offline
- cezar 35
- SuperModerator
- Pridružio: 19 Feb 2006
- Poruke: 11156
- Gde živiš: Banja Luka
|
@...
Izvidjanje je aktivnost koju u sklopu obavestajnog obezbedjenja vrse oruzane snagge radi prikupljanja podataka o neprijatelju, prostoru borbenih dejstava i meteoroloskim uslovima. Organnizuje se i sprovodi neprekidno u svim oblicima oruzane borbe i u svim vidovima borbenih dejstava.
Izvidjati se moze sa zemlje, vodenih povrsina i iz vazduha.
IZVIDJANJE IZ VAZDUHA
je svako prikupljanje podataka izvrseno u toku leta, a vrsi se vizuelno i tehnickim sredstvima. Osnovna snaga za izvidjanje iz vazduha je izvidjacka avijacija, te ostale vrste avijacije. Inace, sve posade pri izvrsenju borbenih zadataka vrse i izvidjanje iz vazduha kao sekundarni zadatk.
Svako izvidjanje iz vazduha vrsi se za potrebe komandovanja KoV-a i RV i PVO, a karakterise ga:
_mogucnost brzog prenosenja tezista izvidjanja
_raznovrsnost podataka koji se mogu prikupiti
_ velika tacnost podataka
_zavisnost od meteo situacije, karaktera zemljista, doba dana i neprijateljske PVO.
Opsti zadaci izvidjanja iz vazduha su: izvidjanje neprijatelja, izvidjanje zemljista, izvidjanje vremena, kontrola rezultata borbenih dejstava i kontrola maskiranja sopstvenih jedinica.
Izvidjanje neprijatelja na kopnu, moru i u vazduhu danju i nocu glavni je zadatak izvidjacke avijacije. Ovo izvidjanje ima za cilj da ustanovi: razmestaj snaga neprijatelja, jacinu i karakter snaga i sredstava KoV-a i RV-a, stanje i aktivnost snaga neprijatelja, takticke radnje koje izvrsava i radove koje izvodi, intezitet saobracaja i koriscenje svih vrsta komunikacija na teritoriji neprijatelja, raspored skladista i drugih pozadinskih jedinica, raspored i stanje industrije vojnog i opsteprivrednog karaktera ukljucujuci opitne centre i poligone za nova oruzja.
Izvidjanje zemljista ima za cilj da se prikupe podaci o topografskim karakteristikama zemljista, reljefu, vrsti botanike, stanju reka i obala, stanju komunikacija i sl.
Pri izvidjanju zemljista u slucaju da se ocekuje upotreba nuklearnog oruzja koriste se fotografije u boji, a posle dejstva nuklearnog oruzja izvidjanje zemljista vrsi se i u cilju dobijanja podataka o stepenu kontaminacije pojedinih rejona.
Izvidjanje vremena vrsi se u cilju prikupljanja podataka o meteoroloskim elementima i stanju vremena uopste. Sve posade, svih vrsta avijacije, vrse uz borbeni zadatak i izvidjanje vremena i odmah po sletanju izvestavaju o stanju vremena na neprijateljskoj teritoriji, ili na mars-ruti leta.
Kontrola rezultata borbenih dejstava vrsi se u cilju utvrdjivanja rezultata dejstava avijacije, artiljerije i raketnih jedinica u pogledu tacnosti pogadjanja i efekta dejstva na cilju. Kontrola se vrsi u toku, ili po zavrsetku napada na cilj.
Kontrola maskiranja vrsi se u cilju provere efikasnosti maskiranja sopstvenih jedinica i objekata. Sve posade, ako uoce nedostatak u maskiranju, izvestavaju pretpostavljenog staresinu, a najbolji rezultati kontrole maskiranja postizu se aero-foto snimanjem.
