PJP-Posebne Jedinice Policije

1

PJP-Posebne Jedinice Policije

offline
  • Pridružio: 11 Dec 2017
  • Poruke: 5

Pozdrav,posto sam video da ne postoji tema o PJPu,i racunajuci da se na internetu ne mogu naci mnoge informacije,odlucio sam da otvorim ovu temu.

Zapocecu temu sa nesto malo informacija koje sam uspeo da prikupim,i nekoliko slika.
Molim sve clanove koji znaju nesto vise o PJPu da se ukljuce u temu!

—————————————————————————————————————————————

Posebne Jedinice Milicije su nastale prema zakonu o organima unutrasnjih poslova 1972. godine.
3. Januara 1997. godine dolazi do preimenovanja u PJP-Posebne Jedinice Policije. U sukobu na Kosovu 1998. i 1999. godine, PJP ucestvuje u mnogobrojnim protiv-teroristickim akcijama.
Juna 2001. godine PJP biva rasformiran i pretvoren u Zandarmeriju i PTJ.









































Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Proučavanje međuvremena
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 22499
  • Gde živiš: I ja se pitam...

Више пута смо о томе писали. Прегледај теме о полицији, да се не понављамо. Има нас који смо били припадници тих јединица још док су се звале ПЈМ и кретале од нивоа општинског, преко ЗСУП и РСУП до ССУП.
Дакле, погледај најпре наше теме о полицији, па да наствимо тему.



offline
  • Pridružio: 22 Mar 2014
  • Poruke: 2855
  • Gde živiš: Tamo gde tece Kolubara....

Sad je PB ponovo PJP tako da opet postoji!
U sastavu PJP su bile i OPG,posebno opremljena i obučena jedinica od strane JSO!

offline
  • Kos93  Male
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 11 Sep 2007
  • Poruke: 5310

Скоро сам наишао на један детаљан рад о Посебним јединицама полиције, па ћу га пренети овде.

ПОСЕБНЕ ЈЕДИНИЦE ПОЛИЦИЈЕ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ У ДРУГОЈ ПОЛОВИНИ XX ВЕКА
Далибор Кекић
Криминалистичко-полицијска академија, Београд


Сажетак: Поред тога што је Законом о органима унутрашњих послова од 18. јула 1956. године у Федеративној Народној Републици Југославији било предвиђено организовање посебних јединица милиције, прве полицијске јединице тог типа образоване су 1972. године под називом оперативнопотерне групе. Пет година касније, оперативнопотерне групе су прерасле у посебне јединице милиције, које су свој пуни организациони и оперативни капацитет достигле деведесетих година прошлог века, када су у већем обиму ангажоване на извршавању посебних безбедносних задатака, укључујући посебно задатке сузбијања етносепаратистички мотивисаног насиља албанских екстремиста и терориста на територији Косова и Метохије. Организациона структура посебних јединица милиције (ПЈМ) која ће овим радом бити тежишно анализирана, успостављена је 1993, након чега је 1997. године назив тих јединица промењен у назив „посебне јединице полиције“ (ПЈП). Те јединице су припадале категорији повремених полицијских јединица које су попуњаване припадницима активног и резервног састава полиције. Ангажоване су на извршавању задатака из своје надлежности по одлуци и наређењу министра или начелника Ресора јавне безбедности. Извршавајући те задатке, бројни припадници ПЈП су погинули, или су теже или лакше повређени, посебно током агресије НАТО на тадашњу Југославију и Србију 1999. године. Посебне јединице полиције у Републици Србији су расформиране средином 2001. године. Њихову улогу у организацији Министарства унутрашњих послова преузеле су Жандармерија, као новоформирана редовна полицијска јединица посебне намене, и интервентне јединице полиције (ИЈП), као специфична врста посебних полицијских јединица повременог састава.Кључне речи: посебне јединице полиције, оперативност, одред, штаб, јединица посебне намене, интервентне јединице, МУП.

Увод
У другој половини ХХ века, посебне јединице полиције (ПЈП, до 1997. ПЈМ – посебне јединице милиције) имале су статус посебних јединица Министарства унутрашњих послова. Њихова основна намена била је: сузбијање тежих облика криминала, грађанских нереда и оружаних побуна (нарочито у затворима), извршавање посебних полицијских задатака као што су асистенције, ванредна и посебна обезбеђења и други посебно сложени безбедносни задаци које није могуће извршити ангажовањем јединица полиције опште и посебне надлежности. Јединице са сличном наменом и организационом структуром, под различитим називима (жандарми, карабињери, унутрашња војска и сл.), постојале су и постоје у великом броју држава света (Италија, Холандија, Белгија, Русија, Француска). Упркос томе што се први пут појам посебне јединице милиције (касније: полиције) појавио у Закону о органима унутрашњих послова Федеративне Народне Републике Југославије из 1956. године,2 он је наредних 16 година остао само део законског текста без његове примене у пракси. Реална потреба за формирањем и ангажовањем посебних јединица полиције на простору СФРЈ настала је 1972. године, када се на планини Радуши у Босни и Херцеговини појавила проусташка терористичка група „Феникс“. Том приликом уочен је низ слабости јединица милиције опште надлежности које су биле неспремне за извршење сложенијих (посебних) безбедносних задатака, особито у домену противтерористичке борбе.3 На основу анализе (углавном негативних) искустава из ангажовања војних и полицијских јединица у хапшењу те терористичке групе, прве посебне јединице милиције у републикама бивше Југославије образоване су до краја 1972. године под називом „оперативнопотерне групе“. Након тога, током 1977. године, под називом „посебне јединице милиције“ формиране су одговарајуће јединице, најпре у републикама и покрајинама чланицама федерације. Након тога је, 1978. године, формирана и одговарајућа јединица Савезног секретаријата за унутрашње послове.4 У марту 1981. године, ескалација насиља албанских екстремиста на Косову и Метохији поново је актуелизовала потребу за ангажовањем посебних јединица милиције на нивоу федерације. Ради успостављања и одржавања безбедности на простору Косова и Метохије, у саставу Здруженог одреда милиције Савезног секретаријата за унутрашње послове ангажоване су посебне јединице милиције из свих југословенских република и САП Војводине. Током ангажовања на заједничком задатку, постало је очигледно да посебне јединице полиције у републикама и аутономним покрајинама Србије нису биле међусобно унификоване, како по бројности и структури, тако и по опремљености и обучености. Квалитативно, предњачиле су јединице из Словеније, Војводине и Хрватске. Током времена, са продубљивањем кризе у бившој СФРЈ поједине чланице федерације повлачиле су своје јединице из Здруженог одреда, да би после 1990. године у његовом саставу остале само јединице из Србије.Политичкобезбедносни догађаји на Косову и Метохији из 1987. и 1988. године, условили су увођење ванредног стања у тој покрајини 1989. године, а касније и уставне и законске промене у Републици. Истовремено, на територији бивше СФРЈ дошло је од ескалације етносепаратистички мотивисаних тежњи праћених ратним насиљем. Уз све то, у Републици Србији је дошло и до масовних политичких демонстрација које је било неопходно безбедносно покривати. Све то довело је и до поновне актуелизације посебних јединица милиције. На основу, углавном негативних искустава из ангажовања ПЈП у том периоду, Министарство унутрашњих послова је отпочело са њиховом реорганизацијом, најпре у погледу опремања савременим средствима и побољшањем квалитета обуке, а касније и изменама њихове организационе структуре. У складу са Правилником о унутрашњој организацији Министарства унутрашњих послова, министар је имао право да за обављање одређених унутрашњих послова, поред организационих јединица утврђених тим правилником, посебним решењима образује и посебне и/или специјалне јединице, оперативне групе или друге посебне јединице. 5 Полазећи од тог овлашћења, министар је, током последње деценије ХХ века донео неколико решења о образовању тих јединица.6 Организација ПЈП која је у Републици Србији била на снази током друге половине последње деценије XX века, формално је успостављена 1993. године, када је министар, полазећи од овлашћења из тада важећег Правилника о унутрашњој организацији МУП, образовао 15 одреда Посебних јединица милиције (ПЈМ), касније преименованих у одреде ПЈП.7 Поред тих одреда, министар је до 1999. године образовао и Механизовану бригаду са седиштем у Приштини и нових шест одреда ПЈМ. Све оне су повремено биле ангажоване у извршавању посебних безбедносних задатака на обезбеђењу државне границе према Републици Хрватској и Босни и Херцеговини, на испомоћи Министарствима унутрашњих послова Републике Српске и Републике Српске Крајине, затим на сузбијању насиља албанских екстремиста на Косову и Метохији, али и на одржавању јавног реда током политички мотивисаних протеста у Републици Србији, од 1991. до 2000. године. Последња, мање обимна промена организационе структуре ПЈП извршена је 1999. године, након повлачења безбедносних снага Републике Србије са територије Аутономне покрајине Косово и Метохија. Тако организоване ПЈП постојале су све до 2001. године, када је у оквиру Министарства унутрашњих послова основана Жандармерија, као полицијска јединица посебне намене сталног састава. У том периоду, ПЈП су ангажоване на обезбеђивању административне линије Косова и Метохије и у тзв. Копненој зони безбедности на подручју општина Прешево, Бујановац и Медвеђа. Крајем 2000. године, ПЈП су обимније ангажоване и на извршавању посебних безбедносних задатака током политички мотивисаних протеста грађана.

