Vazdušni rat nad Ukrajinom

• 1Ovo se svidja korisniku: Kubovac
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Постоји добар снимак из околине Николајева где се види пролазак руских КР, а за њима иду знатно брже ракете. Једна експлодира у ваздуху, даље од циља (врв самоликвидација), док следећа наставља за ракетом све до зграда.

Руси у досадашњем току рата углавном користе врло прецизно оружје. Коришћење С-300 се ту не уклапа ни по БГ, ни по прецизности.

Са друге стране, има стварно доста примера да су украјинске ПВО ракете завршиле тамо где не треба.
Једино је у Николајева постојала могућност да су то руске, јер су ту у домету.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Zato i kazem sve moze da prodje kao ukrajinske, ali ta iz 1992. u Nikolajevu... bas mi je sumnjiva.

• 3Ovo se svidja korisnicima: zoran MKD, amaterSRB, ILGromovnik
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Gađanje ciljeva na zemlji sa raketama sistema S-300PS, znači sa 5V55R je nepoznanica po načinu izvođenja. Pojedini beloruski izvori koji se bave vojnom analizom, navode da je ovakva mogućnost uvedena u sisteme S-300PT/PS od same konstrukcije sistema. Ali podataka kako se to u praksi izvodi - nema.
Ovo je sistem koji koristi kombinovano navođenje, inercijalno sa radio-korekcijama i zatim vođenje kroz projektil sa sekvencijalnim PARS u samoj završnici. Mislim da to kod gađanja ciljeva na zemlji ne bi bilo moguće, osim ako se ne gađa kakav cilj "na brdu" ili neka stvarno visoka i glomazna instalacija. Eventualno cilj na vodi.... kakav veći brod?

Dakle, pretpostavljam da bi se koristio inercijalni metod sa radio-korekcijama, ali i za to je potrebno da radar može slati raketi korekcije i u datom trenutku je "oboriti" na cilj, uz dejstvo blizinskim upaljačem. Pritom je najvažnije znati početne podatke o koordinatama cilja da bi se raketa moglo pravilno "oboriti" i usmeriti po uglovima nakon "katapultiranja" iz lansirnog kontejnera.

E sad...raketa bi dalje letela trajektorijom sličnoj balističkoj, ali po meni, moraju se slati radio-korekcije jer inače će preciznost (ionako verovatno ne baš sjajna) biti upitna. Ovde bi takođe raketa trebala dejstvovati na cilj blizinskim upaljačem radi boljeg efekta i "kamufliranja" nedostajuće preciznosti, a to može samo u vremenu dok se blizinski upaljač napaja strujom, dakle do 85 sekundi leta rakete.

Što se tiče dometa, iako sam razgovarajući sa ljudima koji znaju raketnu tehniku "u prste" saznao podatak da dijagrami pokazuju da raketa 5V55R može tako odleteti i do 300 km, mislim da bi to bilo stvarno previše neprecizno.
U tom smislu mislim, a izvlačeći i analogiju sa sistema PVO koji takođe mogu dejstvovati na ciljeve na zemlji starije generacije (gotovo po pravilu svi radio-komandni) i zaključiti da nekakav "efikasan i koliko-toliko precizan" domet ne bi prelazio 75 km ili možda nešto više (jer 5V55R "ganja" spore nemanevrišuće ciljeve do 90 km).....

Nemamo dovoljno podataka, za razliku od starijih sistema za koje imamo i skice i dijagrame i metode vođenja, ali ni za neke nove (recimo Bukovi) za koje imamo barem daljine dejstva na ciljeve na zemlji, ali su sve te "efikasne" daljine po pravilu niže od daljina za gađanje ciljeva u vazduhu.

Naravno, ako samo "raspalimo" raketu u nekom pravcu (pod pretpostavkom da postoji takva mogućnost) ona bi svakako balistički mogla odleteti i 2-3 puta više od svog dometa na ciljeve u VaP-u (videli smo na primerima rakete sistema Kub), a na cilju bi ostvarila efekat kontaktnim upaljačem (ako ga raketa poseduje, Kubova nema).
Preciznost, pa sad....nekad ne može "i jare i pare"...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

bojank ::Zato i kazem sve moze da prodje kao ukrajinske, ali ta iz 1992. u Nikolajevu... bas mi je sumnjiva.

A koliki su ostaci te rakete? Možda se aktivirala na cilj u VaP-u, a dole pali fragmenti? Možda je promašila cilj, nije odradio samolikvidator i survala se na zgradu (može se desiti). Imamo li fotku te rakete, odnosno onoga što je ostalo od nje?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nemam vise fotke, nije mi bilo previse interesantno. Secam se da su delovi bili "zakopani" u rusevini, ako su ih donosili uradili su posao za 5.

