|
Poslao: 18 Okt 2014 12:00
|
offline
- Pridružio: 10 Feb 2014
- Poruke: 436
|
Nije zavera, jednostavno te koji rade na drzavnoj televiziji a i većinu Rusa boli dupe za Srbijom, verojatno su izguglali tu kartu.
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 18 Okt 2014 13:56
|
offline
- Kos93
- Legendarni građanin
- Pridružio: 11 Sep 2007
- Poruke: 7281
|
Mислим да се новинари код њих мало разликују од новинара код нас, и да углавном карте, слике и сличне ствари купе са интернета без укључивања мозга. Наравно, сад се око тога мора правити сензација код нас.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 18 Okt 2014 23:55
|
offline
- Pridružio: 28 Jul 2011
- Poruke: 183
|
MB120mm ::pedja63 ::MB120mm/Nemogu da pročitam...
Ne mogu sad da trazim.Oko stotinak Albanaca nakon utakmice demolirali selo sa Grckom manjinom u Albaniji ,blizu Grcke granice.Ambasador Grcke u Albaniji uputio demars,...Na zastavi Velike Albanije *usli i delovi Grcke*
Шипцима ће требати једно 500 година да достигну цивилизацијски ниво како би могли да живе са неким у суседству. За тих пар векова смучиће се живот и нама и Грцима и Македонцима. Знамо како функционише њихов систем финансирања и како свака пекара или посластичарница (било где у свету) мора да уплаћује прилог за овк, сепаратизам, косово републику или велику албанију. Против сам било каквог насиља, али нећу да купујем на тим местима. Одавно не купујем бензин на пацолијевом ОМВ-у.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 19 Okt 2014 02:11
|
offline
- stringer bell
- Super građanin
- Pridružio: 01 Feb 2014
- Poruke: 1297
- Gde živiš: Nacionalni park Srbija
|
Članak od pre godinu dana
Stražare na 900 metara od Kosova
Radoman Irić | 15. 10. 2013. - 00:02h
Emigranti iz Sirije, Pakistana, Bangladeša, ekstremisti koji švercuju oružje i drogu, ali i vukovi i medvedi samo su neki od izazova s kojima se susreću naši vojnici iz baze „Cvore“ na tromeđi Srbije, Makedonije i Kosova, najjužnije u Kopnenoj zoni bezbednosti.
Baza „Cvore“, najjužnija i najznačajnija u Kopnenoj zoni bezbednosti, u albanskom je selu Lezbalija, 16 kilometara od Preševa. Na 918 metara od nje, na zapad puca pogled na Kosovo, a na jugu je Makedonija i sela Lojane i Vaksince, poznata po albanskim ektremistima, kroz koja do Srbije vode putevi oružja i droge, ali i nade za emigrante.
Vojska dovela put, struju, vodu...
Tik uz bazu „Cvore“ je kuća penzionisanog bibliotekara Osmana Sulejmanija. On i sinovi Naser, Haki i Šaban imaju 17 članova domaćinstva.
- Kako smo živeli? Nikako dok nisu došli vojska, put, struja, voda. Moja familija sada ima farmu sa 27 grla stoke, poljoprivredne mašine, plastenike, živimo od prodaje mleka, sira, krompira, pasulja - kaže nam na ispraćaju iz Lezbalije Naser Sulejmani.
Asfaltnim putem za Gnjilane, a potom makadamom koji je Vojska pravila, iz Preševa se do baze stiže za pola sata. Za to vreme potpukovnik Goran Stanković, šef Kancelarije za civilno-vojnu saradnju u 4. brigadi, kojom komanduje brigadni general Zoran Lubura i referent za odnose s javnošću poručnik Milan Filipović, pričaju do detalja.
Od Preševa do Vranja, administrativna linija s Kosovom duga je 117 kilometara. Uz nju je pet kilometara širok pojas Kopnene zone. Tu je 11 baza, a deo njih je u sastavu bataljona kojim komanduje major Milorad Petronijević.