Организациона структура ПЈП

Организациона структура се дефинише као циљно усмерена, функционална, оптимална, подели рада и условима окружења прилагођена конфигурација (архитектура) људских (кадровских), материјалних, енергетских и информационих ресурса организације.8 С тим у вези, организационом структуром може се сматрати формално устројен систем организационих елемената, појединаца, материјалних и других врста ресурса, узимајући у обзир задатке које имају, успостављене унутрашње везе и односе, настале као производ поделе рада, груписања послова, делегирања ауторитета и одговорности и одговарајућим механизмима координације и контроле. Почетак структурирања организације ПЈМ може се сагледати кроз стварање оперативнопотерних група, састављених од одабраних полицајаца, припадника војне полиције и других државних органа, које су настале 1972. године, као последица лошег искуства у тадашњем ангажовању полиције, војске и њиховог резервног састава.9 Оперативно–потерне групе су биле јединице мањег састава, од величине вода до величине чете, које су имале посебну обуку и начин опремања.10 Након тога, крајем седамдесетих година, образоване су посебне јединице милиције у оквиру федералних јединица СФРЈ, а на крају и у оквиру саме федерације 1978. године.11 Ове формације су састављане од најбољих полицајаца, чији је састав био повременог и привременог карактера. Посебну оперативност ове јединице су исказале након током догађаја на Косову и Метохији 1981. године, а и касније.ПЈМ су 1992. године у свом саставу имале седам батаљона са око 3000 радника милиције, обучених и опремљених за извршавање свих сложених безбедносних задатака. Међутим, процена да постојећа организација и бројно стање ПЈМ не би били довољни у ситуацијама озбиљнијег угрожавања безбедности у Републици Србији, утицала је на доношење одлуке о реорганизацији тих јединица. Решењем о образовању посебних јединица милиције (ПЈМ) од 1. 8. 1993. године,12 постојећих седам батаљона реорганизовано је у осам одреда ПЈМ „А“ састава са око 5.130 припадника активног састава полиције, а истовремено је формирано додатних седам одреда ПЈМ „Б“ састава са око 5.500 припадника резервног састава МУП-а. У акту се наводи да је било неопходно одмах отпочети са реализацијом припрема за реорганизацију ПЈМ које је било потребно реализовати најкасније до 15. 7. 1993. године и да су се морали осигурати сви услови за ступање на снагу нове реорганизације ПЈМ.13Од наведених 15 одреда ПЈМ, пет одреда је имало седиште у Београду (21, 22, 51, 52 и 88), док су по два одреда имала седиште у Новом Саду (23 и 53), Приштини (24 и 54), Ужицу (35 и 65), Крагујевцу (36 и 66) и Нишу (37 и 67).14 Одреди ПЈМ који су носили ознаке 21, 22, 23, 24, 35, 36, 37 и 88 припадали су одредима „А“ састава, односно маневарским одредима активног састава полиције, док су одреди са ознакама 51, 52, 53, 54, 65, 66 и 67 припадали одредима „Р“ састава, односно одредима резервног састава полиције. Поред тих одреда, министар је 1995. године образовао и Механизовану бригаду са седиштем у Приштини и нових шест одреда ПЈМ „Б“ активног састава са седиштем у Београду (72), Новом Саду (73), Приштини (74), Ужицу (85), Крагујевцу (86) и у Нишу (87). 15 У марту 1997. године, ПЈМ су преименоване у посебне јединице полиције (ПЈП).16 Обједињавањем 21. и 22. одреда, 1999. године, формирана је 122. интервентна бригада ПЈП са седиштем у Београду, након што је годину дана раније, обједињавањем 24. одреда и Механизоване бригаде, формирана 124. интервентна бригада ПЈП, са седиштем у Приштини.