No opet, ostatak teksta. Imamo potvrdu prilicno interesantnih stvari:
1 - Da Rusi jesu leteli u dubini teritorije
2 - Da su uspeli da u jednom trenutku ozbiljno degradiraju ukrajinsku PVO
3 - Da je vise aviona oboreno sa R-37M
Komentar?

• 1Ovo se svidja korisniku: dac
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sudeci prema ovome sto ovde mozemo da procitamo, previse smo bili strogi u ocenjivanju ucinka VKS u ovom ratu.

• 3Ovo se svidja korisnicima: nemkea71, kaptain, amaterSRB
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da i ne.
Sa jedne strane nismo primetili te stvari.
Sa druge strane... Harkov i Izjum, mogli su napraviti "autoput smrti", a ono nista. Dobro, mozda i to ima neki svoj razloga, ali...
Rekoh na drugoj temi, neke mi stvari jednostavno uopste nisu jasne jer nemamo ni osnovne podatke nego nagadjamo. Mozemo samo da imamo delimicnu "post factum" analizu, a i to cesto ne na zadovoljavajucem nivou.

• 1Ovo se svidja korisniku: Kenanjoz
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 12 Dec 2022 14:09

bojank ::
3 - Da je vise aviona oboreno sa R-37M


Кажу да су у једном дану испалили 6 ракета, а сигурно нису оборили 6 авиона. Значи да су их вјероватно испуцавали "балистички" - у "очекујући рејон" непријатељског авиона. Ракета је једним дијелом неуправљива, па вјероватноћа погодка зависи од тога да ли ће авион остати на истом курсу. Расправљали смо о томе на теми о Р-37.

До сада нисам мислио да су их тако користили, првенствено због цијене/количине самих ракета.

Dopuna: 12 Dec 2022 14:29

mikrimaus ::Sudeci prema ovome sto ovde mozemo da procitamo, previse smo bili strogi u ocenjivanju ucinka VKS u ovom ratu.

Проблем је што ми то углавном поредимо са операцијама из 2. свјетског рата.
У Баграциону, нормандији и неким другим операцијама, савезници су имали по неколико стотина, до више од хиљаду налета дневно.
Руси то немају, нити могу имати.

• 8Ovo se svidja korisnicima: nemkea71, voja64, danijell, Kubovac, amaterSRB, Vlada1389, h8propaganda, Nemanja.M
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kubovac ::@..........

Nadam sa da pojedinci neće i ovu temu pretvoriti u puko "pro-rusko / pro-ukrajinsko" prepucavanje.
Bilo bi šteta. Imate više takvih prilika na temama o ratu u Ukrajini.

Узе ми поруку с тастатуре! Коначно једна професионална, стручно-аналитичка тема без радног наслова ''чији је већи''. Честитке покретачу теме и захвалност теби што си се укључио на овај начин. Кад прегледам своје материјале, ето и мене...

• 3Ovo se svidja korisnicima: ILGromovnik, amaterSRB, Nemanja.M
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

nemkea71 ::

Кажу да су у једном дану испалили 6 ракета, а сигурно нису оборили 6 авиона. Значи да су их вјероватно испуцавали "балистички" - у "очекујући рејон" непријатељског авиона. Ракета је једним дијелом неуправљива, па вјероватноћа погодка зависи од тога да ли ће авион остати на истом курсу. Расправљали смо о томе на теми о Р-37.

До сада нисам мислио да су их тако користили, првенствено због цијене/количине самих ракета.



Moram ovde malo "intervenisati". Iako nisam proučavao detaljno R-37M, i nisam pratio na temi šta je o tome pisano, moram dodati da raketa svakako nije neupravljiva nakon lansiranja. Možda postoji bliža granica od recimo 5-10 km ako je motor tako konstruisan da prvi impuls (booster) daje veliko ubrzanje pa je raketa tada "neupravljiva", ali raketa to preleti za nekoliko sekundi.
U sledećoj fazi leta raketa se samonavodi inercijalnim navigacionim sistemom. Dakle, raketa se ispaljuje u projektovanu tačku susreta sa ciljem. Raketa dobija parametre cilja, zna svoje parametre i računar sve vreme "prati", odnosno ekstrapolacijom računa tekuće vrednosti i po potrebi koriguje let rakete ka toj tački odnosno formira upravljačke komande ka aparaturi za upravljanje i dalje ka aktuatorima i krilcima u mlazu i/ili aerodinamičkim površinama (pišem načelno).
Dakle, raketa je upravljiva, ali na ovaj način!
Radio-korekcije se uključuju ili odmah ili nakon protoka nekog vremena da kontinualno ili povremeno (ako dođe do potrebe za korekcijom usled značajne promene parametara tačke susreta) koriguju INS sistem u raketi i "refreshuju" mu podatke.
Na kraju, nađoh negde 40-50 km pre cilja, aktivni radar zahvata cilj i to je jasno dalje....