Izložba u Narodnom muzeju Kruševac, mart i april 2011. godine.
Postavka pozajmljena od muzeja u Kraljevu.
Ja sam fotografisao kroz zaštitno staklo, pa kvalitet i nije neki...
Ukoliko neko želi detalj ili bolju rezoluciju nekog postera neka kaže, postaviću ako imam. Uglavnom sam sve po nekoliko puta fotografisao.
Inače, zanimljivo je videti sa koliko imbecilnosti su okupatori na ovim posterima pokušali sebe da predstave kao prijatelje svih naroda (izuzev Jevreja) ujedno šireći defetizam.
Tekst iz dnevnih novina Press o političkim plakatima. Značajan deo je posvećen propagandnim okupatorskim radovima.
Press, piše Siniša Dedeić :: Srpska istorija u poslednjih 60 godina kroz političke plakate
Politički plakat u ozbiljnijoj formi u Srbiju su doneli Nemci prvih dana okupacije 1941. godine, preuzeli su ga, doduše nevešto, komunisti posle rata, da bi renesansu doživeo uvođenjem višestranačja u Srbiji devedesetih godina.
Srpska istorija tako se u poslednjih šezdesetak godina najbolje oslikava na zidovima, za šta su najzaslužniji kustos Muzeja grada Beograda istoričar Darko Ćirić i njegova koleginica Biljana Stanić, koji su uspeli da prikupe sve najznačajnije političke plakate i prikažu ih na velikoj izložbi "Vreme na zidu - politički plakat u Beogradu 1941-2000".
Kustos Muzeja grada Beograda objašnjava nam da je politički plakat u Srbiji do dolaska Nemaca bio na granici između političkog letka, plakata i karikature i nije postojala njegova masovna produkcija, koja je evidentna tokom rata i u posleratnom periodu.
- Politički plakat je do 1941. bio uglavnom tekstualan, a tek početkom okupacije dobija izrazito likovni sadržaj. Pod snažnim uticajem nemačke propagandne službe, on dobija naučno utemeljen pristup, usmeren na određene ciljne grupe. Postoje na plakatima tokom rata i fotografije u izuzetno kvalitetnim rezolucijama. Već prvi nemački "Oglas o zauzetoj jugoslovenskoj teritoriji" izdat u Beogradu 14. aprila 1941. u drugoj tački definiše "cepanje i objavljivanje zalepljenih objava" kao delo nasilja i sabotaže koje će se najstrože kazniti. Od tog dana ratna propaganda je postala deo života Beograđana, oblik terora i briga za svakodnevnu egzistenciju - kaže Ćirić.
On napominje da je u ratnim uslovima plakat bio jedino i osnovno informaciono sredstvo, a informacija je u takvim okolnostima od kapitalnog značaja, kako za građane tako i za okupacione vlasti, koje su na taj način komunicirale sa stanovništvom. Nemci su plakate štampali u tiražu od nekoliko pa do čak nekoliko stotina hiljada.
"Pazi, petokolonaš vreba"
S obzirom na to da je tokom rata ekskluzivno pravo na lepljenje plakata pripadalo okupacionim vlastima, pripadnici pokreta otpora svoje prve plakate štampali su i distribuirali isključivo na oslobođenim teritorijama. Jedan od prvih partizanskih plakata nosio je upozorenje: "Pazi, petokolonaš vreba". Iako je takva propaganda uveliko zaostajala i u likovnom i u tehničkom pogledu za nacističkom, njeni dometi ipak nisu bili zanemarljivi. Taj i slični plakati štampani su u malim tiražima, ali su u kombinaciji s novinama koje su takođe štampane u svega nekoliko stotina primeraka poslužile komunistima za agitaciju na teritorijama na kojima su (privremeno) uspostavili vlast.