Организациона схема ПЈП након последње реорганизације 1999. године

*ПОСЕБНЕ ЈЕДИНИЦЕ ПОЛИЦИЈЕ (15743)

"А" (5728)

-Команда (15)
--88. одред ПЈП

-122. интервентна бригада ПЈП (1135) - Београд
--команда (15)
--1. чета (160)
--2. чета (160)
--3. чета (160)
--4. чета (160)
--5. чета (160)
--6. чета (160)
--7. чета (160)

-23. одред ПЈП (1045)
--команда (15)
--1. чета (135) - Нови Сад
--2. чета (160) - Сремска Митровица
--3. чета (160) - Панчево
--4. чета (110) - Зрењанин
--5. чета (110) - Кикинда
--6. чета (110) - Суботица
--7. чета (110) - Сомбор
--8. чета (135) - Нови Сад

-124. интервентна бригада ПЈП (1283)
--команда (16)
---воз за логистику (31)
--1. чета (165) - Приштина
--2. чета (165) - Косовска Митровица
--3. чета (140) - Пећ
--4. чета (115) - Ђаковица
--5. чета (165) - Призрен
--6. чета (165) - Урошевац
--7. чета (165) - Гњилане
--8. чета (156) - Приштина

-35. одред ПЈП (775)
--команда (15)
--1. чета (160) - Ужице
--2. чета (160) - Шабац
--3. чета (110) - Ваљево
--4. чета (110) - Чачак
--5. чета (110) - Краљево
--6. чета (110) - Нови Пазар

-36. одред ПЈП (725)
--команда (15)
--1. чета (160) - Крагујевац
--2. чета (110) - Јагодина
--3. чета (110) - Смедерево
--4. чета (110) - Пожаревац
--5. чета (110) - Зајечар
--6. чета (110) - Бор

-37. одред ПЈП (765)
--команда (15)
--1. чета (160) - Ниш
--2. чета (110) - Пирот
--3. чета (110) - Крушевац, Прокупље
--4. чета (110) - Лесковац
--5. чета (110) - Врање

"Б" (4510)

-72. одред ПЈП (785) - Београд
--команда (15)
--1. чета (110)
--2. чета (110)
--3. чета (110)
--4. чета (110)
--5. чета (110)
--6. чета (110)
--7. чета (110)

-73. одред ПЈП (910)
--команда (15)
--1. чета (110) - Нови Сад
--2. чета (135) - Сремска Митровица
--3. чета (160) - Панчево
--4. чета (160) - Зрењанин, Кикинда
--5. чета (110) - Суботица
--6. чета (110) - Сомбор
--7. чета (110) - Нови Сад

-74. одред ПЈП (995)
--команда (16)
--1. чета (160) - Приштина
--2. чета (160) - Косовска Митровица
--3. чета (135) - Пећ
--4. чета (85) - Ђаковица
--5. чета (110) - Призрен
--6. чета (110) - Урошевац
--7. чета (85) - Гњилане
--8. чета (135) - Приштина

-85. одред ПЈП (650)
--команда (15)
--1. чета (160) - Ужице
--2. чета (160) - Шабац
--3. чета (85) - Ваљево
--4. чета (85) - Чачак
--5. чета (85) - Краљево
--6. чета (60) - Нови Пазар

-86. одред ПЈП (505)
--команда (15)
--1. чета (110) - Крагујевац
--2. чета (110) - Јагодина
--3. чета (110) - Смедерево, Пожаревац
--4. чета (110) - Зајечар, Бор

-87. одред ПЈП (665)
--команда (15)
--1. чета (160) - Ниш
--2. чета (110) - Пирот, Ниш
--3. чета (160) - Крушевац, Прокупље
--4. чета (110) - Лесковац
--5. чета (110) - Врање

"Р" (5490)

-51. одред ПЈП (830) - Београд
--команда (10)
--1. чета (110)
--2. чета (110)
--3. чета (110)
--4. чета (110)
--5. чета (110)
--6. чета (110)
--7. чета (160)

-52. одред ПЈП (830) - Београд
--команда (10)
--1. чета (110)
--2. чета (110)
--3. чета (110)
--4. чета (110)
--5. чета (110)
--6. чета (110)
--7. чета (160)

-53. одред ПЈП (820)
--команда (10)
--1. чета (110) - Нови Сад
--2. чета (110) - Нови Сад
--3. чета (110) - Сремска Митровица
--4. чета (160) - Панчево
--5. чета (160) - Зрењанин, Кикинда
--6. чета (160) - Суботица, Сомбор

-54. одред ПЈП (820)
--команда (10)
--1. чета (160) - Приштина, Урошевац
--2. чета (110) - Косовска Митровица
--3. чета (160) - Пећ
--4. чета (110) - Пећ, Ђаковица
--5. чета (110) - Призрен
--6. чета (85) - Гњилане

-65. одред ПЈП (770)
--команда (10)
--1. чета (160) - Ужице
--2. чета (160) - Шабац
--3. чета (110) - Ваљево
--4. чета (110) - Чачак
--5. чета (110) - Краљево
--6. чета (110) - Нови Пазар

-86. одред ПЈП (660)
--команда (10)
--1. чета (160) - Крагујевац
--2. чета (110) - Јагодина
--3. чета (110) - Смедерево
--4- чета (110) - Пожаревац
--4. чета (160) - Зајечар, Бор

-87. одред ПЈП (760)
--команда (10)
--1. чета (160) - Ниш
--2. чета (160) - Крушевац
--3. чета (110) - Пирот, Прокупље
--4. чета (160) - Лесковац
--5. чета (160) - Врање

Таквим просторним обухватом организационих делова ПЈП, обезбеђено је да сваки СУП у Републици формира најмање два вода, а највише две чете, изузев СУП Београд, који је формирао пет одреда ПЈП. На исти начин обезбеђено је да најмања јединица
коју формира свака полицијска станица начелно буде одељење ПЈП, чиме је од општине до СУП-а (сада Полицијска управа) била осигурана заокружена формацијска јединица (одељење,
вод, чета) организована и за самостално обављање задатака.
Актом Ресора јавне безбедности од 3. 11. 1999. године, одобрене су одређене промене у саставу појединих одреда ПЈП oбразованих 1993. године. Оне су подразумевале повећање
бројног стања и броја водова у оквиру „А“ формације, смањење бројног стања и броја водова у оквиру одреда „Б“ формације, верификацији интеграције 21. и 22. одреда у 122. интервентну
бригаду ПЈП и верификацију интеграције 24 одреда и Механизоване бригаде у 124 интервентну бригаду ПЈП. На основу акта који је упућен свим начелницима СУП,18 наложено је да нова организација ПЈП ступи на снагу 15. 12. 1999. године. Према новој организационој схеми, потврђено је укупно бројно стање ПЈП од 15.743 припадника активног и резервног
састава полиције. Од тога, „А“ формација ПЈП је бројала 5.728, „Б“ формација 4.510 припадника професионалног – активног састава (опште, саобраћајне и граничне) полиције, док је „Р“ формација ПЈП у свом саставу имала 5.490 претежно припадника резервног састава полиције.

