offline
- Pridružio: 29 Mar 2018
- Poruke: 649
|
Leđni plamenobacač LPB M-50/57
Jugoslovenski leđni plamenobacač LPB M-50/57 predstavlja specijalno oružje namenjeno za uništavanje neprijateljskih uporišta, bunkera, utvrđenih položaja i žive sile. Prazan plamenobacač težak je 17 kilograma, dok sa punim rezervoarom dostiže masu od 25,5 kilograma. LPB M-50/57 se nosi na leđima pomoću opreme za nošenje. Rezervoar sa smešom oslanja se preko jastuka na leđa nosioca, uprtači se prebacuju preko ramena i pričvršćuju na opasač, kojim se plamenobacač učvršćuje pri nošenju. Lančić služi za pridržavanje mehanizma za bacanje mlaza tokom marša.
Mehanizam za bacanje mlaza usmerava mlaz na cilj, izbacuje smešu pod pritiskom, pali je i prekida dejstvo. Sastoji se od sklopa krive cevi, cilindričnog zgloba, ventila za smešu, sprovodne cevi i uređaja za paljenje. Kriva cev se jednim krajem spaja sa cevovodom rezervoara pomoću loptaste zglobne veze, a drugim krajem za cilindrični zglob. Loptasti zglob omogućava okretanje mehanizma u svim pravcima, dok zaptivenost spoja obezbeđuju odgovarajuće zaptivke. Cilindrični zglob povezuje krivu cev sa ventilom za smešu tako da je moguće rotirati prednji deo mehanizma oko ose zgloba, čime se postiže precizno usmeravanje mlaza.
Na ventil se nastavlja sprovodna cev koja služi za sprovođenje zapaljive smeše do izlaza kroz mlaznicu. Okretljiva zglobna veza sprovodne cevi sa izlaznom cevi omogućuje njeno zaokretanje, a time i gađanje iza ugla. Da se zakrene izlazna cev prema sprovodnoj, treba najpre otkočiti njihovu zglobnu vezu. To se uradi povlačenjem kape i time osovinice ka sebi. Izlazna cev zaokrene se za željeni ugao a zglobna se veza ponovo zakoči puštanjem kape, tako da osovinica pod dejstvom opruge uđe u odgovarajući žleb. LPB M-50/57 je jedan od retkih, a verovatno i jedini ručni plamenobacač koji omogućava gađanje iza ugla bez izlaganja nisandžije neprijateljskoj vatri, zahvaljujući mogućnosti da se izlazna cev zakrene ulevo ili udesno.
Na izlaznu cev ugrađuju se delovi uređaja za paljenje. U prvom delu cevi je smešten ispravljač mlaza, a na kraju cevi je navrtnuta mlaznica koja potpomaže postizanje većeg dometa mlaza. Ventil za smešu služi za puštanje i prekidanje mlaza zapaljive smeše i za pokretanje delova uređaja za paljenje. Pokretanjem ručice za puštanje i prekidanje mlaza jednovremeno se aktivira i uređaj za paljenje, tako da smeša kroz mlaznicu ističe zapaljenja. Delovi za potezanje uređaja za paljenje smešteni su uz ventil, dok su ostali delovi objedinjeni u glavi za paljenje pri kraju cevi. Jedan kraj čeličnog užeta je spojen, preko delova za potezanje i pomoću poluge, sa ručicom za puštanje i prekidanje mlaza. Drugi kraj užeta je spojen pomoću dvokrake poluge sa udarnom iglom. Udarna igla je smeštena u glavi za paljenje.
Metak za paljenje sadrži pet međusobno izolovanih punjenja, što znači da se mlaz smeše jednim metkom može paliti pet puta. Po opaljenju jednog punjenja, metak se okreće pod dejstvom spiralne opruge doboša, dovodeći šibicu sledećeg punjenja pred udarnu iglu uređaja za paljenje. Jedno punjenje gori oko deset sekundi. Po dva metka za paljenje pakuju se u limenu kutiju, koja se mora čuvati od vlage i otvarati tek pred upotrebu. Pri postavljanju metka za paljenje skida se oklop glave za paljenje i navija se spiralna opruga doboša.
Rezervoar ima zapreminu od 10,4 litra i puni se sa 10 litara napalma – zapaljive smeše benzina i praška za zgušnjavanje. Kada se koristi gusta smeša, u rezervoar se sipa 9,5 litara benzina i dodaje 0,5 kilograma praška, dok se za ređu smešu koristi 9,75 litara benzina i 0,25 kilograma praška. Umesto čistog benzina, mogla se koristiti i mešavina benzina i dizela u određenom odnosu, što je davalo određenu fleksibilnost u borbenim uslovima.
Plamenobacač poseduje bocu za vazduh zapremine 1,3 litra, u koju se kompresorom sabija oko 200 litara vazduha, čime se postiže pritisak od približno 150 bara. Ovaj pritisak dovoljan je da obezbedi izbacivanje celokupne količine napalma iz rezervoara. U neposrednoj pripremi za dejstvo, nišandžija otvara ventil boce sa vazduhom i otkočava ručicu za puštanje i paljenje mlaza. Vazduh zatim prolazi kroz regulator pritiska, koji vrednost smanjuje na oko 30 bara, i pod tim pritiskom smeša se potiskuje kroz cevovod do ventila. Kada nišandžija pritisne ručicu, smeša prolazi do mlaznice, gde se pali pomoću metka za paljenje, i zapaljeni mlaz izlazi napolje.
Dejstvo plamenobacačem LPB M-50/57
Gusta smeša omogućava maksimalni domet mlaza od 50 do 55 metara, sa efikasnim dometom od 20 do 40 metara. Retka smeša postiže manji domet – najviše 25 do 30 metara, dok je efikasni domet između 15 i 25 metara. Najveći dometi ostvaruju se kada se mlaz ispaljuje pod uglom od 20 do 25 stepeni. Temperatura sagorevanja kreće se između 1000 i 1200 stepeni Celzijusa. Vreme neprekidnog mlaza ograničeno je na oko šest sekundi, dok se najefikasnije dejstvo postiže kratkim mlazom u trajanju od jedne do tri sekunde, ili dužim mlazom od tri do četiri sekunde. Plamenobacač je najdelotvorniji kada se mlaz usmeri direktno u otvore cilja, poput bunkera, puškarnica ili zidova. Posebnu pažnju treba obratiti pri dejstvu na uske otvore, jer rikošet ili povratak zapaljenog mlaza mogu izazvati teške povrede sopstvenog osoblja. Zbog toga se objektu ne sme prilaziti bliže od osam do dvanaest metara.
Dejstvo plamenobacačem prekida se otpuštanjem ručice za puštanje i paljenje smeše, čime se zatvara dovod od ventila do mlaznice i plamen se gasi. Ako se dejstvo prekida na duže vreme, ručicu treba ponovo zakočiti okretanjem poklopca kočnice ulevo za 90°, tako da osovina kočnice pod dejstvom opruge upadne u čauru.
Oružje je moglo da se koristi u širokom rasponu klimatskih uslova – od minus 25 do plus 40 stepeni Celzijusa. Efikasno dejstvo bilo je moguće pri frontalnom i bočnom vetru brzine do jednog metra u sekundi, dok je pri leđnom vetru dozvoljena brzina do tri metra u sekundi.
|
) isplati ručno prelistati stotine stranica vojne literature na oglasima i naleteti na ovakvo otkriće. Još veće iznenađenje: ovo nije kopija poznatih stranih rešenja, već domaći proizvod.
