Spomenici i obelezja srpskim zrtvama u Balkanskim i Prvom Svetskom ratu

• 5Ovo se svidja korisnicima: Voja1978, lažni đoko, Skywhaler, voja64, ray ban11
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

У ову тему можемо постављати слике/снимке и текстове са познатих и мање познатих обележја настрадалим припадницима српске војске и народа у периоду балканских и првог светског рата.
Такође било би и лепо да они који су посетили таква места поделе са нама утиске из таквих посета.

За почетак, широј јавности мање познато гробље српских логораша у тадашњој Аустро-Угарској.


Citat:У сенци борова

Донедавно, војничко гробље „Зејтинлик“ у Солуну сматрало се најмасовнијим местом вечног починка српских ратника, све док није откривено српско војничко гробље у Јиндриховицима, у некадашњем аустроугарском логору Хајнрисгрину, који је постојао од 1915. до 1918. године на територији данашње Чешке Републике.

Према речима др Видоја Голубовића, научног сарадника Института за међународну политику и привреду, који је први изнео тај податак, према првој евиденцији на гробљу у Јиндриховицима сахрањено је 7.100 српских војника и заробљеника. Међутим, накнадним истраживањем архива у Чешкој, дошло се до податка да тај број ипак износи око 8.700.
...
Према Женевској конвенцији, војничка гробља заштићена су сто година.

– Управо 2014. године истиче право на заштиту тог споменика у Чешкој, па је значајно скренути пажњу јавности. О логору у Јиндриховицама, нажалост, нема довољно записа у нашој историји и публикацијама, а медији не посвећују потребну пажњу чињеници да је реч о гробљу већем од „Зејтинлика“– закључује Голубовић.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 3Ovo se svidja korisnicima: Bane san, voja64, ray ban11
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

LJUBLJANA - Spomenik slovenskim vojnim prostovoljcem 1912-1918
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Antonija Javornik– Natalija Bjelajac (13. 05. 1893, Maribor – 16. 08. 1974, Beograd)
Za svoja dejanja je prejela 12 odlikovanj, med drugim red Karađorđeve zvezde, Albansko spomenico, red belega orla z meči in francoski viteški red Legije časti 5. stopnje (najvišje francosko državno odlikovanje), medaljo za vojaške vrline, medaljo za usluge kraljevskemu domu in ruski red Svetega Jurija 3. stopnje.
Po osvoboditvi je živela skromno od svoje vojaške pokojnine. Skoraj pozabljena je umrla v Beogradu, 16. avgusta 1974, v svojem 81 letu. Sovaščani so ji pravili »Nana«. Pokopana je v Malem Mokrem Lugu, na skromnem spomeniku pa je pisalo: Natalija Bjelajac, narednik srbske vojske. Vendar njenega groba ni več mogoče najti.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, ray ban11
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

О споменицима, Крајпуташима.

• 6Ovo se svidja korisnicima: CyberWarrior, sasans23, Skywhaler, voja64, ray ban11, goxin
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Napisano: 28 Sep 2014 17:09

Zebrnjak, pre nego što su ga bugarski fašisti srušili 1942.

ovako izgleda danas, kameni blokovi se raznose a temelji su potkopani radom kamenoloma u podnožju.


Dopuna: 29 Sep 2014 15:50

Selo Udovo, Valandovo, nekoliko kilometara od Grčke granice, kapela sa posmrtnim ostacima oko 250 srpskih regruta koje su na Veliki Petak 1915. poklali Bugari, kasnije su tu sahranjeni i posmrtni ostaci oko 2000 srpskih ratnika poginulih prilikom proboja Solunskog fronta.


Dopuna: 29 Sep 2014 16:04

Kapela na Kajmakčalanu i urna u kojoj je nekad bilo srce Dr. Arčibalda Rajsa, (ukradeno pre nekih 5-6 godina) kota je nekad bila 1525 ali je danas 1521 jer je artiljerijska vatra "pojela" 4 metra planine.
Jednom godišnje Grčki graničari zapale sveće. Na vrhi još stoji granični kamen "SFRJ".