Организациона схема чете ПЈП

Чета опште намене (110)
-команда (10)
-1. вод опште намене (25)
-2. вод опште намене (25)
-3. вод опште намене (25)
-4. вод опште намене (25)

Чета ПЈП (110/135*)
-1. вод опште намене (25)
-2. вод опште намене (25)
*3. вод опште намене (25)
-5. вод за подршку (25)
-6. вод за подршку (25)

Чета ПЈП (160)
-1. вод опште намене (25)
-2. вод опште намене (25)
-3. вод опште намене (25)
-4. вод опште намене (25)
-5. вод за подршку (25)
-6. вод за подршку (25)

Организациону структуру бригада и одреда „А“ формације, према последњој организационој схеми, чинило је четири до осам чета ПЈП, које су се састојале од команде и четири до шест
водова. Према намени водова у свом саставу, чете су могле бити: чете опште намене, чете мешовитог састава и чете за подршку. Чету опште намене чинили су команда чете и че- тири вода ПЈП опште намене (команда – 10, водови по 25, укуп- но 110 припадника). Чету ПЈП мешовитог састава са четири до шест водова чинили су два до четири вода опште намене и два вода за подршку (команда 10, водови по 25, укупно 110, 135 или 160 припадника). При томе, редни бројевима од 1. до 4. означавани су водови опште намене, док су редним бројевима 5. и 6. означавани водове за подршку.
У саставу 21. одреда ПЈП, поред прве мешовите чете, постојале су и три чете за подршку са по четири вода за подршку. Другу чету чинила су по два извиђачко-диверзантска и механизована вода, трећу по два минобацачка и инжењеријска вода, док су четврту чету за подршку чинила по два противоклопна и противавионска вода.

Организациона схема 21. одреда ПЈП

21. одред ПЈП (Полицијска бригада) (455) - Београд
-команда (15)
-1. чета (110)
--команда (10)
--1. вод (25)
--2. вод (25)
--5. вод (25)
--6. вод (25)
-2. чета (110)
--команда (10)
--1. вод (извиђачко-диверзантски) (25)
--2. вод (извиђачко-диверзантски) (25)
--3. вод (механизовани) (25)
--4. вод (механизовани) (25)
-3. чета (110)
--команда (10)
--1. вод (минобацачки) (25)
--2. вод (минобацачки) (25)
--3. вод (инжињеријски) (25)
--4. вод (инжињеријски) (25)
-4. чета (110)
--команда (10)
--1. вод (противоклопни) (25)
--2. вод (противоклопни) (25)
--3. вод (противавионски) (25)
--4. вод (противавионски) (25)

Водове ПЈП опште намене чинила су три одељења и командир вода (укупно 25 припадника), а одељења у њиховом саставу бројала су осам припадника (командир одељења, снајпериста, митраљезац, тромблониста и четири стрелца). Водови за подршку у саставу мешовитих чета ПЈП који су означавани редним бројем 5, поред командира вода, имали су у свом саставу и извиђачко-диверзантско, минобацачко и механизовано одељење, док су водове означаване редним броје 6, поред ко- мандира вода, чинили и инжењеријско, противоклопно и противавионско одељење ПЈП. Водови за подршку (извиђачкодиверзантски, механизовани, минобацачки, инжењерски, про- тивоклопни и противавионски) у саставу чета за подршку 21.
одреда ПЈП, били су истог формацијског састава, а одељења у њиховом саставу имала су командира одељења и седам послужи- лаца, који су се обучавали за све дужности у оквиру одељења.

Организациона схема вода у ПЈП

Вод ПЈП (25)
-командир вода (1)
-1. одељење (8)
-2. одељење (8)
-3. одељење (8)

5. вод за подршку (25)
-командир вода (1)
-извиђачко-диверзантско одељење (8)
-минобацачко одељење (8)
-механизовано одељење (8)

6. вод за подршку (25)
-командир вода (1)
-инжињеријско одељење (8)
-противоклопно одељење (8)
-противавионско одељење (8)

Организациону структуру одреда ПЈП „Б“ и „Р“ формације, чинило је пет до осам чета са командом. Команда одреда, чете, водови и одељења ПЈП „тих формација били су исте организацијске структуре као и у одредима ПЈП „А“ формације. У односу на све бригаде и одреде, посебно карактеристичан је био 88. одред ПЈП. Иако структура тог одреда није била до краја дефинисана, идеја о његовом стварању подразумевала је формирање више
мањих организационих јединица веома уске специјалности као што су: противснајперске, алпинистичке, спелеолошке, падобранске, ронилачке и коњичке јединице, јединице водича службених паса и сличне уско специјализоване јединице. Сви одреди и бригаде ПЈП припадали су категорији полицијских јединица повременог састава, формираног по принципу окупљања, изузев 21. одреда ПЈП који је био сталног формацијског састава у оквиру Бригаде полиције СУП Београд.

