Atomski voz-Molodec RT-23 (SS-24 SCALPEL)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

АТОМСКА ПРЕТЊА У СТАРОМ ГВОЖЂУ

Руске ракете смештене у нешто дужим теретним вагонима без прозора, биле су стална опасност за потенцијалног непријатеља јер су могле релативно лако да се „пришуњају“ границама
------------------------------------------------------------------------------------------------------------
У РУСКОМ граду Коструми ових дана је поцела демонтажа опасних возова на коме су биле ракете са атомским главама СС-24 или како су их Совјети називали „молодец“ (јунак), а западни војни стручњаци као „скалпел“.
Ти возови су се тешко могли разликовати од обичних теретних.Разлика је била само у томе што су вагони били дужи, али такође нису имали прозоре. Због тога чак и вагони у којима су спавали официри и војници, који су одржавали и ракетне системе нису имали прозори.
Посада је била спремана да у сваком тренутку, на команду иѕ Кремља, гађа непријатеље. Домет ракета са атомском главом био је 11.000 километара. На тој раздаљини ракете „молодец“ могле су да погоде фудбалско игралиште.
Разлог што су Совјети одлучили да направе такве опасне возове није никаква тајна. Непријатељ никад није могао да зна где су они кренули и када ће се приближити његовим границама.
Примера ради, такав воз је могао да дође у Хабаровск или Владивосток на истоку земље, одакле су му Јапан и САД знатно ближи него да их гађа из неке од база у јужном Сибиру.
Такав воз је имао два дела. У једном делу су биле ракета, које су се након подизања крова вагона брзо дизале ка небу. Други део композиције био је урађен као командни пункт, односно за живот посаде. Осим спаваћих купеа имали су свој ресторан, као и амбуланту у којој је стално био доктор.
------------------------------------------------------------------------------------------------------------
ЖАЛ ОФИЦИРА
ОФИЦИРИ који су опслуживали опасни воз искрено жале што ракете иду на резање, а атомске главе на демонтажу. Они се ипак надају да ће руска наука и фабрике по налогу Кремља једног дана произвести нове, модерније и боље ракете, које ће шетати по колосецима велике Русије.
У Руској армији не верују да ће доћи време „вечног мира“ па сматрају да њихова вели ка земља може бити поштована у свету само ако има моћну војну технику.
------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Опасни возови су направљени осамдесетих година.Није тајна ни то да су ракете „молодец“ произведене у Украјини. Данас те украјинске фабрике не производе ракете, па се „молодец“ не може „подмладити“.




[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Gama....

Žao mi je što pre nisam video ovaj post...svaka čast. Inače slike ovog sistema (SS-24) prezentovao sam u Svemirkovom postu - "Nove interkontinentalne balističke rakete", pa zainteresovani mogu da ih vide.

Još jednom hvala na odličnom tekstu.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Jos teksta:


RT-23 / SS-24 SCALPEL

Comparable in size and concept to the US Peacekeeper, the SS-24 is cold-launched with 10 warheads. The missile is deployed both as rail-mobile and silo-based. The silo-based SS-24 was intended to replace the SS-19 Stilletto in the Russian strategic inventory. The SS-24 rail missile systems is subject to elimination under the provisions of the START-II Treaty.

The RT-23UTTh is a solid-propellant missile with three stages within a constant diameter body. The first stage of the silo-based missile uses a rotating nozzle, whereas the railway–based version is equipped with a fixed nozzle partially inserted in the motor combustion chamber. The engines of the second and third stages deploy extendable nozzles during flight to increase the motor's specific impulse without the need to increase of the overall dimensions of the missile. During the first stage flight control is attained through deflection of the sustainer nozzle, and during the second and third stage by deflecting the combat stage and by fairing-mounted aerodynamic vanes.

Both silo-based and rail-mobile missiles have an autonomous inertial guidance system using an onboard digital computer. The silo-based system uses a two-package block of control instruments made of radiation-resistant electronic elements. The railway-based missile has only one-package block of control instruments.

A total of 10 warheads [each with a yield of 550 KT], a post-boost vehicle with a guidance/control system and a propulsion system are inside the nose cone. The guidance/control system provides a CEP of 500 meters according to unofficial Russian estimates, which gives the missile a hard-target-kill capability. The missile is deployed in a transport-launching canister from which it is launched through the mortar start technique. To conduct a railway launch the sliding roof of the car opens, the container is erected and the missile is launched with the help of a solid propellant gas generator. The missile can be launched from any point of the route.

