offline
- Vazduhoplovac
- Elitni građanin
- Pridružio: 30 Apr 2008
- Poruke: 1646
|
Teshko je naci chast tamo gde su ljudi gladni , a kod nas su ljudi gladni svega , a najmanje chasti . Mi smo uvek bili na ivici izmedju srednje i nisko razvijenih zemalja i vechito smo se ljuljali i vishe naginjali ka nisko razvijenim zemljama . I onda se dogodi to da narod , ili da kazhem ljudi koji su celog zhivota cheznuli za boljitkom , dobiju priliku da ugrabe svoje parche . A znamo o chemu se radilo kada je rech o nekom "parchetu" , naravno , chovek koji je alav od bede i jada nece birati sredstva da se domogne onoga shto mu treba . I tu je chast napustila ovu zemlju .
Neki kazhu uticaj vlasti , neki kazhu da je doshlo spolja , ali to shto se u Jugoslaviji dogodilo predstavljalo je nishta drugo do alavosti i kukavichluka , bezchashca i bezvlashca .
Tada su se rodili umovi raznih " biznismena" i "heroja" ove ili one nacije , tada su se u politichke vode porinuli novi brodovi koji nisu bili u stanju ni da plutaju , a kamoli da zaplove . I shta je moglo biti ochekivanje od sveg tog haosa koji je zavladao ?
Pa naravno , ukoliko je nekome na vlasti chast zadnja rupa za svirali , shta mislite kako ce o tome da razmishlja neko , nazovimo ga podanikom te vlasti ? Jedan obichan chovek ili vojnik , shta oni da ochekuju u svom zhivotu ako je vreme u kome zhive puno , nemogu reci korupcije vec cu se izraziti > bede .
Nishta drugo i nije odgovorno za stav mnogih no beda , beda na vlasti i beda u kuci . Tako chovek gubi razum , a kada chovek gubi razum , o chasti nece ni pomisliti . A danas , vidimo primere chasti , o tome smo dosta prichali , ko su uzori , mogu slobodno reci moje generacije i shta moja generacija trazhi u takvim uzorima .
A i ja bezhim , bezhim od stvarnosti , jer kako god da joj se priblizhim , mene boli glava od nje , i priznajem , ja nisam chastan chovek , ali znam koje je moje poreklo , znam kako sam vaspitan i shta je najvece bogatstvo ne mene i moje porodice , vec svih nas Srba . To je nasha Zemlja , Srbija , jedno parche tla na kome zhivimo i prema kome se odnosimo krajnje bedno . Dovoljno bedno da nam i nivo junashtva bude dostojan visinskog nivoa jednog djona papuche . Nije istina da su svi ljudi takvi , i nece nikada ni biti svi propali i unezvereni . Ja lichno dizhem kapu takvim ljudima , jer u sebi i sam zhelim da pokazhem da sam dostojan svoje zemlje i svog porekla , ali to nemogu uraditi ukoliko nemam podrshku svog naroda , ukoliko cela Srbija ( preterujem , ali > ) ili dobar deo nje ne utuvi sebi u mozak da je dostojanstvo neshto sa chime se radjamo i shto nesmemo izgubiti , i da nam je ono pored porekla i krvi najveci dar od boga .
I kada budemo dostojanstveni , znacemo shta da branimo i kako da branimo , kako da svesno damo svoju zhrtvu , bila ona manja ili veca , ali svako je mozhe dati . Tako i jedan vojnik danas , nezna shta brani i zashto to mora da brani , jer nama nije stalo , jer se zaklinjemo u pogreshne stvari i jer ne obecavamo sebi nego drugima , a mi nashe zhivote ne zhivimo zbog drugih .
Kao zakljuchak , mogu reci samo da chast gine , ali ne gine uzalud , vec zbog razloga koji je veci od nas samih .
|
