Vazdušni rat nad Ukrajinom

1

Vazdušni rat nad Ukrajinom

offline
  • Toni  Male
  • SuperModerator
  • Pridružio: 18 Jun 2008
  • Poruke: 31182

Ovo sto pisem je iz izvestaja RUSI o vazdusnom ratu u Ukrajini objavljenog pocetkom novembra. Ovo je sazeto.

https://rusi.org/explore-our-research/publications.....ir-defence

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

-Ruske snage su za napad pripremile oko 350 borbenih aviona.

-U prvoj nedelji napada Rusko ometanje kao i upotreba mamaca je uspela da znacajno omete upotrebu ukrajinskih sistema dugog i srednjeg dometa kao sto je S-300 i BUK. Posebno je jako i uspesno ometanje bilo iz Belorusije na pravcima ka Hostomelu/Irpinu i Cernivu.

-Napadi krstarecim raketama su uspeli da uniste ili ostete prilican broj radara za rano upozorenje kao i fiksne polozaje PVO u regionima Hersona i Zaporozja. Unistenje radara, PVO polozaja kao i ometanje na severu i severoistoku dovelo je do toga da sav zadatak odbrane neba u prvim danima spadne na lovacku avijaciju i Su-27 i MIG-29.

-Nakon drugog i treceg dana ukrajinska PVO je pocela da se oporavlja, da izmesta svoje radare i sisteme i vraca sistem u funkciju. Nakon toga su PVO i lovacka avijacija poceli da rade u tandemu, a do 3. marta i da svako dobija svoj sektor i da se eliminisu slucajevi prijateljske vatre.

-Dok su ukrajinske jedinice PVO u pocetku bile degradirane napadima i ometanjem, i bile i pocesu vracanja operativnih sposobnosti i Ruske jedinice trupne PVO koje su usle na teritoriju Ukrajine, sa sistemima kao sto su Tor i BUK, su funkcionisale sa velikim ogranicenjima.
Jedinice su se zalile da su poslate bez jasnog plana komunikacije. Cesto su napredovali sami i odvojeni od jedinica koje su trebali da stite kao i da su operisali pod veoma striktnim pravilima za dejstvo, gde im je na pocetku receno da sve sto leti smatraju Ruskom avijacijom.
Nemogucnost efikasnog operisanja radarski vodjenih sitema na obe strane, dovelo je do toga da avijacija obe strane dosta slobodno deluje u prvim danima, vrseci napade daleko iza linija fronta koje su se rapidno menjale u prvim danima. Ovo je od pocetka marta brzo prestalo da bude slucaj nakon reorganizovanja PVO na obe strane.

-Na pocetku rata ruski Su-34/30/35 su leteli oko 140 misija na dan vrseci udare do 300 km unutar Ukrajinske teritorije leteci na visinama od 4000 do 10 000 m. U prva tri dana primarni cilj su bili radarski i PVO polozaji gde je izvedeno preko 100 udara na iste kao i na skladista i baze istih.
Svi udari su izvedeni na vec ranije predodredjene mete koje su snimili izvidjaci Su-24MR. Ukrajinsko RV je primetilo da su isti konstantno leteli uz Ukrajinsku granicu, dve do cetiri misije na dan u periodu od januara do aprila.
Vecinu napada su izveli Su-34 leteci na visinama do 4000 m koristeci FAB-500 i OFAB-250.

-Vecina dnevnih napada je izvedena od strane samo jednog aviona, dok je manje od 25 % ukljucivalo parove aviona ili vece formacije i da nijedan napad nije ukljucivao vise od 6 aviona. To je za rezultat imalo nasumican uspeh i nedovoljno pouzdane izvestaje o nacinjenoj steti, a ponovni napadi na iste mete su bili jako retki.
I pored toga ruski vazdusni napadi u sadejstvu sa krstarecim raketama su bili efikasniji na jugu, i ozbiljno su degradirali mogucnosti ionako slabijih snaga Ukrajinskog RV i PVO na tom pravcu. Ipak vecina pogodjenih polozaja su bili stariji polozaji kao sto su polozaji S-125 dok su unisteni neki od polozaja S-300 koji nisu uspeli da budu izmesteni jer nisu bili upozoreni, ili im je nedostajalo delova za normalno operisanje.

-Ruski Su-35 i Su-30SM su izveli veliki broj letova u prva tri dana u svrhu lovacke zastite sa velikih visina, i postigli visestruka obaranja( ne daje se tacan broj) nad ukrajinskim MIG-29 i Su-27 kao i nad niskoletecim Su-25 i Su-24 na Kijevskom pravcu napada.

-Ukrajinski piloti su izvestavali da ruski avioni nove generacije nadmasuju starije tipove u dometu radara i raketa, kao sto su R-77-1, kao i da su vrsena ispaljivanja istih i sa 100 km.
Iako je verovatnoca pogotka na takvim daljinama mnogo manja ipak je nekoliko obaranja izvrseno istim. Takodje, nove rakete i radari im daju mogucnost ispaljivanja u TWS modu, gde stariji tipovi letelica sa Ukrajinske strane nece dobiti obavestenje o nadolazecoj raketi dok ista na ukljuci svoj radar i zahvati avion u poslednjim sekundama.
Sve to kao i brojcana nadmoc je primoralo Ukrajinske pilote da lete ekstremno nisko, koristeci teren kako bi umanjili mogucnost detekcije, i pokusali da pridju na daljinu da lansiraju rakete.
Nakon prva tri dana borbi gde je bilo gubitaka na obe strane, doslo je do pauze u izvodjenju napada u dubini Ukrajinske teritorije koja je trajala nekoliko dana.

-U drugom delu prve nedelje parovi Su-34 i Su-35 poceli su sa napadima na PVO i baze sa vodjenim oruzjem sa vecih daljina, koristeci Kh-31, Kh-58 i Kh-59.