Припадници, обука и опремање ПЈП

За ефективно и ефикасно извршавање сложених задатака из своје надлежности, било је неопходно да се ПЈП организационо, кадровски, стручно и материјално изграде у мобилне, савремено наоружане и опремљене, стручно обучене и увежбане савремене полицијске јединице. Поред организационе структуре примерене пројектним безбедносним задацима, било је неопходно извршити адекватну селекцију припадника, извршити њихову обуку и опремити их одговарајућим наоружањем и опремом примерено веома хетерогеним задацима за чије извршавање су образоване.
Попуна ПЈП била је планирана и извршавана припадницима професионалног – активног састава полиције из свих СУП, а по потреби другим радницима Министарства унутрашњих послова. У састав ПЈП су се начелно распоређивали стручни и дисциплиновани радници полиције до 35 година („А“ формација), а руководиоци до 45 година старости, психофизички здрави, уз услов да имају изражене особине храбрости, издржљивости, упорности, патриотизма и високих моралних квалитета, без изражених здравствених и породичних проблема. Као посебан услов за одређивање припадника полиције у састав ПЈП била је предвиђена и сагласност непосредно надређених руководилаца (команданта одреда – за командире чета, командира чете – за
командире водова и сл.). Поред професионалних припадника полиције и осталих радника МУП-а, у састав ПЈП одређивани су и припадници резервног састава МУП-а, а по потреби и пунолетни полазници полицијских школа старији од 18 година.
Како би се обавила боља селекција у повећала мотивисаност припадника Министарства за одређивање, ангажовање и рад у саставу ПЈП, било је предвиђено да се свим припадницима ПЈП, за време док су одређени у састав ПЈП, осигура увећање плате за коефицијент 0,42 у односу на плату основног радног места. Привремена обустава исплате у вредности додатног коефицијента била је предвиђена: у случају одсутности са планиране и реализоване активности ПЈП дуже од два дана у месецу по било ком основу (курсеви, школовање, службени пут, плаћено одсуство, и др.), осим одсутности због коришћења годишњег од- мора и боловања због повреде и/или болести добијене током ангажовања у саставу ПЈП, и у случају неоправданог изостајања
са обуке, избегавања обуке и ангажовања и неизвршења задатака у обуци и ангажовању.21
Ако се сагледа бројно стање целокупне формације ПЈП (15.743), у односу на укупан број професионалних припадника полиције у Републици Србији, који се кретао око 25.000, такође указује на то, да се ПЈП не могу сматрати специјалним полицијским јединицама. Од укупног броја припадника ПЈП (15.743), 10.238 припадника су били професионални при- падници полиције, распоређени у одреде „А“ (5.728) и „Б“ са- става (4510). Отуда се може закључити да је у састав ПЈП у том периоду било распоређено чак око 40% професионалних припадника полицијских јединица опште, саобраћајне и гра- ничне полиције, поред којих је, претежно у одред „Р“ састава ПЈП било распоређено и 5.490 припадника резервног састава
полиције. Одређивањем у састав ПЈП, професионални припадници полиције и остали запослени у МУП-у нису мењали свој радни статус и задржавали су своја радна места у матичним
организационим јединицама, у којим су остваривали основна права и дужности из радног односа, у складу са решењем о распоређивању.
Недостатак овако организоване и конципиране попуне и организације ПЈП, посебно је видљива у домену оперативно-образовних и организацијско-мобилизационих послова. Извођење обуке, али и одржавање потребног нивоа готовости ПЈП, у основи је било веома отежано. Обука и ангажовање припадника ПЈП на извршавању посебних безбедносних задатака указивали су на проблем у виду значајног смањивања припадника полиције, који се свакодневно ангажују на обављању редовних полицијских задатака. На тај начин, припадници ПЈП који су по неколико месеци били ангажовани у обављању посебних полицијских задатака губили су властиту способност за обављање редовних полицијских послова, што је за последицу проузроковало удаљавање од редовних полицијских послова. Решењем о образовању ПЈП (ПЈМ) предвиђено је да се ове јединице оспособљавају и усавршавају на основу програма који доноси начелник Ресора јавне безбедности. Обука припадника ПЈП се обављала по програмима основне,
допунске и специјалистичке обуке, коју је прописивао министар унутрашњих послова или начелник Ресора јавне безбедности. Одржавање стечених знања, вештина и кондиције
обезбеђивано је континуираним увежбавањима, вежбама, тренажама и инструктажама, које су организоване у складу са „Основама за образовање ПЈП (ПЈМ) МУП РС“. Та врста обуке ПЈП представљала је континуитет са обуком која је започета, након проглашења Устава СФРЈ од 1974. године, као и устава република и социјалистичких покрајина у некадашњој СФРЈ.
Тим уставима успостављен је концепт општенародне одбране и друштвене самозаштите. Концепт је остварен постављеним системом, а припадници тог система су били и сви припадници свих секретаријата унутрашњих послова (Савезни секретаријат,
шест републичких и два покрајинска). Станице милиције су, поред редовне обуке, имале и обуку за ангажовање у случају рата или непосредне ратне опасности.
Један од таквих програма био је и Програм обуке припадника активног и резервног састава ратних и посебних јединица милиције и оперативно-потерних група. Програм Републичког
секретаријата за унутрашње послове Републике Србије је имао законску основу у члану 115. став 2. Закона о општенародној одбрани. Републички секретар за унутрашње послове је тај
програм донео Споразумом са републичким секретаром за народну одбрану и командантом Територијалне одбране СРС. На основу тог програма извођена је обука припадника активног
и резервног састава милиције распоређених у ратне и посебне јединице милиције и оперативно-потерне групе Републичког секретаријата за унутрашње послове.25 За извођење наставе и обуке била је задужена тадашња Управа за послове милиције, јавни ред и мир и безбедност саобраћаја и Одељење за послове народне одбране РСУП-а СР Србије, као и одговорни радници у Градском и заједничким секретаријатима за унутрашње послове.
Опремање ПЈП се обављало према материјалној формацији, који је била саставни део Решења о образовању тих јединица. Тим решењем дати су нормативи за опремање ПЈП личном и
колективном опремом. Под личном опремом подразумевали су се делови опреме који се издају на лично задужење свим припадницима ПЈП (униформа, лично наоружање и заштитна средства), који су се налазили и коју су чували припадници ПЈП. Под колективном опремом подразумевала су се материјалнотехничка средства која су се давала на коришћење јединицама
ПЈП (оружје, оруђа, хемијска, инжењеријска и интендантска средства и моторна возила). Та средства су се чувала у складиштима ПЈП и користила по наређењу/одобрењу надлежног руко- водиоца. Личну опрему је сваки припадник ПЈП носио са собом (укључујући и дуго оружје), а колективна опрема се превозила теренским – теретним моторним возилом.
Основно наоружање припадника посебних јединица полиције се састојало од аутоматске пушке М-70А, калибра 7,62x39 mm и пиштоља ЦЗ99, калибра 9x19 mm. Свако одељење је располагало са пушкомитраљезом М-84 калибра, 7,62x54R mm и полуаутоматском снајперском пушком М-76 (7,92x57 mm тип Mauser) са оптичким нишаном. Поред ручних одбрамбених бомби М-75, рипадници посебних јединица полиције употребљавали су и кумулативне и тренутне тромблонске мине, као и ручне ракетне бацаче М80, тип „Зоља“ (64 mm) и М79, тип
„Оса“ (90 mm). Јединице за подршку су као основно наоружање користиле минобацаче 60 mm, 82 mm и 120 mm, противавионске митраљезе калибра 12,7x99 mm (тип Browning) и KPVT 14,5
mm, противавионске топове 20/1 и 20/3, као и бестрзајне топове калибра 82 mm.
У зависности од ангажовања у извршавању посебних безбедносних задатака, постојале су три варијанте ношења опреме припадника ПЈП:
- варијанта I – извршавање задатака у редовним условима (опрема на личном задужењу према плану интервенције);
- варијанта II – успостављање јавног реда и мира када је нарушен у већем обиму (обавезно се носило: опрема на личном задужењу, хемијска средства, штитови, дуго оружје – једно
одељење у целој чети, колективно наоружање – снајперска пушка; у зависности од ситуације користили су се: штитови, хемијска средства, дуго оружје и снајперске пушке, оклопна
возила и водени топови су се употребљавали по посебном наређењу);
- варијанта III – борбена употреба (обавезно се носила: опре- ма на личном задужењу – опасач ПЈП (ПЈМ) са упртачима, хемијска средства, колективно наоружање, муниција за сва наоружања, интендантска опрема; у депандансу од процене и конкретне ситуације у току извршавања борбених задата- ка, старешина јединице је одлучивао о средствима и начину њихове употребе).