The length of the two versions are the missile were determined by the dimensions of the silo or the railway launcher. The silo-based missile therefore has a nose cone tip flap that is activated when the launch is initiated while the railroad based missile has a folded nose cone that is extended when the launch is conducted.

The creation of the RT-23 UTTh was the culmination of a long-term effort to create a solid-propellant ICBM for multiple basing modes which was initiated on 13 January 1969.

* 15Zh44 - SS-24 PL-4 The difficulties with which the developing institute KB Yuzhnoye (OKB-586) was confronted during the development of the railway-based SS-24 led to a redefinition of the task on 23 July 1976. Only a silo-launched version of the RT-23 was considered. The preliminary design was completed in March 1977 but it was considered unsatisfactory, and in December 1979 a second design with an improved propulsion system and a front end was finished. The new design provided using reentry vehicles that were identical to that of the R-36M / SS-18 missile. The suspended activities to build a railway based RT-23 (15Zh52) missile were resumed, and this design was finished in June 1980. The flight-design tests of the silo-launched RT-23 (15Zh44) began on 26 October 1982. As a result of several failures during the flight-tests, this version was cancelled on 10 February 1983 by the Soviet Defense Ministry.

* 15Zh52 - SS-24 Mod-0 On 09 August 1983 a further effort to develop a silo, railway and road-mobile missile designated as RT-23UTTh was approved, but the road-mobile stationing mode was subsequently abandoned. The tests of the railway based RT-23 (15Zh52) were successfully completed in April 1985, and in November 1987 it was experimentally adopted.

* 15Zh61 - SS-24 Mod-1 The RT-23UTTh tests of the railroad SS-24 Mod-1 version (15Zh61) that is almost identical to the 15Zh52 began on 27 February 1985 and were finished in December 1987 The deployment of these missiles started on 28 November 1989, and the first regiment with railroad-based missiles was put on alert on 20 October 1987. Altogether 36 railway-based RT-23UTTh missiles were initially deployed. They were deployed in three garrison areas: 12 launchers at Kostroma (400 km east of Moscow), 9 launchers at Bershet (1,250 km east of Moscow), and 12 launchers at Krasnoyarsk in Siberia. The Military Railroad Missile Complex (Boyevoy Zheleznyy Raketnyy Kompleks BZhRK) consists of three launch cars [each with a single missile], a command and control car, cars for personnel, and several diesel locomotives. The rail-mobile version could operate on any Soviet rail line that was unobstructed by overhead electrical power lines, a total of 145,000 km of track.

* 15Zh60 - SS-24 Mod-2 The silo-based version (15Zh60) known as SS-24 Mod-1 was tested from 31 July 1986 through November 1988. The deployment of these missiles in silos formerly occupied by SS-17 Sego ICBMs, started on 28 November 1989, and the first regiment of silo-based missiles was activated on 19 August 1988. Altogether 56 silo-based RT-23UTTh missiles were initially deployed, with 10 at Tatishchevo in Russia and 46 at Pervomaysk in Ukraine.

The US Defense Department stated in September 1991 that production had ended with approximately 90 missiles deployed. A total of 46 silo-based RT-23UTTh missiles located in Ukraine were phased out and dismantled in compliance with the provisions of the START-1 treaty. They were denuclearised and their warheads have been transferred to Russia. By 1994 most of the rail-mobile systems remained in garrison due to lack of funding. By April 1997 10 silo-based and 36 railway based RT23-UTTh missiles were still deployed on Russian territory. Following Russian ratifiication of the START-2 treaty in early 2000, all RT-23 UTTh missiles are subject to dismantling.

With the breakupof the Soviet Union in 1991, most design and production facilities for the SS-24 belonged to Ukraine. Ukraine had no interest in continuing to produce these ICBMs, and the production line was closed in 1995.

It has been suggested that these rail-mobile land-based missiles, which have been parked in their garrisons, may be placed back on patrol in response to American missile defense and associated arms control initiatives.



Dopuna: 30 Jun 2005 17:37

@Ron Jeremy
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Predlazem da se ovaj sajt stavi u izdvojeno zbog podataka koje sadrzi

Hvala unapred.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Gama
lol, al smo se raspisali o raketama....

