Vojnički odmor

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, RJ
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Remi i TABLIĆ su bili igre koje su se igrale na celom prostoru JNA/SFRJ a pojedine igre poput Bela,Rauba,preferansa,sedmica i sl su mahom bile ili vezane za neke rodove/vidove poput mornarice ili pak za delove gde je ta igra odomaćena.
Kocka je naravno kao ZABRANA važila svugde ali se igralo u cigarete po pravilu pa je bivalo i smešnih scena da neki nepušač pokupi sve cigarete i posle ih razdeli nazad i sl..
Tako se kratio vojnički odmor a da se ne krše vojna pravila...

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

U mojoj četi se igrala na tereni večita partija remija. Onaj koji mora da ide na dužnost, ustajao je i ostavljao "ruku" a rezultat i njegove karte bi nasledjivao onaj koji može da upadne. Imali smo i "tarifu" koliko oni koji izgube treba da plate (u vinsko/špricerskoj tarifi) nakon dobro odigranog kruga. Ukoliko pobedu ostvari "upadač" tarifa je bila dupla. Komandirima vodova i čete smo omogućavali da se "dobro pokažu" i izgube i po par "handova" zaredom.

Inače, jedinice veze su imale najčešće odmor kroz odmor slobodnih smena. A to je, za nadobudne komandire, moglo da znači bilo šta, samo ne i pravi odmor. Neretko su nas posle noćne smene terali da radimo dnevne gluposti, kao što su sastanci, savetovanja...

Belu su često igrale kolege koje su rodjene, živele ili radile na zapadu, čitaj na moru ili blizu njega. Mi sa istoka i jugoistoka smo se zadovoljavali tablićem i remijem.

Nade u usponu su učile da igraju onu igru koju je voleo komandant (ne retko pravi bridž, preferans itd) e da bi ušli u "krug povlaštenih". To je ponekad uspevalo. Zabeležen je slučaj u jednom od garnizona u kojem sam išao na posao (namerno neću da kažem da sam radio) gde je dolazio general iz komande armije u stan kandidatu za majora na partiju preferansa. Dok je društvo igralo preferans, general se igrao sa domaćicom. Tako je kandidat major postao u glavnom gradu republike.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

To ti kažem,,,Svako je igrao SVOJU igru i u čemu se snalazio.
A vojska ko vojska jal se u dokolici karta jal se fotka pa tako i ovi...

• 5Ovo se svidja korisnicima: voja64, Mercury, Snorks, Bane san, nradukic
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Predah...



Citat:The driver of BRDM-2RHB resting on the armor. Chernobyl, may 1986

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Bridž danas ima status sporta (možda je imao i na kraju JNA), tako da ako neko želi da igra, može to komotno da provuče kao sportsku aktivnost.
Problem je što su potrebna dva para koji znaju da igraju, a učenje pravila nije uopšte lako. Od pribora trebaju osim karata i komplet za licitaciju.

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ono što je bilo dozvoljeno u slobodno vreme u JNA jeste šah - ja nikad nisam bio neki igrač istog jer me taj "ručni mozgodrk" nikad nije privlačio ali u vojsci ono što je bilo karakteristično u mojoj jedinici jeste da su ga masovno igrali šiptari. Da istina, šiptari, i niko od njih nije mogao doći na red da odigra partiju.
U mojoj bateriji od četrdesetak vojnika, bar njih petnaestak su bili šiptari i oni se skupe oko te dvojice koji igraju i onda slede komentari, prepirke i svađe. Ne malo puta vatali su se za gušu ali na tome se i završavalo da bi poraženi dobio novu šansu da se bolje pokaže.
Brate mili, kad njih pogledaš, ne možeš da veruješ, ispade sve neki naučni radnici, obrazovani doktori i profesori, bleje svi u tablu zamišljeni i nešto melju na albanskom, možda su nam svima ostalima pretili a da to nismo ni znali.

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Karakteristično je da su se uvek na odmorima i odmorištima vojnici okupljali prvo po zemljačkoj (Stanovnici Skoplja su bili karakteristični, beogradjani, prvenstveno kratki susreti u kantini, na "kafi" kako su zvali dični radnici vojno turističke ustanove tu obojenu vodicu) a zatim veće grupe na nacionalnoj osnovi (šiptari, crnjegorci, slovenci) koje su se uglavnom okupljali oko šaha i/ili malog fudbala.
Na terenima šiptari su znali da se druže izmedju sebe ponekad nevezano za jedinicu, dok su se ostale grupe držali svoje šire jedinice.
Takvo je bilo moje iskustvo. Kad je prestalo dolaženje šiptara u vojsku, prestalo je moje interesovanje za tu problematiku, jer su se mali sastavi kao što je bio onaj u kojem sam ja radio (ovaj put - radio) okupljali su se na drugoj osnovi - zajedničkih interesovanja i hobija.

RJ, uopšte me ne bi iznenadilo da su šiposi u tvom slučaju šah koristili za razmenu informacija u "prapostojbini" i primopredaju uputstava za delovanje.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

stug ::Raub, bela?

Baš si vickast Vidiš na slici da je "kočijaška" igra (pune ruke karata kao da drže uzde) , raub,bela ili Teksas poker otovreni je uživanje (za ruke)... naravno u vojsci je zabranjeno kockanje, pa se ove igre kao i "šah" mogu igrati recimo u sklekove,čučnjeve, ispijanje litre i litre vode,čvoke ma samo je mašta granica.... i nije kocka dok nije u novce, dukate ili opremu.
Jedne prilike poslije izgubljene partije (igralo se u čučnjeve), imao sam dva pomoćnika na čučavcu kao da ću da dejstvujem iz Prage

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

dobri covek ::RJ, uopšte me ne bi iznenadilo da su šiposi u tvom slučaju šah koristili za razmenu informacija u "prapostojbini" i primopredaju uputstava za delovanje.

A slušaj. to je bila 89-ta, šipci ko šipci, držali se grupe, mi svi ostali pa i slovenci koji su slovili za nedruželjubive, zajedno. Ono da ne ispadnem nacionalista, družili su se i oni sa nama ali uvek oprezni i zafali li jednom dlaka sa glave, skaču svi za njega.
Incidenata nije bilo ili ih ja ne pamtim, čak šta više,podjebavao ih je jedan njihov iz Prizrena, naročito je bio surov prema gušterima šiptarima jer je lečio komplekse što nije postao desetar a mogao je da ih drnda jer je njihove krvi te mu čak ni stariji nisu smeli ništa.

A da li su razmenjivali informacije, pretpostavljam da jesu - psovke smo im znali tako da tu nije bilo govora da nas vređaju.

• 3Ovo se svidja korisnicima: voja64, kuntalo, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Najblagosliveniji vojni san tj spavanje je spavanje eskadrilskog vodnika koji izmedju dva leta nepogresivo se budi nakon 35 minuta dubokog sna izmedju dva aviona, u ceradi okruzen bukom od 130 db , deset aviona deset vozila, snom pravednika. Tesko za zamsliti, lako za doziveti.