offline
- Mixelotti
- Administrator
- Zidam zgrade i fasade ......... I armiram, betoniram. Utovaram, istovaram i nikad se ne odmaram.
- Pridružio: 14 Dec 2005
- Poruke: 25188
- Gde živiš: Na istoj adresi ali promenih četiri države
|
Srpsko vojno groblje u Jindrihovicama
U Jindrihovicama (nem. Hajnrihsgrin, Češka) se, za vreme Prvog svetskog rata, od 1915. do 1918. godine, nalazio najveći koncentracioni logor na teritoriji Austrougarske kroz koji je prošlo oko 40.000 zarobljenika. Robijali su Italijani, Rusi, a najviše je bilo zarobljenih Srba, kako vojnika, tako i civilnog naroda, koji je austrougarska vojska kupila u pohodu po Srbiji i železnicom dovodila u logor. Zarobljenika je bilo iz svih krajeva Srbije, a najviše iz Šumadije i Valjevskog kraja.
Logoraši su bili prinuđeni da u teškim uslovima rade, gradili su rezervoar za vodu u logoru, radili u kamenolomu, pravili puteve i mostove, gradili hemijsku fabriku u Sokolovcu, gradu udaljenom oko 20 km u koji su odlazili i vraćali se pešice svakog dana. Uslovi u logoru su bili teški, hladnoća i zaraza su harali, dnevno je umiralo oko 40 ljudi. Svakog dana u 15 časova tužna povorka sa umrlima je išla do obližnje zajedničke grobnice, u kojoj su polagana tela umrlih svih uzrasta od dece do staraca.
Srpski grobovi su smešteni u mestu koje je sada poznato kao Jindrihovice 1921. godine, a od 1924. godine napravljeni su konkretni planovi da se ostaci srpskih žrtava smeste u mauzolej. Iz ovih razloga je u proleće 1926.godine Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca kupila dva parčeta zemlje (ukupne površine 2.490 m²) od Karl Lesla da bi se sagradio mauzolej gde su žrtve trebale da budu smeštene.
Između 1926. i 1932. godine, ekshumirana su tela 7.100 Srba i 189 Rusa sa groblja tadašnjeg koncentracionog logora u Jindrihovicama, stavljeni su u drvene kovčege i donete su u mauzolej.
 http://www.secanje.nl/sr/srpska-groblja/jindrihovice/
Da li je i na koji način srpska Vlada pomagala zaštitu ovog svetog mesta?
Pomagala je, ali za vreme Kraljevine Jugoslavije. Posle Drugog svetskog rata nije učinjeno ništa, a iz Kosturnice je dosta toga bilo pokradeno. Sanduke, na sreću, nisu dirali, ali pokradene su originalne ikone koje su pravili zarobljenici u Logoru. Od originala su ostale samo Velika ikona, koja sada stoji u Kosturnici, i analoja. Godine 1994. smo uz pomoć Ambasade u Pragu pokrenuli inicijativu o rekonstrukciji, ali država Srbija nije dala ništa - dalo je češko Ministarstvo kulture 2 000 000 kruna (71 500 evra, po današnjem kursu, prim. aut.). Sumnja se da nije sav novac upotrebljen za ovu svrhu, jer je na sanduke, kada je sneg počeo da se topi, ubrzo počela da prokišnjava voda sa krova. Tada smo tamo stavili najlon, ne bi li se posmrtni ostaci ikako sačuvali. Za vrame vladavine Miloševića i mandata ambasadora Đoke Stojičića, niko iz Ambasade nije posećivao Kosturnicu, čak ni za Vidovdan, čiju proslavu organizujem poslednjih trinaest godina. Toliko me je bilo sramota što se uvek skupljaju pravoslavni Česi, Slovaci, Rusi, Ukrajinci, čak i Bugari dođu, a od Srba - nikoga. Čak stignu i predstavnici ambasada pomenutih država. Tek posle oktobarskih promena, svake godine je dolazila delegacija iz naše ambasade i polagala venac. Moram da kažem da svake godine, kada tamo služimo, s Božjom pomoći imamo lepo vreme dok traje Liturgija. Već tri puta se desilo, kao i ove godine, da čim završimo bogosluženje, počne jak pljusak.
Koji je, po Vašem mišljenju, najbolji način da se ovaj važan spomenik i istina o njemu sačuvaju?
Trebalo bi napolju, na kamenim pločama, ispisati imena svih koji tamo počivaju, postaviti klupe i stolove za posetioce i izgraditi pomoćnu zgradu koja bi bila muzej. U Kosturnicu bi trebalo uneti više ikona. Ovako izgleda kao muzej. Ali još važnije je srediti Groblje srpskih vojnika, koje se nalazi u šumi, 5 km od Kosturnice, na mestu gde je postojao Logor. Ta tela nisu prenata, jer mesta u Kosturnici nije bilo. Koliko sam ja informisan, prema Ženevskoj konvenciji vojnička groblja ne smeju da se diraju u periodu od 100 godina. Već je neka češka firma pokušala da kupi to zemljište i tamo započne izgradnju za svoje potrebe. Već 2014. godine će biti 100 godina i zato moramo da požurimo. U tu svrhu sam sa nekoliko Srba osnovao građansko udruženje „Vidovdan“, čiji je cilj obnavljanje i održavanje srpskih groblja na teritoriji Češke. Neophodno je locirati i obnoviti srpsku crkvu, koja je tu nekad postojala, i koju su izgradili zarobljenici. Moja želja je da, ako Bog da, na tom mestu izgradimo manastir i dovedemo monahe iz Srbije, koji bi održavali Srpsko groblje i molili se za duše naših predaka, kojima je molitva preko potrebna.
http://www.pravoslavlje.cz/sr/features/2009-06-23-.....3-21-37-47
|