Bravo za tekst, tacnije za gornji deo teksta. Ne volim pojavu stranog teksta na domacem forumu

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kraj atom­skog vo­za

U RU­SI­JI je mi­nu­lih da­na po­če­lo uni­šta­va­nje i po­sled­nje že­le­znič­ke kom­po­zi­ci­je ko­ja je vo­zi­la opa­sne ra­ke­te sa atom­skom gla­vom "skal­pel". Po­čet­na sta­ni­ca tih vo­zo­va je bi­la Ko­stro­ma, grad se­ver­no od Mo­skve u prav­cu Sankt Pe­ter­bur­ga.
Sve do po­čet­ka de­ve­de­se­tih go­di­na, kad je ru­ko­vod­stvo Ru­si­je po­ka­za­lo Ame­ri­kan­ci­ma te­ret­ne va­go­ne u ko­ji­ma su bi­le ra­ke­te SS-24, za njih ni­je znao ni­ko na za­pa­du. Va­go­ni u ko­ji­ma su pre­vo­že­ni "skal­pe­li" bi­li su go­to­vo isti kao i dru­gi te­ret­ni vo­zo­vi. So­vjet­ski Sa­vez je imao 36 "že­le­znič­kih ra­ke­ta" SS-24 ko­je su zbog pre­ci­zno­sti bi­le na­zva­ne "skal­pel". Taj tip ra­ke­ta je bio na bo­je­vom de­žur­stvu od 1987. go­di­ne.
Odav­no ni­je taj­na da su spo­me­nu­te ra­ke­te svo­je­vre­me­no na­pra­vlje­ne u Ukra­ji­ni. Nji­ma je is­te­kao rok upo­tre­be, a fa­bri­ke ko­je su ih na­pra­vi­le sa­da pro­iz­vo­de auto­bu­se. Ru­si su iz­ra­ču­na­li da im se ne is­pla­ti mo­der­ni­za­ci­ja i da je bo­lje da in­ve­sti­ra­ju u mo­der­ne "to­po­lje" (to­po­le). Ame­rič­ki struč­nja­ci ko­ji su po­se­ti­li Ko­stro­mu de­ve­de­se­tih go­di­na bi­li su šo­ki­ra­ni ka­ko se ve­li­ka ra­ke­ta mo­že sme­sti­ti u znat­no ma­nji te­ret­ni že­le­znič­ki va­gon ko­me se otva­ra krov. Kon­struk­tor Vla­di­mir Ut­kin je sa­mo is­ko­ri­stio "trik" ko­jim su se skla­pa­le pla­stič­ne ča­še za iz­let­ni­ke ko­je su bi­le u mo­di kra­jem še­zde­se­tih go­di­na.
Za­ni­mlji­va je isto­ri­ja ra­ke­ta "skal­pel". Po­čet­kom se­dam­de­se­tih go­di­na agen­ti SSSR-a su ja­vi­li svom ru­ko­vod­stvu da SAD na­me­ra­va­ju da na­pra­ve "opa­sne vo­zo­ve". So­vje­ti­ma je bi­lo ja­sno da se ta­kav voz sa ra­ke­ta­ma ne mo­že kon­tro­li­sa­ti. Zbog to­ga je Po­lit­bi­ro CK KPSS na­re­dio da i SSSR na­pra­vi svo­je vo­zo­ve sa ra­ke­ta­ma. Za­da­tak za re­a­li­za­ci­ju tog pro­jek­ta je bio Vla­di­mir Ut­kin, ko­ji je ru­ko­vo­dio kon­struk­tor­skim bi­ro­om "Ju­žno­je" iz Dnje­pro­pe­trov­ska. Za sve­ga tri go­di­ne Vla­di­mir Ut­kin i nje­go­vi sa­rad­ni­ci na­pra­vi­li su pro­je­kat ra­ket­nog vo­za.
Ame­ri­kan­ci su od­u­sta­li od re­a­li­za­ci­je svo­jih ide­ja i ni­su spro­ve­li pro­je­kat ra­ket­nih vo­zo­va. Glav­ni raz­log je bio što ni­su ima­li raz­gra­na­tu že­le­znič­ku mre­žu sa is­to­ka na za­pad.
Svi ru­ski ra­ket­ni vo­zo­vi su ima­li po­čet­nu sta­ni­cu u Ko­stro­mi gde je bi­la sta­ci­o­ni­ra­na di­vi­zi­ja, a na va­go­ni­ma je bi­lo na­pi­sa­no "Za pre­voz la­kog te­re­ta". Zbog to­ga što su va­go­ni ko­ji su pre­vo­zi­li ra­ke­te bi­li znat­no te­ži od obič­nih, već kod pr­vih "šet­nji" po­kva­ri­li su pru­gu, pa je že­le­zni­ca do­bi­la za­da­tak, a i no­vac, da od­re­đe­ne prav­ce znat­no oja­ča ka­ko se ne bi pre­vr­nuo opa­sni te­ret. U "ra­ket­nim vo­zo­vi­ma" čla­no­vi po­sa­de su ima­li ku­pee za spa­va­nje, ku­hi­nju i sve što je bi­lo po­treb­no za bo­je­vo de­žur­stvo.
Ru­ko­vo­di­o­ci ru­skih ra­ket­nih je­di­ni­ca ka­žu da će vo­zo­ve, tj. ra­ke­te "skal­pel" za­me­ni­ti ubo­ji­ti­je i lak­še za odr­ža­va­nje ra­ke­te "to­polj" i "to­polj-M". Te ra­ke­te se pre­vo­ze moć­nim ka­mi­o­ni­ma "maz" ko­ji mo­gu da se kre­ću u bi­lo ko­jem prav­cu, da­kle, ne ogra­ni­ča­va­ju ih ši­ne.

