Mihailo Marinković i prvo obaranje aviona avionskim topom

• 4Ovo se svidja korisnicima: Šid, zixo, vathra, Mixelotti
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nebojša Đokić, Beograd

Mihailo Marinković i prvo obaranje aviona avionskim topom

Na Pariskom salonu aviona 1910.g. Gabriel Voisin je izložio svoj avion sa potisnom elisom, naoružan topom kalibra 37 mm. Tada je to ostalo samo na modelu, ali će Voisin 1913.g. na svom novom avionu ponovo ugraditi top kalibra 37 mm. Sa ovim avionom biće vršene probe na vojnom poligonu u Issy-le-Moulineux-u. Ispitivanja su prošla dosta uspešno ali je i ovog puta samo na tome i ostalo.
Načelniku francuskog generalštaba generalu Joffre-u su 6.juna 1914.g., na aerodromu u Villacoublay-u, predstavljeni najmoderniji francuski avioni. Među njima je bio i najnoviji Voisin, opremljen motorom Salmson od 100 KS, i naoružan topom Hotchkiss kalibra 37 mm. Ni ovaj avion nije ušao u serijsku proizvodnju, premda je vrlo slični Voisin-ov bombarder Voisin Type V3 (ili LA) postao standardni francuski bombarder, već 1914.g.
I pored svih problema sa ugradnjom topa 37 mm na avion Voisin je ustrajavao na ovoj ideji. Na tom putu ohrabrivao ga je, u početku, kapetan Jean Faure, a posle Jean-ove pogibije u udesu, Voisin je podršku dobio od Jean-ovog brata kapetana André-a Faure-a. André je bio komandir eskadrile V24 (opremljene bombarderima Voisin 3).
Voisin 3 (ili Voisin LA) je bio dvosedi, dvokrilac sa potisnom elisom, opremljen motorom Salmson od 130 KS. Maksimalna brzina aviona je bila 120 km/h na površini mora, vrhunac leta oko 3500 m i dolet oko 500 km. Od naoružanja Voisin je nosio jedan mitraljez i do 60 kg bombi. Početkom 1915.g. na jednom od ovih bombardera instaliran je top Hotchkiss kalibra 37 mm. Probni pilot je bio narednik Joseph Frantz. Tokom probnih letova otklonjeni su nedostaci pa je početkom 1915.g. proizvedena manja serija (20 aparata) Voisin-a novog tipa Voisin 4 ili Voisin Ca4. Odmah zatim, na osnovu ove verzije ušla je u serijsku proizvodnju bombarderska verzija Voisin 5 (i od ovih aviona neki su bili naoružani topom 37 mm).
U početku, nije postojao tačno definisani zadatak za Voisin-e naoružane topom. Posle prvog napada nemačkih Cepelina na Pariz noću 20/21.marta 1915.g. odlučeno je da se Voisin-i upotrebe za njihovo presretanje. Međutim, pokazalo se, da su Voisin-i isuviše spori (105 km/h na površini mora, tj oko 90 km/h na visini 2000 m) i da imaju malu brzinu penjanja (za 23 minuta na 2000 m) da bi uspešno presretali Cepeline. Pošto je, u međuvremenu, francusko vazduhoplovstvo na osnovu Joffre-ovog naređenja od 23.novembra 1914.g. formiralo 1.bombardersku grupu (Groupe de Bombardement GB1) od tri eskadrile sa po 6 aviona Voisin, odlučeno je da se Voisin-i naoružani topom upotrebe kao pratnja bombarderima. Do prve vazdušne borbe, u kojoj je učestvovao Voisin naoružan topom, došle je 20.maja 1915.g. ali se ova borba završila bez rezultata.
U početku je u borbama bilo angažovano vrlo malo Voisin-a naoružanih topom. Na frontu ih je 22.avgusta 1915.g. bilo samo 6 aparata. Međutim, kako se povećavao broj francuskih bombarderskih grupa, rastao je i broj Voisin-a sa topovima. U jesen su Voisin-i iz GB1, GB2 i GB4 leteli u pratnji Voisin-a naoružanih topovima. Na frontu je 1.februara 1916.g. bilo već 25 Voisin-a sa topom. Verdenska bitka je započela 21.februara 1916.g. i odmah su u tu zonu stigli G5 i deo GB2 da bi smenili eskadrile V101 i V110. Sve ove jedinice su imale Voisin-e sa topovima. Voisin-i sa topovima iz GB5 i GB2 su na frontu oko Verdena postigli manje uspehe, oborivši nekoliko nemačkih osmatračkih balona. U isto vreme Voisin-i Ca5 naoružani topovima, iz GB3, su oko Some dejstvovali, sa priličnim uspehom, po nemačkim reflektorima na zemlji. Međutim, u ovim borbama se pokazala sva osteljivost ovih Voisin-a na napade nemačkih lovačkih aviona, koji su se upravo tada počeli masovnije da pojavljuju na frontu.
