Amblemi jedinica i ustanova Vojske Crne Gore

9

Amblemi jedinica i ustanova Vojske Crne Gore

offline
  • Pridružio: 02 Jun 2011
  • Poruke: 160
  • Gde živiš: Mirna Backa

Moze li iko da objasni znacenje sestokrake zvezde na vecini amblema?



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • dadq 
  • Novi MyCity građanin
  • Pridružio: 20 Apr 2012
  • Poruke: 5

GreenMan ::Moze li iko da objasni znacenje sestokrake zvezde na vecini amblema?

puna je za k-dire ceta, vodova itd a prazna za obicne smrtnike Very Happy



offline
  • Pridružio: 12 Feb 2007
  • Poruke: 7912

Inžinjerija po običaju dobila glup znak.

offline
  • Pridružio: 21 Feb 2012
  • Poruke: 194

Прелиставајући књигу у књижници, налетех на ову представку грба за капу, остао сам збуњен... Shocked




Слика из књиге: Четрнаест векова борби за слободу (монографија), Београд 1968. године, издање "Војног музеја Београд"




offline
  • Pridružio: 06 Nov 2011
  • Poruke: 619

00000 ::Прелиставајући књигу у књижници, налетех на ову представку грба за капу, остао сам збуњен... Shocked

Druga vremena i mnogo bolji ljudi. Današnja Crna Gora i ona nekadašnja nemaju ništa zajedničko osim imena.

offline
  • Pridružio: 01 Jun 2007
  • Poruke: 268

00000 ::Прелиставајући књигу у књижници, налетех на ову представку грба за капу, остао сам збуњен... Shocked




Слика из књиге: Четрнаест векова борби за слободу (монографија), Београд 1968. године, издање "Војног музеја Београд"






Ne bih da ulazim u bilo kakvu politicku raspravu.
Crnogorski istorcari, nezavisno od toga koju stranu drzali u jednom se slazu.
Cetiri S se u CG upotrebljavao samo poslje 1918.
I na kapi, a posebno na grbovima.
Vjerovatno se radi o necijoj licnoj modifikaciji ili manipulaciji.
Na originalu mjesto 4s stoji H.I. (Nikola Prvi)


Pogledaj ovo bice ti korisno.Autor je Jovan Markus heraldicar, ciji strucni rad postujem, a sa cijom politikom i nekim shvatanjima imam odredena razmimoliazenja.

http://www.narodnastranka.com/final.pdf

Nesto politicki, ali bez namjere da se upustam u nekakve rasprave.
Ja i Markus smo isto, kao i svi Crnogorci i najveca vecina Srba u CG, jedno sustinski nedjeljivo bice.
Dijeli nas samo odgovor na pitanje: a sto smo mi to isto?

offline
  • Pridružio: 05 Nov 2009
  • Poruke: 334
  • Gde živiš: Podgorica

Tacno, imate Istorijski muzej CG, pa fino pogledaj malo sta ima i sta je ostalo od grbaova Perjanika, oficira i podoficira Crnogorske vojske. Ovo nikako ne lici na to, jer sam ih odgledao pedesetak nigjde ne vidjeh 4s.

offline
  • Pridružio: 31 Avg 2014
  • Poruke: 166

THE_GLAWAT ::00000 ::Прелиставајући књигу у књижници, налетех на ову представку грба за капу, остао сам збуњен... Shocked




Слика из књиге: Четрнаест векова борби за слободу (монографија), Београд 1968. године, издање "Војног музеја Београд"






Ne bih da ulazim u bilo kakvu politicku raspravu.
Crnogorski istorcari, nezavisno od toga koju stranu drzali u jednom se slazu.
Cetiri S se u CG upotrebljavao samo poslje 1918.
I na kapi, a posebno na grbovima.
Vjerovatno se radi o necijoj licnoj modifikaciji ili manipulaciji.
Na originalu mjesto 4s stoji H.I. (Nikola Prvi)


Pogledaj ovo bice ti korisno.Autor je Jovan Markus heraldicar, ciji strucni rad postujem, a sa cijom politikom i nekim shvatanjima imam odredena razmimoliazenja.

narodnastranka.com/final.pdf

Nesto politicki, ali bez namjere da se upustam u nekakve rasprave.
Ja i Markus smo isto, kao i svi Crnogorci i najveca vecina Srba u CG, jedno sustinski nedjeljivo bice.
Dijeli nas samo odgovor na pitanje: a sto smo mi to isto?