-Pocetkom marta Ruska PVO je postala mnogo bolje koordinisana, i pretnja od strane S-400 iz Belorusije i sa Krima je primorala ukrajinske avione da lete ekstremno nisko na tim pravcima.
Ti novi sistemi u paru sa radarima tipa Podlet K1 mogu biti efikasni i protiv niskoletecih ciljeva na vecim daljinama. Ukrajinci veruju da je nekoliko aviona bilo zrtva ovih S-400 jer su pogodjeni leteci nisko na vecim daljinama.
Ipak tvrdi se da su i pored Podleta Ukrajinci uspesno prosli i napali vise ruskih patrola na vecim visinama sto govori i o limitima tih sistema kao i nedovoljnoj koordinaciji sa Il-20.

-Na Donbaskom i juznom frontu slican zadatak su obavljali A-50 dajuci rano upozorenje o niskoletecim ukrajinskim avionima. Ipak Ukrajinci tvrde da je A-50 podlozan ometanju sto smanjuje njegove mogucnosti(ne navodi se kako je vrseno) kao i da je efikasnost istih smanjena jer informacije ne dele direktno sa lovcima koji rade CAP, nego iste prosledjuju preko Il-20 do komandnih mesta. Posledica Ruske komandne strukture gde je RV podcinjeno kopnenim operacijama.

-Nakon haoticne prve nedelje napada postalo je jasno da su se Ruske snage na Kijevskom i Harkovskom pravcu zaglavile, kao rezultat zestokog otpora i logistickih problema. Takodje bilo je velikih problema sa koordinacijom, nedostatkom jasnog plana i komunikacijama. Nedovoljno radio operatera, kao i uredjaja koji nisu enkriptovani i podlozni ometanju. Drugi problem je bilo i samo Rusko ometanje koje je bilo efikasno prvih dana, a sada je dovelo do problema sa njihovim uredjajima i vezom izmedju jedinica tako da je isto znacajno smanjeno vec nakon par dana rata.

-U prvoj nedelji marta Ukrajinska PVO koja je sada razmestila jedinice, i reorganizovala se, pocela je da nanosi znacajne gubitke neprijatelju.

-Najefikasniji ukrajinski sistem je bio BUK M1, a u sadejstvu sa svim preostalim S-300PS/PT doveli su do toga da su ruski napadi sa srednjih i vecih visina, na Kijevskom i Harkovskom pravcu, sada suvise opasni za Rusku avijaciju. Takodje postalo je jasno da je prvobitni plan munjevitog napada i svrgavanja vlasti propao, te je Rusko RV dobilo novi zadatak i preslo sa gadjanja polozaja PVO na podrsku kopnenim trupama.

-Nakon sto nisu uspeli da uniste veci deo ukrajinskih sistema srednjeg i dugog dometa i sa promenom ciljeva, sada rapidno reorganizovana ukrajinska PVO je postala glavni faktor odvracanja ruskih VKS.

-Zbog noovonastale situacije krajem februara i od prve nedelje marta i Ruska avijacija je pocela da leti nisko u cilju izbegavanja PVO i podrske kopnenim trupama. Su-25, Su-34 i Su-30 su izvodili oko 140 letova dnevno na visinama ispod 150 m. I u ovom slucaju koristeni su samo pojedinacni avioni ili parovi.
Iako je to smanjilo efikasnost radarski vodjenih sistema, pojavila se jasna pretnja od strane lakih prenosivih sistema uz rezultat od 8 oborenih Su-25/30/34 u nedelju dana.

-Takvi napadi na malim visinama pokazali su se kao vecinom neefikasni, jer piloti imaju samo nekoliko sekundi da identifikuju metu i dejstvuju po neprijatelju koji koristi vecinom slicna vozila, i koji je dobro ukopan. Javio se i problem nedostatka savremenih i azuriranih mapa te je koncept takvih dnevnih napada ocenjen kao neefikasan i neodrziv na duze staze od strane iskusnih pilota VKS.

-Kao odgovor na gubitke u prvoj nedelji marta VKS su od 9. marta presli na nocne napade. To je znacajno smanjilo gubitke od lakih sistema jer mnogo njih nije posedovalo nocne naocare, ali takodje je dovelo do toga da sve spadne na Su-34 koji je jedino opremljen i predvidjen za nocne operacije u niskom letu.
Primarno naoruzanje je ostalo FB-500 i OFAB-250 a pocelo se sa koriscenjem Kh-29T/L i Kh-31P za SEAD misije. Preslo se na nocno bombardovanje s male visine Harkova, Sumija kao i Mariupolja koji je bio zestoko gadjan. Te nocne misije su nastavljene do njihovog ukidanja tokom aprila meseca.

-Tokom marta Su-35 i Su-30SM su nastavili CAP misije ali sada uglavnom van zona pod kontrolom Ukrajine, kao sredstvo odvracanja a i za potrebe SEAD misija. Uglavnom su pokusavali da namame PVO da ukljuci radare da bi pokusli unistenje protivradarskim raketama. Takodje pokusavani su i koordinisani udari sa niskoletecim Su-25 u ulozi DEAD.
Ukrajinski izvori priznaju vise gubitaka od strane protivradarskih raketa ali da nijedan napad sa Su-25 protiv PVO nije bio uspesan.

-Nakon kraha napada i povlacenja sa Kijevskog pravca paznja je preusmerena na Donbas i opkoljeni Mariupolj. To je omogucilo mnogo bolju koordinaciju ruskih VKS, nastavak koriscenja protiv radarskih raketa, upotrebu BPL za aktiviranje PVO sto je dovelo do toga da Ukrajinska PVO pomeri dalje od fronta sistem kao sto su BUK i Osa.

-Ipak i nakon toga pokusaji prodora i napada iza ukrajinskh linija su se jos vise smanjili, jer cak i u nocnim operacijama je bilo gubitaka Su-34. Zbog toga od polovine marta do kraja aprila Su-34 su vrsili napade sa srednjih visina sa daljina od 8-15 km, koristeci vodjene rakete i bombe.
U periodu aprila nastavljeni su udari sa FAB-500 sa Su-34 po Azovstalu a upotrebljeno je i ukupno 16 Tu-22M3.