Međutim, ironija sudbine je da je prvi nemački avion topom oborila ne posada Voisin-a već jednog drugog francuskog tipa aviona.
Francuska vlada je oktobra 1915.g. raspisala konkurs za jedan bombrderski avion sposoban da bombarduje nemačake industrijske ciljeve oko Esena. Na konkursu je pobedila firma Breguet sa modelom Breguet BU-3. Bio je to klasični dvosedi, dvokrilac sa potisnom elisom, opremljen motorom Renault snage 220 KS. Avion je ušao u serijsku proizvodnju kao Breguet Br.M5 i to u dve verzije bomabardersku i eskortnu za pratnju bombardera. Prva verzija je imala vojnu oznaku Breguet 4B.2 a druga Breguet 5 Ca.2.
Breguet 5 Ca.2 je imao dužinu 9,90 m, razmah krila 17,60 m, visinu 3,89 m i poletnu masu 1921 kg. Maksimalna brzina na površini zemlje je bila 142 km/h, vrhunac leta 4300 m, dolet 700 km, autonomija leta 5 sati. Avion je bio naoružan jednim topom Hotchkiss kalibra 37 mm Modele 1902 i (neki) jednim mitraljezom Hotckiss kalibra 8 mm za gađanje gore i unazad.
Na nemački grad Habsheim izvršila su, 18.marta 916.g., napad 23 francuska aviona, među kojima se bila i 3 Breguet-a 5 Ca.2. Na jednom od njih je bila posada pilot poručnik Mihailo Marinković i izviđač poručnik Pertraud. Marinković i Pertraud su se tokom leta sukobili sa nemačkim izviđačkim avionom LVG. Tokom borbe uspeli su da jednom granatom direktno pogode nemački avion koji se odmah raspao. Bila je to prva vazdušna pobeda postignuta topom.
Odmah se postavlja pitanje, ko je Mihailo Marinković ?
Mihailo Marinković je rođen u selu Velika Kruševica (danas mesna zajednica Jasika) kod Kruševca. Postao je podofoficir u Srpskoj vojsci, ali je iz, za sada nepoznatih razloga, istupio iz vojske 1908.g. i napustio Srbiju. Izgleda da je jedno vreme bio u Legiji stranaca, ali ga u svakom slučaju, nalazimo 1912.g. kao podoficira-pilota u francuskom vazduhoplovstvu. Učestvovao je kao pilot u velikim manevrima Francuske vojske 1912.g. a borio se na zapadnom frontu od početka Prvog svetskog rata. Kasnije je prebačen na Solunski front, gde će početkom 1918.g. postati prvi komandir Prve srpske eskadrile. Bio je vrlo popularan među srpskim pilotima, kojima je bio simpatičan sa svojim srpskim jezikom sa jakim francuskim naglaskom. Međutim, regent Aleksandar ga, zbog nečeg, nije podnosio pa je Marinković brzo uklonjen sa mesta komandira eskadrile. Ostaće na Solunskom frontu do kraja Prvog svetskog rata. Rat je završio sa 3 priznate vazdušne pobede. Ostaće u francuskom RV i po završetku rata.
Sve do kraja Prvog svetskog rata Francusi će koristiti avione naoružane topove. Starijim Voisin-ima će u 1917.g. doći na smenu noviji Vosin-i 8Bn i Vosin-i 10Bn.2, od kojih će mnogi biti naoružani topom. Tako će 1.avgusta 1917.g. na frontu biti 59 Voisin-a naoružanih topovima 37 i 47 mm. Vosin-i sa topom 47 mm su korišćeni za dejstvo po ciljevima na zemlji. I Breguet je konstruisao nove avione sa topom. Bili su to Breguet 6Ca.2 i Breguet 12Ca.2 ali su oba ova tipa proizvedena u malom broju i povučeni su iz naoružanja do sredine 1917.g. dok se njihov prethodnik Breguet 5Ca.2 zadržao na frontu do početka 1918.g. pa i kasnije. Francuzi su imali i lovačke avione Spad 12Ca1 naoružane topom Puteaux kalibra 37 mm. Sagrađen je manji broj ovih lovaca na kojima su leteli i najpoznatiji francuski asovi Guynemer i Fonck koji su na njima oborili veći broj nemačkih aviona. Broj ovih Spadova je bio mali, pred kraj rata 1.oktobra 1918.g. na frontu ih je bilo samo 8.
Francuski avioni su bili naoružani sa dve verzije Hotchkiss-ovog topa 37 mm. Stariji Modele 1885 je bio mornarički top i imao je dužu cev. Masa topa je bila 148 kg, masa projektila 680 gr i početna brzina zrna 869 m/s. Noviji Modele 1902 je imao kraću cev, masu od 46,8 kg, masu projektila 455 gr i početnu brzinu 366 m/s.