"Nova" istorija Kosova i Metohije, 2009-2021. godina

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ta katadrala je samo deo mnogo veceg projekta pokrstavanja siptara i prisvajanje pravoslavnih svetinja.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 29 Dec 2014 8:45

"Zapaljive reči o projektu u magli
Već dovoljno zapaljiva retorika vezana za još uvek "mrtvu" Zajednicu srpskih opština na Kosovu dodatno se zaoštrava, pa je sva prilika da se ono što je dogovoreno u Briselu neće ni dogoditi dok evropska diplomatija "ne preseče"."
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Dopuna: 29 Dec 2014 8:52

virked ::Ta katadrala je samo deo mnogo veceg projekta pokrstavanja siptara i prisvajanje pravoslavnih svetinja.

Према причи коју сам својевремено слушао у Призрену од наших свештеника, не знам колико је тачна, да би се изградила римокатоличка црква Светог Николе, срушена је наша црква која се налазила на том месту. Тако да тај пројекат о покрштавању шиптара није ништа ново. Ако се не варам, код римокатолика још увек постоји надбискуп или шта слично у Драчу са титулом бискупа Рације,тј. Рашке (Србије).

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

"Радије живот у сиромаштву, него без Косова"
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Citat:Председник Томислав Николић рекао је да је улазак Србије у ЕУ питање опстанка, али да би грађани Србије пре прихватили да живе у сиромаштву, него да неко у њихово име призна Косово и Метохију.

• 4Ovo se svidja korisnicima: Vlada78, bojank, virked, Mercury
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Aha, otislo bi ti Kosovo u roku 3 sekunde...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

DUG U ZAMENU ZA PRIZNANJE Etiopija preti Srbiji?
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Etiopija preti da će priznati nezavisnost Kosova ako Beograd bude insistirao da ta država vrati dug od 100 miliona dolara.
Kako pišu "Novosti", radi se o starom dugu za oružje koje Etiopija ima prema Beogradu, isporučenom još pedesetih godina, na koje Srbija kao naslednik SFR Jugoslavije ima pravo.
Nerešen je i status zgrade u kojoj je smeštena ambasada Srbije u Adis Abebi, koja je bila poklon cara Hajla Selasija Josipu Brozu.
Beogradski list prenosi da su etiopski zvaničnici poslali signale državnom vrhu Srbije da bi bilo da se ovi problmi reše - da se diplomate isele iz ambasade i da se otpiše dug i pripadajuće kamate uz zamenu za njihovu podršku Srbiji oko Kosova.
Etiopija je u središtu Afričke unije, koju čine 54 države, od kojih su samo 22 priznale nezavisno Kosovo.
Promena stava oko Adis Abebe oko Kosova sigurno bi izazvala domino efeketa novih priznavanja Kosova.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

^ Pa vreme je da Srbija shvati da je u svetu malo prijateljstava, a vise interesa !
A interesi se placaju.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Николић: О Косову у договору са Вучићем
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 1Ovo se svidja korisniku: virked
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Vlada78 ::^ Pa vreme je da Srbija shvati da je u svetu malo prijateljstava, a vise interesa !
A interesi se placaju.
Остаје ипак велико питање да ли ће Етиопија одустати од признавања шиптарске творевине на КосМету уколико јој се отпишу дугови? Ако је кренула уценом (трговином) ништа нам не гарантује да неће гледајући своје интересе ипак признати ту назови државу.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Pera Ždera, Wiesel092
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 03 Jan 2015 16:24

Pitam se sta ovi cekaju i zasto im ne uzmu tih 100 milki?! Prosto ne mogu da verujem da nama duguje neke pare. Uzimaj lovu i kamatu! Tkz kosovo ce da priznaju cim prete.
Ako im oproste posle ce da traze zive pare.
Ja bi im reko MRSH BRE!!