"SKAL­PEL" OD STO TO­NA
SO­VJET­SKA ra­ke­ta SS-24 bi­la je te­ška oko sto to­na. Mo­gla je da pre­le­ti 11 hi­lja­da ki­lo­me­ta­ra. Bi­la je pred­vi­đe­na za uni­šta­va­nje ko­mand­nih me­sta, da­kle moć­nih pod­zem­nih bun­ke­ra. Zbog to­ga što je bi­la na­me­nje­na za uni­šta­va­nje va­žnih obje­ka­ta, ali i pri­lič­no pre­ci­zna, na za­pa­du su je na­zva­li "Skal­pel". Na sre­ću, ni­ko se ni­je uve­rio ko­li­ko du­bo­ko i brit­ko re­že taj so­vjet­ski "skapel"


[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 21 Feb 2012 17:11

Kako je pravo ime tih vozova, pokusao bih da nadjem nesto o njima na vikipediji ako ima?

Dopuna: 21 Feb 2012 17:15

Verovatno je ovo [Link mogu videti samo ulogovani korisnici] nema na srpskom ili hrvatskom jeziku...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

^

Jeste `Molodec` samo pogledaj na rusku verziju .

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

U Sankt Peterburgu kao muzejski exponat

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

B. VLAHOVIĆ | 20. januar 2012. 20:58 | Komentara: 21

Vozovi sa raketama ruski odgovor na američki plan protivraketne odbrane


Rusija formira Agenciju za naoružanje
MOSKVA
OD STALNOG DOPISNIKA

RUSIJA će ponovo imati raketne vozove, koji će brzo menjati lokaciju i biće gotovo nemoguće otkriti ih špijunskim satelitima iz kosmosa. Rakete su smeštene u pokrivenim vagonima sličnim hladnjačama. Kada će se na šinama pojaviti novi raketni vozovi još se ne zna ali moskovski nedeljnik „Argumenti nedelje“ tvrdi da se neće čekati dugo, jer se prva informacija o tome pojavila 2009.
Novi vozovi biće naoružani lakšim raketama sa čvrstim gorivom, najverovatnije tipa „jars“, koje mogu da nose od četiri do šest bojevih glava. U vreme SSSR-a prvi voz s raketama se pojavio 1985. Do 1991, napravljeno je 12 takvih vozova sa 36 raketa. Svaka raketa mogla je da nosi deset bojevih glava snage po 550 kilotona. Dogovorom o razoružanju iz vremena Gorbačova ti raketni vozovi su prestali da se kreću po teritoriji SSSR-a i posle su otišli u staro gvožđe.

