije nego što treba i to u takozvnom *mehaničkom obliku*:

1. Proboj
Cilj svakog proboja je da uništi protivnika neposredno ispred sebe i da zađe ostatku protivnika iza leđa.
Može da bude na protivničkom centru, levom ili desnom krilu.
Uvek *vezuješ* ostale protivničke sektore ili vatrom ili lažnim napadom doki napadaš odluno smao najednom od njih.
Uvek se trudiš da asimetrično postaviš snage, da protivnika vežeš slabijim trupama a na sektoru napada da imaš premoć.
Proboj se uvek eksploatiše tako što *roluješ* jedinicu koja je izvršila proboj, uvek roluješ ka protivniku.
Ako probiješ po centru možeš da roluješ ka oba protivnička krila ali ne mora, ćesto je bolje rolovati ka jednom a blokirati ka drugom i slomiti prvo ono koje je više pritisnuto.
Čak i njamanji proboj mora imati veznu grupu po pravilu koja se zadržava u samoj zoni proboja.
Posledica je da i najmanji proboj uzrokuje da u napadu imaš bar *dvoslojnu* grupu, jedna koja postaje vezna i jedna koja ide na krajnji položaj.

2. Obuhvat je zalaženje za leđa protivniku radi nadmoćne vatre
Za razlku od proboja po krilima kod obuhvata putanja napada formalno ne proseca neprijatelja već ga obilazi kroz međuprostor, neposednut ili koji je posednut drugom, slabom jedinicom ili koji je posednut slabim isturenim delovima protivnika bez fizičke veze sa glavninom ili sa slabom vezom. Veština je uočiti takve slabosti kod protivnika ako ih uopšte ima.
Obuhvatu dakle može ali ne mora prethoditi proboj. Proboj se međutim skoro uvek pretvara u obuhvat (barem u taktici)

Obuhvat se vrši na levom ili desnom krilu ili istovremeno.
Obavezno se na tom krilu vrši u minimalnom slučaju vezivanje sa fronta a najčešeće se kombninuje poroboj po krilu uz ISTOVREMENI obuhvat. Dakle TRI grupe. Obuhvatna ,probojna (ili privezujuća minimalno) i VEZNA grupa koja se postavlja po pravilu u visini protivniččkih linija krila.

Proboj na krilima i Obuhvat na oba krila (sa ili vez proboja istih) se naziva KLJEŠTA.

Proboj, obuhvat ili kombinacija na jednom krilu sa intezivnim zalaženjem iza leđa se naziva ROLAT, zato sam gore napisao *rolovanje*.

Proboj po centru sa rolovanjem na oba protivnička krila stvara DUPLI ROLAT. (To nije S-rolat koji mnogi pogrešno nazivaju dupli rolat, ustalom S-rolat nije taktička pojava osim u pustinjama, čisto da ti ne prosipaju taj pojam uz obavezno navođenje Kolubarske bitke kod koje jeste bio S-rolat....).

3. Podilaženje je proboj ili obuhvat koji su dogurali do trenutka kada treba da se razdvojiš sa veznom grupoma ali se tu na žalosti ili na sreću završio napad.
Ili ako su taktički uslovi bili takvi da je to i bio cilj pa prelaženje u dalji napad nije bilo ni predviđeno.
Dakle to je *potencijalni manevar*, koji se može pretvoriiti u nešto više ali ne mora.
Naime planirano podilaženje obavzeno donese neku korist, minimalno bolji pogled na protivnika dobro dekanje i(ili) rukovanje art. i avi. vatrom po protivniku.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

u osnovu, treba da napadnes al da pobedis. inace napad se ne vazi

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ko odredjuje taktiku kojom ce biti izvedena neka akcija? Iz Legijinih knjiga o desavanjima jedinice na Kosovu 99 sam primetio da je oko toga bio dosta problema. Jedinica je bila podcinjena generalstabu u ratnim uslovima, al su cesto dobijali detaljno iscrtane karte u 50 boja i legendi, al sa bukvalno nemogucim pravcima napada (prisan prostor, protivnik na uzvisenju isl,) kada opet sa druge strane je postojao bolji takticki prilaz koji su oni "na svoju ruku koristili" i imali zavidan useh.
e sad ko bi realno trebalo da donosi odluke, neko ko sedi u kancelariji i crta mape 100km od bojista, il komandanti na terenu?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Taj se problem vuče kroz sve moderne ratove svih vojski ...
Formalno celokupna hijerarhija komandovanja bi trebala da bude ustrojena i još i da funkcioniše tako da se taj problem ne javlja.
U praksi se čak i kod najboljih i najpopremljenijih prethodna rečenica pokaže kao utopijska...
U nekonvencionalnim ratovima pogotovu.

• 2Ovo se svidja korisnicima: babaroga, amaterSRB
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

comi991 ::ko odredjuje taktiku kojom ce biti izvedena neka akcija? Iz Legijinih knjiga o desavanjima jedinice na Kosovu 99 sam primetio da je oko toga bio dosta problema. Jedinica je bila podcinjena generalstabu u ratnim uslovima, al su cesto dobijali detaljno iscrtane karte u 50 boja i legendi, al sa bukvalno nemogucim pravcima napada (prisan prostor, protivnik na uzvisenju isl,) kada opet sa druge strane je postojao bolji takticki prilaz koji su oni "na svoju ruku koristili" i imali zavidan useh.
e sad ko bi realno trebalo da donosi odluke, neko ko sedi u kancelariji i crta mape 100km od bojista, il komandanti na terenu?
Ко одређује тактику?
Добро питање, али одговор је помало компликован!
Прво да разјаснимо двије ствари:
1.)По упутству о вођењу радне карте (колико ме сјећање служи) у употреби је било свега 5, а не 50 боја. Од 5 боја 3 су основне: црвена-за тактичке знаке властитих снага, црна-за називе властитих јединица и препреке, плава-за непријатеља. Зелена се користила за неутралне снаге и жура за КонЗ, тако те двије боје отпадају.
2.)Тактика напада је једно, а правац напада је друго. Тактика одговара на питање-КАКО, а правац напада одговара на питање-КУДА.


Е, сад ко одређује правац напада? Па претпостављена команда. Али правац напада би требао имати одређену ширину и у оквиру задане ширине командант/командир јединице одређује правце напада својих подчињених јединица и границе између њих.
Управо одређивањем граница између јединица виша команда настоји да избјегне мијешање јединица и евентуалне случајеве отварања ватре по властитим јединицама. Исто тако виши командант не може уочити све на терену и зато би требао одредити границе између јединица и општи правац напада, а подчињенима препустити да прилагођавају дејства својих јединица у складу са ситуацијом на терену, наравно у оквиру заданих граница.

Углавном, потребна је еластичност.

И на крају углавном је већи проблем у људима који проводе одређене прописе (тактичка правила), него уу тим прописима (правилима)! Ако се на одређеном командном нивоу нађе човјек уско ограничених схватања, онда настаје проблем и за оне "испод" њега, али и за оне "изнад" њега!