offline
- ART610
- Građanin
- Pridružio: 05 Mar 2011
- Poruke: 247
- Gde živiš: Republika Srpska
|
Branko Bogdanović ::Fab.Nat. Darrmes de Guerre Herstal - Belgique je korištena kao jurišna puška u Kraljevini SHS
Naime, predstavnici Kraljevine SHS su tokom 1924. godine sa „Fabrique Nationale” (FN) iz Herstala kraj Liježa potpisali ugovor o otkupu licence za proizvodnju najnovijih belgijskih pušaka i municije M.1924. Jedna klauzula ugovora obavezivala je Kraljevinu da od herstalske fabrike otkupi 100.000 gotovih pušaka i 110 miliona metaka.
Sa Komisijom za prijem ovih pušaka u Belgiju su otputovali i stručnjaci kragujevačkog Zavoda na dvogodišnju specijalizaciju. S druge strane, belgijski konstruktori odmah su počeli izradu neophodne projektne dokumentacije. Posao je tekao bez ikakvih smetnji, pa su već sledeće godine, na prostoru koji je pripadao 4. artiljerijskom puku „Tanasko Rajić”, počeli i prvi pripremni radovi. S obzirom na to da su izvođački radovi krajem 1927. godine bili završeni, u decembru je izvršena proba instalacija. Istovremeno je napravljena nova organizaciona šema celokupnog Zavoda, po kojoj je fabrika pušaka dobila naziv ,,V odeljenje”. Konačno, prva puška M.1924 proizvedena je 22. marta 1928. godine. No, državna uprava je sačekala 15. oktobar, proslavu 75-godišnjice Zavoda, da bi proizvodnu liniju zvanično i svečano pustila u rad.
S obzirom na to da je kapacitet V odeljenja bio 200 pušaka dnevno, već do kraja 1929. godine oružjem M.24 bio je opremljen stalni kadar, a početkom četvrte decenije ovog veka i sva operativna jugoslovenska vojska.
Sem klasičnih pesadijskih pušaka, Vojno-tehnički Zavod je vojsci isporučivao i karabine M.24. Jedina razlika između ova dva oružja ogleda se u oborenoj ručici karabina (kod puške, ona je bila ravna, upravna na čep zatvarača) i u nešto izmenjenoj garnituri okova. Kod karbina, zadnja grivna je s leve strane imala fiksnu prednju pređicu za remnik. Zadnja pokretna pređica remnika bila je na lèvoj strani glave kundaka, neposredno iza vrata. Ovo je omogućavalo da se oružje nosi preko leđa, pri čemu se (kod jahaćih trupa) kundak pritezao uz opasač pomoću specijalnog kaišića.
Puške i karabini M.24 imali su na glavi sanduka punciran državni grb i natipis (svi natpisi ćirilicom) „Model 1924". S leve strane glave sanduka nalazila se oznaka provenijencije oružja; od 1924 (i na belgijskom kontingentu) pa do 1929. godine oznaka je glasila „Kraljevina SHS”,a nakon 1929. godine, „Kraljevina Jugoslavije". Sem toga, na levoj strani sanduka bio je punciran i naziv proizvođača; na 100.000 pušaka isporučenih iz Belgije, signatura je glasila: „Fab. Nat. d'Arrnes de Guerre/Herstal - Belgique". Na domaćim proizvodima nastalim od 22. marta (15. oktobra) 1928. do 4. marta 1931. podine, natpis kragujevačke fabrike bio je: „Art. teh. Zavod Kragujevac”, a nakon 1931. godine, „Vojnoteh. Zavod Kragujevac". Naime, Vojno-tehnički Zavod je u periodu od 30. novembra 1923. do 4. marta 1931. godine nosio naziv „Artiljerijsko — tehničkog Zavoda”.
Pretpostavljamo da su kao uzori za proiekat jurišne puške M.24 ČK poslužili eksportni karabin ,,FN” M.24 (ukupna dužina 940 mm, dužina cevi 405 mm), čehoslovački žandarmerijski karabin, tzv. „kratka četnička puška" vz. 16/33 (ukupna dužina 995 mm, dužina cevi 490 mm) i iranski musketon češke proizvodnje vz. 98/29 (ukupna dužina 967 mm, dužina cevi 455 mm). Naime, jugoslovenski stručnjaci su pošli od premise da specifična taktična namena jurišnih jedinica zahteva i što lakše i kraće oružje, izgrađeno oko standardne domaće municije 7,9 mm. Tako je nastala petometna puška kalibra 7,9 mmm, ukupne dužine 955 mm i dužine cevi 415 mm.
Ustrojstvo zatvarača nove jurišne puške bilo je identično s zatvaračem pešadijske puške M.24; zabravljivanje se vršilo pomoću dve prednje i jedne zadnje bradavice na čepu. No, jurišno oružje imalo je praktičniju, karbinsku, oborenu ručicu zatvarača. Sistem kočenja, magacin s cik-cak rasporedom metaka i mehanizam za zapinjanje i okidanje nisu se razlikovali od onih na pušci odnosno Karabinu M.1924. Jurišnu pušku M.24 ČK odlikuju zadnji nišan, delovi za spajanje i okovi, nešto drugačiji od onih na stereotipnom oružju M.24.