Чуш ”у једном се слажу”… Е дукљани, дукљани…

Капа Краља Николе са 4С -



Најсмјешније је што је садашњи грб монтенегра више српски но грб Србије...

offline
  • safra 
  • Ugledni građanin
  • Pridružio: 26 Sep 2012
  • Poruke: 304
  • Gde živiš: Podgorica

Boter ::THE_GLAWAT ::00000 ::Прелиставајући књигу у књижници, налетех на ову представку грба за капу, остао сам збуњен... Shocked




Слика из књиге: Четрнаест векова борби за слободу (монографија), Београд 1968. године, издање "Војног музеја Београд"






Ne bih da ulazim u bilo kakvu politicku raspravu.
Crnogorski istorcari, nezavisno od toga koju stranu drzali u jednom se slazu.
Cetiri S se u CG upotrebljavao samo poslje 1918.
I na kapi, a posebno na grbovima.
Vjerovatno se radi o necijoj licnoj modifikaciji ili manipulaciji.
Na originalu mjesto 4s stoji H.I. (Nikola Prvi)


Pogledaj ovo bice ti korisno.Autor je Jovan Markus heraldicar, ciji strucni rad postujem, a sa cijom politikom i nekim shvatanjima imam odredena razmimoliazenja.

http://www.narodnastranka.com/final.pdf

Nesto politicki, ali bez namjere da se upustam u nekakve rasprave.
Ja i Markus smo isto, kao i svi Crnogorci i najveca vecina Srba u CG, jedno sustinski nedjeljivo bice.
Dijeli nas samo odgovor na pitanje: a sto smo mi to isto?


Чуш ”у једном се слажу”… Е дукљани, дукљани…

Капа Краља Николе са 4С -



Најсмјешније је што је садашњи грб монтенегра више српски но грб Србије...

Poslije dušmanskih doskočica na temi i CG vojsci interesovalo me na kojim temama još pljuješ po CG. Pa da se glasem povodom ovih neistina.
Pronađeno je mnoštvo svjedočanstava koje govore o tome da se 4 ocila ne pojavljuju prije 1918 godine kada su se nasilno počela upotrebljavati. Nakon aneksije u CG je bilo zabranjeno nositi CG kapu osim ako na njoj imaju 4S

Evo niza svjedočenja o tome. Crno na bijelo. Niđe se ne pominje 4 S prije 1918

1.) Ruski oficir Vladimir Bronevski boravio je u Boki i Crnoj Gori 1806. god. Opisao je crnogorsku kapu: "Na glavi, ili bolje na tjemenu, nose crvenu kapicu sa svilenom crnom kićankom." (Vladimir Bronevski, Zapisi o Crnoj Gori i Boki, CID, Podgorica, 1995, str 123)

2.) Ljekar iz Perasta Simeon Mazarović početkom 19. vijeka više puta je boravio u Crnoj Gori, a 1808. g. na francuskom jeziku je sačinio spis, koji se čuva u arhivu Ministarstva spoljnih poslova u Moskvi. Ovako je opisao kapu Crnogoraca: "Na glavi nose kapu od crvene vune, koju ponekad prekriju parčetom crne svilene ili pamučne tkanine" (Dnevni list "Dan", 16. mart 2005)

3.) General Herman Vendel opisao je crnogorsku kapu, 1831. godine: "Crvena kapa, crnim u naokolo opšivena, glavu pokriva i zimi i ljeti." (Herman Vendel, Crnogorci, Zapisi, knj. XIX, sv. 1, Cetinje, 1938, str 26)