Намена и начин ангажовања ПЈП

Према Решењу о образовању и пратећим документима, ПЈП су биле образоване као маневарске снаге Министарства унутрашњих послова за извршавање посебних безбедносних за датака који се односе на заштиту безбедности Републике Србије и њених грађана у редовним условима и у случају ванредног стања са тежиштем на извршавању задатака и интервенција у случајевима озбиљнијег ремећења јавног реда и мира. У скла- ду са тим било је предвиђено да се ПЈП тежишно ангажују на извршавању следећих посебних безбедносних задатака:
- одржавање јавног реда и мира на масовним јавним скуповима свих облика и врста;
- спровођење мера ванредних и посебних обезбеђења по I степену и у сложеним ситуацијама;
- лишавање слободе опасних криминалаца;
- успостављање јавног реда и мира када је нарушен у већем обиму;
- откривање и хватање одметника и одметничких група;
- откривање и хватање диверзантско-терористичких и других сличних група или појединаца;
- обављање других задатака, кад интереси јавног поретка, безбедности Републике и грађана захтевају, укључујући и борбене задатке.

Према тако дефинисаном делокругу, за разлику од полицијских јединица опште и посебне надлежности, ПЈП припадају категорији полицијских јединица посебне намене. Та врста намене укључивала је извршавање појединих сложенијих посебних и ванредних полицијских задатака којима се решавају посебни безбедносни проблеми у области свих полицијских послова утврђених законом. На тај начин, намена ПЈП је дефинисана широким дијапазоном безбедносних задатака, чија сложеност превазилази могућности и способности редовних полицијских јединица опште и посебне надлежности. Према територијалном обухвату свог делокруга, ПЈП су образоване ради извршавања наменских задатака на територији Републике Србије у целини.
С друге стране, за разлику од специјалних јединица полиције, као јединица посебне намене, које су првенствено намењене за решавање „тачкастих“ безбедносних проблема, ПЈП су превасходно намењене за извршавање безбедносних задатака који, у принципу, захтевају бројније полицијске саставе. Ти задаци се крећу од сложенијих случајева пружања помоћи у извршењима, обезбеђења спортских приредби и других јавних скупова, преко контроле и сузбијања ненасилних и насилних грађанских нереда, до сложенијих задатака проналажења и хапшења опасних криминалаца, сузбијања оружаних побуна, противтерористичких активности и извршавања борбених задатака у ратном стању. Осим по намени, ПЈП и специјалне јединице полиције су се разликовале и према бројности, психофизичким и стручно специјалистичким способностима припадника. ПЈП су биле бројније и ниже специјалистички оспособљене, док су
специјалне јединице биле мање бројне и више специјалистички оспособљене.
Идеја о стварању ПЈП настала је на реалној потреби за постојањем полицијских јединица за извршавање посебних (ванредних, неуобичајених) безбедносних задатака. Такви задаци су карактеристични по нижем нивоу учесталости и вишем нивоу безбедносног ризика и неизвесности. Како се сваки посебан безбедносни задатак може одредити и као засебан пројекат, чији је општи циљ успостављање или одржавање одређеног, општеприхватљивог нивоа безбедности, ПЈП се могу одредити као организација за пројекте, а командни састав као
привремени руководећи орган за руковођење пројектом.
Оправданост формирања тих полицијских јединица потврђена је посебно током последње деценије ХХ века, када су ПЈП учестало коришћење за извршавање веома различитих и деликатних безбедносних задатака. Поред њиховог обимнијег коришћења у сузбијању насиља албанских екстремиста и терориста на Косову и Метохији, оне су коришћене и у заштити државне границе према Босни и Херцеговини и Хрватској, током ратних догађања у тим републикама бивше Југославије. Уз све то, ПЈП су у ограниченом обиму и трајању биле ангажоване и на испомоћи министарствима унутрашњих послова Републике Српске и Републике
Српске Крајине. У периоду од 1993. до 1996. године, оне су биле ангажоване на линији Рудо – Вишеград – Скелани, у Републици Српској. Такође, по позиву руководства Републике Српске, делови ПЈП су краће време током 1995. године били ангажовани и на испомоћи полицији Републике Српске на ширем простору Бања Луке. По захтеву руководства Републике Српске Крајине, у исто време и са истим задатком, један део ПЈП ангажован је у делу западног Срема, источне Славоније и Барање.
Ради извршавања наменских задатака, окупљање и ангажовање ПЈП могао је наредити само министар унутрашњих послова или функционер кога он овласти. Конкретније, само министар унутрашњих послова, или по његовом овлашћењу начелник РЈБ, могли су својом активирајућом одлуком и наређењем ставити одговарајуће делове ПЈП у стање приправности, оку- пити их (активирати, мобилисати), упутити на обуку или ан- гажовати на извршавању задатка.31 Фактички, активирајућом одлуком су формирани одговарајући привремени састави ПЈП
ради провере њихове мобилности, обуке или ангажовања на извршавању задатака због којих су те јединице и образоване. Ради реализације тих активности, ПЈП су се најчешће окупљане
по деловима (од једног до више одељења, водова, чета, одреда) који су одговарали конкретним потребама обуке или задатка. Након активирајуће одлуке, ПЈП су своје наменске задатке начелно извршавале на подручјима матичног СУП, а по потреби и наређењу и на територијама других СУП.
Иако је одељење ПЈП представљало најмању јединицу која се могла ангажовати, чета ПЈП је ипак била основна јединица за интервенције у извршавању наменских задатака. Интервенција
се може објаснити као „форма деловања припадника полиције, при којој они својим присуством и снабдевени правним прописима предузимају мере како би спречили кривично дело и злочине, успоставили ред и закон и умањили вероватноћу његове повреде.“33 При интервенцији у саставу одреда, свака чета је начелно добијала задатак и правац интервенције. Вод и одељење
полиције могли су интервенисати самостално или се придодати другој, у формацијском смислу, вишој јединици полиције. Различите могућности комбинација делова ПЈП у одговарајуће
привремене саставе чиниле су те јединице веома еластичним и прилагодљивим конкретној ситуацији. На тај начин, њихова интероперабилност, изузимајући недовољно развијене системе
везе, била је на веома високом нивоу. То се посебно огледало у модуларности ПЈП, која је омогућавала брзо реструктурирање њихових привремених састава примерених конкретном задатку.