1) Vizuelno izvidjanje
Vizuelno izvidjanje je prikupljanje podataka neposrednim osmatranjem. Vrsi danju i nocu, a primenjuje se kada je potrebno da se u najkracem mogucem roku prikupe i iskoriste odredjeni podaci. Kada se vizuelnim izvidjanjem prikupe neobicno vazni podaci, redovno se potvrdjuju i aero-foto snimcima. Sve podatke vizuelnog izvidjanja iz rejona izvidjanja, ili mars rute, posade dostavljaju radio putem na kanalu izvidjanja. Polozaj i mesto nalazenja podataka posade odredjuju po kodu na karti, ili aerofoto snimcima, a nazivi osmotrenih objekata daju se ugovorenim signalom. Ostali, manje vazni podaci, daju se otvoreno.
Uspeh vizuelnog izvidjanja zavisi od: visine i brzine leta; meteoroloske situacije; velicine objekta izvidjanja; detalja koje treba uociti; stepena maskiranja objekta; sposobnosti i obucenosti izvidjaca.
_Visina i brzina leta uticu neposredno na odredjivanje granicnih mogucnosti za uocavanje i raspoznavanje objekta.
Visina leta uslovljava uglovnu velicinu objekta, a zajedno sa brzinom leta i uglovnu brznu. Uglovne brzine preko 15 stepeni/sec. nisu vise povoljne za vizuelno izvidjanje. U odnosu na karakter zadatka i mogucnost protivdejstva neprijatelja, treba pronaci najpovoljniji odnos brzine i visine leta.
Vizuelno izvidjanje se vrsi sa visina do 3000m, a najcesce sa malih visina i iz brisuceg leta, s tim sto se, prema potrebi, vrsi iskakanje na povoljnu visinu radi boljeg osmatranja vec otkrivenih objekata.
_Meteoroloska situacija znatno utice na mogucnost uspesnog izvrsenja vizuelnog izvidjanja. Sneg, magla i kisa mogu da ogranice, a cesto i sprece vizuelno izvidjanje. Jaka sumaglica sa slabom horizontalnom vidljivoscu otezava uocavanje objekata sto uslovljava let na visinama koje omogucuju osmatranje pod uglovima bliskim vertikalnim i sa strane sunca. Sitna sipeca kisa i niska oblacnost ogranicavaju vizuelno izvidjanje, a let se vrsi redovno na maloj i extremno maloj visini.
_Velicina objekta, detalji koje treba uociti i stepen maskiranja
imaju veliki uticaj na mogucnost vizuelnog otkrivanja. Prirodni uslovi maskiranja koje pruza posumljeno i ispresecano zemljiste otezavaju izvidjanje i cesto zahteva vise letova po istom zadatku.
Maskiranje objekata vestackim sredstvima moze u potpunosti da zavara oko izvidjaca. Dobro poznavanje demaskirajucih znakova i svih uticajnih faktora, koji su vezani za postojece objekte izvidjanja, presudni su za uspesno izvrsenje zadatka.
Vizuelnim izvidjanjem lako mogu da se otkriju pokreti i saobracaj na komunikacijama i otvorenom zemljistu, vatrena dejstva artiljerije i raketa, postojanje mostova, brana, aerodroma i sl. Manji maskirani objekti cesto se otkrivaju tek u kombinaciji sa aero-foto snimanjem.
_Sposobnost i obucenost izvidjaca su jedan od presudnih uslova za uspesno izvrsenje vizuelnog izvidjanja. Tacnost podataka u svim slucajevima zavisi od pravilnog rasudjivanja izvidjaca, koji je najcesce sam i pod uslovima protivdejstva neprijatelja ( maskiranje i protivdejstvo PVO)
Uspesno izvrsenje vizuelnog izvidjanja zahteva od posada:
_visok stepen obucenosti i uvezbanosti
_dobro pamcenje i sposobnost reprodukovanja
_neprekidno pracenje razvoja situacije
_dobro poznavanje rejona izvidjanja
_stalno izucavanje organizacije, taktike i tehnike neprijatelja
_poznavanje svih nacina maskiranja i karakteristicnih gresaka maskirne discipline kod neprijatelja kkoje se pojavljuju kao posledica njegovih navika i nacina zivota
_poznavanje slabih strana neprijateljske PVO na visinama sa kojih ce se vrsiti vizuelno izvidjanje.
