online
- Mixelotti
- Administrator
- Zidam zgrade i fasade ......... I armiram, betoniram. Utovaram, istovaram i nikad se ne odmaram.
- Pridružio: 14 Dec 2005
- Poruke: 25198
- Gde živiš: Na istoj adresi ali promenih četiri države
|
Od NATO agresije do Haškog tribunala, general Miloš Đošan
Knjigu posvećujem :
Mojim saborcima koji su živote dali,
porodicama koje su najdraže izgubile,
svima koji su nas u zlu hrabrili
i Srbima koji su i danas na Kosmetu ostali
Miloš Đošan
Predgovor drugom, izmenjenom i dopunjenom izdanju
Citat:Nema parčeta srpske zemlje, po kome u protekloj deceniji nije dejstvovala NATO avijacija, niti rođen Srbin, kome ne preti Haški tribunal. Pitanje je da li su pre silni naumili da bombarduju srpski narod, ili "pravedni" da formiraju Haški tribunal. Garantujem, da su tu odluku, svesni da gaze međunarodno pravo, doneli na istom sastanku. Time su pokrenuli lavinu koju je nemoguće zausaviti, i posle čega ništa više neće biti isto.
Udari sa distance krstarećim raketama i ofanzivnom avijacijom, kao i upotreba novih i zabranjenih oružja, u periodu koji je usledio, postali su osnovni način realizacije globalnih ciljeva SAD i njenih saveznika. Zbog toga je deo moje vojničke karijere, vezan isključivo za borbu protiv NATO avijacije. U Republici Srpskoj Krajini, otklanjao sam posledice tih dejstava, u Republici Srpskoj ih proučavao, a na Kosovu i Metohiji se borio "prsa u prsa". Bila je to neravnopravna i surova borba. O njoj sam svedočio pred haškim tribunalom. Ovom knjigom želim o njoj posvedočiti i pred svojim narodom. I tamo i ovde, govorim istinu i samo istinu.
U poslednjoj deceniji dvadesetog veka, srpski narod je zadesila još jedna velika nesreća. Oklevetan i medijski satanizovan, izložen je svim vrstama pritiska. Od ekonomskog uništenja do fizičkog istrebljenja. Tukli su ga istovremeno iz vazduha i sa zemlje.
Srpski narod se branio na večitim ognjištima, od istih neprijatelja i na sličan način. Zbog toga njegove izabrane predstavnike i komandante vojske zatiru, kao dahije srpske kneževe pre dva veka. Jedne su na prevaru domamili, druge izdajnički kidnapovali, a za trećim pokrenuli najveću hajku. Hag je dobio ulogu Valjeva, a Ševeningen most na Kolubari.
Nacisti su za jednoga ubijenog nemačkog vojnika streljali sto. Današnje "demokrate i humanisti" satiru sve Srbe, zbog jednog vojnika. Hoće da se srpski narod oseća talac onih, koje savremene dahije ne stigoše poseći, a rado bi ih imali u svojim armijama. Traže da ih izdamo, i time pokažemo da nam ništa nije sveto i da se za dvesta godina nimalo nismo promenili.Tako je srpski narod izložen svojevrsnom, specifičnom i oglednom genocidu.
Pojava ove knjige, izraz je moje unutrašnje potrebe i obaveze. Namenjena je svima i svako će se u njoj, na ovaj ili onaj način, naći i prepoznati.Jedni će se ponositi što su u njoj opisani a drugi žaliti što nisu. Mnogi će se ljutiti, a neki plašiti što iz nje nisu izostavljeni. U svakom slučaju, malo ko će prema njoj biti ravnodušan. Čak i oni koji nisu spomenuti, naći će svoje mesto u njoj. Njihova je privilegija da sami odluče gd bi se našli. Oni će biti najpravednije sudije o njenoj vrednosti.
Svi događaji i likovi opisani u knjizi su stvarni.Predstavljeni u realnom vremenu i prostoru. U najvećem delu tih događaja sam učestvovao ili bio neposrdni svedok.
Vredi oživiti sećanje mojim saborcima, koji su u tom vremenu bili sa nama. Mnogi od njih su pri tom dali najviše što su imali, svoje živote.
Izdajstvo je, ne ukazati na one, koji su izbegli učešće u tim sudbonosnim događajima, u vreme kada su ginuli pripadnici moje jedinice. Želja da sačuvam njihova imena od zaborava, navela me je, da u sadašnje vreme, napišem ovu knjigu. Ona će služiti njihovim porodicama kao svedočanstvo, da se ponose na svoje najdraže, izgubljene u vrtlogu tih događaja.
Uvod u kazivanje čine inicijalni događaji, odcepljenje Slovenije, nasilna secesija Hrvatske, neustavno osamostaljenje Bosne i Hercegovine. Pobunu šiptarskih terorista na Kosovu i Metohiji i agresiji NATO na SRJ, posvećen je najveći deo knjige.