- „Cvore“ je autonomna baza koja ima svoju struju, vodu, ogrev, pokretnu apoteku, vozila za brzo reagovanje - sve što je potrebno za izolovan život do 22 dana. Sami pečemo hleb i pripremamo hranu, a na profesionalnom planu realizujemo najsloženije zadatke - priča major Petronijević.
On je iz Beograda, gde su mu supruga Ana i sin Petar, došao da brine o bezbednosti stanovnika rovitog juga Srbije.
- Vojnik sam od 14. godine, a potičem iz vojne porodice. Ovde sam od 2005, a za sve što sam posle postigao veliki krivac je doskorašnji komandant 4. brigade, general-major Milosav Simović - kaže Petronijević.
Vojnici kažu da su u selu i bazi česti gosti vukovi, a sa Šare zalutaju i medvedi.
Komandant baze, potporučnik iz Leskovca Vladimir Stefanović naređuje jedinici češljanje terena. Pas Irči i njegov vodič su na čelu.
- Zahtevne i složene zadatke obavljamo patrolama, osmatračnicama i zasedama. Do sada smo više puta sprečili ilegalne prelaske pojedinaca i grupa - kaže Stefanović.
 
Ivana Stojanović i Major Milorad Petronijević
Potporučnik nas upoznaje sa Ivanom Stojanović (30) iz Vranja. Ona je menadžer po obrazovanju, reprezentativka u karateu, majka dve devojčice, a vojnik od 2011. Tu je i desetar Igor Tasić iz Neradovca kod Vranja, koji je poslužilac na dalekometnoj pušci „crna strela“. On se 9. novembra ženi, a Ivana uskoro ide na Evropski karate šampionat.
Blic
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 19 Okt 2014 11:34
|
offline
- pevtschik
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 16 Sep 2009
- Poruke: 27
|
Citat:Srbi su Gali Evrope koja je umrla u Prištini
Autor: SRNA
Nekadašnji vođa francuskih legionara pukovnik Žak Ogar ocenio je da su Srbi danas "nesalomivi Gali Evrope" koji su, i pored svega što ih je zadesilo, sačuvali naciju, kulturu, tradiciju, prirodu i religiju.
Ogar, koji je svojevremeno kao komandant Legije stranaca na Kosovu iscrtao granice na ovom delu Balkana i na Ibru podelio Kosovsku Mitrovicu, a u svojoj knjizi "Evropa je umrla u Prištini" iznosi istinite podatke o stradanju Srba na Kosovu, rekao je da mu je namera da Francuze upozna o stvarnoj prirodi rata na Kosovu i da ih podseti na istoriju koju su zaboravili.
mondo
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 19 Okt 2014 16:50
|
offline
- Pridružio: 16 Jan 2012
- Poruke: 326
|
MB120mm ::http://srbin.info/2014/10/19/albanci-objavili-srbiji-specijalni-rat/
Siri kontekst BPL-a...
Auu...ako mi(nacija i država) imamo odgovore i da na vreme reagujemo..doživićemo kraj ovog veka..šta nam taj divni licemerni zapad(evropa) rade..
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 20 Okt 2014 00:24
|
offline
- stringer bell
- Super građanin
- Pridružio: 01 Feb 2014
- Poruke: 1297
- Gde živiš: Nacionalni park Srbija
|
Evo članak iz maja ove godine o tome kako Ameri nas vide :
Шта Америка захтева од Србије
Данијел Сервер
Ако Србија дозволи Косову улазак у УН, то не би у потпуности задовољило САД, али би било добар корак
Пошто је именован за премијера Србије Александар Вучић, који је остварио упечатљив резултат на парламентарним изборима прошлог месеца, поставља се питање шта ће нова влада урадити по питању Косова. Прихватајући принцип да ће у новом мандату што је могуће пре повлачити крупне иако потенцијално непопуларне потезе, ово су моји савети, које сам артикулисао као одговоре на питања свог колеге.
Питање: Зашто би нова српска влада требало да призна независност Косова?