-Ono sto je bilo karakteristika ruskih udara od februara do kraja aprila je losa procena ucinka i izvestavanje, te su udari u vecini slucajeva bili nedovoljni ili potpuno promasili svoje mete a novi udari nisu vrseni.

Su-25SM/SM3 su korisceni drugacije od ostalih, uglavnom nevodjenim raketama na liniji fronta sa malo ulazaka u neprijateljsku zonu. Najveca pretnja za njih su bili laki prenosivi sistemi ali su se njihovi sistemi zastite dobro pokazali, a gubitci su vise uzrokovani kolicinom prenosivih sistema pre nego njihovoj efikasnosti.

-Nakon leta i pocetka ukrajinske kontraofanzive koristeci protivradarske rakete HARM Ukrajinci su uspeli da na nekim pravcima delom potisnu PVO. Njihovi Su-25 i Su-24 su postali veoma aktivni vrseci udare na Ruske pozicije.

-VKS su stoga zauzele defanzivni stav i podelile front na 8 zona u kojima su odrzavali lovce MIG-31BM i Su-35 u svrhu CAP. Zbog nedovoljne kolicine tankera ove misije su bile ogranicene na oko dva sata trajanja, te su zahteale oko 96 letova na dan, ali ipak i pored toga koristeci rakete dugog dometa kao sto je R-37M pokazale kao veliki problem za ukrajinske avione.
Tokom meseca oktobra VKS su ispaljivale i do 6 R-37M dnevno sto ukazuje da poseduju vece kolicine istih. Vise obaranja (ne daje se broj) izvrseno je na taj nacin.

-Iako su zahtevi za bliskom podrskom povecani sa Ruske strane, primorane da se povuku iz Harkovske oblasti, tempo letenja se nije znacajno promenio.
Su-25 su nastavili sa delovanjem nevodjenim raketema na liniji fronta dok Su-34 ostaje jedini koji moze da vrsi stand off udare na snage u pokretu. Takodje gubitci i tempo letenja pocinju da uzimaju danak te VKS zeli da smanji opterecenje flote.

-----------------------------------------------------------

-Pored Su-34 dominanta platforma za napad na neprijateljske kopnene snage je Ka-52. Pored njega Mi-28 i Mi-24/35 zajedno sa Ka-52 izvodili su brojne napadacke misije u ranim mesecima rata.
Misije su obicno izvodjene u parovima koristeci kombinaciju POVR, topova i NRZ. Na jugu gde je ukrajinska PVO pretrpela najvece gubitke, Ka-52 su prvim danima prodirali i do 50 km u dubinu.
Tokom bitke za Kijev Mi-24 i Mi-28 su operisali uz Ka-52 danju i nocu. Ipak nocne misije su vrsene sa Ka-52 zbog njihove bolje opremljenosti, a i doktrine da isti prate specijalne snage gde su njihovi piloti bolje obuceni za takve misije.
Ipak nakon povlacenja sa Kijevskog pravca, i gubitaka u dnevnim operacijama prodori u dubinu su znacajno smanjeni od aprila meseca.

-Sistemi samozastite na ruskim helikopterima su funkcionisali relativno dobro i spasili odredjeni broj helikoptera, ali cesto su bili zasiceni a helikopteri bi vec ranije potrosili sve mamce.

-Nakon pocetnih gubitaka ruski helikopteri su presli na koriscenje NRZ na liniji fronta van zona dometa lakih sistema PVO.

-Efikasnost POVR je takodje bila polovicna zbog ogranicenja optike.

-Ka-52 su proporcionalno pretrpali najvece gubitke od svih tipova, ali su i najvise korisceni i danju i nocu. Njihov oklop je slabiji a rakete tipa Vikhr ga vise i duze izlazu prilikom koriscenja.

-Stoga nakon pocetne upotrebe u dubokim prodorima, gubitaka, i zasicenosti sa prenosivim sistemima, od marta i tokom aprila ruski helikopteri su presli uglavnom na napade iz daljine sa NRZ i vise korisceni kao leteca artiljerija. Ipak i dalje trpe gubitke na frontu.

--------------------------------------------------------------------------------

-Ruski napad je poceo sa salvom krstarecih i balistikih raketa sa u proseku 24 rakete dnevno u prva tri meseca. Od 24. februara do kraja maja ispaljeno je 2000 razlicitih raketa obicno u salvama od 4-12. Ispaljeno je takodje oko 240 raketa tipa Iskander na oko 160 meta.

-Ruske rakete su se pokazale dobro sa prezinoscu od 3-10 m. Ukrajinska PVO koja se premestala i bila pod jakim ometanjem je stoga oborila mali broj istih. Takodje ukrajinska PVO ne poseduje dovoljno efikasne sistem za obaranje balistickih raketa kao Tocka i Iskander koji su koristili i mamce.

-Vecina meta koje su gadjanje su bile unapred odredjene SIGINT/ELINT izvidjanjem i radom operativaca na zemlji. Pogodjeni su fiksni polozaji kao polozaji S-125, ali PVO koja je dobila upozorenje i pocela sa razmestanjem snaga nije pretrpela znacajne gubitke medju sistemima kao S-300 i BUK. Najvise su stradali radarski polozaji.
Najvece gubitke pretrpele su snage na jugu i Zaporozju koje su prve napadnute dok su snage u Donbasu i na severu imale vise vremena nakon pocetnog upozorenja.

-Pocetni napad je pokazao mogucnost ruskih snaga da prikupe informacije o polozajima ukrajinske PVO i koordinisu ih sa EL ometanjem kako bi postigli pun efekat.