Dopuna: 03 Jan 2015 16:29

Комисија УН потврдила да је трговина органима на Космету заташкана
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
ФРAНKФУРT – Mисиjа Унмик ниjе спровела ефикасну истрагу у случаjевима везаним за трговину органима, наводи се у извештаjу Саветодавне комисиjе за људска права УН и с тим у вези се помиње посебно случаj нестанка Златка Aнтића киднапованог у Призрену 1999. године, преносе франкфуртске „Вести“.

„Oд самог почетка било jе очигледних недостатака у спровођењу истраге. За разлику од других случаjева нестанка, у овом jе постоjао очевидац, а уместо да проактивно прати трагове, Унмик полициjа jе jануара 2004. проценила да ниjе доступан ниjедан доказ и ставила предмет „на чекање““, до тих закључака дошла jе Саветодавна комисиjа за људска права Унмика у недавно обjављеном мишљењу, а у чиjи су увид имале „Вести“.

Име Златка Aнтића се помиње у документу прослеђеном Tрибуналу у Хагу, у коме се налази сажетак података у вези са сумњом на умешаност OВK у круг трговине људима између Kосова и Aлбаниjе у циљу принудне проституциjе и трговине органима. Tу се наводи да jе Aнтић био међу заробљеницима коjи су одведени и држани у илегалним затворима на северу Aлбаниjе, jула или почетком августа 1999. године, у сврху трговине органима.

Mеђутим, у истражним списима Унмика нема ни назнаке да jе тако важна информациjа достављена особама коjа су истраживале случаj нестанка Златка Aнтића, нити да jе та мисиjа спровела било какву активност како би додатно истражила наjтеже оптужбе, осим што jе информациjу проследила Хагу.

Саветодавна комисиjа за људска права УН jе „озбиљно забринута jер jе уложено тако мало напора да се истражи и примени право на истину у погледу ових шокантних навода“.

Припадници Kосовске полициjске службе забележили су изjаву В. Н. 2. новембра 2003. године Призрену, коjу jе Златко Aнтић посетио 28. jула после подне. Према њеним речима, она га jе упозорила да jе опасно да се врати у стан, на шта jе одговорио да никоме ништа ниjе наудио.

Oдмах након што jе дошао, у стан су ушла седморица наоружаних мушкараца у црним униформама (троjица или четворица су носили маске). В. Н. jе за отмичаре казала да су младићи, да их ниjе виђала раниjе и да зато неће моћи да их препозна. Ниjе знала у ком су правцу одвели Aнтића, а како jе додала, три дана касниjе отишла jе у Eнглеску на три месеца ради лечења.

„Eфикасна истрага jе требало да обухвати анализу и решавање неподударности у наводима коjе су дале жалилац и В.Н. (сведок), испитивање осталих чланова породице В.Н, као и претресање области (укључуjући место где jе OВK основала своjу канцелариjу), и проверу информациjа коjе jе дао Џ. Г. (особа коjа се уселила у Aнтићев стан).

Уместо да проактивно прати те трагове, полициjа Унмика jе jануара 2004. године проценила да ниjе доступан ниjедан доказ и одлучила да остави предмет на чекању“, закључуjе Саветодавна комисиjа УН.

Поводом нестанка новинара српске редакциjе Радио телевизиjе Kосова – Mарjана Mелонашиjа 2.00. године у центру Приштине, утврђено jе да у Унмиковоj документациjи не постоjи нити jедан истражни спис коjи би указао да су полицаjци било кога испитали везано за оваj случаj. Зато Kомисиjа изражава сумњу да полициjа УН на Kосову ниjе била вољна да истражуjе злочине за коjе се сумњало да су починили припадници OВK.

„Узимаjући у обзир околности овог случаjа Унмик ниjе преузео све адекватне мере како би пронашао посмртне остатке несталог лица и наставио истрагу како би идентификовао починиоце и извео их пред лице правде. Kомисиjа страхуjе да таква неактивност указуjе на одређену невољност полициjе Унмик да спроведе истрагу, поготову када има назнака о политички мотивисаном насиљу коjе jе указивало на особе повезане за OВK“, наводи се у закључцима.

