Vojni arhiv - pitanja

• 3Ovo se svidja korisnicima: Bane san, voja64, nradukic
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ajd ovde da stavim ovu vest

TURSKE ARHIVE O OSMANSKOJ OKUPACIJI SRBIJE: Tri veka vladalo pravo, pa dva veka zulumćari
Stručnjaci Arhiva Srbije iz otvorenog Arhiva Osmanskog carstva u Istanbulu preuzeli 14. 893 stranice; Srbi bili zakupci solana, skela i rudnika, služili u vojsci i mornarici

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

PRVE asocijacije na život Srba u Osmanskom carstvu su islamizacija stanovništva, zulumi i ustanci. Ulazak naših istraživača u turske arhive pomalo je načeo neke predrasude, pa i onu da je srpski narod 500 godina živeo teško pod turskom vlašću. Tek raščitana dokumenta svedoče da je Beograd bio tranzitni centar, a da je veliki broj Srba služio u osmanskoj vojsci. Osmanska država bila je tolerantna prema svim građanima.

otkud sad ova vest,bas za vreme posete erdogana?

• 3Ovo se svidja korisnicima: voja64, VJ, nradukic
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Све то стоји, историјске чињенице, али ме не би чудило отварање орвеловског а нашег Министарства Истине.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Bane san, voja64, Mixelotti
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Како и пише у тексту споразум са архивом у Истанбулу је склопљен пре две године и велик број докумената нам је постао доступан. Оно што је незгодно је што су они писани арапским писмом, а како мало историчара то зна да чита, анализа тога иде споро. То је свакако врло битан део наше историје, о коме се мало зна и често има искривљена слика, и треба га боље истражити.

• 3Ovo se svidja korisnicima: voja64, VJ, dolinalima
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Писмо арапско, језик османски ( osmanlica ), дупла радост!
Колико само мученика долази на Оријенталистику да им се прочитају, тј преведу тапије и слично. При том упорно језик османског документа називају арапски или чак персијски...
Цуњали су својевремено по тамошњим архивима (Истамбул) Глиша Елезовић, Бранислав Ђурђев, али то је махом било у првој половини прошлог века.

• 3Ovo se svidja korisnicima: voja64, bojank, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

amstel ::
otkud sad ova vest,bas za vreme posete erdogana?

Kao što je @vathra rekao, ovo nije ništa novo već se izgleda neki novinar setio da progugla o odnosima Srbije i Turske i da se raspita o trenutnim odnosima, pa je naleteo na ovo.

Već je to više manje poznato u istoriografiji, bar u osnovnim crtama. Daleko od toga da je ruina od države, kako se predstavlja Osmansko carstvo, mogla da kontroliše toliki prostor.
Narodna tradicija (na osnovu događaja u 18. i 19. veku - tada kreće kolaps i nazadovanje Osmanskog carstva što je usledilo krizom centralne vlasti i jačanje lokalnih vladara, najčešće na periferiji) je doprinela da se o osmanskoj vladavini na teritoriji Srbije stekne slika o periodu mraka, poturicama, janjičarima i zulumu.

U Osmanskom carstvu je delovala SPC. U osmanske pravne akte integrisani su i zakoni osvojenih balkanskih teritorija. Npr. u osmansko zakonodavstvu se nalazi i deo Zakona o rudnicima (Novobrdski zakon) koji je donet za vreme vladavine Stefana Lazarevića.

Sultani su na raju (uopšte i na sve, muslimane i nemuslimane) gledali kao na svoje vlasništvo i o njima su se žestoko brinuli. Postoji uverenje da su Osmanlije vršili nasilnu islamizaciju. Stvarnost je da je bilo tihog prelaska (samoinicijativno) i nasilnog (usled neke opasnosti i pod prisilom). Obično je islamizacija uzimala zamah u delovima koji nisu bili kompaktni. Sultanu je brinuo o hrišćanskom stanovništvu i čak se zalagao za da ne prelaze na islam. Zašto? Zato što je kasa bila manja. Hrišćanin plaća više poreza od muslimana. Bilo je tu još nekih stvari.
Problem nastaje kada pod uticajem hrišćanskih sila, hrišćani u Osmanskom carstvu počinju da se okreću protiv centralne vlasti što ovi u Istanbulu vide kao nož u leđa i etiketiraju ih kao nepodesni element koji prvom prilikom treba eliminisati. Toga je bilo, svakako, ali nije bilo i potpunog nasilja nad hrišćanskim stanovništvom.

