offline
- Pridružio: 07 Feb 2011
- Poruke: 95
|
Citat:Преговори између представника Међународне агенције за атомску енергију, ИАЕА, и власти у Техерану опет су прекинути, односно пропали. Инспектори ИАЕА кажу да им домаћин није омогућио да посете сва места за која се сумња да су локације иранског тајног војног нуклеарног програма, а Техеран то наравно енергично демантује.
Истовремено, западни медији спекулишу и сумњају да ли је Израел уопште војно способан да самостално изведе операцију бомбардовања иранских нуклеарних постројења не би ли тако зауставио иранске атомске амбиције. Па су зато у Израел похрлили сви могући функционери Вашингтона да увере Израелце да не учине оно „што не могу да учине”.
Па онда „Њујорк тајмс”, који се позива на „америчке одбрамбене званичнике блиске Пентагону” изражава сумњу у израелске могућности, јер би Израелцима „требало најмање 100 авиона који би прешли укупан пут од око 3.000 километара”. Врло је занимљива та синтагма „Њујорк тајмса” о „одбрамбеним званичницима блиским Пентагону”.
Ако су одбрамбени званичници – онда је то Пентагон, ако није Пентагон – онда нису званичници. И какви су то званичници који говоре о проблему потребе од „најмање 100 борбених авиона” за такву сложену операцију, када се зна да Израел располаже авијацијом од 600 борбених авиона, од чега је 110 авиона типа Ф-15, и чак око 400 авиона типа Ф-16. Одговор на све могуће дилеме да ли је Израел војно способан за такву операцију јесте потврдан: да, Израел има капацитете, знање и средства за тако нешто. Осим тога, Израел је сценарио евентуалне операције бомбардовања иранских постројења за нуклеарна истраживања или производњу атомског оружја већ проигравао.
Пре неколико година израелска авијација имала је велику и врло сложену вежбу, при чему је око 250 борбених авиона, Ф-15 и Ф-16, одлетело до границе територијалних вода Шпаније, тамо кружило око пет минута, и затим су се сви авиони вратили у матичне базе. Израелски авиони приближили су се територијалним водама Шпаније скоро до Гибралтара, долетели су из разних праваца, у ваздуху су борбене групе биле одвојене и до 150 километара, али сви су се авиони нашли изнад замишљених циљева у минут истовремено, што је довољно јасно показало да се ради о вежби синхронизованог удара на више просторно удаљених циљева.
Током лета борбене авионе горивом су снабдевали авиони-танкери, КЦ-130 из 103. и 131. сквадрона, и авиони-танкери КЦ-707 из 120. сквадрона израелских ваздушних снага. Истовремено са том ваздухопловном вежбом у Израелу се одвијала и велика вежба целокупног система ПВО, као и масовна мобилизација свих структура цивилне заштите. Скоро целокупно становништво било је у склоништима. Ако све то није била вежба за могући сукоб с Ираном, онда је сигурно била за дочек ванземаљаца.
Израел има супериорну авијацију која може да долети до Ирана и изврши ударе по одређеним циљевима. Авиони Ф-15 и Ф-16 могу да прођу кроз ваздушни простор Јордана или Ирака без већих проблема. Јордан сигурно неће ометати израелске авионе, јер знају како би се то завршило, а Ирачани сада и немају ПВО.
Израелци могу да користе и ваздушни простор Саудијске Арабије, јер Ријад не жели да Иран постане регионална сила која још има и атомску бомбу. Преко Саудијске Арабије, па онда у ниском лету изнад Перзијског залива, да их не би открили ирански радари, израелски авиони могу релативно лако да се нађу изнад својих мета. Сваки авион Ф-15 и Ф-16 може да понесе по четири америчке специјалне бомбе ГБУ-28 које продиру дубоко кроз земљу, бетон и челик и тек онда експлодирају. Те бомбе зову „убицама бункера”, а њихову куповину договорили су председник САД Џорџ Буш и израелски премијер Ехуд Олмерт још 2007. године. Израел је тада купио и бомбе ГБУ-39 за гађање мањих циљева.
Ако су израелски генерали одлично обавештени шта све и где од нуклеарних постројења имају Иранци, а јесу, онда су могућу операцију бомбардовања до сада сигурно и компјутерски симулирали барем хиљаду пута. Наравно, ниједан ратни план не преживи у потпуности и судар са реалношћу, али шта се дешава од момента уласка израелских авиона у ваздушни простор Ирана?
Пре свега, Израелци сада не могу да рачунају са стратешким изненађењем, као што су били изненађени Ирачани 1981, гађањем Осирака у операцији „Вавилон”, и Сиријци 2007. године. Иранци се спремају да дочекају евентуални удар израелске авијације, али је ирански систем ПВО далеко од технологије 21. века. Чак ни руски ПВО систем „Тор” ту не може много да помогне, јер и Грци имају „Тор”. Ако га имају Грци, имају га и Американци, онда и Израелци. Израелске групе авиона имаће ваздушну заштиту коју ће чинити ловци Ф-15 без бомби ГБУ-28. У борби са Ф-15 ниједан ирански авион нема великих шанси за успех.
Дакле, по цену врло прихватљивих губитака, израелски авиони могу да униште део иранске нуклеарне инфраструктуре. Неке објекте могу да униште бомбама ГБУ-28, неке не могу. Површинске објекте и инсталације за лансирање иранских балистичких ракета могу да униште. Целокупан ирански нуклеарни програм могу да врате 10 до 15 година уназад.
Но, шта ће бити „дан после”? Хоће ли и чиме Иран узвратити? Балистичких ракета које могу досегнути Израел Иранци и немају много, само четири лансера за 20 пројектила „шахаб-3”, те 16 лансера за „шахаб-1” и „шахаб-2”.
С друге стране, израелска ПВО располаже са 17 батерија ракета „хоук” побољшане верзије, шест батерија ракета „патриот”, три батерије пројектила „ероу” и са најмодернијом мрежом радара за гледање „иза хоризонта”, све лоцирано код Хадере, Палмачима, Неватима и Бершебе. Чак и да Иран лансира ракете на Израел, врло мали број тих пројектила евентуално би и прошао кроз ПВО систем Израела. Евентуалном блокадом Хормуза Техеран би само помогао САД, па и неким земљама Персијског залива, да и оне уђу у сукоб. Остају још терористички напади „Хезболаха”. И цене нафте. И међународни односи? И то је све...
Мирослав Лазански
објављено: 23.02.2012.
Evo, ovde Lazanski obrazlaže da Izrael ima kapacitete i mogućnost da sam napadne Iranska nuk. postrojenja, da im unazadi program za 10-15 godina, i na kraju zaključuje da bi se moglo na tome i završiti, tj. da neće biti većeg sukoba.
|