Za izvrsenje vizuelnog izvidjanja izvidjac moze da dobije zadatak: izvidjanje rejona, izvidjanje mars-rute i izvidjanje pojedinih objekata, a za izvrsenje ovih zadataka moze da se vrsi navodjenje aviona izvidjaca od strane jedinice VOJIN.
Izvidjanje rejona ima za cilj prikupljanja podataka o aktivnosti neprijatelja, kretanju njegovih snaga, objektima i radovima u datom rejonu. Na srednje posumljeno manevarskom zemljistu jednom izvidjacu obicno se daje rejon povrsine oko 150km kvadratnih. Na preglednijem zemljustu, rejom izvidjanja moze da bude i veci. Izvidjac u rejonu izvidjanja najcesce upotrebljava manevar "osmice", kruzni i spiralni let sa osmatranjem unutrasnje strane i uz promenu visini i brzine leta. Pravolinijski let, kao i letenje u paralelnim kursevima bez promene brzine i visine leta, redovno se izbegava.
_Izvidjanje mars-rute vrsi se sa ciljem da se prikupe podaci o neprijateljskom kopnenom, zeleznickom i vodenom saobracaju, kretanju jedinica, kao i objektima i fortifikacijskim radovima duz komunikacija.
Izvidjacu se, nacelno, odredjuje mars-ruta duzine 200 - 400km zavisno od zasicenosti objektima na mars ruti.
_Izvidjanje pojedinih objekata ima za cilj da se utanovi i proveri njihovo stanje. Iznenadjenje je najvazniji elemenat za uspesno izvrsenje zadatka i treba nastojati da se u prvom naletu prikupi sto vise podataka o objektu, jer duze zadrzavanje iznad objekta redovno izaziva pojacano dejstvo neprijateljske PVO.
_Izvidjanje sa navodjenjem na ciljeve izvidjanja vrsi se radi obezbedjenja sigurnijeg i efikasnijeg dejstva izvidjaca, a izvidjacu se odredjuje rejon izvidjanja i mesta za prelet linije fronta. Povremeno izvidjac moze da se nalazi i iznad vlastite teritorije u cilju obezbedjenja od neprijateljske LA i zemaljske PVO.
Na vecoj dubini neprijateljske teritorije ovaj zadatka se najcesce postavlja izvidjackoj avijaciji i lovackoj avijaciji koja, inace, dejstvuje na doticnom pravcu.
2) Aero-foto izvidjanje
Ova vrsta izvidjanja podrazumeva prikupljanje podataka aero-foto snimanjem, obradom i desifrovanjem aero-foto snimaka. Primenjuje se prvenstveno za izvidjanje stacionarnih i manje pokretnih objekata. Ukoliko dozvoljavaju uslovi, pri aero-foto izvidjanju vrsi se i vizuelno osmatranje objekata koji se snimaju radi brzeg i tacnijeg desifrovanja aero-foto snimaka. Vrsi se danju i nocu, s tim sto se nocu koriste i sredstva za osvetljavanje objekta snimanja.
Karakterise ga:
_velika tacnost i dokumentovanost podataka
_mogucnost izvidjanja sa velikih visina....van efikasnog dometa neprijateljske PVO
_mogucnost istovremenog koriscenja kopija aero-foto snimaka od strane vise korisnika
_zavisnost od raspolozivog vremena potrebnog za obradu i desifrovanje snimaka
_zavisnost od meteo uslova koji mogu delimicno, ili u potpunosti da onemoguce aero-foto snimanje
Aero-foto snimanje, u odnosu na polozaj opticke ose objektiva kamere, moze biti vertikalno i koso.