-Nakon pocetnog udara dalji udari nisu bili dovoljno brzi kako bi unistili PVO snage koje menjaju svoje polozaje. Kao primer kada bi sa terena stigla informacija ona bi bila prenosena u komandni centar u Moskvi koji bi podatke ukljucio u naredni napad planiran za narednih 24 sata na nivou tog vojnog distrikta, sto bi celu operaciju prosirilo na 48 sati.

-Od pocetka marta paznja je preusmerana sa PVO na vladine i infrastrukturne ciljeve. Takodje gadjani su ciljevi kao sto su vojne fabrike kako bi se unistila ili smanjila sposobnost proizvodnje i popravke tehnike i municije.

-Sledeca znacajna faza ruskih raketnih napada pocela je u junu i za cilj imala ukrajinska skladista goriva, rafinerije i zeleznicu. Ono sto je pomoglo da se steta i efekat smanji je da Ruske snage nisu mogle da odrze tempo ispaljivanja tolikog broja raketa kao u prva tri meseca, kao i to da je PVO reorganizovana sa sistemima S-300 postavljenim oko najvecih gradova u cilju zastite od krstrecih raketa te se i procenat obaranja povecao.

-Ruske snage su pocele sa koriscenjem i drugih raketa u ulozi Z-Z kao sto je Kh-22 i P-800. Na jugu su korsicene i rakete 5V55 sa u tom slucaju dometom od 82 km. Takodje pocelo se sa vracanjem u upotrebu starijih sistema Tochka-U.

-Druga znacajna stvar koja se desila je Ruska nabavka dronova tipa Shahed-136 ili Geran-2 sa dometom do 1000 km.

-Nova Ruska strategija je pocela od 10. oktobra sa udarima po centru Kijeva sa krstarecim raketama u kombinaciji sa dronovima Shahed-136. Tvrdi se da iako je polovina oborena(kao ajde) ali da su ipak naneli znacajnu stetu.
Od tada izvrseni su visestruki talasi napada protiv elektricne mreze sirom gradova u Ukrajini a pocelo se i sa koriscenjem najnovijih raketa tipa Kh-101 u velikom broju. Vise od 400 Shaheda je ispaljeno od polovine septembra.

-Ruska kampanja napada krstarecim raketama je prosla kroz vise faza, prvo za cilj imajuci RV i PVO zatim industriju i komunikacije, skladista goriva i zeleznicu ali nigde nje postigla dovoljan broj i odlucujuci efekat. Ipak poslednja strategija gadjanja elektricne mreze daje rezultate nakon samo tri nedelje. To verovatno nece promeniti situaciju na liniji fronta ali povecava pritisak na stanovnistvo, infrastrukturu i zahteva dalje ulaganje i opremanje ukrajinske PVO.

Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 20 Jun 2018
  • Poruke: 2072

"U periodu aprila nastavljeni su udari sa FAB-500 sa Su-34 po Azovstalu a upotrebljeno je i ukupno 16 Tu-22M3."

Значи ипак они у подруму нису ваљали глупости.

offline
  • Pridružio: 21 Maj 2008
  • Poruke: 15273

Citat:Ruske snage su pocele sa koriscenjem i drugih raketa u ulozi Z-Z kao sto je Kh-22 i P-800. Na jugu su korsicene i rakete 5V55 sa u tom slucaju dometom od 82 km. Takodje pocelo se sa vracanjem u upotrebu starijih sistema Tochka-U.
Руске ракете од С-300 нису коришћене за нападе на циљеве на земљи. Ако ту дезинформацију нису могли да провере онда је упитна стручност оног ко је писао чланак.

За Точку су летос виђени лансери у ЛДНР, али нисам касније видео да ли су и коришћени.

offline
  • Kubovac  Male
  • Stručni saradnik foruma
  • Pridružio: 12 Jul 2016
  • Poruke: 5705

Ajmo onda da nastavimo u ovom analitičkom tonu. Jedan tekst koji sam preveo u Julu mesecu, tako da je analiza do tog perioda, ali sa ruske tačke gledišta....

Zašto ukrajinska PVO još nije uništena?

Na društvenim mrežama je počela diskusija o akcijama domaćih (ruskih, prim. Kubovac) Vazdušno-kosmičkih snaga (VKS) na suzbijanju ukrajinske PVO i zašto ukrajinska PVO još uvek zadržava neke od svojih borbenih sposobnosti. Pre nego što pređem na izlaganje svog stava, dozvolite mi da iznesem nekoliko osnovnih tačaka. Sada će biti i naučni tekst iz zbornika „Taktika RTV Ratnog vazduhoplovstva- Osnove borbene upotrebe snaga i sredstava vazdušno-kosmičkog napada“, koju je izradilo nastavno osoblje Vojnotehničkog instituta Sibirskog federalnog univerziteta. Tema razgovora gotovo u potpunosti se uklapa u koncept glavnih oblika upotrebe snaga vazdušno-kosmičkog napada u ofanzivnim operacijama, koji su:

- vazdušna kampanja;
- vazdušna ofanzivna operacija (VNO);
- sistematska borbena dejstva;
- vazdušno-kosmička operacija (VKO)
.

Istovremeno, vazdušna kampanja i operacije su glavni oblici operativno-strateške upotrebe velikih grupa Vazdušno-desantnih snaga, a sistematska borbena dejstva su glavni oblik njihove operativno-taktičke upotrebe. Vazdušna kampanja je kombinacija prve i narednih vazdušnih ofanzivnih operacija, ujedinjenih zajedničkim konceptom i usmerenih na postizanje najvažnijih vojno-strateških ciljeva na polju operacija.

Trajanje vazdušne kampanje na polju operacija, uključujući vazdušne ofanzivne operacije i sistematska borbena dejstva snaga vazdušnog napada, može biti do 30 dana. Prvi put je vazdušna kampanja kao vid borbene upotrebe Ratnog vazduhoplovstva definisana tokom rata koalicionih snaga protiv Iraka. Vazdušna ofanzivna operacija (VNO) je glavni oblik upotrebe sredstava vazdušnog napada (SVN) u ratu koji koristi samo konvencionalno oružje.

