Pukovnik dr Vladan Đorđević

• 3Ovo se svidja korisnicima: kybonacci, amstel, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Pukovnik dr Vladan Đorđević
/1844-1930./







Jedna intrigantna, zanimljiva, vešestrana ličnost, rodoljub, neko ko je voleo svoj narod, lečio siromašne besplatno, osim što je bio lekar, vojni lekar, bio je profesor, bavio se kulturom, kulturom življenja, popularisao je fizičku kulturu, bavio se pisanjem, prevođenjem, politikom, bio je ministar i poslanik. Bio je i u dobrovoljnom izgnanstvu i hapšen zbog politike...



Ovu godinu, 2020., je Srpska akademija nauka i umetnosti, proglasila godinom dr Vladana Đorđevića.



Zadnja aktivnost koja se odnosi kad je u pitanju njegov život i delo je trenutna, sveobuhvatna, postavka upravo o njegovom radu i životu, ovih dana u Galeriji SANU, u Beogradu.

Povodom dana 142. godine Vojne bolnice u Nišu, januara ove godine, otkrivena je bista pukovniku dr Vladanu Đorđeviću, koji je zaslužan za početak rada te ustanove, 1878. godine.

Citat:Na njegov predlog je osnovana velika niška Vojna bolnica kod Čele kule, a on je u tom periodu obavljao dužnost načelnika Sanitetske službe pri Vrhovnoj komandi srpske vojske. Dr Vladan Đorđević je u to vreme formirao 18 poljskih vojnih bolnica i one su besprekorno funkcionisale tokom borbe za oslobođenje od turaka u ovom delu Srbije. Centralna bolnica je bila Vojna bolnica u Nišu, a on je bio i prvi njen rukovodioc”, istako je pukovnik dr Jovica Stanojković, upravnik Vojne bolnice Niš na konferenciji za novinare koja je održana ovim povodom.

“Grad Niš je i to vreme bio prestonica Srbije i u njega se slio veliki broj ranjenih vojnika i građana koji su oboleli od pegavog tofusa. Do tada Srbija nije poznavala epidemuju tih razmera i suočila se sa velikom pošasti, ali velikim angažovanjem srpskih lekara i humanitarnih organizacija uspeli smo da suzbijemo epidemiju”, kazao je Stanojkvić.

Takođe je, povodom Dana državnosti Srbije, u Narodnom muzeju u Vranju bila otvorena izložba o dr Vladanu Đorđeviću: -Zaboravljeni junak dr Vladan Đorđević-.

Iz biografije

- Još kao gimnazijalac počeo je da piše.

- Stipendista je države, u Beču završava za hirurga, /medicinu je odabrao na predlog Josifa Pančića/ i jedan je od najboljih studenta profesora Bilrota, gde je u Beču spiecijalizovao hiruregiju i bavio se eksperimetalnom hirurgijom.

- U Francusko-pruskom ratu se pokazao kao odličan hirug, pručavao je i hirurgiju i sanitet, radiio je u pruskom sanitetu kao bolničar, a kasnije u vojnoj bolnici u Frankfurtu na Majni. Spasio je mnoge ranjenike od amputacije i bio za to pohvaljen. Tu je dobio čin /pruski/ rezervnog potporučnika. A od strane, Srbije imao je instrukcije, da prati rad pruske sanitetske službe, što će kasnije biti od pomoći da organizuje vojni sanitet u Srbiji tj. kasnije sve što je naučio primeniće kao vojni lekar u svoj zemlji, prevođenjem sa nemačkog, nemačke ratne sanitetske dokrtine.

- Napisao je užbenik –Načela vojne higijene- koji je dugo bilo glavna literatura za obuku za bolničare.

- -Postavljen je za profesora Bojne higijene na Vojnoj akademiji- /On je osnovao katedru Vojne higijene na Vojnoj akademiji u Beogradu

- Bio je lični lekar kneza Milana Obrenovića

- 1871. Godine postavljen je vojnog lekara u vojnoj Bolnici u Beogradu i kao nastavnik bolničarske čete, kasnije imenovan za profesora vojne higijene u Vojnoj akademiji u Beogradu

- Početkom 1872. Godine napisao je molbu Ministarstvu unutrašnjih dela za formiranje Srpskog lekarskog društva. Donacije je dobijao od kneza Milana i Aleksandra Obrenovića.

- Pokreće časopis –Srpski arhiv za celokupno lekarsto- Taj časopis je jedan od nastarijih i najdugovečnih na svetu i dan danas egzistira.

- Pokrenuo je osnivanje Crvenog krsta, 1876. godine, založio se da Srbija pristupi Ženevskoj konvenciji.

- U vreme srpsko-turskih ratova bio je načelnik saniteta Timnočke dizvizije, generala Mihaila Černjajeva. Koji je dr Vladana Đorđevića unapredio u čin potpukovnika. Napredovao je do načelnika saniteta Vrhovne komande.

- Odlikovan je Takovskim krstom po okončanju prvog rata.

- Imenovan je za načelnika Saniteta vrhovne komande, gde je radio na njenom unapređenju.

- 1878. Godine formira Nišku bolnicu

- Početkom 1879. Postaje načelnik saniteta Ministarstva unutrašnjih poslova- ono štoje danas Ministarstvo zdravlja.

- Dao je osnove sanitetskog zakonodavstva, neki od tih delova su ugrađeni i u austrougarsko i švedsko zakonodavstvo.

- Takođe je izradio i srpsko veterinarsko zakonodavstvo /u to vreme značajno za izvoz stoke/

- Jedan je od pokrtača Beogradskog sokolskog društva, 1882. godine formira se –Beogradsko društvo za gimnastiku i borenje-.

- Neslavno se bavio politikom.

Neke od knjiga koje je napisao: roman: -Kočina Krajina- , časopis –Otadžbina-, i – Srpski medicinski arhiv-, -Istorija vojnog saniteta- I-IV, -Srpsko-turski rat- I-III,- Istorija srpsko-bugarskog rata-, -Golgota-, -Arnauti i velike sile-, -Car Dušan- I-III , -Srbija i Grčka- itd.

....I na kraju, kako obično i biva sa herojima;
Van Srbije, u Austriji, sam, usamljen, siromašan, u svojoj 86. godini
umire prvi doktor hirurgije u Srbiji, prvi eksperimentalni hiriug, osnivač vojnog i civilnog saniteta, Lekarskog društva, Crvenog krsta, časopisa za književnost –Otadžbina- , časopisa Srpski arhiv za celokunpo lekarstvo- osnivač- Vojne bolnice u Nišu , čovek...

Sahranjen je u Beogradu gde je i rođen.


+ Izvori:https://rs.sputniknews.com/kultura/202011021123728017-izlozba-o-prvom-srpskom-lekaru-hirurgu-vladanu-djordjevicu-u-galeriji-sanu/
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]