Naime, krivina obraza postolja zadnjeg nišana prilagođena je gađanjima na kraćim distancama, adekvatnim dužini cevi. Iz istog razloga preklapač nišana gradiran je s desne strane brojevima od 3 do 9, a s leve, od 2 do 10; znači, najniži nišan oružja bio je 200, a najviši, 1.000 metara (kod puške i karabina M.24 - od 200 do 2.000 m). Prednji okov i prednja grivna jurišne puške po konstrukciji su isti s onima na pešadijskom oružju M.24. No, prednja grivna za kundak nije učvršćena klasičnom o- prugom nego čivijom koja prolazi i kroz otvor na okovu. Zadnja grivna oružja navučena je uz samu prednju grivnu (kod puške i karabina pomerena je za 120-200 mm unazad), takođe nema o- pruge, a fiksira je sam usadniK,i obloga kundaka. Vezovi puške M.24 ČK u potpunosti odgovaraju vezovima na pešadijskoj pušci M.24; zadnja grivna na donjoj strani ima ušice za prednju pređicu, a zadnja pređica ramenika učvršćena je za postolje na donjoj strani glave kundaka.
Na glavi sanduka jurišnog oružja nalazio se stereotipni državni grb i bazična oznaka modela (Model 1924), ali kombinovana s slovnim sufiksom CK (četnički). S leve strane sanduka bila je puncirana provenijencija puške („Kraljevina Jugoslavija”) i naziv proizvođača: „Vojnoteh. Zavod Kragujevac". Pridev „Jugoslavija" i naziv ,,VTZ” ukazuju da je produkcija oružja M.24 ČK svakako početa tek nakon 1931. godine. S druge strane, svi nama poznati jurišni karabini koji su sačuvani do danas,imaju četvorocifreni serijski broj I to ispod 6.000. Predpostavljamo da oružja M.24. CK i nije proizvedeno više od toga, jer, konačno, toliko je bio i broj ljudi u šest jurišnih bataljona.
Uz ovo neobično kratko oružje išao je još neobičniji nož. Drška noža bila je izrađena u obliku drške kindžala. Glava i branik jurišnog noža iskidani su od čelika KC.16 /4A/ (današnji C.1330) i nisu podlegali termičkoj obradi. Žljeb za rebro prednjeg okova puške pružao se duž pljosnate strane okova, a dugme zuba nalazilo se na užoj, bočnoj strani. Korice bajoneta rađene su od orahovine i za dršku su fiksirane klasičnim zavrtnjevlma M.24. Branik noža nije imao prsten za cev, zbog toga se na prednjem okovu puške nalazio mali stožer o koji se oslanjala glava drške.
Sečivo jurišnog noža iskivano je od valjanog čelika oznake KC.60 /11 A/ (današnji Č.1731), potom je pdgrevano, kaljeno i napuštano. Sečivo je bilo dvoseklo, s vrhom u osi i obostranim žlebom po sredini; oznaka proizvođača, inicijali VTZ u trouglu, punlclrani su na bazi oštrice. Nož se nosio u čeličnim, crno bruniranim kalijama, na kojima je bio znak jurišnih jedinica (prema uredbi 10.844). Nožica je imala samo jedan, gornji prsten, s bočnom pokretnom alkom, tako se bajonet mogao nositi o pređici za bombe na opasaču M.24. Uz jurišni nož M.24 ČK nosio se „temnjak od crnog vunenog gajtana, debljine 3 mm. Gajtan je (bio) dvostruk, a razdvojeni krajevi spojeni su crnom vunenom kićankom koja je dužine 25 mm. Na kićanki su rese debljine 2 mm, koje međusobno nisu ušivene. Na gajtanu se nalaze 2 pokretne gajke”.
Moramo reći da je ovaj čudni bajonet izazivao pravu zbrku među stranim autorima. Tako je grupa autora u delu „Bajonetten da tili nu" (Stockholm, 1976, str. 20) navela da je bajonet M.24 ČK „paradni nož Garde kralja Aleksandra I"! Identičnu legendu nosi i A.B.Zuk u svom radu „Vintovki i avtomati” (Moskva, 1987, str. 209). Za ovim apsurdnim podatkom poveli su se i mnogi domaći stručnjaci i kolekcionari. Inače, prvi relativno tačan podatak I o pušci i o nožu M.24 CK dala je pedantna i sistematična komanda Vermahta u svom popisu „Kennblätter fremden Geräts”. Nemci su 1. decembra 1941. godine, pod 140 01 (j), zaveli „jugoslovensku kamu („-Dolch”) za pušku G 289(j)” i šifrovali je kao S 134(j).
S druge strane, jurišna puška M.24 ČK u isti popis je ušla pod šifrom ’’Gewehr 289(j)”, a nazvana je „jugoslawisches Komiterngewehr 7,9 mm". Očito, Nemci su ovo zaplenjeno oružje uporno vodili pvod arhaičnim pridevom „komitskog". Staviše, oni su u dokumentaciji naveli da signatura na glavi sanduka glasi „Model 24 K" (ispuštajući njima nejasno ćirilično Č, pa od prefiksa „K” ¡naziv „komitsko”). Jedini od posleratnih autora koji se setio da koristi navedeni nemački izvor, bio je P.Chamberlain. No, Černberlen je u knjizi „Allied Pistols, Rifles and Grenades" (London, 1976, str. 7) pobrkao slike, pa je ispod sokolske puške M.24 stavio legendu za „Komitern Pušku 7,9 mm”!
Na kraju, osvrnimo se ukratko na neke osobine jurišnog oružja. Bajonet M.24 ČK, zaista rađen u formi kame, bio je odlično oružje za blisku borbu i u potpunosti je odgovarao svojoj nameni. No, sama puška M.24 ČK nije bila najsrećnije rešenje. Zbog izuzetno kratke cevi, ovo nije bilo naročito precizno oružje. Iz istih razloga (cev dužine 415 mm a relativno jaka municija 7,9 mm), puška se odlikovala izuzetno glasnim pucnjem, izdajnički jakim plamenom na ustima cevi i neprijatnim trzanjem. Setimo se da baš iz ovih razloga naši partizani nisu nikako voleli zaplenjene češko-nemačke puške 7,9 mm M.33/40.
|