Kомисиjа jе своjе мишљење донела на основу увида у истражна документа Унмика, а од шефа те мисиjе тражи да се jавно призна одговорност, извини се породицама и затражи од надлежних органа на Kосову да преузму све могуће кораке како би осигурали да се кривична истрага настави, а починиоци буду изведени пред лице правде.

Према сведочењу Цице Jанковић, маjке Mарjана Mелонашиjа, он jе просториjе РTK напустио 6. септембра 2000. године, ушао у такси и од тада се не зна где jе. Нестанак jе одмах приjавила Унмику, Mеђународном комитету Црвеног крста, Црвеном крсту Jугославиjе, MУП-у Републике Србиjе, али то ниjе дало резултата. У жалби коjу jе доставила Саветодавноj комисиjи, априла 2009. године, истиче да никада ниjе обавештена о томе да ли jе истрага уопште спроведена и какви су били њени резултати, ако их jе било.

Mаjка Златка Aнтића, Добрила Aнтић-Живковић наводи да jе њен син 28. jула 1999. године напустио Брезовицу и отишао у породични стан у Призрену да провери jе ли безбедно за повратак. Свратио jе код комшиjа коjима jе дао кључеве од свог стана, а неколико минута након што jе ушао код њих поjавило се шесторо мушкараца у униформама OВK-а и натерало Златка и комшиницу да пођу са њима.

Добрила jе навела да су комшиница и њен син одведени у студентски центар коjи се налази иза градског гробља у Призрену, да jе жена пуштена, а да из страха ниjе одмах приjавила отмицу. Mаjка веруjе да jе комшиница препознала неке од отмичара, иако то ниjе признала.

У последња три месеца Саветодавна комисиjа УН донела jе 18 мишљења у 31 случаjу, и у свим, осим констатовала пропуст у истрази Унмика. Oд те мисиjе тражи да призна одговорност и да се извини и родбини петочлане породице Даринке и Недељка Шутаковића, коjи су заjедно са троjицом синова Радованом (10), Ђорђем (16) и Aлександром (1, комшиjама Mиленком Kабашом, Mићом и Радмилом Петровић киднаповани из зграде у коjоj су сви заjедно живели у Ђаковици, указуjу „Вести“.

Kомисиjа jе до истих закључака дошла и у случаjу нестанка Радована Рачића у селу Рамоц у општини Ђаковица, Љубимирке Ђурић из Истока, Светислава Jакшића и Радета Будимира из Приштине, Слободана Вуjачића, Луке Петрушића и Радмиле Петрушић у селу Пећка Бања, Радота Гоjковића из Пећи, Mлађана Mаврића из Велике Хоче, Душана Aндреjевића из Липљана, Драгана Стевановића, Mилосава и Султане Шмигић из Леочине и Љ. Б. за кога се сумња да су га припадници OВK киднаповали 1998. године, а затим га „пребацили“ и затвореног држали у кампу Бондстил, пишу „Вести“.

Извор: Танјуг

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 04 Jan 2015 9:40

ИСПОВЕСТ ЧЕШКОГ ПОТПУКОВНИКА: Косово ми је отворило очи о НАТО злочинцима
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Бивши чешки војни лекар, потпуковник Марек Обртел, који је служио на Косову и Метохији, у БиХ и Авганистану, и неколико пута одликован, затражио је у отвореном писму министру одбране Мартину Стропницком да му се ордење – одузме. У образложењу наводи да се на то одлучио када је схватио да је НАТО злочиначка организација.

Чешко министарство одбране је саопштило да ордење Обртелу не може да одузме, већ да он треба да га – врати, “о чему ће му издати писмену потврду”.

- Одричем се ратних одликовања – Директан импулс да ово урадим јесте тренутна политичка ситуација у свету.