Pravljenje novih ruskih raketnih vozova je jedan od odgovora na američku protivraketnu odbranu, kojom oni okružuju Rusiju. U Moskvi ne skrivaju da su pregovori s Amerikancima došli u ćorsokak i da su minimalne šanse da se postigne dogovor, jer Vašington ništa ne čini da se postigne kompromis. Amerikanci nisu spremni da potpišu dogovor da njihovi pretači i radari neće biti okrenuti ka Rusiji, već hoće da im Rusi veruju na reč.
Glavni ruski pregovarač Dmitrij Rogozin, potpredsednik vlade, kaže da je sadašnji američki raketni „štit“ deo ofanzivnog oružja prema Rusiji.
- Protiv koga će biti američki presretači u norveškim fjordovima? Da sa njima možda ne nameravaju da zaustavljaju rakete iz Irana ili iz Severne Koreje? - upitao je Rogozin i sam odgovorio: - Postavljaju presretače protiv ruskih raketa.
Rogozin se, dakle, ne slaže s generalnim sekretaro NATO Andersom Fog Rasmusenom da „Rusija uzalud troši novac na novo oružje, zbog izmišljenog protivnika na zapadu“.
Za vreme nedavnog boravka u Briselu, gde je održan Savet NATO - Rusija, načelnik Generalštaba Nikolaj Makarov je rekao:
- Teškoće u dijalogu samo rastu, jer nas ne žele da čuju, pa je Rusija prisiljena da pripremi svoj odgovor.
U sovjetsko doba, jedan raketni voz imao je sedam vagona. Onaj vagon u kome je bila raketa mogao je brzo da skloni krov. Raketa je bila teška 104 tone, a dugačka 22 metra.

LAVROV: OBJEKTIVNA OPASNOST
ZAŠTO Rusija mora da odgovori na američku protivraketnu odbranu, govorio je ove nedelje i ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.
- Ne tvrdim da je cilj Amerikanaca da stvore nama probleme, ali su karakteristike njihovih presretača takve da objektivno mogu da prave probleme našim raketama. Američki „štit“ remeti atomski paritet - objasnio je Lavrov.
Iako je kategorički kazao da Hladnog rata više neće biti, neosporno je da će se trka u naoružanju narednih godina samo pojačavati, a osim Amerike i Rusije u njoj će učestvovati sve primetnije i Kina

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 1Ovo se svidja korisniku: Cranium
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 21 Feb 2012 17:27

kako se ja lozim na ove vozove, a glupo mi je da skidam na engleskom, mislim znam ga dobro, ali mi je bolje na domacem.. Prelep je.

