|
Ivan Ivanji: "Proleće koje je trajalo do avgusta", časopis "Vreme" broj 1441 (16.8.2018.), deo članka vezan za pitanje podnaslovljen kao "Jugoslavija podiže bojnu gotovost" i deo članka sa anegdotom podnaslovljen sa "Ko voli Ruse".
Citat:...
JUGOSLAVIJA PODIŽE BOJNU GOTOVOST
Tito je 9. i 10. avgusta, znači dve i po nedelje pre upada združenih snaga Varšavskog pakta u Čehoslovačku, na Dubčekov poziv i molbu posetio Prag da bi dao podršku Praškom proleću. Imam utisak, koji ne mogu da dokažem, da je ta podrška bila relativno mlaka, da je Tito mislio da Česi i Slovaci "trče pred rudu". Javno je naglasio da ima "iste ili slične stavove" kao Dubček.
Posle invazije na Čehoslovačku zavladala je zabrinutost i u Beogradu. Jugoslavija je oštro protestovala. Tito je sazvao najviše državno i partijsko rukovodstvo, na dnevnom redu su bili pretnja bezbednosti zemlje i šta tim povodom treba da se preduzme.
Član Predsedništva CK SKJ Koča Popović, koji je ranije bio načelnik generalštaba i dugo ministar inostranih poslova, postavio je pitanje rasporeda Jugoslovenske armije. Ivo Gošnjak, tada u istom svojstvu, ali ranije ministar odbrane, objasnio je da su uglavnom okrenute prema zapadu, jer opasnost uvek preti sa Zapada. Koča je tražio da se hitno premeste na severnu i severoistočnu granicu. Njih dvojica su se posvađali. Tito je smirivao situaciju i presudio u korist Kočinih teza. O tome je znatno kasnije u jednom intervjuu govorio poslednji ministar inostranih polova SFRJ Budimir Lončar. Borbena gotovost jugoslovenske vojske podignuta je na najviši stepen, ali to nije objavljeno u medijima da se ne bi širila panika.
Vazduhoplovni general, prvoborac, u to vreme načelnik generalštaba Viktor Bubanj ispričao mi je da je jedne od tih noći dežurao u bunkeru vrhovne komande. Na radaru se pojavila prava armada vazduhoplova koja je letela preko Mađarske u pravcu juga, znači, u pravcu Jugoslavije. Kolebao se da li da smesta probudi Tita, ali je odlučio da to još ne učini, samo je naredio da se polovina jugoslovenskih vojnih aviona podigne u vazduh i tako sačeka dalji razvoj događaja. Na petnaestak kilometara pre naše granice avioni su promenili pravac i okrenuli se u pravcu severoistoka.
Tek je ujutro raportirao Titu, koji ga je pohvalio zbog smirenosti. General Bubanj mi je to i još mnogo toga pričao dok sam sa njim bio kao prevodilac u Švajcarskoj, i posle toga smo se ponekad viđali.
CIA je, što smo mnogo kasnije saznali, procenila da je Sovjetski Savez smatrao da bi mu za pokoravanje Jugoslavije, koja bi sigurno pružala oružani otpor, bilo potrebno pedeset borbenih divizija, koje u tom trenutku nije mogao da digne na noge.
...
Citat:...
KO VOLI RUSE
Tokom 1969. godine Pozorište na Terazijama gostovalo je u Bratislavi sa mjuziklom Priča sa zapadne strane Leonarda Bernštajna. Uspeh je bio ogroman. Posle premijere u pozorištu je priređena zakuska koja se pretvorila u pijanku. Šta rade Srbi, a pogotovu srpski glumci i muzičari, kad se napiju? Pevaju. A šta rade kad se mnogo napiju? Pevaju ruske pesme. Zabezeknuti domaćini, slovački glumci i muzičari, demonstrativno su počeli da odlaze. To je najmanje što su očekivali od Jugoslovena, kojima su se dotle toliko divili. Balerina Dragana Nikolić uhvatila je za rukav jednog kolegu koji se spremao da ode i pitala: "Šta vam je?"
"Zar vas nije sramota da kod nas u ovakvoj situaciji pevate ruske pesme?", odgovorio je Čehoslovak. "Nije", odgovorila je jugoslovenska balerina. "Razlika je u tome što vi mrzite Ruse, ali ste ih pustili da vas okupiraju, a mi ih volimo, ali nikad ne bismo dozvolili da uđu u našu zemlju!"
¶
Ukoliko nema mojih greški u kucanju doslovno sam ga preneo (na primer, i "ministar inostranih polova" stoji u tekstu), a prenosim ga kao primer pisanja o temi u popularnim medijima.
Ceo članak se bavi sećanjima Ivanjija o razgovorima sa Hermanom Kantom, Verom Elšlgel, Paulom Desauom i Rutom Berghauz o dešavanjima u Čehoslovačkoj, nekoliko dana pre intervencije snaga Varšavskog ugovora i kontaktima nakon iste; izneti su Ivanjijevi stavovi o Praškom proleću, saznanja o odnosima u Nemačkoj Demokratskoj Republici, sećanja na mišljenja i razgovore sa našim političarima i drugo.
|