Овим гестом Обртел, како наводи, жели да изрази неслагање са политиком САД према Русији и земљама Европске уније, као и последицама те политике. Огорчен је, наводи, због дезинформација и информативног ембарга на Западу када се ради о кључним питањима везаним за тренутну геополитичку и војну ситуацију у свету. Оне који то чине сматра кривим што може доћи до глобалног конфликта САД и Русије, а пре свега на територији Европе.

- Ако ордење не могу да ми одузму, онда ћу га Министарству послати у кутији. Ја га, просто, не желим! – поручио је Обртел.

У мисијама НАТО-а одликован је четири пута. Водио је 11. пољску болницу у Авганистану и био у мисијама на Космету и у Босни и Херцеговини.

Обраћајући се свом министру одбране Обртел, између осталог, у отвореном писму истиче:

- Ратна одликовања враћам јер се дубоко стидим што сам служио злочиначкој организацији каква је НАТО са САД на челу. Овим чином желим да изразим и апсолутно неслагање са политиком САД према Русији, земљама ЕУ и свом слободним и сувереним земљама света сада и у прошлости, а пре свега са последицама те политике.

Затим Обртел наводи детаље из своје каријере:

- Завршио сам Војну лекарску академију и постао војни лекар са дипломом Карловог универзитета у Прагу, потпуковник сам Армије Чешке Републике, сада у резерви, и током службе сам обављао неке од највиших дужности у нашој армији када је здравство у питању. Међу најзначајније спада вођење контингента Армије Чешке Републике у Авганистану и дужност начелника 11. пољске болнице у тој земљи… Током каријере сам се, у оквиру војних операција, упознао и са дешавањима у Босни и Херцеговини и другим деловима бивше Југославије, али пре свега на Косову… Баш тамо у мени се родила сумња да пут којим идемо (учешће у војним операцијама под вођством НАТО) није исправан…

Објашњава и зашто је донео одлуку о враћању ордења:

- Слаба утеха да ми је као лекару мисија да помажем болеснима, рањенима и свима који су конфликтом погођени, неколико година ме је спречавала да у пуној мери схватим да је то што ради НАТО, а пре свега САД, у многим земљама света пука опијеност моћи и, пре свега, намерно изазивање конфликата и империјалистичка политика која не зна за границе… Где год да сам се нашао у свету, нисам избегавао контакт са локалним становништвом, радило се о пружању медицинске помоћи или, једноставно, о разговору приликом случајних сусрета или узајамних посета. Тако да нисам био упућен само на информативне изворе блиске НАТО-у, већ сам био у могућности да анализирам ситуацију из свих углова.

А преломило је оно што је доживео на нашим просторима:

- У земљама бивше Југославије сам имао ту предност да сам брзо савладао локални језик довољно добро да бих водио основну комуникацију. То ми је дало могућност да схватим бесмисао онога што ради НАТО, а пре свега САД, у оквиру читавог низа вештачки изазваних сукоба са циљем дестабилизације земаља које нису хтеле да буду послушне лутке и вазали САД. Део те машинерије сам, нажалост, био и ја.
УКРАЈИНА И АМЕРИЧКИ ИМЕПРИЈАЛИЗАМ

Није, наводи у писму потпуковник Обртел, спреман да буде послат у још један рат који је, каже, произвео амерички империјализам – на исток Украјине:

- У том конфликту ради се о нечем потпуно другом него што је одбрана људских права и слобода, у име којих је Америка већ уништила толико земаља… Човек не мора бити стручњак из политикологије или социологије да би схватио ко је ту агресор и зашто, а ко се брани. За то је довољан здрав разум, мало интелигенције и способност да се вести из разних извора повезују у смислени контекст. Ја сам то учинио и зато не могу и нећу даље да носим ратна одликовања из операција НАТО. На левој страни моје официрске униформе нема места за њих све док Сједињене Америчке Државе и њима слични воде НАТО.

(Вечерње новости)