Za Milosa Crnjanskog ne moze se reci da je bio antinacionalisticki raspolozen. Naprotiv, sam se deklarisao kao konzervativni nacionalista. Pa, ipak, taj srpski nacionalista, taj vojnik porazene Austro-Ugarske u Prvom svetskom ratu, kao reporter "Politike" boravio je posle Prvog svetskog rata u Banatu, Versajskim ugovorom 1919. godine podeljenim izmedju Kraljevine SHS i Rumunije i zabelezio citav niz veoma zanimljivih situacija uz britke i nepristrasne komentare.
Tako je njegova reportaza "Zombolj na tockovima" jedino svedocanstvo o medjusobnoj razmeni stanovnistva izmedju dve drzave koje su nakon sloma Austro-Ugarske dobile znatan deo teritorije nekadasnje centralnoevropske velike sile. U toj reportazi on se dotakao i prvog iseljenja Nemaca iz jugoslovenskog dela Banata u XX veku. (Mnogo se vise zna o gotovo potpunom iseljenju folksdojcera posle Drugog svetskog rata).
U reportazi "Nas Temisvar" jedan od najvecih srpski pisaca dotakao se polozaja Srba u Temisvaru posto su Rumuni preuzeli vlast u njemu. Ova varos u Banatu bila je znacajno ekonomsko, kulturno i crkveno srediste Srba u XVIII i XIX veku. Kraj Prvog svetskog rata Temisvar je docekao sa znacajnom srpskom zajednicom u njemu.
Crnjanski, i sam Srbin "precanin", i sam je bio veoma dobro upoznat sa sudbinom Srba koji su ziveli van matice. Najnovije prosirenje srpske drzave i formiranje zajednice sa Hrvatima i Slovencima ostavilo je nekoliko vecih gradova van nje. Za Temisvar kaze da je "pun melanholije" zbog toga sto nije pripao Kraljevini SHS.
On prenosi da su lokalne novine objavile da su rumunski studenti 1925. godine srusili srpsku crkvenu opstinu u Temisvaru. Vec tada Crnjanski oseca da na brojne Srbe u Temisvaru podsecaju samo njihove crkvene zgrade, stare i u to vreme prazne. Srbi u tom delu Rumunije, kaze Crnjanski, mogu se sresti samo "starinskim nasim romanima". Nije takva situacija bila samo u Temisvaru, tako je bilo i u Cakovu, rodnom mestu Dositeja Obradovica.
"Sve je to staro iznemoglo srpstvo mirisalo na tamjan", belezi Crnjanski. U srpskoj temisvarskoj skoli bilo je te, 1925. godine svega nekoliko dece. "Sve to srpstvo mirise na tamjan, na plocama temisvarske bijace, oko koje su nekad sve trgovine bile srpske", dodaje Crnjanski.
Mislim da je red da procitamo nesto ovako, nesto do cega se ne dolazi tako lako u nasim medijima danas umesto sto prepisujemo sa drugih foruma sada vec opsta mesta.
Сећам се, кад сам био клинац, роптања матораца у Банату, кроз зубе- о томе како је Александар Карађорђевић частио тазбину оставивши Румунији Темишвар, Жомбољ, Арад...
Текелије и остали...
Шта рећи за град коме је и само име превара- иако "Варош на Тамишу", заправо кроз њега протиче Бегеј!
Осамдесетих, во времја "Карпатског Генија", нашег врлог пријатеља и комшије, би концерт Фахрете Јахић илити "Лепе Брене", све са Слатким Грехом, на стадиону у Темишвару.
Пријатељ кумових, Србин тамошњи, озбиљан човек, такође је ишао на то.
На збуњено питање ЗАШТО!? (у породици све интелектуалци, класичног укуса), резигнирано рече како би исто тако, зарад патриотизма, отишао да гледа и Роме мечкаре, ако су овдашњи.
Још је додао како, да је тата Николае имао амбицију да се реши Срба, минирање тог стадиона и било би готово, СВИ су били тамо.
У то време, антена окренута ка нама била је проблем, а њему су , преко извесне њихове државне агенције претплаћеном на НИН и још неке сличне, озбиљне часописе, једноставно вратили паре и обуставили испоруку уз образложење да су све угашене у СФРЈ!
Наравно, свака посета, дењак старих новина и часописа у пртљажнику, амбалажа...
Извињавам се на ОТ, али тада је Срба било у Темишвару и околини нешто преко 70 000.
Одлуком румунског суда српска црква изгубила својину над вредним "Макриним домом". Гвозденовић: Обратићемо се председнику Јоханису и премијеру Гринедеануу
Ja sam pre desetak godina malo kopao po internetu i zaključio da je razgraničenjem SHS i Rumunije u našem delu Banata ostalo dva puta više Rumuna nego Srba u Rumuniji. Tako da se ova granica ne može smatrati nepravedno povučenom po nas. Moguce je da sam i u zabludi, nemam eksplicitni dokaz za ovu tvrdnju.
Meni je mnogo žao leve strane dunavske klisure, to je veliki prostor, doduše i tada i sada slabo naseljen, sa nekad srpskom većinom. Šteta što to nismo uzeli tada. Znam da smo u nekoj trampi sa Rumunima, posle I sr, zamenili skoro 10 malih sela, od Najdaša (preko puta) Kaluđerova pa do Moldove, pa između Nere i Dunava, za par nekih velikih sela u srednjem Banatu. A bilo je srpskih sela i dalje niz Dunav...
