offline
- Jovan Nenad
- Elitni građanin
- Pridružio: 14 Okt 2012
- Poruke: 2296
|
vasiljevic ::Neka oservacija koju imam je otprilike ovakva: ono umire periodično kako se menja odnos snaga. Mene zabrinjava onaj deo kako se ponovno uspostavlja. Do sada, to je bilo posle vrlo velikih sr.... Tako da imam utisak da sada ulazimo u jedan period kad će biti gadna vremena. Jedino što nas sada može da interesuje je kako u nastupajućem vremenu da iskorisimo maksimum za nas pre uspostave novog međunarodnog prava.
Mišljenja sam da je međunarodno pravo, barem onako kako se doživljava u praksi, prestalo da postoji. Ono je u praksi, uvek u rukama velikih sila koje su na potezu. I sami smo bili svedoci ove prakse 1999. godine, a i desetak godina kasnije kada je, suprotno svim normama, na jedan razbojnički način, priznata secesija i nezavisnost tzv. Republike Kosova. Presedan sa Kosovom je pokazao da su presedani kao takvi neodrživi, već vrlo brzo postaju pravila, što se da videti iz priloženog a mišljenja sam da će ih sve više biti širom sveta.
Ja takođe ne bih ovo nazvao ,,uspostavom novog međunarodnog prava,,. Pre je u pitanju uspostava novog poretka snaga na međunarodnoj sceni, koja je vrlo dinamična u svakom pogledu. Taj ,,novouspostavljeni,, poredak, čiji smo svedoci, pokazuje da SAD nisu na onom nivou na kojem su bile u 90im a kakve smo ih po zlu zapamtili mi ili iračani. Pokazuje nam i to da su Jeljcinova i Putinova Rusija dve, u svakom pogledu, potpuno različite države. Putinova Rusija je jedna moderna, ekonomski oporavljena i jaka zemlja, sa ozbiljnom namerom da se kao takva vrati u ring iz koga je ispala nokdaunom pre dvadeset godina. Ona danas za to ima sve potrebne predispozicije a na ruku joj idu i međunarodne okolnosti kao i ne tako zavidan položaj protivnika s druge strane okeana koji je akcijama diljem sveta izgleda zagrizao više nego što može da pojede te time pokazao da nije neranjiv kako se na prvi pogled svima nama činio. To se uostalom pokazalo prilikom krize u Siriji i nešto ranije u Gruziji. Izazov u Ukrajini je potvrdio ono što se naslućivalo već nakon Gruzije - da su SAD u blagoj defanzivi na međunarodnoj sceni i da polako gube poziciju koju su imale u 90im. Između SAD i Rusije nalazi se EU, nominalno saveznica SAD, koja je naoko pregrmela krizu od pre koju godinu ali koja uistinu više nikada neće biti onakva kakvu je znamo i kakva nam se činila privlačnom. Ona jeste nominalno saveznik SAD ali je istina da je ona u prošlosti, na mnogo manjim preprekama pokazivala unutrašnje nejedinstvo, kao i neslaganje glede podrške SAD u pojedinim situacijama. Oprečne izjave zvaničnika država članica EU pokazuju da će i u slučaju ovog izazova, kada je na drugoj strani Rusija, njeno jedinstvo biti na staklenim nogama - ako ga uopšte bude i bilo.
Zašto ovo pišem? Zato što je neophodno da ova dešavanja sagledamo iz naše pozicije, sa jasnom vizurom trenutne situacije i nagoveštaja sveta u budućnosti. Pišem iz straha da ponovo, po navici, ne dođemo u situaciju da svet posmatramo iz vizure koja kasni dobrih deset godina. Da odnos SAD-EU-Rusija (pa dalje i Kina) ne sagledavamo iz vizure 90ih, kao što smo onaj iz 90ih sagledali iz vizure 70ih. Plašim se da iz doze nakupljenog zazora, straha i nemoći (koji je i dalje u nas prisutan) ne napravimo pogrešan korak te da, poput žrtve koja slepo sluša zlostavljača, ne krenemo pogrešnim putem (možda se poređenje čini neprikladnim na prvi pogled, ali ako malo dublje sagledamo, videćemo da su psihološke pojave pojedinaca, itekako primenjive i na masu tj. naciju). Svakako, mi smo mali da bismo preduzimali neke samostalne korake ali smo dovoljno veliki da ne preduzimamo i one naložene u Briselu a tiču se Rusije, poput nekih naših komšija koje su ovim aktom pokazali i na koji način su kao država i nacija nastali i na koji način kao takvi opstaju. Vrlo je bitno da shvatimo da Rusija više nije onoliko daleko koliko nam se čini i kako nam to predstavljaju ,,prijatelji,, koji su nam bombama otvorili oči. Vrlo je bitno da shvatimo da je Rusija na već na Krimu a da je vrlo moguće, u konceptu federalizacije Ukrajine, ponovo bude i u Kijevu, a da odatle vrlo lako može doći i do Pridnjestrovlja, što, priznaćemo, više i nije toliko daleko. Vrlo je bitno da je Rusija, nakon izgradnje Južnog toka (što je izgledno) sasvim dovoljno prisutna i na Balkanu.
Vrlo je bitno da shvatimo da je famozna 2020. godina daleko.....
|