@vathra je lepo rekao: ima slabo osmanista i orijentalista u Srbiji. Uglavnom su to sa Filolološkog fakulteta. Npr. osmanista, islamolog i orijentalista je sadašnji ambasador Srbije pri UNESCO-u, Darko Tanasković (koji je bio i ambasador u Ankari jedno vreme). U ex-SFRJ najbolji centri proučavanja osmanskog perioda bili su Sarajevo i Skoplje. Kako se raspala država tako su i ovim centrima umanjio značaj, mada Sarajevo ima blagu prednost u odnosu na sve ostale na Balkanu. U Srbiji ima veoma malo ljudi koji znaju osmanski jezik (mešavina turskog, arapskog i persijskog) i uglavnom se favorizuje istorija XIX i XX veka među studentima, što zbog lakoće (ne treba da se uči osmanski) što zbog dostupnosti arhiva (ne moraš da ideš dalje od Beograda).

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Gama ::

Već je to više manje poznato u istoriografiji, bar u osnovnim crtama. Daleko od toga da je ruina od države, kako se predstavlja Osmansko carstvo, mogla da kontroliše toliki prostor.


e sad se ja kao laik pitam,koliko su sad validni spisi iz arhiva?
sta je istinito,a sta nije(lazno prikazano stanje)?
sigurno ima spisa koji su dragoceni za istoriju naseg podneblja,a to su popisi.
iz njih se moze dosta toga zakljuciti.

• 4Ovo se svidja korisnicima: vathra, voja64, Gama, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Što se tiče hvalisanja Arhiva Srbije samo mogu toliko da kažem da je najveći deo toga o čemu pričaju i sa čime se hvale već dostupno na internetu ili za dž ili za veoma sitne pare. Mnogo osmanske građe ima i na zapadu recimo u arhivu orijentalnog instituta u Čikagu ili u arhivama Beča. Osmanske građe ima u ogromnim količinama i u Rusiji, Bugarskoj i Mađarskoj. Govorim o originalnim dokumentima a ne o prepisima i mikrofilmovima. Broj osmanista je mali u svetskim razmerama nije to slučaj samo kod nas. Zato nije teško za one koji poznaju osmanski da dobiju dokumenta na stručno prevođenje pogotovo prevođenje deftera jer jeophodno dobro poznavati toponimiju a često mikro toponimiju.
Pošto je moja žena orijentalista (nešto širi pojam od osmaniste) ona i ja smo objavili više prevoda delova osmanskih deftera. Mi smo koristili prevode koje su uradili turski osmanisti na novo turski koji su izbegli da urade ubiciranje naselja, manastira i drugog jer ne poznaju teren. Mi smo izvršili ubiciranje a i moja je žena poznajući bolje teren i srpski jezik od Turaka pokušala da odgonetne kako tačno glasi ime nekog toponima jer su osmanski pisari često imali problema u njihovom tačnom upisivanju. E sad, moja žena i ja, smo dobili punu podršku od turskih arhiva jer smo pošteno napisali da smo koristili njihov prevod sa osmanskog na novo turski a ne kao što mnogi (da ne kažem većina) naših osmanista iskoristi taj prevod a ne navede da je iskoristio prevod na novo turski. Pored toga mi Turcima pomažemo oko tačnog čitanja mnogih toponima jer su oni vrlo često u nedoumici zbog problema sa pisanjem samoglasnika u osmanskim dokumentima.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Lucije Kvint, voja64, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 16 Okt 2017 13:15