4.) Vilhelm Ebel je 1841. boravio u Crnoj Gori. Zabilježio je o kapi: "Kao i većina prisutnih, i on je na glavi imao crnogorsku crvenu kapu sa svilenim crnim obrubom..." (Vilhelm Ebel, Dvanaest dana u Crnoj Gori, CID, Podgorica, 2006, str 51)

5.) Ruski istoričar Aleksandar Popov boravio je 1842. u Crnoj Gori. Sa Njegošem se sreo u Dubrovniku i sa njim otputovao u Crnu Goru. Piše o Njegoševoj kapi: "U svojstvu gospodara Crne Gore, vodeći pregovore s vezirom on je bio u crnogorskoj nacionalnoj nošnji. Na glavi crvena kapa obavijena crnom maramom, u obliku male čalme, svjetlocrveni džamadan...." (Aleksandar Popov, Putovanje u Crnu Goru, Službeni list Crne Gore, Podgorica 2000, strana 14)

6.) U Titogradu je 16. i 17. aprila 1987. održan naučni skup "Vuk Karadžić i Crna Gora." Na skupu je rad priložio i dr Golub Dobrašinović. On je saopštio:
"Među Vukovim stvarima, pođimo od toga, ostale su dvije crnogorske kape i jedna 'bokeska mala kapa'. Nestale su u Prvom svjetskom ratu. Poznat nam je, međutim, njihov opis. Prva od njih »Po strani opšivena je crnom svilom, a krugom temena svoga, koje je od crvene čohe, opšivena je usukanim, zlatnim gajtanom« - zapisao je M. Valtrović. - »Na temenu ima prost i kratak luk, izvezen od jednog šireg i dva uzana zlatna gajtana. U širem gajtanu ima i upletenog svilenog gajtana, crne boje. Ispod luka izvezen je, od tanka zlatna gajtana, okrugao cvet sa dva listića, na kratkoj dršci. Na sredini cveta, koturić je od ugasito-zelene kadife. Kapa je postavljena belim platnom; nošena je«. Druga kapa: »Po strani opšivena je crnom svilom, a krugom temena svoga, koje je od crvene čohe, ima zlatnim, uzanim gajtanom izvezene šare, koje gotovo celo teme pokrivaju. Šare su dva šira i četiri uzana luka, ispod kojih ima od gajtana šiven kotur, koji s leva i desna ima po više sitnih grana, a više sebe, ravnomerno podeljenu veću granu od listova i kovrča. Kapa je postavljena crvenim pamučnim platnom; nošena je«."
(Golub Dobrašinović, Crna Gora u Vukovoj ostavštini, zbornik Vuk St. Karadžić i Crna Gora, Titograd, 1987, strane 199 i 201)
Valtrović je Vukove crnogorske kape opisao u jednom tekstu, 1900. godine.

7.) Francuz Alfred Bulonj koji je u Crnoj Gori boravio krajem 1867. i tokom 1868, zabilježio je: "Crnogorci stavljaju na glavu malu crvenu kalotu, visine svega jedan decimetar, pljosnatu odozgo i presvučenu spolja, sem na gornjem dijelu, svilenom tkaninom ili crvenom vunom. Zovu je kapa. Njen crveni dio koji odgovara tjemenu, gotovo uvijek je više ili manje izvezen zlatnim nitima." (Alfred Bulonj, Crna Gora, CID, Podgorica, 2002, strana 74)

8.) Veliki vojvoda Mirko Petrović, brat knjaza Danila i otac kralja Nikole, umro je u ljeto 1867. godine. Poslije katastrofalnog zemljotresa 1979. akademik Božina Ivanović vršio je antropološku obradu tjelesnih ostataka vojvode Mirka. U grobnici vojvode Mirka pronađena je i crnogorska kapa, dr Ivanović piše: "Na glavi vojvode Mirka bila je crnogorska kapa i na njoj sačuvana vezena zvijezda." (Božina Ivanović,Antropološki lik velikog vojvode Mirka Petrovića, zbornik "Međunarodno priznanje Crne Gore", Nikšić, 1999, str 314)