- Pojedinim plakatima je tapacirana cela Srbija. Prelepljivane su železničke stanice, oglasni stubovi, table, javne ustanove, ulazi u zgrade... Bilo je i veoma velikih plakata. Najčešće su bili metar sa sedamdeset, ali ima primera da su rađeni u A-0 formatima, odnosno metar sa 140 centimetara. Praktično, polubilbord. Postojali su tekstualni plakati koji imaju formu objave, naredbe, upozorenja, dok su drugi bili propagandni, pre svega, likovni plakati s jasnim ideološkim i političkim porukama - ističe Ćirić.
Neki od plakata su rađeni šablonski u potpuno identičnim formama samo na drugim jezicima i mogu se kao takvi naći širom okupirane Evrope. Jedan broj plakata rađen je isključivo za Srbiju i tretira univerzalne teme Drugog svetskog rata, onako kako ih Nemci doživljavaju. Teme plakata su uglavnom usmerene na to da se borba Trećeg rajha doživi kao interes srpskog naroda. Borba protiv komunizma, masonerije, Jevreja i zapadnih saveznika uvek je predstavljana kao životni interes srpskog naroda, koji treba da pruži svoj doprinos izgradnji nove Evrope.
- Dometi te propagande su nejasni. U kombinaciji s brutalnim nastupom Nemaca 1941. i, delom 1942. godine, masovnim streljanjima, logorima, ta propaganda je davala određene rezultate pa je Srbija dobrim delom bila umirena. Autori plakata su bili i Srbi i Nemci. Nemci su bili kreatori te politike, oni su davali smernice i ideološke i sadržajne, a realizatori su bili i srpski crtači, ali pre svega, Rusi belogardejci, koji su se kao novinski crtači afirmisali u Srbiji između dva svetska rata. Jedan veliki deo plakata rađen je u samoj Nemačkoj. Interesantan primer je plakat iz 1942. nakon neuspelog iskrcavanja saveznika u Francuskoj kod Dijepa. Nemačka je odmah pokušala da eksploatiše taj neuspeh kao primer uzaludnosti otpora Trećem rajhu, a plakat velikog formata štampan je i na srpskom jeziku, ćirilicom. Samo tri dana kasnije, Beograd je bio oblepljen plakatima na kojima se ta neuspela operacija eksploatisala u nemačke ratne svrhe. Za tako kratko vreme definisana je politika propagande, likovno je obrađen događaj, štampan i distribuiran širom Evrope na različitim jezicima. I za sadašnje vreme to je neverovatno kratak rok. To je propaganda koju nikako ne bismo smeli da potcenimo, ali ni da joj damo preveliki značaj jer je ona pre svega imala tu potencijalnu snagu kada je Nemcima dobro išlo na frontu. Kada je ratna sreća počela da se okreće na drugu stranu, efekti su bili daleko manji - kaže Ćirić.
Druga strana u Srbiji, partizani i četnici, nisu imali svoje plakate, ali su se koristili lecima. Darko Ćirić kaže da je plakate u ratnoj situaciji lepila isključivo vlast jer je bilo nemoguće postavljati plakate po celom gradu a ne biti uhvaćen. Posle 1945. plakat prihvata i nova vlast, koja se oslanjala na tradiciju SSSR-a, a imitirala je nemački ratni plakat. Veoma važni umetnici rade na novoj propagandi - Milo Milunović, Mate Zlamalik, Đorđe Andrejević Kun... Vlast plakatima komunicira s građanima sve do pedesetih godina kada plakat počinje da poprima druge forme. Ne nestaje s političke scene, ali tek s vremena na vreme, tokom državnih praznika ili partijskih kongresa, plakati dobijaju eksplicitno politički sadržaj.
- Više se forsiraju kulturni, sportski, javni sadržaji koji se plakatima približavaju građanima. Ali iza njih opet stoji politička propaganda u potpuno drugačijoj formi. S razvojem televizije, sve češće se čuje da je vreme plakata prošlo. Početkom sedamdesetih plakati postaju grafički neprepoznatljivi i nezanimljivi. Od sredine sedamdesetih kod nas političkog plakata praktično više i nema, sve do obnove višepartijskog sistema. To nije vezano samo za stranačko organizovanje, već i za tehnološku revoluciju koja se u međuvremenu dogodila i u grafičkoj industriji, ali, pre svega, u digitalnoj štampi, koja pojeftinjuje i pojednostavljuje način štampanja. Ne samo kod nas, već i u drugim tranzicionom zemljama, plakat doživljava renesansu i štampa se u velikim tiražima - govori Ćirić.