Odlukom Savezne vlade i Nacionalnog komiteta za saradnju sa Međunarodnim krivičnim tribunalom, oslobođen sam obaveze čuvanja tajne u vezi događaja na KiM. Time je uklonjena i poslednja barijera da u potpunosti ostvarim svoj naum.
Narod treba da zna, šta se zaista dešavalo na KiM. Roditelji i porodice imaju pravo znati gde i kako su izgubili decu, a država mora progovoriti o nestalim i kidnapovanim pripadnicima VJ, policije i civilima.
Mora ostati zapisano kako se ko ponašao, gde je bio, šta je radio, kako je govorio, i sa kime sarađivao, u to, po srpski narod najteže vreme.
Moj sud o pripremi za odbranu, načinu i postupcima u borbi, odnosu prema učesnicima i beguncima, izneo sam iskreno i bez straha, svestam mogućih posledica, bez obzira na to o kome se radi, ko će se u tome prepoznati ili će to uraditi drugi.
Opisao sam i one među nama, koji zahvaljujući ratnoj sreći ostadosmo živi, svesno se izlažući opasnosti, predstavljajući glavnu metu šiptarskih terorista i NATO avijacije.
Najdublje žalim, za svim civilnim žrtvama, koje su pale kao posledica tih borbi. Sa najvećim pijetetom se sećam vojnika i starešina, koji su u toj borbi dali svoje živote i iskreno delim bol sa njihovim porodicama.
Izražavam duboko poštovanje prema mojim proslavljenim komandantima, koji su veštinom i brigom za ljude, spasili mnoge živote i izbegli bespotrebne žrtve. Dugujem iskrenu zahvalnost mojim saborcima, koji su imali poverenja u mene, kao što sam ja imao u svoje predpostavljene. Divim se malobrojnim, ali velikim pripadnicima srpskog naroda koji ostaše da žive na Kosovu i Metohiji i nakon što smo se mi, kao garant njihove bezbednosti i branioci morali povući. Odnos države prema tim ljudima, kao i prema porodicama nastradalih, nestalih i ranjenih, ogledalo je brige svakoga naroda za odbranu otadžbine i sada i ubuduće.
S tim u vezi, osnovni cilj pisanja ove knjige je da pokaže razmišljanja i postupke jednog iz plejade oficira, u trenucima dok mu na njegove oči, trgovci i kukavice, vođeni svojim i tuđim interesima, cepaju državu u kojoj je odrastao i uništavaju narod kome pripada. Vreme će pokazati koliko sam u tome uspeo.
Ovom knjigom će mnogi sa ponosom svedočiti o svojim precima, a nije malo onih, koji će je kriti od svojih potomaka.
general
Miloš Đošan
O autoru :
Miloš Đošan, general-major Vojske Jugoslavijeu penziji. Rođen je 28.februara.1949. godine u Bistrici, opština Žepče u BiH. Završio je gimnaziju u Zavidovićima, Vazduhoplovno-tehničku vojnu akademiju u Rajlovcu i najviše vojne škole u Vojsci Jugoslavije.
Sve vreme svoje bogate vojničke karijere, bavio se problemima protivvazdušne odbrane. Obavljao je dužnosti od komandira voda, do inspektora za raketne jedinice PVO u GŠ VJ, Načelnika komisije za primenu Vojnog-tehničkog sporazuma i Načelnika Inspekcije vojne obaveze VJ. Najviše vremena u periodu o kome piše, proveo je kao komandant jedinica ranga puk-brigada. Svuda gde je bilo najteže i uvek dobrovoljno, išao je da znanjem i vojničkom čašću brani svoj narod, nad koji se u poslednjoj deceniji proteklog veka, nadvila opasnost od uništenja.
Krajem 2005. godine kao jedan od svedoka odbrane bivšeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića, pred Haškim tribunalom svedočio o događajima u Đakovici i okolini i zločinima šiptarskih terorista i NATO agresora na KiM.
Živeo je i radio u skoro svim republikama bivše SFRJ. Službovao je u Krlovcu, Cerklju, Beogradu, Prištini, Kninu, Banja Luci, Đakovici i Nišu, pa je tu državu nosio u srcu i nije krio svoje želje za njeno očuvanje. Teško se mirio sa gorkom istinom i spoznajom, da ono što je u borbi nastalo, obično borbama i nestaje. Ostao je među poslednjima, koji su pokušavali, da na vojniku jedin poznat način, časnom borbom spreče nestanak zajedničke države. Događaji o kojima piše i knjizi su stvarni, istiniti i potresni. U svima je bio učesnik i svedok.
|
više informacija na sajtu : 