Pod vazdušnom ofanzivnom operacijom podrazumeva se skup borbenih operacija međusobno povezanih i koordinisanih u smislu svrhe, mesta i vremena koje na poprištu dejstava vode operativno-taktičke snage koristeći samo konvencionalno naoružanje i ograničen broj strateške avijacije prema jedinstvenom planu. Vazdušna ofanzivna operacija (VNO) se sprovodi u cilju sticanja nadmoći u vazduhu uništavanjem neprijateljskih letelica na zemlji i u vazduhu, suzbijanjem njenog sistema PVO i dezorganizacijom rada sistema upravljanja, veze i podrške.

Trajanje operacije je od tri do pet dana. Nakon prve vazdušne ofanzivne operacije, kombinovane vazdušne snage NATO-a, po pravilu, prelaze na sistematska borbena dejstva, rešavajući konkretne zadatke. Jedna od njih je pružanje stalnog vatrenog udara na neprijatelja u cilju ometanja komandovanja i upravljanja i demoralisanja ljudstva. Izvođenje druge i narednih vazdušnih operacija određeno je stepenom ostvarenja ciljeva prve vazdušne ofanzivne operacije i usklađeno je sa dejstvima kopnenih i morskih grupacija trupa.

Glavni metod upotrebe avijacije i krstarećih raketa u poražavanju neprijatelja i sticanju nadmoći u vazduhu je izvođenje masovnih vazdušnih i raketnih udara (MARU) na aerodrome, centre i tačke radarske detekcije, navođenja i kontrole i komunikacije.

Sve po pravilima

A sada o akcijama naših (ruske, prim. Kubovac) Vazdušno-kosmičkih snaga (VKS). Tokom prva tri dana izvršili smo masovne udare na glavne i pomoćnim (sporednim) aerodromima, na radarske punktove, na upravljačke punktove Vazduhoplovnih i PVO jedinica Oružanih snaga Ukrajine, na komunikacione centre – i to se u potpunosti uklapa u strategiju gore navedene vazdušne ofanzivne operacije (VNO).

U prvom udaru naše VKS su uništile radarsku mrežu, narušivši jedinstveno radarsko polje Ukrajine, stvarajući tako informacioni vakuum o situaciji na nebu. Ovi udari su decentralizovali sistem PVO Ukrajine, lišili ga mogućnosti da deluje kao jedinstven borbeni sistem i da adekvatno odgovori na pretnje. Istovremeno su napadnuti i aerodromi. Piste, rulne staze, skladišta oružja i goriva i maziva su stavljeni van pogona. Avioni su uništeni na stajankama. Takođe, izvršeni su udari na strateške zalihe goriva i maziva, skladišta avijacijskog naoružanja. Postoje najmanje četiri talasa takvih dejstava. Istovremeno, izvršeni su masovni udari po izviđanim položajima sistema PVO.

Kako možete proceniti efikasnost ove faze? Naše Vazdušno-kosmičke snage su uspele da dezorganizuju Vazduhoplovnu i protivvazduhoplovnu odbranu Ukrajine, unište većinu radarskih i komandnih mesta PVO, onesposobe većinu aerodroma i potisnu do 50% ukrajinskih sistema PVO. Ratno vazduhoplovstvo i protivvazduhoplovna odbrana Ukrajine nije bila u stanju da se odupre našim akcijama u celini, da izvede organizovanu protivvazduhoplovnu odbranu svojih vojnih i industrijskih objekata, pa je od trećeg dana prešla na pojedinačne nalete preživelih borbenih aviona i operacije iz zasede svojih sistemima protivvazduhoplovne odbrane.

Do sada su dejstva ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva bila periodična, bez značajnijeg uticaja na tok neprijateljstava.

Sve do sredine marta išli smo ka osvajanju potpune vazdušne prevlasti. Tri su tačke povezane sa ovim pojmom – tačnije, tri stanja. Prva je „vazduhoplovna nadmoć“, u kojoj strana koja je to ostvarila ima inicijativu, potiskuje aktivnost neprijatelja i, kako kažu, diktira svoje uslove. Neprijatelj samo „reži“ i brani se, zadržavajući određene mogućnosti da odgovori na udarce i zauzvrat zadaje epizodne udarce, uz veliki rizik za snage koje su u tome uključene.

Druga je vazduhoplovna prevlast na određenom području, kada se na određenom području gde se izvodi ova ili ona operacija prvo stvara nadmoć, a zatim vazduhoplovna prevlast nakon uništavanja neprijateljskih aviona koji ovde deluju, onesposobljavanja aerodroma i suzbijanja zemaljske PVO. Neprijateljska protivvazduhoplovna odbrana može zadržati odvojene sisteme, najčešće LPRS (Laki prenosni raketni sistemi, prim. Kubovac), moguće je i spasavanje dela sistema PVO, ali bez sredstava za kontrolu vazdušne situacije, uz pretnju trenutnog uništenja kada se prebace u aktivni režim, oni više ne mogu obezbediti bilo kakvu efektivnu protivakciju vazduhoplovstvu. Takvu vazdušnu nadmoć nad Mariupoljom smo ostvarili do kraja aprila.

A postoji i koncept potpune prevlasti u vazduhu, kada je sistem PVO neprijatelja potpuno dezorganizovan i uništen na svim nivoima – od Vazduhoplovstva do PVO objekata i trupne PVO. Odvojeni sistemi poput LPRS-a mogu se sačuvati, ali to više nije faktor koji utiče na tok neprijateljstava.