9.) Ruski konzul u Dubrovniku Konstantin Petković završio je 1868. godine knjigu o Crnogorcima. U njoj je ostavio śedočanstvo: "Glava se pokriva oniskom kapom (kapicom) čiji je vrh napravljen od crvenog sukna, napola išivenog zlatom, a obod je od crnog svilenog platna." (Konstantin Petković, Crna Gora i Crnogorci, CID, Podgorica, 2005, strana 79)

10.) Gustav Raš je u Drezdenu 1875. objavio knjigu o Crnoj Gori. Zabilježio je: "Gornji dio te kape je kao krv crvene boje, ukrašen jednom zlatnom zvijezdom i jednom dugom od zlatnog veza." (Gustav Raš, Crna Gora u pričama, CID, Podgorica, 2001, strana 16)

11.) Josef Holeček poslije boravka u Crnoj Gori ostavio je śedočanstvo u knjizi koju je objavio u Pragu 1877. godine: "Crnogorska kapa izgleda kao kod nas obična, domaća kapa. Ima obod od crne svile a tepeluk crven. Po ivicama je vezen zlatom, dok mu se na jednom kraju nalazi izvezen, takođe zlatom, dvoglavi crnogorski orao." (Josef Holeček, Crna Gora, CID Podgorica i Izdavački centar Cetinje, 1995, strana 34)

12.) Spriridon Gopčević je 1877. u Lajpcigu objavio knjigu o Crnogorcima, u njoj opisuje tepeluk kape: "Crvena boja označava krv Turaka u kojoj će biti ostvarena sloboda, zvijezda označava Crnu Goru, a duga označava nadu u skoro oslobođenje. Ponekada se umjesto zvijezde unutar duge mogu vidjeti slova HI, to znači Nikola I" (Spiridon Gopčević, Crna Gora i Crnogorci, CID, Podgorica, 2008, strana 109)

13.) Ljubomir Nenadović je zapisao: "Ozgo je kapa sva od crvene čoje, jedno malo mesto na toj čoji pri kraju zagrađeno je zlatnim prugama." (Ljubomir Nenadović, O Crnogorcima - pisma sa Cetinja 1878. godine, SKZ, Beograd, 1929, strana 20)

14.) Italijan Viko Mantegeca je poslije boravka u Crnoj Gori objavio knjigu 1896. godine. Opisao je što se nalazi na kapi: "Crvena boja na vrhu kape simboliše svu prolivenu krv u vjekovnim okršajima sa Turcima, dok mali ručno izvezeni dio sa zlatnim slovima HI (Nikola I) oličava Crnu Goru, tj ove vrletne planine..." (Viko Mantegeca, Put u Crnu Goru, CID, Podgorica, 2008, str 5)

15.) Pavle Rovinski, koji je u Crnoj Gori boravio skoro 30 godina, u knjizi koju je objavio 1897. godine, zabilježio je: "Malo ih je koji ne znaju za crnogorsku kapicu. To je kapa ravnoga dna i ravnoga oboda, širine oko 8 cm. Ona je sva od crvenog ili tamnocrvenog tankog sukna i dvaput je dublja od širine oboda, ali se njeni krajevi zavrću kako se i dobija dvostruki obod. Odozgo je krug od isto takvoga sukna koji je izvezen zlatom, ovako: sa jednoga kraja izvezen je luk koji ima tri pruge, od kojih srednju čine tri reda od oboda do oboda, a sa obje njene strane uz manja rastojanja su po dva reda i još dva reda zajedno; dakle, ukupno pet pruga. U tome luku je oznaka "H.I." što znači "Nikola Prvi". Obod je obložen tankom svilom (derevija ili bogzija)..." (Pavel Rovinski, Etnografija Crne Gore, tom I, CID, Podgorica, 1998, strana 347)

16.) Kurt Hasert je 1891. g. boravio u Crnoj Gori. Opisao je crnogorsku nošnju i kapu: "U tom pogledu kod definisanja pomaže vam i jedinstvena nacionalna nošnja. . . Tjeme konačno ukrašava kapa, čije simbolične boje, crni atlasni rub, krvavo crveni poklopac i zlatna duga sa jednom zvijezdom ili sa inicijalima knjaževog imena, podsjećaju na žalost za izgubljenom slobodom..." (Kurt Hasert, Crna Gora, tom 1, Putopisi, CID Podgorica i Izdavački centar Cetinje, 1995, str 40)

