Snage za specijalne operacije Sjeverne Koreje

1

Snage za specijalne operacije Sjeverne Koreje

offline
  • kljift 
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 11 Okt 2009
  • Poruke: 6726

Sjevernokorejske snage za specijalne operacije sastavljene su od specijalno opremljenih i obučenih elitnih vojnih jedinica, treniranih za izvođenje vojnih, političkih ili psiholoških operacija. Jedinice su aktivne u testiranju odbrambenih sposobnosti Južne Koreje i detektovane su tokom vršljanja oko i u Južnoj Koreji mnogo puta u dekadama posle Korejskog rata. Zvanično su nastale oktobra 1968 tokom okršaja između sjevera i juga oko ostrva u kojima su učestvovali pomorski komandosi.

Po Kim Il Sungu okarakterisani su kao najjače elitne snage u čitavoj Korejskoj Narodnoj Armiji i jedinstvenom avangardom oružanih snaga Demokratske Narodne Republike Koreje.



Brojno stanje se procjenjuje na od 180.000 – 200.000 ljudi i smatraju se najbrojnijim specijalnim snagama na svijetu. Od tog broja 60.000 su specijalci, a 140.000 laka pešadija. Grupisani su u oko 25 brigada različitih namjena – lake pešadije, jurišnih, vazdušnodesantnih, izviđačkih do jedinica amfibijskih komandosa. U svom radu imaju podršku Mornarice u vidu mini i patuljastih podmornica, specijalnih glisera, hoverkrafta i Vazduhoplovstva sa lakim transportnim avionima poput AN 2, te lakim helikopterima. Namjena sjevernokorejskih specijalnih snaga je stvaranje „drugog fronta“ u pozadini neprijatelja, napadima na američke vojne instalacije u Južnoj Koreji, Japanu, Okinavi, Guamu, kao i napadi na južnokorejske centre komandovanja, logistike, veze, medijskih i vladinih agencija uz targetiranje članova Nacionalne Komande Južne Koreje.

U opisu posla nalaze se i zadaci vođenja proboja kroz fiksnu liniju odbrane Južne Koreje na Demarkacionoj liniji, te frontovsko i strategijsko izviđanje prebacivanjem i infiltracijom na teritoriji protivnika + pravo na "direktnu akciju".

Za te potrebe, duž Demarkacione linije, Sjevernokoreanci su prokopali veliki broj tunela duboko u teritoriju Južne Koreje. Amerikanci i Južnokoreanci su do sada otkrili 4 tunela ali sumnja se da ih ima barem još 20. Svaki tunel je dovoljno velik da omogući brzi prolazak 30.000 vojnika na svaki sat. Po Sjevernokoreancima, i njihovim čuvenim objašnjenjima, radi se o proširenoj mreži tunela rudnika za ugalj (i u oblastima gdje ga nema) koja je greškom prešla kroz Demarkacionu liniju.
















Crno bojadisani tuneli radi fingiranja kraka rudnika uglja u oblastima gdje ga nema


Neko kopa

Infiltratori prilikom prelaska na Jug nose ronilačku opremu za preplivavanje rijeke Imijin pri visokoj plimi, južnokorejske vojne uniforme, automatske puške, pištolje, bombe, hranu, prvu pomoć. Infiltratori obično putuju u grupama od dvoje do troje.












Organizacija

Vazdušnodesantne jedinice koriste stare Antonove An 2 za infiltraciju vazduhom. An 2 može isporučiti padobrance skokom ili sletanjem. An 2 može izvršiti poletanje-sletanje od prašnjavih ledina do površina auto – puteva. Gotovo je nevidljiv za radare i pogodan za letenje na manjim visinama uz oslanjanje na konfiguraciju terena. Takođe, tokom osamdesetih nabavljeni su i laki helikopteri MD 500 pogodni za ubacivanje izviđača – diverzanata vazdušnim putem. Zanimljivost ovih helikoptera je u tome što licencu za proizvodnju istih ima i Južna Koreja. Procjenjuje se da Sjeverna Koreja raspolaže s oko 170 - 300 starih ali još operativnih An2/Y5 i sa oko 130 helikoptera.


















Izviđačke brigade, ponekad poznate i kao “snajperske” brigade, dio su obavještajnog sektora Kopnene Vojske KNA. Jedinice imaju i sposobnost izvođenja manjih akcija. Obučene su i opremljene za dostizanje ili uništavanje strategijskih meta u Južnoj Koreji. Dodatno, ove jedinice se sumnjiče i za pokušaje atentata.