Током ангажовања на извршавању својих задатака, привремени састави ПЈП су се могли ојачавати јединицама или извршиоцима изван састава ПЈП са одговарајућим средствима и опремом (јединице везе, позадинске јединице, хеликоптери, јединице службених паса, коњица, смучари, алпинисти, рониоци и др.). За разлику од повремених састава којима ПЈП формацијски припадају (формирају се повремено на принципу окупљања), привремени састави у оквиру којих се ПЈП начелно ангажују, представљају тактичке или оперативне саставе различите јачине, који се формирају у оквиру или од формацијских јединица и ојачања, ради извршавања одређеног тактичког или оперативног задатка за који нису погодне постојеће формацијске јединице. Као њихове организационе јединице најчешће се појављују борбене и тактичке групе, здружени одреди или оперативни састави. Суштински, ПЈП су по организацији, обуци и опремању сличне јединицама сталног састава, али се од њих диференцирају по повремености окупљања ради извршавања наменских задатака или због обуке и провере обучености и опремљености.35
У периодима у којима нису били ангажовани у саставу ПЈП
(активирајућом одлуком надлежног руководиоца), припадници тих јединица обављали су своје редовне задатке у матичним организационим јединицама полиције у којима су остваривали
права из радног односа у складу са решењем о распоређивању. Међутим, и када нису ангажовани активирајућом одлуком, припадници ПЈП су фактички могли бити ангажовани за обављање посебних безбедносних задатака у својим матичним организационим јединицама, на основу одлуке (распореда рада) руководилаца тих јединица, с тим што се такво ангажовање није могло формално сматрати ангажовањем ПЈП. На тај начин су делови ПЈП, који су образовани у свакој општини (одељење, вод), истовремено представљали и делове одељења унутрашњих послова и/или полицијских станица у општинама, за извршавање сложенијих задатака у редовним условима.
За време приправности, окупљања и ангажовања на извршавању посебних безбедносних задатака и обуке, посебним јединицама полиције командовао је командант ПЈП, преко команданата одреда и бригада, а они преко непосредно подређених руководилаца нижих формацијских јединица. Уз сагласност начелника Ресора јавне безбедности, командант ПЈП је могао потчињеним старешинама у саставу ПЈП издавати наређења и захтевати извршење одређених задатака и када није извршено окупљање ПЈП. За свој рад, мобилност и оспособљеност ПЈП, командант ПЈП је био одговоран министру или особи коју би
министар овластио, а остали руководиоци непосредно вишем руководиоцу–старешини у саставу ПЈП. Сви руководиоци у саставу ПЈП за време приправности, окупљања, ангажовања и обуке имали су дужности и овлашћења руководилаца одговарајућих организационих јединица Министарства унутрашњих послова, односно јединица полиције у тим организационим јединицама.
Упркос томе што су команде, а тиме и руководиоци свих организационих делова ПЈП формално били утврђени оснивачким актом и поименично одређени пратећим документима, за сваки
посебан задатак (пројекат) одређивао се посебан (пројектни) систем руковођења, у зависности од карактера самог задатка и конкретних околности њиховог извршавања. Иако су анга- жованим деловима ПЈП (одељења, водови, чете, одреди), ско- ро увек оперативно руководили њихови формацијски или посебно одређени руководиоци (командири одељења, водо- ва и чета, односно команданти одреда ПЈП), субординацијски односи између њих су често мењани успостављањем привре- мених субординацијских односа између делова ПЈП и посеб- но одређених привремених органа оперативног руковођења. Први модел тих промена подразумевао је упућивање делова ПЈП на испомоћ организационим јединицама МУП-а надлежним за извршење конкретног безбедносног задатака и њихово потчињавање руководиоцу јединице којем су ПЈП упућене на испомоћ. Други модел је подразумевао ангажовање одређених делова ПЈП под командом посебно одређеног привременог (ad
hoc) оперативног органа руковођења.
Конкретније, током извршавања посебних безбедносних задатака на које су упућени, руководиоци одговарајућих делова ПЈП потчињавали су се и за рад својих јединица одговарали руководиоцу организационе јединице МУП-а, којој су ти делови ПЈП упућени на испомоћ,38 односно привременом руководиоцу или руководећем органу, који је посебним планом или актом био одређен за руковођење конкретним посебним безбедносним задацима.39 Тако су се, на пример, ПЈП ангажоване на територији Косова и Метохије, потчињавале одговарајућем штабу Министарства за сузбијање тероризма.
Такав систем руковођења привременим саставима ПЈП представљао је типичан пример пројектног руковођења привременим полицијским саставима у извршавању пројектних задатака. Наиме, сваки од тих задатака био је временски, циљно и ресурсно ограничен. Циљ сваког од тих задатака могао се одредити као успостављање, одржање или унапређење стања
безбедности на одређеној територији. Наравно, такав модел организационе структуре могао се интерно посматрати и као матрични модел, који одликују: двостарешинство, привременост, променљивост састава, ограниченост примене и ограниченост ресурса. При томе, двостарешинство код тако ангажованих припадника и делова ПЈП препознатљиво је по њиховој
оперативној одговорности пред руководиоцем одговарајућег дела ПЈП и по њиховој радноправној одговорности пред руко- водиоцем њихове матичне организационе јединице. Привреме- ност састава и ограниченост примене и ресурса у овом моделу структуре ПЈП јасни су сами по себи.
Свему наведеном може се додати и чињеница да су Управа полиције у седишту МУП-а и матичне организационе јединице припадника ангажованих делова ПЈП (СУП, ОУП, ПС), обављале
све административне послове и послове системско-логистичке подршке ангажованих ПЈП. Ти послови нарочито су обухватали: припрему и преношење налога за мобилизацију, окупљање
и упућивање; обезбеђење и припрему опреме, техничких и финансијских средстава; планирање и реализовање транспорта, смештаја и исхране; вођење евиденција; исплате накнада;
вођење поступка за дисциплинску и материјалну одговорност, и сл. По појединим од наведених административно логистичких послова, руководиоци ангажованих делова ПЈП ослањали су се и на територијално надлежни СУП, на чију територију су упућени.

