Dornie Do D

• 1Ovo se svidja korisniku: Mixelotti
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Дорние До Д (Dornier Do D)

Током 1924. године, инжињер и оснивач фабрике Дорније, Клаудијус Дорније (Dipl. Ing. Claude Dornier), добија позив из Јапана да конструише нови торпедни авион који би се, у две верзије копненој са точковима и морнаричкој са пловцима, производио у фабрици Кавасаки (Kawasaki Dockyard & Co. Ltd) из Кобеа. Да би скратио време потребно за пројектовање нове летелице Дорније је искористио планове авиона серије Дорние Комет, пре свега авиона Комет III (Komet I, II i III из 1921, 1922. и 1924. године), тако да су прототипови, покретани мотором Ролс Ројс Игл (Rolls Royce Eagle), били спремни за испитивање већ у октобру месецу исте године. Прототип копненог торпедног бомбардера добија ознаку До Ц, док прототип хидроавиона добија ознаку До Д. Фабричка ознака хидроплана била је “извиђачки и торпедни авион До-Д” (Aufklarungs - und Torpedoflugzeug Do D). Због масивних аеро-динамичких оклопа упорница (ногу) пловног трапа, Немци су му дали надимак "трофртаљац" ("Hossensep"), при чему се мислило на панталоне из Баварске. Представницима јапанске владе предати су авион и хидроавион, званично, 29. октобра 1924. године у Манцелу (Manzell). Већ уследеће године прототипови учествују на испитивању Јапанске морнарице и упркос томе што су једини успели да испуне веома ригорозне захтеве, фирма Кавасаки не добија уговор, тако да је изгледало да је судбина ових летелица запечаћена у том тренутку.
Премда је у првом моменту изгледало да је Дорние одустао од ове летелице ипа је одлучено да се крене са његовим усавршавањем. Тако је пилотска кабина, која се налазила испред и испод крила померена позади и изнад крила (greatly impaired the vision), четири мања су замењена са два већа носача пловака , биће мањих измена на вертикалном репу, испробаваће се разни положаји радијатора а и маса хидроавина ће варирати, зависно, од модификација од 3,6 до 4,1 тоне.
За ову летелицу се заинтересовало Поморско ваздухопловство Краљевине СХС. Наиме до тог тренутка је Поморско ваздухопловство је у свом саставу имало само хидроавионе који су могли да бомбардују, али не и торпедују противничке бродове. Стога Министарство Војске и Морнарице, 1926 године, наручује 10 летелица типа До Д (Werk Nr. 131-140), и један До Вал, од фабрике Дорниер, који стижу већ у другој половини исте године. Током фабричких испитивања уништен је један апарат (WNr.135), па је фабрика уместо њега испоручила нови хидроплан. Од прототипа су се разликовали по новом јачем мотору BMW VI са 600 КС. У Поморском ваздухопловству летелице До Д (фабри~ка ознака Do D Bas) добијају војно евиденцијске бројеве од 201 до 210. Могли су да носе један торпедо у удубљењу испод трупа (између пловака није било попречних веза да би се омогућило слободно лансирање торпеда), а алтернативно и бомбе или дубинске бомбе.
Већ на самом почетку службе су се показали и неки веома озбиљни недостатци ових летелица. Наиме, и поред веома робустног изгледа, стајни трап је био веома осетљив на тврђа и слетања по мало јачем мору. Осим тога наши пилоти су се жалили и на слаб мотор, због кога је летелица имала релативно дугачак залет оптерећена убојним средствима. Да су ове критике биле оправдане, стоји и доказ да је до наручивања друге серије (1929 године), 3 хидроавиона овог типа било уништено у разним удесима (углавном због лома стајног трапа). Ови хидроавиони су користили наслеђена аустро-угарска торпеда калибра 450 мм, а испитивања са њима су обављена током 1929 године.
Уверивши се у задовољавајући квалитет До-Д, Поморско ваздухопловство је почело већ 1927. да размишља о додатној куповини. Друга серија од 14 хидроплана, накнадно наручена, испоручена је на самом почетку августа 1929. преко немачких ратних репарација. Хидроплани друге серије (До Д Бис) били су опремљени као бомбардери-извиђачи (без удубљења испод трупа за смештај торпеда) са могућношћу ношења једне бомбе од 500 кг или 2 дубинске бомбе од по 150 кг. Na zahtev PV hidroplani druge serije opremqeni su oja~anоm te{ko oklopqenom дводелном konstrukcijom koja je nosila plovke. Заједно са овом серијом од 14 летелица (војно евиденцијски бројеви бројеви 211-224), из фабрике Дорниер долази и већа количина резервних делова (укључујући и резервне пловке за прву серију, као и комплете резервних крила), као и инжињер Гец (Götz) са неколико механичара, који су били задужени да изврше преправке и исправе све уочене недостатке као и да организују две радионице за одржавање ових летелица. Све ово, уз коришћење делова скинутих са оштећених хидроплана, омогућили су у каснијем периоду успешно одржавање у исправном стању одређеног броја До-Д.
На дан 1. маја 1932. године Поморско ваздухопловство је располагало са 7 хидроавиона До-Д прве серије, 2 хидроавиона До-Д друге серије са 4 ногара и 11 хидроавиона До-Д друге серије са 2 ногаре. Дакле са укупно 20 хидроавиона од 24 испоручених. Сви су у то време класификовани као хидроплани за бомбардовање.
Хидроавиони До Д су служили у Поморском ваздухопловству до 1939. године, када их замењују нови хидроавиони До-22. На почетку Априлског рата у употреби су се налазила још само 2 авиона До Д бис, који су били предвиђени за обуку летача и самим тим нису узели никакво учешће у операцијама.
Укупно је произведено 29 хидроавиона До Д. Поред 24 произведених за Краљевину СХС, три је набавило немачко министарство саобраћаја (Reichsverkehrsministerium), један Јапан а један примера (WNr.135) намењен Краљевини СХС срушио се, као што смо већ навели грешком пилота, приликом фабричких пробних летова. Немачки примерци су коришћени за обалску службу Дојче Луфтханзе (Deutsche Lufthansa) и за обуку у Немачкој ваздухопловној школи за саобраћајне пилоте (DVS - Deutsche Verkehrsfliegerschule).
Током јула и августа 1927. године пилоти Цинсмајер, Вагнер и Фат су на авиону До Д (опремљеном са мотором BMW VI са преносником) постигли велики успех оборивши чак осма светских рекорда са и без терета у категоријама висине лета, брзине и долета.

До Д код Немаца

Тип WerkNr. немачка регистрација Историја
Do D Bas 187 D-1597 У DVS у априлу 1929. године. отписан у септембру 1931.
Do D Bas 188 D-1598 У DVS у априлу 1929. године.
Do D Bas 186 D-1541 У DVL e. V., Адлерсхоф (Adlershof) у јуну 1929. Уништен фебруара 1932.