Laki pešadijski bataljoni Korejske Narodne Armije nalaze se pri korpusima. Služe kao isturene, napadne jedinice ali i jedinice raspoređene u pozadini. Laki bataljoni slični su amfibijskoj lakoj pešadiji osim odsustva dodatne marinske obuke. Glavna namjena lake pešadije je brza infiltracija i kidanje neprijateljske pozadine prikrivenim kretanjem. Zadaci lake pešadije uključuju i zaposjedanje prednjih linija komunikacije i uništavanje meta visoke vrijednosti poput nuklearnih i hemijskih postrojenja. U skladu sa svojim imenom lako su naoružani, malokalibarskimi i protivoklopnim oružjem. Tokom godina, laka pešadija korejskih specijalnih snaga bila je poznata kao jedna od nekoliko specijalnih jedinica tog tipa koja nije koristila pancirne prsluke. Nijedan pancirni prsluk nije viđen tokom za javnost poznatih vježbi. Tek 2012, pojavile su se fotografije specijalaca sa pancirnim prslucima.








Sjevernokorejska varijanta tekvandoa










Prema procjenama, Mornaričke jedinice specijalnih snaga Sjeverne Koreje mogu desantirati preko 7.000 pripadnika specijalnih snaga na svakoj od obala Južne Koreje. Bazirane na velikom broju brodova dostupnih specijalnim snagama, osposobljene su za desantiranje 5.000 vojnika u jednom turnusu (oko 102 amfibijska plovila).

Namjena ovih specijalnih snaga, jednom kada se iskrcaju, je pokušaj infiltracije u brdsko – planinske prostore Južne Koreje radi napada na pozadinu Južne Koreje neposredno prije ili za vrijeme eventualnog obnavljanja neprijateljstava između dvije zemlje.

Zatim, kao dodatna mogućnost uzimaju se u obzir manji brodovi “stelt” karakteristika koji omogućavaju komandosima prikriven prevoz do obala Južne Koreje.

Kao i kod drugih specijalnih snaga širom svijeta, bliska koordinacija sa sestrinskim servisima obezbjeđuje potrebni transport oko bojnog polja. Mornarički specijalci, kao najčešću komponentu za modernu infiltraciju koriste podmornice Mornarice DPRK. Mornarica DPRK ima 24 Romeo class dizel električne podmornice. Ove podmornice primarno se koriste u priobalju i odlična su platforma za prebacivanje na drugu obalu. Specijalno opremljene Sang-O class podmornice nose malu posadu od 19 članova i služe isključivo za infiltraciju priobaljem. Na kraju, Mornarica posjeduje barem 45 patuljastih podmornica izuzetno pogodnih za infiltraciju timova od 2 do 5 specijalaca u unutrašnjost Južne Koreje. Ovako male podmornice pokazale su se teškim za otkrivanje na neravnom priobalju Korejskog poluostrva. Broj hoverkrafta procjenjuje se na oko 130 komada, a desantnih plovila na 260 komada.




Romeo




Hoverkrafti




Type-C (SP-10H) Submersible Infiltration Landing craft (SILC)


Type B






Poluzaronjena plovila specijalne namjene


Zarobljena Sang-O- u parku miru u Južnoj Koreji.









Napad na Plavu kuću





Radilo se o neuspješnom pokušaju likvidacije južnokorejskog predsjednika Park Čung Hea od strane sjevernokorejskih komandosa 21.januara 1968 u njegovoj rezidenciji Plavoj kući.

Napad je izvela novoformirana Jedinica 124 Korejske Narodne Armije. Inspiracija za napad polazila je od dešavanja u samoj Južnoj Koreji ali i usljed ulaska Vijetnamskog rata u novu fazu. Odnosi između Sjeverne Koreje i Sjevernog Vijetnama bili su veoma bliski. Po Sjevernokoreancima, Amerikanci su bili previše zauzeti u Vijetnamu, a sam napad kao i sva dešavanja posle 1966 pripisivala bi se južnokorejskoj varijanti Vijet Konga.







Za isključivo oficirsku Jedinicu 124 iz elite je probran 31 oficir. Za specijalne operacije komando jedinica obučavana je 2 godine, a zadnjih 15 dana provela je na poligonu identičnom Plavoj kući.