Primer vazduhoplovne prevlasti su dva iračka rata, tokom kojih je iračka zaostala PVO potpuno potisnuta i organizovano je prestala da postoji. U Avganistanu i Libiji, vazdušna superiornost je bila jednostavan faktor – zbog potpunog nedostatka sistema protivvazduhoplovne odbrane kod neprijatelja. Ali već tokom rata u Jugoslaviji (1999) kombinovano vazduhoplovstvo je moglo da ostvari samo nadmoć u vazduhu, ali nikada nije dobilo potpunu vazdušnu nadmoć – do poslednjeg dana rata jugoslovenska PVO je zadržala snagu i borbenu sposobnost, grizla, što je primoralo Amerikance i njihove saveznike da rade sa visina od 6000 metara i više.

Ukrajinsko-američka provivazduhoplovna odbrana

Kakva je situacija na nebu gde se odvija Specijalna vojna operacija danas? Da podsetim: posle prva tri dana operacije aktivnog uništavanja infrastrukture PVO uništili smo većinu radarskih stanica, onesposobili većinu vojnih aerodroma, uništili najmanje polovinu ukrajinske avijacije na zemlji i u vazduhu i porazili glavne komandne punktove PVO i glavne centre borbenog upravljanja, tačke navođenja i druge objekte. Shodno tome, počeo je i neprestano se vodio lov na protivvazduhoplovne raketne sisteme. U prvih nekoliko dana, najveći deo raketnih sistema PVO je uništen, barem definitivno više od polovine.

U početku su Oružane snage Ukrajine i dalje pokušavale da pokriju svoje vojne, pozadinske, industrijske i političke objekte i svakodnevno gubili protivvazduhoplovne raketne sisteme i avione, jer je predvidljiva pojava ukrajinskih aviona u rejonima pokrivanih objekata i operacija sistema PVO u uslovima naše potpune kontrole vazdušne situacije, što ih je učinilo dovoljno dostupnim ciljevima. Ali dva meseca kasnije, Oružane snage Ukrajine promenile su svoju taktiku i prešle na kvalitativno drugačiji nivo konfrontacije. To je bilo zbog činjenice da se u vojnu operaciju uključila NATO koalicija predvođena Sjedinjenim Državama.

Umesto uništenih radarskih stanica, komunikacionih centara i komandnih mesta Oružanih snaga Ukrajine, njihovu ulogu preuzela su američka sredstva kontrole vazdušnog prostora.

- Awaks avioni, koji su danonoćno na borbenom dežurstvu u vazduhu duž granice sa Ukrajinom, teški izviđački dronovi, izviđački sateliti, sredstva za radio presretanje kojima su Amerikanci otvorili naš PVO sistem i prate dejstva naše avijacije i ovi podaci, nakon obrade, prenose se u realnom vremenu na komandne tačke sistema PVO.

U stvari, Ukrajina je od Amerikanaca dobila stabilan i moćan informacioni sistem PVO. Bilo je dovoljno da naš avion doleti do prednjeg pojasa osmatranja, pošto su američki AWACS, američki dronovi, američki sateliti već odašiljali informacije komandnim centrima SAD o poletanju ruskih aviona, odakle se odmah javlja Ukrajincima preko automatizovanih sistema. Danas je ovo jedinstvo informacionih mogućnosti NATO-a i ukrajinskih komandnih centara osnova borbenog rada ukrajinske PVO.

Moram reći da se Ukrajina pažljivo pripremala za rat. Ova obuka je olakšana činjenicom da je ukrajinska PVO bila naoružana istim sistemima naoružanja i opreme za otkrivanje kao i ruska, imala iste algoritme borbenog rada, istu taktiku. Ista vojna škola protivvazduhoplovnog ratovanja. Dakle, ukrajinska komanda je znala i prednosti i slabosti ruskih Vazdušno-kosmičkih snaga. Njih su dopunili vojni savetnici SAD koji su se godinama pripremali za obračun sa našim Vazdušno-kosmičkim snagama.

U okviru priprema za rat, Oružane snage Ukrajine tajno su prebacile deo svoje avijacije na teritoriju drugih država – u Bugarsku, Rumuniju i Poljsku. Ukupno je tamo bilo raspoređeno do 100 aviona i helikoptera, kao garancija da će ih izvući ispod udaraca.

Pored toga, Ukrajina je sprovela reviziju svoje ogromne flote (više od 1.000 komada) zastarelih i neupotrebljivih aviona koje ima u skladištu. Tokom novembra-februara, avioni koji se najviše održavaju tajno su transportovani u preduzeća za remont aviona u Poljskoj i Bugarskoj, gde su lokalni stručnjaci za letenje počeli da ih popravljaju i obnavljaju uz pomoć dostupnih sovjetskih kompleta za popravku aviona, preostalih iz vremena Varšavskog Pakta. Ukupno je na ovaj način obnovljeno do 30 aviona MiG-29 i Su-25 i isto toliko helikoptera.

Nova taktika Ukrajine

Protivvazduhoplovni raketni sistemi Ukrajine, posle velikih gubitaka u prvim nedeljama, prešli su u režim zasede. Odmah da objasnim: akcije zasede i gerilske akcije su potpuno različiti pojmovi. Gerilska dejstva se razlikuju od zaseda po tome što tokom gerilskih akcija sistemi PVO koji su u zasedi ili jednostavno maskirani na položajima nemaju proaktivne informacije o pojavi neprijatelja. A neprijatelj se otkriva ili vizuelno, kada o njemu izveštavaju posmatrači VOSt-a (Vizuelnih Osmatračkih Stanica, prim. Kubovac), koji jednostavno posmatraju nebo uz pomoć optike, ili dobijaju informacije od opreme za radio presretanje, pa čak i agenata da, recimo, neka vrsta letelice leti od tačke A do tačke B, a u ovom slučaju ekipe PVO pokušavaju da se uključe i uhvate ovaj cilj u trenutku približavanja, nakon čega se odmah isključuju i menjaju lokaciju. Ovo je partizanski način ratovanja.