Dopuna: 29 Sep 2014 16:16

Spisak vojnih obeležja sa sajta ambasase Srbije u Skoplju, interesantan podatak su kapele i kosturnice koje više ne postoje, sve što su Bugari srušili, posle su postajali pašnjaci i meteorološke stanice.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 5Ovo se svidja korisnicima: sasans23, Skywhaler, Bane san, voja64, ray ban11
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Srpsko vojno groblje u Jindrihovicama


U Jindrihovicama (nem. Hajnrihsgrin, Češka) se, za vreme Prvog svetskog rata, od 1915. do 1918. godine, nalazio najveći koncentracioni logor na teritoriji Austrougarske kroz koji je prošlo oko 40.000 zarobljenika. Robijali su Italijani, Rusi, a najviše je bilo zarobljenih Srba, kako vojnika, tako i civilnog naroda, koji je austrougarska vojska kupila u pohodu po Srbiji i železnicom dovodila u logor. Zarobljenika je bilo iz svih krajeva Srbije, a najviše iz Šumadije i Valjevskog kraja.
Logoraši su bili prinuđeni da u teškim uslovima rade, gradili su rezervoar za vodu u logoru, radili u kamenolomu, pravili puteve i mostove, gradili hemijsku fabriku u Sokolovcu, gradu udaljenom oko 20 km u koji su odlazili i vraćali se pešice svakog dana. Uslovi u logoru su bili teški, hladnoća i zaraza su harali, dnevno je umiralo oko 40 ljudi. Svakog dana u 15 časova tužna povorka sa umrlima je išla do obližnje zajedničke grobnice, u kojoj su polagana tela umrlih svih uzrasta od dece do staraca.

Srpski grobovi su smešteni u mestu koje je sada poznato kao Jindrihovice 1921. godine, a od 1924. godine napravljeni su konkretni planovi da se ostaci srpskih žrtava smeste u mauzolej. Iz ovih razloga je u proleće 1926.godine Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca kupila dva parčeta zemlje (ukupne površine 2.490 m²) od Karl Lesla da bi se sagradio mauzolej gde su žrtve trebale da budu smeštene.

Između 1926. i 1932. godine, ekshumirana su tela 7.100 Srba i 189 Rusa sa groblja tadašnjeg koncentracionog logora u Jindrihovicama, stavljeni su u drvene kovčege i donete su u mauzolej.




[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]




Da li je i na koji način srpska Vlada pomagala zaštitu ovog svetog mesta?

Pomagala je, ali za vreme Kraljevine Jugoslavije. Posle Drugog svetskog rata nije učinjeno ništa, a iz Kosturnice je dosta toga bilo pokradeno. Sanduke, na sreću, nisu dirali, ali pokradene su originalne ikone koje su pravili zarobljenici u Logoru. Od originala su ostale samo Velika ikona, koja sada stoji u Kosturnici, i analoja. Godine 1994. smo uz pomoć Ambasade u Pragu pokrenuli inicijativu o rekonstrukciji, ali država Srbija nije dala ništa - dalo je češko Ministarstvo kulture 2 000 000 kruna (71 500 evra, po današnjem kursu, prim. aut.). Sumnja se da nije sav novac upotrebljen za ovu svrhu, jer je na sanduke, kada je sneg počeo da se topi, ubrzo počela da prokišnjava voda sa krova. Tada smo tamo stavili najlon, ne bi li se posmrtni ostaci ikako sačuvali. Za vrame vladavine Miloševića i mandata ambasadora Đoke Stojičića, niko iz Ambasade nije posećivao Kosturnicu, čak ni za Vidovdan, čiju proslavu organizujem poslednjih trinaest godina. Toliko me je bilo sramota što se uvek skupljaju pravoslavni Česi, Slovaci, Rusi, Ukrajinci, čak i Bugari dođu, a od Srba - nikoga. Čak stignu i predstavnici ambasada pomenutih država. Tek posle oktobarskih promena, svake godine je dolazila delegacija iz naše ambasade i polagala venac. Moram da kažem da svake godine, kada tamo služimo, s Božjom pomoći imamo lepo vreme dok traje Liturgija. Već tri puta se desilo, kao i ove godine, da čim završimo bogosluženje, počne jak pljusak.