17.) Ruski knez Dm. Golicin (Muravlin) je u Sankt Petersburgu 1898. objavio knjigu o Crnoj Gori. Zapisao je: "Meni se veoma dopada njihova kapa, kapa - simbol; pravi se od crvenog sukna, koje se po obodu obšiva crnim materijalom, a sredina gornje površine ostavlja se nezacrnjena, sa zlatom izvezenim polukrugom unutar kojega su inicijali Knjaževog imena." (Knez Dm. Golicin (Muravlin), Kraj sinjeg mora, CID, Podgorica, 1999, str 69)
18.) Kamilo Morgan je u Crnoj Gori boravio 1911. godine, zapisao je: "Na vrhu kape je zlatni vez, koji predstavlja jednu zvijezdu i dugu" (Kamilo Morgan, Crna Gora, CID, Podgorica, 2004, strana 23)

19.) Francuz Pjer Marž boravio je u Crnoj Gori 1905. i 1909. godine, a 1912. je objavio knjigu o svojim impresijama iz Crne Gore. O kapi piše: "Na glavi kapa, tako poznata, crni obod, osnova crvena izvezena zlatnim inicijalima..." (Pjer Marž, Putovanje po Crnoj Gori i Hercegovini, CID, Podgorica, 2000, str 30)

20.) U knjizi "Riječka nahija" Andrija Jovićević 1911. piše: "Na glavi se nosi plitka kapa sa imenom knjaza Crne Gore" (Andrija Jovićević,Riječka nahija u Crnoj Gori, CID, Podgorica, 1999, strana 340)

21.) Holanđanin Henri Van Mandere poslije boravka u Crnoj Gori 1913. je objavio knjigu "Crna Gora". Opisao je crnogorsku kapu: "Prva stvar koju urade Crnogorci koji se vraćaju u otadžbinu iz Amerike ili od drugdje, to je da kupe lijepu narodnu nošnju. Uz nju ide lijepa okrugla crvena kapa sa crnom ivicom, koja krasi čitav crnogorski narod. Na gornjoj strani ove kape nalazi se zlatnim nitima uokviren kraljev monogram."
(Henri Van Mandere, Crna Gora, CID, Podgorica 2002, str 9Cool

offline
  • Pridružio: 13 Feb 2011
  • Poruke: 2822
  • Gde živiš: tamo daleko...

A ja 'vako budalast mislio da je tu kapu dizajnir'o Njegos i da je crno predstavljalo zalost za Kosovom. I da su cirilicna 4 S, ne ognjila bila oko krsta. Ali eto, Dukljani mi dokazase drugacije.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 1069 korisnika na forumu :: 79 registrovanih, 7 sakrivenih i 983 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 2413 - dana 03 Okt 2019 05:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: _Sale, A.R.Chafee.Jr., Andrija357, angelas, aramis s, bankulen, baza, bondon46, brundo65, BSD, bulovic, Cili, Cufo, dakota, Dicus, Dimitrise93, djboj, djdjurica, djordje92sm, Doca, Dorcolac, dragisa dragisa, dragonserbia, Drug pukovnik, filiplukac1337, Gama, gile58, ibssa, ivan979, ivance95, joca83, Kerdos, krkalon, Kruger, Kubovac, KUZMAR, ljuba, lojola, M1los, madza, markomarko, MB120mm, mercedesamg, Mercury, Mihajlo2, milos.cbr, MilosKop, MiroslavD, Misa63, Miskohd, nem960802, nenad81, nick93ts, novator, ostoja, ozz, pavlo, pein, powSrb, Profica, Raptor1, renoje2, repac, Revolucion, ruma, ruseskij, SAA fan, slonic_tonic, SsssssNOVI, Stija zmija, tomigun, Toni, VJ, vlvl, vobo, voja64, VP3987, Warhawk, 119