Vertikalno aero-foto snimanje je situacija kada opticka osa objektiva aero-foto kamere ne odstupa od vertikalne ose vise od 5 stepeni. Primenjuje se za prikupljanje podataka o rasporedu i karakteru neprijateljskih snaga i objekata, podataka o zemljistu i njegovom fortifikacijskom uredjenju i stanju fortifikacija. Vertikalno aero-foto snimanje vrsi se pojedinacnim snimcima, esro-foto marsrutom i aero-foto celinom. Za svaki ovaj nacin snimanja vrsi se proracun prema matematickim obrascima koji su razliciti, a zavise od fokusa kamere, razmere snimka, putne brzine izvidjaca i sl.
Koso aero-foto snimanje je situacija kada opticka osa objektiva kamere odstupa od vertikalne ose vise od 5 stepeni. Primenjuje se u cilju proucavanja reljefa, lakseg otkrivanja maskiranih objekata, potvrdjivanja uocenih objekata vizuelnim izvidjanjem, kao i snimanju drugih objekata koji se iz ma kog razloga ne mogu nadleteti.
Razmera aero-foto snimaka se odredjuje prema nameni koriscenja, a moze biti:
_vrlo krupna...do 1:5000 za detaljno izucavanje svih elemenata neprijateske odbrane, kao i raznih objekata za koje se traze tacni podaci o njihovoj konstrukciji, izgledu i sl.
_krupna...od 1:5000 do 1:12000 je osnovna razmera za otkrivanje vecine objekata i stanja kod neprijatelja.
_srednja... od 1:12000 do 1:20000, a sitna razmera preko 1:20000. Kotiste se za iznalazenje terena za aerodrome i rejone za iskrcavanje padobranskih desanata, kao i za razne takticke i topografske potrebe.
Zavisno od velicine objekta, odnosno zemljista koje treba snimiti, aero-foto snimanje se vrsi pojedinacnim snimkom, aero-foto marsrutom i aero-foto celinom.
Pojedinacnim aero-foto snimkom snimaju se tackasti objekti koji mogu da se obuhvate jednim snimkom. Radi sigurnosti, tackasti objekti se redovno snimaju sa 2-4 snimka.
Aero-foto marsrutom snimaju se uski a dugacki objekti (saobracajnice, reke i sl.)
Aero-foto celinom se snimaju veci rejoni i objekti koji ne mogu da se obuhvate jednom foto marsrutom. Snimanje se vrsi u vise naleta, ili sa vise izvidjaca odjednom.
3)Elektronsko izvidjanje
Vrsi se elektronskim sredstvima, a moze biti: televizijsko, radarsko i radio izvidjanje
_Televizijsko izvidjanje iz vazduha vrsi se TV kamerom ugradjenom na avion, a video signal sa kamere se, u realnom vremenu, prenosi na prijemnike na zemlji.
Karakterise ga:
_nepostojanje "mrtvog vremena"....trenutno koriscenje podataka
_mogucnost zamene za vizuelnog osmatranja (samo pri dobroj vidljivosti), ali je otezano uocavanje maskiranih objekata
_mogucnost usmeravanja sa zemlje kada se treba fokusirati na vazne objekte
_mogucnost dokumentovanja videa radi kasnijeg detaljnog izucavanja
_osetljivost na elektronsko ometanje
_zavisnost dometa od snage predajnika na avionu i visine leta
Inace, najcesce se primenjuje za osmatranje objekata u rejonu borbenih dejstava jedinica KoV i prilazima ka njima.
_Radarsko izvidjanje vrsi se avio radarom. Objekti koji se projektuju na ekranu radara snimaju se foto kamerom tako da dobijeni snimci predstavljaju izvor podataka.
Karakterise ga:
_mogucnost izvaidjanja danju i nocu i pri svakoj meteo situaciji koja ne ometa rad radara.