Закључак

ПЈП су биле јединице Министарства унутрашњих послова Републике Србије посебне намене, које су се окупљале и ан- гажовале повремено, по потреби и по одлуци највишег нивоа руковођења (министар или начелник Ресора јавне безбедности). Постојање тих јединица датира из седамдесетих година прошлог века, а свој пуни капацитет, интензитет ангажовања
и резултате оне су постигле деведесетих година тог века, нарочито на територији АП Косова и Метохије и у обезбеђивању масовних, пре свега политичких јавних скупова у Републици.
Према моделу организационе структуре ПЈП су имале карактер организације за пројекте, односно за посебне безбедносне задатке. Те задатке су ПЈП извршавале са циљем успостављања, одржавања и/или унапређења општеприхватљивог нивоа безбедности.
Од свог настанка у облику оперативно-потерних група до коначног укидања 2001. године, ПЈП су претрпеле бројне организационе, кадровске, материјалне и друге промене, у контексту крупних друштвених промена до којих је у том периоду дошло. Разбијањем СФРЈ, ПЈП су добиле на значају у стварању безбедног окружења у Републици Србији. Њихова улога је временом
мењана и тако што су њене надлежности укључивале и послове сличне пословима Војске Југославије. Такође, временом је растао и број припадника ПЈП које су од почетка до краја последње деценије претходног века од 3.000 нарасле на преко 15.700 при- падника, распоређених у три формације („А“, „Б“ и „Р“). Одреди ПЈП „А“ формације попуњавани су и најквалитетнијим саставом и били су најбоље обучени и опремљени. Степен њихове приправности био је највиши и подразумевао је њихово окупљање за највише шест сати. Предвиђено време окупљања „Б“ одреда било је 24 сата, а „Р“ одреда 48 сати.
Све ПЈП су ангажоване на извршавању веома различитих безбедносних задатака у три варијанте. Прва је подразумевала посебне задатке у оквиру обављања редовних полицијских
послова, друга се односила на задатке одржавања јавног реда и мира и сузбијање грађанских нереда, док је трећа варијанта укључивала борбене задатке у оквиру хапшења опасних криминалаца, сузбијања оружаних побуна, тероризма и извршавања борбених задатака у рату. Све наведене задатке ПЈП су извршавале по принципу пројектног ангажовања и управљања
пројектима, што је подразумевало привремене саставе и привремено пројектно руковођење тим саставима. Тим јединицама управљао је министар и начелних Ресора јавне безбедности који
су једини имали право на активирајуће одлуке, док су њима руководили формално одређени руководиоци и привремено формирани руководећи органи.
Најзад, на питање, да ли су ПЈП испуниле очекивања и постављене задатке током свог постојања, није могуће дати једноставан одговор. Ипак, може се рећи да је концепт ПЈП у
Републици Србији, био примерен конкретном историјском контексту у којем су оне настале, расле, развијале се и деловале, имајући посебно у виду безбедносну, геополитичку и економску
ситуацију тога времена. Наравно, као што арапска пословица налаже лако је бити паметан кад прође време, али притом морамо пазити да после сваког разочарења човек постаје паметнији,
али не толико паметан да се не би поново разочарао.
извор

offline
  • Pridružio: 01 Okt 2018
  • Poruke: 1

Sjajan dokument.

offline
  • VJ 
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 16 Apr 2014
  • Poruke: 8712





offline
  • Kos93  Male
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 11 Sep 2007
  • Poruke: 5310

Сазнао сам неке податке о батаљону за посебна дејства ПСУП-а САП Војводине.
-Основана је 1988. године као маневарска јединица ПСУП-а у складу са савезним законом о унутрашњим пословима;
-У саставу батаљона су уврштени милиционери из свих ОУП-а у САП Војводини. Батаљон је био четног састава, а чете су обезбеђивале ОСУП-ови и МСУП-ови из САП Војводине. Нови Сад је давао две чете. Овај начин организације је касније преузет за ПЈМ/ПЈП;
-За батаљон су набављене посебне униформе, зимска која се састојала од зеленог СМБ комбинезона (наводно модел рађен за извоз за Немачки ГСГ), зелени прслук, зелени џемпер, зелена титовка и чизме словеначке производње са футролом за нож. Коришћени су "Борово" панцирни прслуци у woodland дезену. Летња униформа је била плава маскирна (плави тигар), први пут коришћена на територији Србије у овом батаљону. Састојала се од кошуље са кратким рукавима и руском крагном, панталона са џеповима са стране, кратке јакне и титовке, све у истом дезену.
-Лично наоружање је било оно које су милиционери дужили, опасачи кожни браон са футролама, а посебно су уведени аутомати Хеклер и Кох МП5. Од возила су коришћена возила ОУПа, а посебно су набављени бели комбији Рено Трафик којима су припадници батаљона транспортовани на задатке. Као борбена возила су коришћени оклопни транспортери румунске производње ТАБ-71. Oд возила су такође имали Пухове, Пинзгауере, Ренџ Ровер Класик, као и водене топове.
-Батаљон је био ангажован интензивно током целог постојања. Први пут током "јогурт револуције" 1988. године. Затим целу 1988. и 1989. на Косову у саставу здруженог одреда милиције. Током демонстрација 9. марта 1991. године батаљон је једина јединица милиције која је успела да заустави демонстранте, на Бранковом мосту. Исте године батаљон обезбеђује и границу према Хрватској са неколико спречавања упада хрватских наоружаних група на територију Војводине. 1993. године обезбеђују целу руту којом су Милошевић и Мицотакис отишли на Пале. Исте године након отмице путника у Штрпцима батаљон се ангажује на обезбеђењу дела пруге Београд-Бар који пролази преко територије БиХ. Исте године јединица је расформирана а њено целокупно људство инкорпорирано у ПЈМ/ПЈП (очигледно у 23. одред).

offline
  • boksi  Male
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 11 Jun 2008
  • Poruke: 6575

И сад постоје али се другачије дефинишу


Члан 2.

У складу са Законом о полицији, у Дирекцији полиције образују се специјална и посебне јединице полиције.

Специјална јединица полиције је Специјална антитерористичка јединица (у даљем тексту: САЈ).

Посебне јединице полиције у седишту Дирекције полиције су Жандармерија, Хеликоптерска јединица (у даљем тексту: ХЈ), Јединица за обезбеђење одређених личности и објеката (у даљем тексту: ЈЗО) и Јединица за заштиту (у даљем тексту: ЈЗЗ), а у Полицијској управи за град Београд Полицијска бригада (у даљем тексту: ПБ) и Интервентна јединица 92 (у даљем тексту: ИЈ 92).

offline
  • Kos93  Male
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 11 Sep 2007
  • Poruke: 5310

Па да, пре су били формација а сада су како да кажем само категоризација. Мада у последње време полицијску бригаду ословљавају са ПЈП.

offline
  • boksi  Male
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 11 Jun 2008
  • Poruke: 6575

Evo ih na Kosovu 1999,ja sam za to da se T55 reaktiviraju i dodele Zandarmeriji Mr. Green


Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 707 korisnika na forumu :: 37 registrovanih, 4 sakrivenih i 666 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 2918 - dana 22 Nov 2019 07:48

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: _Petar, A.R.Chafee.Jr., aramis s, baza, cikadeda, darkangel, Georgius, GreenMan, hooraay, jery, joca83, Kubovac, Libertas, ljuba, mandicdamir245, Marko Marković, MB120mm, Megapurpletv, messerschmitt, milos.cbr, nikolaus112, Profica, Raptor12, Recce, Regrut Boskica, renoje2, rovac, royst33, Sall, Sr.Stat., Toni, Vlada1389, vlvl, Vojkan Petrovic, x9, zajcev1, zlaya011