Ljudstvo je obučavano tehnikama infiltracije i eksfiltracije, naoružanju, navigaciji, vazdušnodesantnim tehnikama, amfibijskoj infiltraciji, rukopašnom boju, upotrebi noža i prikrivanju.

Obuka je bila nemilosrdna za brojnim ozbiljnim povredama. Po svjedočenju jedinog preživjelog iz tima “napravili su ih neustrašivim”.

17. januara 1968 godine infiltrirali su se u Demarkacionu zonu i kroz žičane prepreke sektora američke 2.divizije prešli na Jug. 19. Januara prešli su Imijin Rijeku i uspostavili kamp u planinama.
Kamp je otkriven od strane dvojice Južnokoreanaca koji su sijekli šumu. Posle žestoke debate, zarobljene drvosječe nisu likvidirali već su posle indoktrinacije pušteni. Posle puštanja drvosječe su odmah obavijestili južnokorejsku policiju.

Komandosi su odmah rasturili kamp i ubrzali svoje kretanje na više od 10km/h, uprkos teretu od 30kg koji je nosio svaki od njih prebacujući se sa jedne planine na drugu. Tri bataljona južnokorejske 25.pešadijske divizije počela su sa pretragom Nogo planina ali su komandosi već bili daleko.

Komandosi su ušli u Seul u ćelijama od 2 – 3 čovjeka, noću, 20.januara, a regrupisali su se u Seunga Hramu gdje su obavili završne pripreme za napad.

U međuvremenu, Južnokorenaci su u pretragu terena angažovali još jednu diviziju i vazdušnodesantne snage uz redovnu policiju. U gradovima su povećane mjere bezbjednosti. Paralelno sa južnokorejskim potezima, sjevernokorejski komandosi, odnosno njihov tim – lider improvizovao je prvobitne planove.

Presvlačenjem u uniforme južnokorejske 26.pešadijske divizije (lokalnog garnizona) dopunjenih sa tačnim oznakama koje su donijeli sa sobom, Sjevernokoreanci su se pripremili za marš na zadnjoj milji do Plave kuće. Glumili su južnokorejske vojnike koji se vraćaju iz patrole. Komandosi su na maršu prošli pored nekoliko jedinica južnokorejske vojske i policije.

21.januara 1968, komandosi su prišli kontrolnom punktu na manje od 100 metara od Plave kuće gdje je lokalni šef policije počeo da ih ispituje. Sumnjičav zbog njihovih odgovora potegnuo je pištolj ali je ubijen od strane komandoskog tima koji su zatim kontrolni punkt zasuli paljbom i bombama. Posle nekoliko minuta, komandosi su se raspršili odstupajući ka planinama. U okršaju poginula su dva južnokorejska policajca. Jedan od komandosa je zarobljen ali je uspio da izvrši samoubistvo.

Sledećeg dana pokrenuta je masivna operacija potjere za komandosima. Na planinama i Demarkacionoj zoni vodiće se borbe.

Od 31 pripadnika Jedinice 124, 29 je ubijeno, jedan je zarobljen, sumnja se da je jedan uspio da se vrati u Sjevernu Koreju.

Južnokorejski gubici iznosili su 26 poginulih i 66 ranjenih, uglavnom vojnika i policajaca ali i civila. Četvorica Amerikanaca su ubijena tokom sprečavanja povlačenja komandosa preko Demarkacione linije.

Zanimljivost kod napada sjevernokorejskih komandosa na Plavu kuću je i u tome što se napad desio na isti dan kada je počela bitka kod Ke Sana u Vijetnamu. Deset dana kasnije počeće i Tet ofanziva.
U Sajgonu, gerila Vijet Konga izvešće napad na predsjedničku palatu predsjednika Tea sa gotovo identičnim timom.

Kao odgovor na pokušaj atentata, južnokorejska vlada organizovala je zlosrećnu Jedinicu 684. Ova jedinica imala je za cilj da izvrši atentat na lidera Sjeverne Koreje Kim Il Sunga ali je operacija otkazana. Pod nerazjašnjenim okolnostima, 1971 došlo je do pobune, a većina pripadnika Jedinice 684 poginula je u borbama sa vojskom Južne Koreje ili je izvršila samoubistvo. Četvorica preživjelih osuđena su na smrt od strane Vojnog suda i strijeljana 1972.