Godine 1999. u Jugoslaviji, u poslednjoj fazi, kada je većina radarskih stanica bila onesposobljena, informacije o preletima NATO-a stizale su sa vazdušnih osmatračkih punktova (VOSt-ova, prim. Kubovac) i agenata, čiju ulogu su igrali i pripadnici ruske vojne obaveštajne službe koja je tamo bila raspoređena.

U Ukrajini je situacija kvalitativno drugačija. Ovde sistemi PVO deluju u režimu zasede. Kao što sam rekao, cela američka vojna mašina radi za Ukrajinu, a pre svega veoma moćan sistem kontrole vazdušnog prostora. Odnosno, američki sistemi vazdušnog osmatranja prate kretanje naših letelica i bespilotnih letelica, a čim se ti avioni nađu iznad područja gde su u pripravnosti pojedini ukrajinski protivvazduhoplovni raketni sistemi, jednostavno im daju oznaku cilja: azimut, visinu, brzinu, domet do cilja, i skoro uvek tip mete. I onda daju komandu da se uključe u trenutku kada se cilj, odnosno naša letelica, pojavi direktno u zoni dostizanja sistema PVO. U minimalnom vremenu se uključuje radarska pretraga, detektuje cilj i lansiraju rakete, nakon čega se jedinica odmah rasprema i napušta područje raspoređivanja. Takve sisteme PVO je skoro nemoguće otkriti dok se ne uključe. Istovremeno, položaji ovakvih „zaseda” su pažljivo kamuflirani i zaštićeni jedinicama za neposrednu zaštitu. Sve ovo je naglo smanjilo mogućnost otkrivanja ukrajinskih sistema PVO.

Ukrajinskih sistema PVO, pogotovo ozbiljnih (kao što je Buk ili S-300), jednostavno nema na daljinama gde naša artiljerija može da ih dosegne. U Ukrajinskoj komandi nisu budale da ih postave pod naše artiljerijske udare. Pošto imaju potpune informacije o našim kretanjima u vazduhu, uopšte nije potrebno da svi budu raspoređeni u Donbasu, kako je neko pisao. Naprotiv, oni su rasuti po celoj teritoriji Ukrajine i nalaze se na mestima gde mogu da presretnu naše jurišne letelice preko svojih strateških ciljeva. Tačnije, na prilazima njima: u zoni mostova, prelaza, industrijskih objekata vojno-industrijskog kompleksa i drugih strateški važnih objekata, na koje će, kako su sigurni, Rusija pre ili kasnije pokušati da udari. Direktno iznad bojnog polja, gde rade naši jurišnici i naši helikopteri, razmeštene su jedinice trupne PVO i LPRS.

Glavni razlog za dugotrajnu borbu protiv ukrajinske PVO je taj što se ovde ne borimo protiv brigada i bataljona Oružanih snaga Ukrajine, već protiv Vazdušno-kosmičkih snaga najmoćnije vojne sile - Sjedinjenih Država, koja podržava ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo i protivvazduhoplovnu odbranu svim resursima kojima raspolaže, shvatajući koliko je njihova uloga važna.

Borba protiv PVO je složen zadatak

Pa kako da se nosimo sa ukrajinskom protivvazduhoplovnom odbranom? Neko je napisao da je to glavni zadatak „specijalaca“ GRU i Vazdušno-desantnih snaga – da identifikuju i unište takve ciljeve. Čak se i snajpersko oružje pominjalo kao efikasno sredstvo za borbu sa ovim dimenzionalnim i slabo zaštićenim ciljevima.

Takvi zadaci se zaista postavljaju pred specijalne snage i snajperi su zaista sposobne da pogode takve ciljeve, onesposobe opremu, pa čak i izazovu detonaciju projektila. Ali morate shvatiti da u uslovima ukrajinskog polja operacija (retki, uski šumski pojasevi, stepe, gusta ukrajinske odbrane, često nelojalno stanovništvo) takvi objektu u pozadini (i ukrajinski sistemi PVO definitivno nisu locirani u dometu naše artiljerije) mogu lako postati jednosmerni put za svaku najspremniju grupu. Dakle, uspešna borba protiv sistema PVO za specijalne jedinice je iz kategorije slučajne sreće. Naravno, postoje i Uragani i Iskanderi za borbu protiv protivvazduhoplovne odbrane, ali njihova upotreba takođe zahteva tačno određivanje ciljeva.

Borba protiv ukrajinske, odnosno integrisane ukrajinsko-američke PVO je složen zadatak koji se može rešiti samo čitavim nizom sredstava: izviđanje avijacije iz aviona za elektronsko ratovanje i bespilotnih letelica, satelitsko izviđanje, tajno izviđanje (uključujući i sa terena od stanovnika), pomnoženo veoma mukotrpnim analitičkim radom. Na primer, analizom statistike ukrajinskih raketnih lansiranja, kada otprilike znamo da, na primer, dva Buk-M1 ili S-300 deluju u rejonu Izjuma, a onda pokušavamo da im uđemo u trag i uništimo ih. I, naravno, najviši profesionalizam naših pilota, raketaša, specijalaca i artiljeraca.

Borbeni algoritam od otkrivanja ukrajinskog sistema PVO do udara na njega treba da traje nekoliko minuta, a ne da se pretvara u višestepeni sistem za prenos informacija na svim nivoima borbenog upravljanja. Ovde je neophodan rad automatizovanog sistema upravljanja integrisanog sa sredstvima za izviđanje i uništavanje precizno navođene municije. Samo nadmašivanjem i predviđanjem poteza neprijatelja, moći ćemo da ga pobedimo. Juriti i jednostavno reagovati na njegove napade znači dati mu inicijativu.

I poslednje. Naravno, ovo je već napisano i rečeno, samo ću ponoviti. Imamo relativno kompaktne Vazdušno-kosmičke snage, a naši borbeni avioni, koji se mogu koristiti kao frontovska avijacija, raspoređeni su na frontu od 1.500 km. Nažalost, oni danas jednostavno fizički ne mogu postati odlučujući element u suzbijanju neprijatelja, što bismo želeli. Sada tu ulogu bespogovorno obavljaju naše artiljerijsko-raketne snage.