_otkrivanje manjih objekata uslovljeno je povoljnom refleksijom i primenom radara vrlo male talasne duzine
_cesta pojava da se dobije samo indicija o postojanju nekog objekta, a karakter i velicina su neizvesni
_potreba za velikim iskustvom pri desifrovanju radarskih snimaka
_Radio izvidjanje iz vazduha vrsi se avionima opremljenim odgovarajucom opremom za prisluskivanje i otkrivanje neprijateljskih radio sredstava. Princip izvidjanja na avionu u osnovi je istovetan sa radio tehnickim izvidjanjem na zemlji.
4)Ostali nacini izvidjanja
_Radiolosko izvidjanje iz vazduha vrsi se radi prikupljanja podataka o stepenu kontaminacije zemljista i atmosfere. Za borbeno dejstvo avijacije neobicno je vazno imati tacne podatke o kontaminaciji vazduha za pravilno odredjivanje marruta leta. Za ovu vrstu izvidjanja upotrebljavaju se avioni visesedi, a najpodesniji su helikopteri.
Izvidjanje rejona nuklearne eksplozije i proletanje kroz radioaktivni oblak moze najranije da usledi 15-30min. posle eksplozije.
_Infracrvena detekcija je prikupljanje podataka pomocu detektora koji registruju infracrveno zracenje objekta.
Infracrveni detektori su uredjaji koji daju vizuelnu predtavu, ili termosnimak inteziteta zracenja razlicitih objekata sa razlicitim temperaturama, zakljucno sa temperaturom apsolutne nule (-273 stepena celzijusa). Dakle, ako neki objekat ima jace toplotno zracenje, utoliko ce se snaznije manifestovati na displeju IC detektora. Na osnovu poznavanja termokarakteristika objekata dobar poznavalac problematike moze da otkrije vrste objekata. Medjutim, primenom laznih toplotnih izvora, moguce je i obmanjivanje (dobar primer SRJ '99.)
----------- ---------
5)Izvidjanje nocu
Izvidjanjem iz vazduha nocu, koje se inace redovno nadovezuje na dnevno izvidjanje, obezbedjuje se neprekidnost izvidjanja. Osnov za organizaciju izvidjanja nocu su podaci prikupljeni svim vrstama izvidjanja danju. Izvidjane nocu vrsi se avionima opremljenim posebnom foto opremom i svetlecim avio-bombama (SAB), a posade su obucene za ovu vrstu izvidjanja.
Zadaci izvidjanja su razliciti, a mogu biti:
_izvidjanje rejona koncentracije i odmora neprijatelja otkrivenog u toku dana
_izvidjanje pokreta i saobracaja neprijatelja na glavnim komunikacijama
_kontrola prelaza preko vodenih prepreka, prevoja i tesnaca
_otkrivanje vatrenih polozaja sa kojih nocu dejstvuje neprijateljska artiljerija, ili raketne jedinice
_izvidjanje aerodroma....itd.
Upotreba svetlecih avio bombi povecava efikasnost vizuelnog i aero-foto izvidjanja, ali zbog ogranicenog broja SAB koje nosi izvidjac, osvetljavaju se samo pojedinacni vazni objekti.
Generalno, aero-foto izvidjanje nocu primenjuje se za proveru stanja objekata otkrivenih u toku dana, kao i za proveru posednutosti rejona i prikupljanju podataka o objektima koji se nisu mogli snimiti u toku dana zbog jake cevne PVO.
Uspeh aero-foto izvidjanja nocu zavisi od kvaliteta navigacijske pripreme leta, kao i eksploatacije foto opreme ukljucijuci i SAB.
Za let po marsruti i tacan izlazak na objekat snimanja koristi se radio i racunarska navigacija, a kad god je to moguce (narocito u tamnim nocima) za najpovoljniji takticki izlazak na objekat snimanja koriste se uputstva sa zemaljske radarske stanice.
**** Izvor (radna beleznica....nastavne beleske)
|