Najpre teza o bogumilima u Bosni je danas u potpunosti u svetu odbačena. Te teze se drže samo istoričari u Bosni i Hrvatskoj jer je Bosanska crkva dokazano pravoslavna doduše sa liturgijom iz vremena pre reforme izvršene sredinom XI veka. Famu o bogumilima u Bosni su stvorili šišić i kompanija. Kod nas je to prihvatio Sima Ćirković u svom doktoratu ali je kasnije i on to napustio. A prihvatio je tu tezu iz političkih razloga. On se sam kasnije stideo svog doktorata.
Pošto sam upoznat sa najnovijim srheološkim istraživanjima u Bosni inače uglavnom obustavljenim, osim u zapadnoj Bosni i nešto malo u Posavine, nema ničeg što se može povezati sa katoličkom crkvom pre negde 1420. godine. A još manje sa bogumilima. Bosanska crkva je bila pravoslavna crkva čija se liturgija ipak razlikovala od liturgije u srpskoj pravoslavnoj crkvi i vizantiskoj ali ne bitno. Hvalov zbornik ni u ludilu ne može da bude bogumilski jer oni nisu priznavali ni stari ni novi zavet. A ni dubrovački biskup se ni u ludilu ne bi sastajao sa bosanskim djedom (starešina bosanske crkve) da je ovaj bio bogumil. Znači priča o bosanskoj crkvi kao bogumilskoj je glupost.
Što se tiče bosanskih katolika (Šokaca) oni se u skoro svim popisima uključujući i austrijske i mađarske sve do poslednjeg 1842. godine izričito vode kao Srbi katoličke vere. Upravo na insistiranje Srpske pravoslavne crkve oni se od 1849. godine bar u Austriji (i Ugarskoj) vode kao Hrvati. Sve do skoro kraja XIX veka Vatikan njih vodi kao Srbe katoličke vere. Upravo je pitanje Šokaca bilo jedan od glavnih razloga sukoba između Štrosmajera i Vatikana jer je Štrosmajer prvi koji je u Hrvatskoj od katoličkog klera prihvatio Šokce kao Hrvate mimo volje pape.

Dopuna: 16 Okt 2017 13:35

Kad je u pitanju naša srednjovekovna istorija mi imamo jednu vrlo čudnu stvar. Sad kad bi prepisao ono što pišu mađarski istoričari o severnoj srpsko - ugarskoj granici u srednjem veku i to kao o nečem što uopšte nije sporno mene bi ovde u Srbiji napali (doduše ne profesionalci jer bi oni ćutali) iz raznih nevladinih organizacija da širim veliko srpsku propagandu. Ili šta pišu danas mađarski i austrijski istoričari. Ovi drugi otvoreno pišu kako je, recimo, kad je nađeno grobno mesto kralja Tvrtka I od strane stručnjaka iz tadašnjeg Zemaljskog Muzeja u Sarajevu i kada je utvrđeno da je on sahranjen u pravoslavnoj crkvi obustavljeno dalje iskopavanje. Stručni deo ekipe je naprasno otišao na godišnji odmor a na lokalitetu je ostavljen čuvar (bukvalno nepismen) kome je rečeno da uništi lokalitet. Kada su se vratili sa odmora lokalitet je bio totalno uništen "od tragača za blagom" i nikom ništa. Austrijanci danas otvoreno pišu kako su radnici Zemaljskog muzeja išli po nekropolama sa stećcima i dletima skidali krstove jer bogumili nisu verovali u krst čak su ga smatrali satanskim znakom. Tako je dletima skinuto na hiljade krstova sa stećaka. Na svu sreću ipak je preteklo dovoljno stećaka sa krstovima.
Itd itd
Ali ove kod nas tajac.
Svi znaju da je severna srpsko ugarska granica bila greben Fruške gore ali kad god sam hteo da napišem nešto o tome odmah je bilo čekaj stani nije još vreme organizovaćemo poseban skup o tome.
Pošteno rečeno muka mi je od toga.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kada se desilo to sa grobnim mestom Tvrtka?

• 2Ovo se svidja korisnicima: mikrimaus, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

mikrimaus ::Kada se desilo to sa grobnim mestom Tvrtka?
Još za vreme Austro ugarske okupacije Bosne i Hercegovine.