Borba protiv PVO je u toku, ali moramo razumeti da imamo posla sa neprijateljem koji je svestan naše taktike, jer se bori istim oružjem, uči iz istih udžbenika, razume naše ranjivosti i naše prednosti. Ali što je najvažnije, oslanja se na ogromnu informatičku i tehničku podršku naših protivnika SAD, Britanije i drugih.

Borimo se protiv ukrajinske PVO, lovimo sisteme PVO, avione, bespilotne letelice. Ovo je složen zadatak i govoreći o njemu, ne treba previše pojednostavljivati i profanisati izazove sa kojima se suočavamo. Specijalna vojna operacija je težak test i moramo pronaći tačne odgovore na sva pitanja. Samo tako možemo da pobedimo neprijatelja. A ovo nikako nije klovn u Kijevu.

Autor analize: Vladislav Šurigin
Prevod i adaptacija za forum My City Military: Kubovac


Link: https://k--politika-ru.translate.goog/pochemu-do-s....._tr_pto=op

PS. Moguće je da je izvor linka "istekao". Bar ga ja više ne mogu otvoriti kod mene....Ali prevod teksta je dobar.

offline
  • Pridružio: 17 Mar 2020
  • Poruke: 569

Nije mi jasno ovo o upotrebi raketa S-300 na kopnene ciljeve.
Ukrajinci su više puta izveštavali o tome,a u ovom tekstu su i naveli datume,mesta i količinu ispaljenih raketa?
https://euromaidanpress.com/2022/11/23/terror-from.....stop-them/
Deo teksta glasi:
Русија није користила С-300 у копненим биткама јер су ракете превише непрецизне да би гађале утврђења или војна возила. Кратак домет такође значи да би Украјина могла брзо да узврати ватру.
Дана 11. октобра, освајачи су напали Запорожје, испаливши 12 пројектила С-300 на град. Пројектили су погодили цивилне зграде, укључујући локалну школу, клинику и продавницу аутомобила. Две недеље касније, Руси су испалили шест пројектила ка Николајеву , где су уништили административну зграду и оштетили стамбену зграду и пекару. У оба случаја, ови напади нису имали војне циљеве или мотивацију.

Kubovac.
Opet ta priča o satelitima,awacsima,realnom vremenu...
A tek "tajno" prebacivanje do 100 aviona i helikoptera,plus revizija 1000 kom. zastarelih i neupotrebljivih aviona?
Zar Rusima to da promakne?
I kada i kako je ta tajna otkrivena?

offline
  • Pridružio: 13 Jan 2012
  • Poruke: 2732

sto se vazdusnog boja tice, skeptican sam oko toga koliko nato moze da pomaze ukrima informacijama u realnom vremenu.
sateliti tu nemaju neku ulogu, a radari, awaksi i slicni ne vide vise od 100-200km, a u vazdusni prostor ukrajine ne ulaze.

tako da, tesko da ce nato da vidi sta ruski avioni rade nad teritorijama gde se vode trenutno borbe.
jednostavno je predaleko.

offline
  • Pridružio: 31 Dec 2011
  • Poruke: 20066

vathra ::...
Руске ракете од С-300 нису коришћене за нападе на циљеве на земљи. Ако ту дезинформацију нису могли да провере онда је упитна стручност оног ко је писао чланак.
...


Ukrajinci su u Nikolajevu prikazivali krhotine raketa u rusevinama. Bile su od 5V55. Vecina je bila iz sovjetskog vremena, znaci moguce je da su ukrajinske, ali jedna je bila proizvedena 1992. kada SSSR-a vise nije bilo i najverovatnije je ruska.
Sada, da li su njom gadjali tu zgradu, ili je slucajno zavrsila tu (kao ukrajinska u Poljskoj ili sirijska na Kipru)... ne znam. Моzda su i dovukli krhotine odnekud.
Ali znam da PVO rakete imaju generalno mogucnost gadjanja ciljeva na zemlji (o koriscenju isti su pisali na ovom forumu Kubovac, Drug Pukovnik i drugi), i da neke mogu biti dovoljno precizne da se gadjaju ciljevi velicine velike zgrade. A da su Rusi u jednom momentu vadili stare Kh-22, sve sa tecnim raketnim gorivom iz naftalina. Zasto onda ne bi iskoristili realnu mogucnost necega cega imaju na vagone ako im se ukazala prilika da gadjaju nesto sto im je bilo bitno u tom momentu? Nije da nismo videli daleko cudnije i gluplje poteze obe strane.

offline
  • Pridružio: 29 Dec 2011
  • Poruke: 111

Gospodin Šurgin piše gluposti kao i dobar deo ruskih vojnih "eksperata", jer smišljaju svaki mogući izgovor da bi opravdali katastrofu u Ukrajini. Ukrajinski PVO deluje isto kao i naš PVO 1999. godine, ali u drastično boljoj poziciji jer je Rusija danas daleko od NATO pakta onomad.

offline
  • Kubovac  Male
  • Stručni saradnik foruma
  • Pridružio: 12 Jul 2016
  • Poruke: 5705

@..........

Nadam sa da pojedinci neće i ovu temu pretvoriti u puko "pro-rusko / pro-ukrajinsko" prepucavanje.
Bilo bi šteta. Imate više takvih prilika na temama o ratu u Ukrajini.

offline
  • Pridružio: 08 Avg 2019
  • Poruke: 6033

Фајтер бомбер о сузбијању ПВО:

+ текст


https://t.me/fighter_bomber/9812

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 843 korisnika na forumu :: 7 registrovanih, 3 sakrivenih i 833 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3195 - dana 09 Nov 2023 14:47

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: avijacija, djordje92sm, dragoljub11987, drimer, Excalibur13, Krusarac, saputnik plavetnila