Одговор: Београд је много пута поновио да неће признати „једнострано проглашену независност“ Косова. Али нико не признаје независност, коју проглашавају они који је желе, у овом случају не једнострано, већ у сагласности са Европом и САД. Велика Британија није никад признала независност Америке, што је био драматичан и битан политички потез, али нема правно дејство.
Споразумом постигнутим са Приштином прошле године Београд је већ прихватио легитимитет уставног и правног поретка Косова на целој његовој територији. После тога, признање територијалног интегритета и легитимитета власти Косова неће представљати велики искорак.
Косово сада почиње да формира и своје оружане снаге. Биће формиране због Србије као највеће потенцијалне претње јер Београд не признаје суверенитет Косова и наставља, упркос споразуму са Приштином, да тврди како има суверенитет над косовском територијом. Ако би Београд признао независност, Приштина би могла да смањи капацитет својих војних активности и да их преоријентише на учешће у међународним мировним мисијама. То би омогућило и Србији да уради исто. Косово ће једног дана постати чланица НАТО. Признање би омогућило Србији да постигне то исто ако одлучи да се креће у том правцу.
Ако Србија не жели да ускоро призна Косово, најлакше би било да му дозволи приступање Уједињеним нацијама. То не би у потпуности задовољило, јер неће довести до успостављања (међусобних) дипломатских односа, али би сигурно представљало добар корак. На Косову често истичу преседан о „две Немачке“. Не сматрам да је то примењиво у овом случају јер Приштина не размишља о поновном спајању, али би Београд могао тај преседан да сматра веома привлачном опцијом.
Питање: Како ће признање независности Косова помоћи региону у процесу европских интеграција?
Одговор: Велика предност од признања независности, после чега би уследило успостављање дипломатских односа и уређење границе, била би и у томе што би се затворило још једно од отворених питања рата и мира на Балкану. То би пред Србијом уклонило велику препреку за чланство у ЕУ. Не знам за две суседне земље које нису међусобно признате, које немају дипломатске односе и уређене границе, као и добре суседске односе, што је неопходно за чланство у ЕУ.
Двадесеттри чланице ЕУ које су признале Косово неће прихватити чланство Србије пре него што Београд призна Косово и изгради с њим дипломатске односе. Довољно је да само једна чланица буде тог става, па да га наметне осталима. Разговарао сам са дипломатама из више земаља који су ме уверавали да је то њихов став. Истовремено, чак и ако би државе поступиле другачије, њихови парламенти не би ратификовали чланство Србије у ЕУ без признања Косова.
Питање: Како ће то помоћи економском развоју региона?
Одговор: Косово, упркос тренутно неповољним економским условима у Европи, и даље има релативно динамичну економију, делом због младог и растућег становништва. Србија стари и број њених становника рапидно опада. Србија би имала велике користи од трговине са Косовом и кроз Косово јер се оно последњих година више ослањало на Македонију и Албанију, од чега је Србија трпела штету.
Завршавање аутопута Драч-Приштина правцем до Ниша донело би велику корист и Косову и Србији, али су мале шансе да се то деси без признања Косова и успостављања дипломатских односа.
Србија је централна земља Балкана не само кад се ради о његовој географији већ и о судбини региона. Али она не може да стоји на путу напретка Косова, а да не наруши и сопствену будућност у ЕУ. Ако то питање остане нерешено наредне четири године, то ће за Србију и њене грађане значити слабији раст, мање радних места, мање инвестиција и смањене пензије. Признање Косова и успостављање дипломатских односа су горак лек за српске политичаре, али су потребни да би, уз заштиту Срба и српских крајева на Косову, излечили ране региона. Што пре, то боље.
Аутор је експерт за Балкан и професор међународних студија на Универзитету Џон Хопкинс
Peacefare / Novi Standard
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 20 Okt 2014 06:54
|
offline
- Pridružio: 01 Okt 2012
- Poruke: 4076
|
MB120mm ::http://srbin.info/2014/10/19/albanci-objavili-srbiji-specijalni-rat/
Siri kontekst BPL-a...
ovi odavno nisu cvileli.
nikada nije kasno.
|
|
|
|
|
|
|
|