Dopuna: 21 Feb 2012 17:33

Evo i ovoga sa jednog prevodioca.. МОСКВА. (Јуриј Зајцев за РИА Новости) - У фебруару 1983, железнички заснован на ракетни систем ушао је пробни сервис у Совјетском Савезу. Опремљен са РТ-23 на чврсто гориво ракете, возови су могли да путују више од кришом 1.000 км (622 миља) дана, и лансирају ракете из било ког заустављања на путу. Један пук састављен воз се састоји од три дизел локомотива и 17 аутомобила, укључујући и девет станова са три аутомобила ракетних бацача. Систем је био да постане језгро групе одмазде штрајк због високог потенцијала преживљавања у случају непријатељског првог штрајка. Први ракетни пук са РТ-23 (СС-24 скалпел) дугодометне балистичких ракета отишао на борбене дужности у октобру 1987. До средине 1988, број лансера повећан на 20, и 1999, било је три ракетне дивизије са четири пројектила, или 36 пукова ракета, у свакој. Тхе раил системи су били распоређени на фиксним локацијама, 4 км (2 миље) од сваког другог. Кад год су отишли на дужности, они су распршени. Скалпел ракета је испаљена само једанпут. Покренут током вежбе у региону Кострома, он је погодио мету на Камчатки. Амерички посматрачи били у могућности да поправи воз 'с координира пре или после лансирања. У раним 1990-их, Горбачов на челу руководство одлучило да суспендује патроле раил. Коначни ударац је решавати од стране СТАРТ-2 за контролу наоружања, који је предвиђен споразумом укидање свих Скалпел ракете. Али када Сједињене Државе повукла из АБМ споразума у јуну 2002, Москва прогласила СТАРТ-2, који никада није ратификован, да буде празнина. Власти зауставио уништавање неколико јединствених стратешких оружја, укључујући и систем железничког ракетног. Николај Соловтсов, командант Стратешке ракетне снаге, изјавио је систем треба да остане део снази до 2010. Повећање буџетских издвајања дао наду да систем може једног дана бити враћена у борби против дужност. Међутим, одлагање је било кратког даха. Убрзо војна команда је одлучила да укине после свега. Први од система је демонтиран у Брианск у јуну 2003. Последња шина ракетни систем, за Кострома дивизије, је уклоњена из борбене дужности у 2005 и исећи касније године. Званични разлози за одлуку били застарели дизајн, високи трошкови наставак производње у Русији (пројектили су били првобитно направљен у Украјини), а предности одвукли ракетних бацача. Скалпел пројектили су прво били тестирани у 1985-1987, а стављени су на борбене дужности две године касније. СС-19 Стилетто, с друге стране, је тестиран у 1977-1979 и отишао на борбене дужности у 1980, скоро десет година пре Скалпел. Али, Русија планира да задржи између 70 и 100 ципеле са потпетицом у Стратешком ракетне снаге до 2013. Стилетто је дизајниран и произведен у Русији, а показала се веома поуздани током дугог периода борбене дужности. Осим тога, Украјина је предат Русији потпуно нових компоненти за око 30 таквих ракета, која је вероватно помогла продужи њихов радни век на 30 година. СС-18 ракете Сотона, такође произведен у Украјини, тестирана је и стављен на борбене дужности скоро у исто време као Скалпел. Али то је неколико пута модернизована и њен животни век је продужен после суђења и комерцијална лансирања (потоњи као Дњепар бустера) до 2020. Соловтсов се не каје о повлачењу из шина-базираних система из Стратешког ракетне снаге: "Недопустиво је да системе са неком истекао радни век на борбене дужности. Нуклеарно оружје нису шала. "
. Силосу-засноване ракете имају још већу стопу преживљавања у нуклеарном нападу од својих шинама заснованих колегама. Потребно је најмање две директне нуклеарне нападе да убије такву ракету, па чак и више ако њихово распоређивање сајт је безбедно заштићен. Међутим, прелазак на мобилне системе је мање разумљиво. Модерни сателити могу лако да открије мобилни Топол ракету, што је више од 24 метара, скоро 5 метара висока и пречника од 3. 5 метара, и има значајан обим топлотне и електромагнетне емисије. Изван силоса, то је седи патка. Железничка мрежа, с друге стране, може да обезбеди системе противракетне 'нечујно покрет. Када су Американци планирали да створе систем железнички, они су закључили да је било само 10% вероватноћа 150 Сатане удара пројектила 25 раил ракетне комплексе (два пута број је Русија имала у то време) проширила на железничке мреже од 120.000 км. Дакле, једини озбиљан разлог за Русију 'с одлуком одбацити раил система је недостатак средстава за одржавање. До 2015, Русија планира да производи само 54 мобилних Топол-М система и 76-силос засноване на оне - довољно за две дивизије ракета. Би били у стању да испоручи одмазде штрајк ако стотине Минутемен пројектила погодио своје позиције?
. У најгорем случају, борбено-спремна ракете неће бити ликвидирана и замена система не би требало да се на брзину производи. Данас Русија 'с прошле шинама ракетни систем налази у централном музеју Октиабрскаиа жељезнице у Ст. Петерсбург 'с Варшава терминал. Ово је боља судбина него Буран више коришћења бустера, која је претворена у забаву и ресторана комплекса. Јуриј Зајцев је научни саветник у руској Академије инжењерских наука. Мишљења изражена у овом чланку су аутор 'с и не представљају нужно становиште РИА Новости.

• 1Ovo se svidja korisniku: Fosna
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Боевой железнодорожный ракетный комплекс 15П961 «Молодец»



[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Americki projekat `raketnog voza`

Train proposed for use with the rail-mobile version of the Peacekeeper.



Citat: DOD accepted a concept for a permanent basing mode in 1986. It involved placing 50 Peacekeeper missiles on 25 trains, which would be kept in protected shelters scattered throughout the country. When war threatened, the trains would be released to travel over the commercial rail network until their missiles had to be launched. The program entered full-scale development in May 1988. By the early 1990s, however, the Cold War was winding down, and the Soviet threat was diminishing. In a dramatic speech delivered in September 1991, President Bush announced a wide-ranging plan to unilaterally reduce the American nuclear arsenal and eliminate several categories of weapons. As part of the plan, he announced the cancellation of the Peacekeeper Rail Garrison program.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]