Novi politički plakat koji se pojavio 1990. najveći domet je, prema mišljenju Darka Ćirića, doživeo u grafičkoj obradi slova koja simbolizuju pojedine stranačke grupacije u kampanjama. Njemu se, međutim, ti plakati mnogo manje dopadaju od ranijih jer su se pokazali kao siromašni, pogotovo prvih godina višestranačja, mada ni "kasnije nije bilo mnogo bolje".
- Ti plakati su uglavnom bile fotografije nosilaca političke kampanje ili neke smušene političke simbolike. I danas je slično. Osim poruke da svaka grupacija ima svog lidera, ne prepoznajem unutrašnji sadržaj koji može da me motiviše da učestvujem u takvom procesu. Plakat je jeftiniji od TV propagande, nasilniji je jer od televizije možete da pobegnete menjajući program, a od plakata na ulici teško. Kada bi neko sa strane posmatrao izložbe naših političkih plakata u vreme izbora, teško bi mogao na osnovu njih da shvati koje se poruke prenose glasačima - smatra Ćirić.
Evo još nekoliko plakata okupatora u Srbiji.
Video pregled nekih plakata.
------ ------
Van teme, ali vezano za nacističku i kvislinšku propagandu.
Video nedeljnik Nova Srbija koji su emitovale Nedićeve strukture.
Propagandni crtani filmovi Nedićevog sistema.
Kroz ove filmove provejava kvazioduševljavanje sasvim marginalnim pojavama i sumnjivim uspesima kroz uporno širenje defetizma i osećaja niže vrednosti.
Zvuči poznato?
[quote="037"]Tekst iz dnevnih novina Press o političkim plakatima. Značajan deo je posvećen propagandnim okupatorskim radovima.
Press, piše Siniša Dedeić :: Srpska istorija u poslednjih 60 godina kroz političke plakate
Politički plakat u ozbiljnijoj formi u Srbiju su doneli Nemci prvih dana okupacije 1941. godine, preuzeli su ga, doduše nevešto, komunisti posle rata, da bi renesansu doživeo uvođenjem višestranačja u Srbiji devedesetih godina.
[size=9]Srpska istorija tako se u poslednjih šezdesetak godina najbolje oslikava na zidovima, za šta su najzaslužniji kustos Muzeja grada Beograda istoričar Darko Ćirić i njegova koleginica Biljana
Kroz ove filmove provejava kvazioduševljavanje sasvim marginalnim pojavama i sumnjivim uspesima kroz uporno širenje defetizma i osećaja niže vrednosti.
Zvuči poznato?
A da li mislis da su ovi drugi pobedili da oni ne bi isto to radili. >) Poenta je oduvek bila da se blati politicki protivnik >)
Имам код куће у Зрењанину књижицу "АКО ОСОВИНА ИЗГУБИ РАТ".
Нисам сигуран за годину штампе, на насловној двојица нацртаних Шумадинаца, забринуто гледају, а унутра адекватно љигав текст са подоста фотки. Америку је представљала колекција из велике кризе, дакле туга, јад и чемер, гола земља, мртве фарме и полуживи људи. Породице које на шклопоцијама са сачувано мало сиротиње иду ка Калифорнији (Плодови гнева! ), затим штрајкачи које су пребили полицајци или штрајкбрехери...
Совјетска Унија, пак, исто то, само са снегом. Очајни мужици кусају кашу из лавора, дрвеним кашикама у некој развалини, нахерене труле избе, хате и остале шупе, Дон Кихотова Росинанта нашла азил тамо.
Суптилно, скоро као наше актуелне предизборне кампање, сугерише се како је Дас Рајх једини спас Србије, Европе а и шире.
И онда су нам били пријатељи, светле традиције ваља се држати?
