|
Poslao: 19 Maj 2019 13:18
|
offline
- voja64
- Stručni saradnik foruma
- Pridružio: 10 Okt 2012
- Poruke: 25481
|
Ja pouzdano znam da je više sela sa Srbima ostalo u Rumuniji a koja su da i to naglasim danas potpuno rasrbljena dok skoro sva Rumunska u Srbiji i dalje imaju sve atribute sela sa svojim školstvom na maternjem jeziku a trend odumiranja je isti ili čak i manje izražen nego li u selima sa Srbima,Mađarima,i...
Drugi podatak je da su do vaspostavljanja ove tada veštačke granice Srbi pocepani i tako odvojeni da recimo moja baka kao naj mlađa je imala četiri rođene sestre udate pre 20e a da niko od njene mnogobrojne dece do pred kraj 70ih nije imao nikakav kontakt.
Kada se da kažemo i moglo ići u Rumuniju na pograničnu dozvolu u Srpskim selima je evidentno napredak izostao i kao da su bili ostali u vremenskom vakumu a što recimo nije bio slučaj sa Rumunima kod nas.
Tema sa mnogo žuči i za koju bi mogao ovako još..
Upoznao sam lično njihovog predstavnika Srba u parlamentu SR Rumunije gospodina Gvozdenović Slavomira kao i nekoliko naj plodnijih mladih pisaca današnjice poput Borka ilina i od njih se čuju neki drugi otužni tonovi kada su ovde kod nas na tribinama a tamo se malo teže još uvek o tome izjašnjavaju kao da im je Sekuritate i dalje duvala za vratom..
Za sve koji žele da se ozbiljnije pozabave ovom materijom jedna prosta preporuka da pogledaju topografsku kartu i u njoj sijaset tipično Srpskih imena a potom u guglu neka vide da tu Srba nema..
Nisu pusta(bez Srba) samo ta sa čisto Srpskim imenima još je gore u onima koja su bila mešovita sa drugim nacionalnostima a da je tuga i sa tamošnjim Nemcima i Mađarima je samo za lažnu utehu jer svi su progutali udicu i milom ili silom asimilovani kao lojalni građani Rumunije i postaše tamošnji Rumuni ma šta mi sada zaključivali..I za kraj rođak mi je učitelj dece na Srpskom jeziku u obližnjem Rumunskom selu i sa njim sam u par navrata kao osvedočenim patriotom bio u prilici da razgovaram kao prevodiocem sa Rumunima iz Rumije o svemu ali ova bolna tema o odumiranju ili tačnije nestajanju Srba im je Tabu.Uvećajte Goggle map da se dobiju i sitnija imena naselja uz famoznu granicu pa se uverite u imena poput Senmartena Srpskog,Ivande,Čeneja,Graničar,Mali Gaj, Sveti Đurađ odakle su po poreklu ili preslili u današnje Žitište ili obratno jer se i ono isto zvalo negdar.
https://www.google.rs/maps/dir/%D0%A1%D1%80%D0%BF%.....!1m0?hl=sr
A tek sela sa nazivom Veliki ili pak Mali i srpskim nastavkom u kojima i nema Srba su za plakanje,,,
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
|
|
Poslao: 19 Maj 2019 14:20
|
offline
- Lucije Kvint
- Super građanin
- Pridružio: 03 Jan 2012
- Poruke: 1078
- Gde živiš: Beograd
|
Srpska sela u dolini Nere i Dunava: Bazjaš, Sokolica, Belobreška, Radimna, Prnjavor, Požežena, Zlatica, Mačević, Divić, Lugovet, Stara Moldava, Ljupkova, Svinjica... Za razliku od mesta u najvećem delu zapadnog rumunskog Banata, mesta uz Neru i Dunav su u manjoj meri kolonizovana Rumunima, pa su ova sela zadržala većinu ili bar jaku srpsku manjinu.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 22 Maj 2019 08:56
|
offline
- Sirius
- SuperModerator
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 25684
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
Коме допадне руку, нека обавезно прочита књигу др Милана Мицића. Он је из тих крајева , сјајан је истраживач и зна много. Ја сам , иначе, био суиздавач његовог сјајног дела ''Ђура Јакшић и његова епоха''. Да не препричавам, прочитајте обавезно. Промовисали смо је у више места по Србији.
ПС
Темишвар је, иначе, члан Венца липарских градова и установа у којој сам до скоро био има одличну сарадњу са удружењем Срба у том граду.
https://www.delfi.rs/knjige/72689_srpsko_dobrovolj.....izare.html
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 22 Maj 2019 11:28
|
offline
- Bane san
- Legendarni građanin
- Pridružio: 19 Jul 2013
- Poruke: 3512
- Gde živiš: ZR
|
Од све срамоте, случајно (или је карма?), натрчим и купим на "купујем продајем" Мицићеву књигу "Искушења-живот у колонији-Банатско Карађорђево"; Зрењанин 2008.
