offline
- Pridružio: 24 Dec 2010
- Poruke: 607
|
ЦИА немоћна у Северној Кореји
За смрт Ким Џонг Ила Вашингтон сазнао кад и остатак света – више од два дана касније
Северна Кореја непознаница за Американце: путоказ ка Пјонгјангу (Фото Бета)Од нашег сталног дописника
Вашингтон – „Застрашујуће колико мало ми стварно знамо”, цитира „Вашингтон пост” неименованог функционера Обамине владе, поводом чињенице да џиновски обавештајни апарат САД није био у стању да детектује сигнале о погоршаном здрављу севернокорејског лидера, као и да је за његову изненадну смрт сазнао кад и остатак света: тек кад је то, 51 сат касније, објавила телевизија у Пјонгјангу.
Изузетно затворени режим у нуклеарно наоружаној „отпадничкој” држави, у непосредном суседству два важна америчка савезника у северној Азији, Јужне Кореје и Јапана, под сталном је пажњом Америке, али упркос томе, овде се признаје да су веродостојне информације о унутрашњим односима у тој земљи веома оскудне. Отуда се и предвиђања о томе шта би могла да донесе промена у његовом врху углавном од оне врсте „може да буде, али не мора да значи”.
Прва америчка реакција била је да своју забринутост подели баш са поменутим савезницима: председник Барак Обама је имао поноћни телефонски разговор са јужнокорејским колегом Ли Мунг Баком, док су своје парњаке звали шефица дипломатије Хилари Клинтон и секретар за одбрану Леон Панета. Јапански министар иностраних послова Коичиро Гемба управо борави у Вашингтону, у раније планираној посети, која је због догађаја у Северној Кореји добила и ванредну тачку дневног реда.
Како износе водећи амерички дневници, „Њујорк тајмс”, „Вашингтон пост” и „Волстрит џорнал”, непознаница су и величина и могућности севернокорејског нуклеарног арсенала. „Мислим да не знамо да ли су њихове бомбе спремне за употребу”, цитирао је „Вашингтон пост” Пола Стерса, експерта за северну Азију из Савета за спољне односе.
Немоћ америчких обавештајаца је доказана у неколико наврата. За постројења за обогаћивање уранијума радила су неоткривено око годину дана и за њих се сазнало тек кад су показана једном гостујућем америчком научнику. Амерички шпијунски авиони и осматрачки сателити додуше непрестано „скенирају” Северну Кореју, моћне антене на јужнокорејској страни границе снимају телефонске разговоре, али упркос томе, готово ништа се не зна о ономе најважнијем: како режим стварно функционише. Уски круг државне, партијске и војне елите чврсто се држи и мало изван њега се зна о чему разговара.
Због тога су главни извор аналитике о могућем развоју догађаја после смрти „драгог вође” и потенцијалима „великог наследника” експерти из овдашњих института, чије се процене слажу у једном: да је тешко поуздано проценити како ће се тећи процес политичке транзиције са оца на сина.
По оцени Мајкла Грина, који је био директор за Азију у Савету за националну безбедност Џорџа Буша, генерали и партијски врх имају интереса да подрже младог Кима и његовог стрица Џанг Сонг Тека, који је „власт иза престола”, јер од успешног преноса власти зависи и њихов опстанак. Због тога највероватнији сценарио у следећих неколико месеци није нестабилност, веће манифестације националне жалости – и мање контаката са САД и Јужном Корејом.
Грин међутим предвиђа да би пукотине у режиму могле бити очигледне већ средином идуће године, када ће Ким Џонг Ун морати да покаже војну одважност и настави стару игру између провокације и дипломатије, како би од Америке и Јужне Кореје, као што су то радили његов отац и деда, извлачио политичке и економске концесије.
Али дилема је да ли ће 27-годишњак, који је у генерала са четири звездице унапређен без дана војног искуства, бити у стању да ту опасну игру води, а да при том не пређе преко црте.
У таквом контексту, све очи су упрте ка Кини, која ће, по мишљењу, Виктора Чаа, професора Џорџтаун универзитета и бившег (2004–2007) директора за азијске послове у Белој кући, морати да бира да ли ће Северну Кореју „претворити у своју покрајину”, или закључити да јој је њен режим стратешки терет. Кинеска политика одржавања две Кореје неће се међутим, сматра професор Ча, мењати, па ће Пекинг по свој прилици настојати да у Пјонгјангу очува функционалну власт.
У том контексту, пажњу је привукла чињеница да је кинески министар иностраних послова јуче био у телефонском контакту и са америчком државном секретарком и са јужнокорејским колегом, поручујући им да је Пекинг веома заинтересован за стабилност у Пјонгјангу.
Милан Мишић
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
|