Koji je, po Vašem mišljenju, najbolji način da se ovaj važan spomenik i istina o njemu sačuvaju?

Trebalo bi napolju, na kamenim pločama, ispisati imena svih koji tamo počivaju, postaviti klupe i stolove za posetioce i izgraditi pomoćnu zgradu koja bi bila muzej. U Kosturnicu bi trebalo uneti više ikona. Ovako izgleda kao muzej. Ali još važnije je srediti Groblje srpskih vojnika, koje se nalazi u šumi, 5 km od Kosturnice, na mestu gde je postojao Logor. Ta tela nisu prenata, jer mesta u Kosturnici nije bilo. Koliko sam ja informisan, prema Ženevskoj konvenciji vojnička groblja ne smeju da se diraju u periodu od 100 godina. Već je neka češka firma pokušala da kupi to zemljište i tamo započne izgradnju za svoje potrebe. Već 2014. godine će biti 100 godina i zato moramo da požurimo. U tu svrhu sam sa nekoliko Srba osnovao građansko udruženje „Vidovdan“, čiji je cilj obnavljanje i održavanje srpskih groblja na teritoriji Češke. Neophodno je locirati i obnoviti srpsku crkvu, koja je tu nekad postojala, i koju su izgradili zarobljenici. Moja želja je da, ako Bog da, na tom mestu izgradimo manastir i dovedemo monahe iz Srbije, koji bi održavali Srpsko groblje i molili se za duše naših predaka, kojima je molitva preko potrebna.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 4Ovo se svidja korisnicima: Skywhaler, Bane san, voja64, ray ban11
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 17 Dec 2014 19:30

Обновљен споменик српским јунацима, у Долини јоргована.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Dopuna: 24 Dec 2014 22:04

Citat:Обележја нашим војницима и официрима у ратовима од 1912. до 1918. године налазе се у јадном стању. Костурница српских војника у Прилепу готово затрта. Од шест бетонских крипти, крст само на једној. Немачким солдатима - подигнут меморијал

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 4Ovo se svidja korisnicima: Skywhaler, Bane san, voja64, ray ban11
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Manastirec, zločin koji traje i danas
Mladen Stančić | 31. maj 2015. 16:22

Na jugozapadu Makedonije propada zaboravljena i oskrnavljena kapela naših stradalih predaka. Teško je zaključiti gde su kosti ubijenih Srba. Nezapamćen masakr bugarskih hordi 1916. godine

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 1Ovo se svidja korisniku: ray ban11
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Меморијали српским јунацима балканских ратова и Великог рата

Душан Павловић (83), син др Димитрија Павловића, оснивача Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова Србије до 1918. године, уступио је „Политици” неку врсту вишедеценијског дневника у коме подсећа на места погибије српских ратника

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 1Ovo se svidja korisniku: ray ban11
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Солунци који су остали испод Кајмакчалана

Српски војници који су изгубили животе у првим биткама на Солунском фронту и даље почивају на местима где су пали

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 1Ovo se svidja korisniku: ray ban11
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

"Samo u štampanom izdanju "Vesti": Kraj Odre počivaju i srpski vojnici
Na obodu Frankfurta na Odri prošle subote održana je pomen-svečanost povodom stogodišnjice postojanja groblja vojnih zarobljenika iz Prvog svetskog rata. Tu je sahranjeno ukupno 812 soldata, od toga najviše Rusa - 580, ali i Italijana, Francuza, Engleza, Belorusa, Poljaka i drugih nacionalnosti, od kojih su poznata i imena sedam srpskih vojnika."
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]