Родно село моје мајке, језгро чинили добровољци.
Весели "мајкани". Имена са листова почеше да ми играју по сећању као већ оронули али још кочоперни, бркати камарати и побратими мог деде.
Неко од оних "преко баре", у Јамерики, послао је примерак тамошњих наших новина-чланак о поласку једне групе добровољаца, пред којим деда носи барјак.
Тражили нам то за јубилеј и изложбу.
На жалост, још су мама и ујаци као дечурлија поцепали то у отимању, тако да ни ја нисам видео "како је Реља изаш'о у меричкијем новинами".
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 16 Nov 2021 00:31
|
offline
- voja64
- Stručni saradnik foruma
- Pridružio: 10 Okt 2012
- Poruke: 25481
|
Taj ulazak srpske vojske je ulio tračak nade srbima Temišvara da će se ceo namat pripojiti srbiji.
Na njihovu žalost nakon dugih i mučnih pregovora o razgraničenju uz angažovanje mnogih tadašnjih političara u razgraničavanje se desio trgovački gest sa davanjem grada Žombolja zarad prisajedinjavanja današnjeg sela Međa u kom sam rođen.Te 1920 do 22 je promenilo naziv iz imena Pardanj u Ninčićevo u znak zahvalnosti ondašnjem ministru Ninčiću i to ime je nosilo do okupacije 41.
Od 45 je današnji naziv Međa budući da je na samoj hranici sa SRRumunijom.
Slično ke bilo i sa Modošem koje je potom dobilo naziv po Jaši Tomiću i do sada se nije menjao sem kao i kod đeđe da je u toku DDR od nemaca vraćen stari naziv Modoš.
To razgraničenje je stvorilo jednu od naj većih prepreka po ovdašnje stanovništvo i skoro trajni prekid komunikacije familija a tek početkom 2000 je delu vlasnika zemljišta koje je ostalo iza te granice izvršeno nekakvo obeštećenje.
No na žalost i tu je zub vremena i srpska neposlovnost odigrala krajnje surovu rolu i sve koji nisu imali autentične vladničke listove ostavila brez naknade.
Među njima su i moju familiju tako uskrstili za desetak hektara plodne zemlje u potesu Mali rit između reke i kanala Begej.
Uzgred deda mi je po ocu bio u toj armiji u Temišvaru a deda po majci je išao sa jedinicom do granice sa Mađarskom.
Oba učesnici u proboju Solunskog fronta.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 16 Nov 2021 02:43
|
offline
- dragoljub11987
- Legendarni građanin
- Pridružio: 22 Jul 2018
- Poruke: 3512
|
Не улазећи у ове имовинске проблеме, по мом мишљењу је граница релативно праведно повучена. Ми смо мало боље прошли што је и логично јер смо у рату имали више заслуга од Румуна који су прво капитулирали па се вратили у рат дан пред немачку капитулацију. Срба је на румунској страни остало око 45.000 (не рачунајући неколико хиљада покатоличених Карашована), Румуна на српској око 70.000. Много више румунских села је остало на нашој страни, него наших на румунској. О самом Темишвару где је тада живело свега 2-3% Срба је бесмислено и размишљати. Једино место где је можда направљена неправда је подручје Соколовца и Пожежине које је било готово чисто српско (и данас има српску већину) и где се налазе 3 од 5 српских манастира у Румунији. Румунији је предато само да би граница ишла дуж речице Нере.
Што се тиче помињане замене Жомбоља, препоручујем овај већ помињани текст Милоша Црњанског, који није окачен у целости, или је избрисан на првој страници.
https://www.politika.rs/scc/clanak/351935/Riznica/Zombolj-na-tockovima
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 16 Nov 2021 11:00
|
offline
- Lucije Kvint
- Super građanin
- Pridružio: 03 Jan 2012
- Poruke: 1078
- Gde živiš: Beograd
|
I ja sam pre desetak godina napravio sličnu analizu, na osnovu dostupnih podataka sa interneta, i zaključio da je unutar naših granica ostalo dva puta više Rumuna u Banatu nego Srba u Rumuniji, tako da se ne može reći da je to razgraničenje bilo na našu štetu.
Više se ne sećam tačno, ali mislim da je taj ćošak levo on Nere, zamenjen za neka mesta u srednjem Banatu. Mislim da logika nije bila: hajde da granica bude na Neri.
|
|
|
|
|
|