Sang-O-class incident iz 1996.

Jedan od mnogih incidenata koji je uključivao pomorske i specijalne snage Sjeverne Koreje. Septembra 1996, tokom izviđačke operacije nad jednim od pomorskih postrojenja Južne Koreje, podmornica se nasukala na obalu. Pokušaji posade i tima komandosa da je oslobode bili su bezuspješni. Donesena je odluka da se osjetljiva oprema na podmornici uništi, a da se posluga i posada u više grupa prebace do Demarkacione linije.







No jedna od grupa uočena je od strane civila koji su odmah alarmirali vlasti. Izvršena je brza mobilizacija svih neophodnih snaga za lov na posadu i članove izviđačkog tima koji je trajao 49 dana. Od septembra do novembra trajala je potjera za sjevernokorejskim specijalcima u kojoj je poginulo 12 južnokorejskih vojnika, 4 civila dok ih je 27 ranjeno.

Od 25 Sjevernokoreanaca, jedan je zarobljen, 11 je ubijeno od članova sopstvenog tima zbog odgovornosti za nasukavanje podmornice, a 13 je ubijeno u okršajima sa južnokorejskom armijom.





Podmornica je izvađena i dotegljena u pomorsku bazu radi istrage. Zarobljeni član posade, kormilar Lee Kwang Soo, mnogo toga je otkrio na ispitivanjima i kasnije je postao instruktor južnokorejske mornarice.



U početku, Sjeverna Koreja nije htjela da preuzme odgovornost, tvrdeći da je kvar na motoru doveo do nasukivanja na tuđu obalu, ali je ipak izdato zvanično izvinjenje posle čega su ostaci specijalaca i članova posade vraćeni Pjongjangu.

Podmornica je završila izložena u Parku Ujedinjenja.










1998 Sokcho podmornički incident

22.juna 1998 sjevrnokorejska podmornica Yugo klase uplela se u ribarske mreže u vodama Južne Koreje, 18km istočno od luke Sokčo.

Južnokorejski ribarski brod primjetio je nekoliko članova posade podrmornice kako pokušavaju da oslobode podmornicu iz ribarskih mreža. Ribarski brod obavijestio je Mornaricu Južne Koreje i jedna njihova korveta uzela je u tegalj podmornicu sa posadom koja se i dalje nalazila unutra i odvezla ih u mornaričku bazu Donghae.

Po dolasku u luku, podmornica je potonula. Ostalo je nejasno da li je do potonuća došlo usljed oštećenja ili namjernim postupkom posade.

23. juna korejska novinska agencija obznanila je vijest da je jedna podmornica izgubljena tokom obuke.

25.juna podmornica je izvađena sa dubine od oko 30 metara i u njoj je pronađeno 9 tijela. Radilo se o 5 mornara koji su očigledno ubijeni i 4 specijalca koji su najvjerovatnije izvršili samoubistvo. Prisustvo južnokorejskih napitaka sugerisalo je završetak špijunske misije od strane posade. Zaplijenjena papirologija pokazala je da se podmornica infiltrirala u južnokorejske vode i ranije.







1998 pripadnici južnokorejske obalska straže uočili su gliser 2km od obale uz pomić IC optike. Odmah su krenuli patrolni čamci kojih je u potjeri bilo 8, P-3C II Orion i S-2E Tracker protivpodmornički avioni, Links helikopteri, CN-235 trasportni avion kao polagač baklji i grupa F-5 lovaca - bombardera. Na ponovljene pozive za predaju odgovoreno je vatrom, nakon čega je jedan južnokorejski patrolni čamac ispalio 3 granate 40mm u gliser. Još pet dubinskih punjenja bačeno je na njegovu brazdu što je gliseru i zapečatilo sudbinu. Tijelo jednog specijalca sa glisera pronađeno je u ronilačkom odijelu. Na autopsiji je otkriveno da je umro prije potapanja broda od otrova. Intenzivna potraga pokrenuta je i za matičnim brodom ali ništa nije pronađeno.










