Као што је рекао знаменити писац, Црногорце је одржало црногорско срце.
Мојковачка битка је блистави примјер црногорског срца и војничке вештине. Остало, што је дошло у то време и после, почевши од малодушности црногорског главаштва, па до гашења црногорске државности, која је верно остајала и опстајала на трагу Српства, јесте за другу, политичку дискусију...
Причало се и причаће се о сердару Јанку Вукотићу, али не смију се заборавити хероји попут команданта колашинске бригаде, пуковника Милоша Меденице, чија је бригада понела стравичан терет јануара 1916. године. Три регрутска батаљона била су практично уништена на Мојковцу...
О жилавости црногорске војске у одбрани свог огњишта говори прича о угледном пуковнику Ренделу, официру племићке крви, који није могао да се помири са тиме да промрзла, малобројна војска горштака одолева германској сили...Фрустиран, сабљом је повео јуриш, и због те храбрости одликован је високим орденом Царевине. Ипак, и тај напад био је један од оних који су надљудским напорима били одбијени.
Мојковачки јунаци, остарели ратници Вељег рата и њихови синови, та прва генерација школованих црногорских официра и подофицира, који ће након рата, и поред свог херојства, бити гледани ''испод ока'' од стране нових власти...не смију и неће бити заборављени.
ЕДИТ:
Citat:O junaštvu crnogorske vojske najbolje svjedoče riječi austrougarskih oficira, učesnika bitke.
Pukovnik Rihter je zapisao da “hrabrost crnogorskog vojnika nema premca u istoriji ratova”.
General Hecendorf, prema sopstvenom priznanju, nije očekivao da će crnogorska vojska na Mojkovcu pružiti takav otpor i onemogućiti njegova dejstva za odsjecanje makar jednog dijela srpske vojske u povlačenju.
Mnogo kasnije on će reći: “Borili smo se protiv junaka iz bajke…”
O Cerskoj, Kolubarskoj i Mojkovackoj bici mogu se slobodno filmovi praviti ....to su epske bitke koje ce biti zapamcene za sva vremena....
Na 17 minutu video snimka sto sam stavio ima opis artiljerijskih duela. Crnogorci su imali stare topove na crni barut koji su se lako uocavali ...
Oni su imali bunker pored topa u koji su bjezali nakon dejstva jer su ih poklapali odmah......
Tadasnja vojska , bitka , kao i sam rat jeste primjer ogromne veze i sadejstva Srpskog naroda iz Srbije , Crne Gore i Hercegovine i Istocne Bosne .....
Inace podrucja Hercegovine i Istocne Bosne su rodbinski i plemenski povezani sa narodom na sjeveru CG....
Nije đabe stab Sandjacke vojske bio u Cajnicu ..... Pa su se povukli u Kolasin...pod borbama . Pokusali su izlaskom na Drinu da obezbjede polozaje , ali su bili neodrzivi i povukli su se na Taru....
Bez obzira na sve , zbog same velicine te bitke/operacije premda vjerojatno nije danas mnogima "politicki pogodna " treba imati postovanje , kad je sam tadasnji neprijatelj iskazao to....
Nisu ni Lovcen pustili tek tako , jake udare su trpili....
Nego da su uspjeli izdrzati udare na Lovcenu , Solunski front bi bio mnogo Sjevernije ?
CG je bila slabo naoruzana , Francuzi I Italijani su dopremali pomoc ali su im Austrougari potapali brodove....
Krvavi Bozic ili Mojkovacka bitka je samo vrhunac dejstava na tom djelu .
Kompletna operacija je pocela 3 mjesca ranije otprilike . Crnogorska vojska se nalazila na Drini na pocetku operacije .
Od 18 30 na video snimku u prvom postu pocinje o Mojkovackoj Operaciji.
Visegrad je na samoj granici sa Srbijom, lezi na Drini , Scepanpolje je mjesto gdje na Granici BIH , na kojemu bukvalno Piva i Tara se spajaju i pocinje Drina.
Tu je Serdar Janko Vukotic docekao ofanzivu. znaci gradovi , Foca , Gorazde ( mozda ) , Cajnice , Rudo, Visegrad su do ofanzive u jesen 1915 bili pod kontrolom Sandjacke -CG vojske.
Povukao se zbog odstupanja Srpske vojske iz Uzica ...
Sa druge strane taj prostor ( ukljucujuci i Pljevlja , Niksic , ) je poznat kao Stara Hercegovina, Pljevlja su tek 1913 usla u sastav CG...
