Oficirska sablja SHS/KJ

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Postovanje,
Pre neki dan igrom slučaja sam postao vlasnik sablje (mislim da je pešadijska oficirska), pa me zanima tumačenje žiga na korpi, pa i bilo koji komentar u vezi dotičnog artikla. Hvala unapred!

• 4Ovo se svidja korisnicima: Skywhaler, VJ, Ljato, A.R.Chafee.Jr.
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Лепа игра случаја, честитам.

Корпа је са грбом после 1923. словеначки део са 3 звезде.
Канија је лепа, али на жалост није оригинална. Мора да буде метална, никлована.
Какво је сечиво, има ли гравура, који жигови произвођача и лиферанта?
Може ли и оно да се фотографише?

Лавља глава и кугласти завртањ више личе на М 1895 а не 1920.

Што се питања тиче, појма немам. Инвентарна ознака? Али официри су куповали лично, у складу са новчаним могућностима и укусом. Иницијали власника?


Има ли лекара у публици?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hvala na odgovoru!
Zigova ili bilo kojih oznaka na secivu nema, sto je i za mene bilo cudno. Slazem se da je oznaka na korpi, po svemu sudeci, inicijali vlasnka, nista drugo ne pada na pamet.

Kad je kanija u pitanju, imam utisak kao da je “doradjivana” jer ima kao neku vrstu navlake na sebi (kroz ogrebotine se vidi metalna osnova). I da, stigla je iz Rusije? Vrv, neki crvenoarmejac odneo iz Srbiji kao “plen”...

• 3Ovo se svidja korisnicima: Ljato, A.R.Chafee.Jr., Skywhaler
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Канија је, 99,7% туђа.
Типолошки, пре је за дрво пресвучено кожом и металне окове но металну основу. Изгледа озбиљно за сувенир као потенцијални извор.
Упоредити ширину сечива и евентуалне "луфтове", или је можда и сечиво, што би тамо рекли "родно", а само корпа итд надограђени?
Поново, молим, ако није тешко, фотке и сечива и димензије.
Такође, ако није тешко, орнаментику са окова каније, можда је смернији рад кавкаских мајстора?

Нагледао сам се свакојаких компилација и мелеза. Од то се задесило у кући, па смо укомплетирали, до боље продаје што овде није случај.

Чудни су путеви сечива.
Црвеноармејци су више гледали сатове, па алкохол и остали хедонизам, ко би ову врљику теглио до Берлина па кући?

• 2Ovo se svidja korisnicima: Shomy, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Napisano: 01 Maj 2020 7:19

Evo slika! Sada i meni se cini da je kanija drvena, jer je prelaka...


Dopuna: 01 Maj 2020 7:22





Dopuna: 01 Maj 2020 7:23



Dopuna: 01 Maj 2020 7:24



Dopuna: 01 Maj 2020 7:26

• 4Ovo se svidja korisnicima: A.R.Chafee.Jr., VJ, Skywhaler, Ljato
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ух!

Канија 150% нема везе са СХС, па ни неком формацијом.
Рађена је прилично пажљиво, али судећи по слободној орнаментици, негде '70. али прошлог века.
Обашка што формацијски оков и корпа бивају у истој боји, не бива никловано и месингано (бакарно) на истом.
Филм, позориште или (ипак?) квалитетнији сувенир.

Тужни део бр. 2, ни сечиво не изгледа аутентично. Онако "одокативно", жљеб је атипичан и не претерано вешто урађен.
Стандардна, формацијска ширина сечива је 20 милиметара, што је овде добрано превазиђено. Жљеб, знатно шири је у неким варијантама само са једне, десне стране, док је лева равна. Ово је чешће на старим М95.
Дужина целокупне сабље је већином 1030 мм, а "Официрска задруга" их је нудила (по жељи, али и висини раста ) од 900 до 1100 мм. Само сечиво је дуго претежно 890 мм. али може бити дуже или краће. Ни сама кривина сечива не изгледа аутентично. Изворно је блага, висина кривине сечива је скромних 20 мм.
Стандардније је са округлим ојачањем, као неки прут, које иде уз телуће (леђа сечива) од дршке до педаљ пред врх, када прелази у средишњи гребен и формира двосеклицу, тзв јалман.

Дакле, само дршка је наша, а и ту видим оштећење на бакелиту.
Надам се да срећни случај није био праћен иоле озбиљном свотом.

Волео бих да могу да напишем нешто лепше, али...


Проверио, нарочито димензије- остарило се, у "Хладно оружје Србије, Црне Горе и Југославије 19-20 век", господина Бранка Богдановића, Београд, 1977.

Исправка, једна звезда на грбу је била на сабљи, тј корпи, 1920-1922, а три звезде 1922-1941. Крхка меморија.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hvala puno na iscrpnom objasnjenju! Samo da mi je znati kome u SSSRu padalo na pamet da doradjuju hladno oruzje srpske vojske ))))
Ostavicu je za suvenir i eventualnu samoodbranu ))))

• 5Ovo se svidja korisnicima: Ljato, VJ, Skywhaler, amstel, sekretar
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Нема на чему, камо среће да је бољи "комад".
Пре каснији урадак, тј. склапање, у некој од бивших Република, чак можда и купљено такво на неком бувљаку у белом свету. Лакше путују, но у време СССР, нови Руси са новим интересовањима.
Такви бастарди нису реткост, поигравају се мајстори, склапају шта нађу, егзотика се лакше уваљује.

Има томе поодавно, понуђена је "оригинална катана, из 1913!".
Сјајно, али како су одредили годину?
Па пише.
Дивота, пошто је у Јапану то била прва година ере Таишо, а арапске цифре им нису биле претерано миле.
Дође до гледања "удаваче", неко се потрудио да у оригиналну, али јако лоше очувану дршку и канију армијске, штанцоване катане из средине тридесетих упасује и пребруси руско сечиво М1881, са ћирилицом и царским орлићем, факат 1913, Тула...

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Auuu znaci i u ovom svetu ima mastovitih ljudi )))