Bombaški napad na južnokorejsku delegaciju u Rangunu 1983






Izveden od strane trojice oficira KNA koji su iskočili sa jednog od brodova u luci Rangun. Eksploziv su dobili u diplomatskoj misiji. Dvojica su zarobljena posle neuspješnog pokušaja samoubistva ručnom bombom, treći je stradao u sukobu sa burmanskom vojskom pri čemu je uspio da likvidira tri vojnika. Zarobljenici su izvedeni pred sud gdje je jedan od njih priznao pripadnost Korejskoj Narodnoj Armiji što mu je donijelo kaznu doživotnog zatvora. Drugi zarobljeni je obješen. Kang Min-chul ostaće u burmanskom zatvoru do 2006 i postaće zatvorenik sa najdužim stažom u Burmi. Jedan od političkih glavešina Južne Koreje i bivši obavještajac organizovaće njegovo prebacivanje u Južnu Koreju gdje je i umro 2008 godine. Sjeverna Koreja do kraja je poricala da je on njen građanin.






Kim Hyon-hui - ženski infiltrator iz akcije obaranja korejskog Boinga 707, 1987. Sa još jednim učesnikom potegnula je cijanid iz ampule sakrivene u cigareti prilikom hapšenja, no za razliku od kolege uspjela je da preživi. Kimkina obuka u centru u blizini Pjongjanga trajala je preko 7 godina uz nastavnike, original Japance, kidnapovane od strane Sjeverne Koreje radi što bolje pripreme kandidata "japanskog profila".



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 13 Feb 2011
  • Poruke: 2820
  • Gde živiš: tamo daleko...

Kao prvo, hvala za ovaj tekst! O ovim jedinicama nisam imao skoro nikakvih informacija.
kljift ::Komandosi su odmah rasturili kamp i ubrzali svoje kretanje na više od 10km/h, uprkos teretu od 30kg koji je nosio svaki od njih prebacujući se sa jedne planine na drugu.
Ovo je ostavilo najjaci utisak na mene. Ko je vrsio usiljeni mars, zna da se kretanje izvodi brzinom od nekih 7-8 km na sat. I to bez ovolikog tereta i ne po planinskom terenu. Ali u navedenim uslovima, sa onolikim opterecenjem, e to mogu samo vrhunske atlete. Zaista za svaki respekt.



offline
  • bibliotekar
  • Pridružio: 19 Jul 2013
  • Poruke: 3288
  • Gde živiš: ZR

Беше то негде '80?
Пар "Јапанаца", мушкарац и девојка, заправо Кореанци, били су гости у хотелу "Метропол" у Београду. Умешани у отмицу (или минирање? ) неког путничког авиона, колико се сећам.
Да ли је иста екипа и случај?

online
  • Pridružio: 21 Maj 2008
  • Poruke: 13359

Бане ће вероватно знати боље о отмицама Јапанаца.
Специјалци су отели више десетина Јапанаца са мањих плажа у Јапану, и одвели их кући како би им предавали јапански, начин живота у Јапану и сл.
Врло темељно и у најмању руку бескрупулозно.

offline
  • bibliotekar
  • Pridružio: 19 Jul 2013
  • Poruke: 3288
  • Gde živiš: ZR

Мало други пар рукава, али Амбасаде Северне, као центри дистрибуције лажних долара, стара ствар. Ем подривају гнусне Амере, ем профитирају, порнић ћара & вајде (мало в, не Анджеј!).
Радио сам као студент на сајму књига (за Јапанце, наравно ). Северњаци су имали знатно већи штанд, али монотон избор: Књиге о Великом Вођи, Патеру Патрије и Мудром му Сину као основни репертоар, са незнатним варијацијама. Омоти су били зелени (као задружни УАЗ!) или весело црвени.
Један од радника сајамског обезбеђења, кога смо нуткали кафом и грицкалицама, да буде више код нашег штанда, профи је профи, нас је упозорио на полуострвске комшије. Тачније, да их се чувамо, колико дан раније их је укебао у крађи књига на совјетском штанду.
Наш шеф, тадашњи аташе за културу, кад смо му згранути пренели информацију, ноншалантно је одговорио како је комшијска Амбасада позната као својеврсни фри шоп- на дипломатске пасоше довлаче од кућне технике и електронике, још свашта нешто, па продају весело...
Ситуација је затегнута већ вековима, пошто је миграције или војних похода било на обе стране.
Прича се како су чак и Кимови ( "династија" ), јапанског порекла.
Отмица бива, али се играју повуци потегни. Ко се прави невешт, ко зарад мира не инсиситира превише тек... Не заборавимо да је део јапанске популације остао после 1945, као и у Кини (нарочито Манџурија). Ипак, Јапанци који нису у току са савременим Јапаном, па "јадни људи" морају да се злопате и саватавају свеже информанте.
Посебна прича су резиденти Јапана, полуострвљани чији су преци доведени као радна снага, док су били део царства. Уз Кинезе (слична прича), има их преко милион. И данас имају статус странаца, личне карте за резиденте, отиске прстију депоноване у полицији (само осведочени криминалци и странци!), уз обавезу да документ имају и кад скокну до трафике на ћошку. При томе, већина има јапанска имена, крију се као змијске ноге.
Један студент нам је имао пријатељицу из Јапана, Кореанка, ваљда 4. генерација у Осаки. Најбоља другарица није знала за тај податак, иначе је питање да ли би се уопште дружила!?
Опет, много њих (да не лупам о процентима из малог мозга ) , уредно шаље паре на север, фамилијама или држави, тек озбиљан део буџета.

offline
  • Pridružio: 01 Feb 2014
  • Poruke: 1336
  • Gde živiš: Nacionalni park Srbija

Svaki tunel je dovoljno velik da omogući brzi prolazak 30.000 vojnika na svaki sat.

I pogušili bi se svi posle 5 minuta.

offline
  • Pridružio: 13 Feb 2011
  • Poruke: 2820
  • Gde živiš: tamo daleko...

Ako su imali volju i sposobnost da prokopaju tol'ki tunel, vjerujem da su nasli i odgovor na pitanje dovoda vazduha.

offline
  • Pridružio: 01 Feb 2014
  • Poruke: 1336
  • Gde živiš: Nacionalni park Srbija

Naravno da se to lako da srediti, samo kažem da neki delovi teksta deluju malo prenaduvano.

offline
  • Pridružio: 13 Feb 2011
  • Poruke: 2820
  • Gde živiš: tamo daleko...

Pa naravno da djeluju prenaduvano kada o stvarima pisu novinari zeljni senzacije i bez elementarnog poznavanja tematike koju pokrivaju.

offline
  • kljift 
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 11 Okt 2009
  • Poruke: 6726

Bane san ::Беше то негде '80?
Пар "Јапанаца", мушкарац и девојка, заправо Кореанци, били су гости у хотелу "Метропол" у Београду. Умешани у отмицу (или минирање? ) неког путничког авиона, колико се сећам.
Да ли је иста екипа и случај?


Trebalo bi da jesu. "Japanski" par je u Beogradu (pošto su obišli pola svijeta fingirajući turiste) čekao i dočekao dvojicu Sjevernokoreanaca koji su im donijeli tempiranu bombu u vidu panasonikovog tranzistora sa eksplozivom i detonatorom + flaša sa tečnim eksplozivom radi uvećanja eksplozije. Zatim su se iz Beograda uputili za Bagdad gdje su se ukrcali u južnokorejski Boing u kojem su iznad sjedišta postavili bombu. Iskrcali su se u Abu Dabiju odakle su planirali da putuju za Aman no zbog komplikacija sa vizama morali su da putuju za Bahrein odakle bi letjeli za Rim. U Bahreinu pasoši su im provaljeni kao falsifikat i stavljeni su u pritvor. U pritvoru su oboje "potegli" cijanid iz ampule sakrivene u cigareti ali je pusto žensko preživjelo. Južnokorejski Boing eksplodirao je iznad Andamanskog mora. Niko nije preživio (115).

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 963 korisnika na forumu :: 69 registrovanih, 6 sakrivenih i 888 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 2918 - dana 22 Nov 2019 07:48

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: 357magnum, 8u47, aramis s, arzak, Atomski čoban, bigfoot, Bobrock1, bojank, Boris BM, botta, Bubili, Bubimir, cemix, Cranium, dane007, dijica, doklevise, doktor097, dukajov, FOX, goxin, hawkeye, ikan, Insan, jovanjov90, kybonacci, ladro, ljuba, Lord Nem, mackenzie, maiden6657, Marko Marković, MB120mm, mnn2, Motocar, naki011, nebkv, nedeljkovici, niksa517, novator, opt1, pein, Profica, Recce, RobinHood12, Rocker, Rogan33, rovac, S2M, Sale.S, Sale1423, Shinobi, Sirius, Skakac7, Srle993, Sterilizacija, theNedjeljko, Toni, udbas, Van, vandrej, vathra, Voja1978, vsn111, W123, Webb, zhuki8, Zimbabwe, zixmix