offline
- Pridružio: 10 Jan 2012
- Poruke: 1700
- Gde živiš: U koloniji po imenu Republika Srbija
|
Vreme je da Srbija misli srpski
http://www.svedok.rs/index.asp?show=95812
Piše: Dragoljub Gajević
Dr Dragan Petrović. Ekspert za geopolitiku. Doktorirao je na Geopolitici savremene Rusije (Politička geografija), a sada brani doktorat na međuratnim sovjetsko-jugoslovenskim odnosima u okviru istorijske nauke. Iako se, očigledno radi o vrsnom ekspertu i poznavaocu geostrateških prilika u svetu, ali i čoveku koji je zbog svog autentičnog slobodoumnog mišljenja , britkog uma i jezika, nekako, skrajnut sa liste onih, mahom vlastima podobnih kvazi analitičara, koji imaju šta da kažu i objasne pozadinu beznađa u kojoj se i mi, u Srbiji, ali i čitav svet nalazi. Shodno svojoj uređivačkoj politici, “Svedok” je ustupio prostor Draganu Petroviću, a naši čitaoci i javnost prosudiće koliko su bili dosad u mraku i zabiti, zaslepljeni svakodnevnim lažima koje seju kvazieksperti.
Dr Petrović se drži maksime - istina može da se skriva, ali - kratko. Istovremeno, kaže, da mu je žao što se od srpskog naroda i javnosti krije prava istina!
Uz to, dodaje, da je za “prezentiranje kvaziistine” zadužen relativno mali broj ljudi, nadrianalitičara i novinara, od kojih su neki, jednostavno, stavljeni u funkciju stranih mentora, posebno onih iz SAD i EU.
Knjige, medijske analize iz domena politike i ekonomije na Balkanu sa osvrtom na Srbiju su fah gospodina Petrovića koji u poslednje vreme, čini se, izaziva podozrenje političkih moćnika sadašnje vlasti.
- Izneću skrivenu istinu, jer smatram da je iznošenje istine obaveza srpskih intelektualnih krugova i u korist Srbije, ma kakva ta istina bila, ali i da građani ove naše napaćene zemlje počnu, napokon, da razmišljaju - srpski.
- Vrh današnje srpske vlasti je umislio ili svesno lažu sebe, pa onda narod, da su oni stvarno miljenici Zapada, i da SAD i vodeće članice EU žele iskreno da pomognu...!? U debeloj su zabludi, a seju lažne nade građanima, kaže u ekskluzivnom intervjuu za “Svedok”, bez dlaka na jeziku, dr Dragan Petrović.
- Cini mi se da srpska vlast to počinje da shvata, samo je pitanje ima li ova vlast dovoljno znanja i hrabrosti da se odupre pritiscima SAD i Zapada kad su interesi srpskog naroda i srpske države u pitanju. Više primera pokazuje - šta zapravo oni koji su bombardovali Srbiju žele:
??Uslovni prijem KIM u MOK;
??Utakmica Srbija - Albanija, kojom je Albanija pokazala svoje stvarne namere;
??Dolazak i javni nastup albanskog premijera Edija Rame koji je jednostavno imao zadatak svojih mentora da Srbima usred Beograda, a bogami i drugima poput Makedonije, Grčke i Crne Gore pošalje jasnu poruku, šta je “jedini ključ” rešenja mira na Balkanu - velika Albanija?!
Svedok: Ne čini li vam se da kriza raspada SFRJ još uvek traje, zahvaljujući SAD?
Dr Dragan Petrović: Posle raspada SSSR-a nastao je period američke dominacije svetom. Uz SAD, rame uz rame, svrstale su se Velika Britanija i Nemačka. Zahvaljujući pre svega ovim zemljama jugoslovenska kriza je permanentno rešavana, i danas se rešava - na srpsku štetu...
S: Zašto?
D.P: - Pre svega Amerikanci i Britanci identifikovali su srpski faktor kao proruski (Sloveni, pravoslavni, istorijski saveznici). Anglosaksonske sile apsolutno negativno i istorijski, a i sada, gledaju na ruski faktor u svojoj borbi za svetsku premoć. SAD i zapadne sile pritisnute ekonomskom krizom su sada najopasnije. Ove zemlje osećaju da Rusija, Kina i njihovi saveznici jačaju. To zapad i SAD nagoni ka izazivanju sukoba u svetu. Njihov opstanak zavisi od što većeg broja sukoba širim sveta.
Svedok: Vreme je pokazalo da su stari neprijatelji Srbije i dalje ostali neprijatelji, delom je Srbija dobila i nove neprijatelje?
D.P: To je evidentno. Nemačka i Turska, kao osvedočeni neprijatelji Srbije i dan danas nisu promenile svoj odnos prema Srbiji. SAD i Francuska su se u neku ruku, od saveznika Srbije u dva svetska rata, sada pretvorile u neprijatelje. Mnoge analize pokazuju da je Velika Britanija prema Srbiji gajila politiku shodno svojim interesima na Balkanu.
S: Na primer?
D.P: - Primera radi, u viševekovnom procesu rešavanja Istočnog pitanja, pa i pitanja Balkana, Britanija je tokom 19 veka kočila oslobađanje pravoslavnih i slovenskih naroda od Turaka, jer je u tome videla mogućnost produženja ruskog uticaja. Stoga smo mi u svim događanjima protekle dve decenije redovno izvlačili deblji kraj, pre svega zbog uticaja angloameričke, a delom i nemačke politike.
S: U svojoj poslednjoj knjizi Geopolitika Balkana, Vi nudite neka rešenja u samom balkanskom loncu?
D.P: Nama je potrebna ravnoteža na Balkanu, i stoga je poželjno povećati uticaj drugih, nama naklonjenijih sila, pre svega Rusije, drugih sila BRIK, Francuske...U svojoj Geopolitika Balkana, ukazujem na važnost saradnje Srbije sa Crnom Gorom, Makedonijom i Grčkom oko sprečavanja albanskog revizionizma, gde ove zemlje imaju zajednički problem sa Albanijom, i samo zajedno ga mogu lako neutralistati.
S: To je naš adut, a šta je albanski?
D.P: Jedini pravi adut albanskog revizionizma je američka podrška, ali ona slabi i slabiće sve više, zbog neumitnog procesa prelaska svetskog poretka ka multipolarizmu. Ali se pomenute balkanske zemlje ne smeju uspavati, trebalo bi da se istovremeno sačuvaju od povećanja uloge Turske.
S: Kako?
D.P: - Srbija bi morala da pomogne Rusiji da se ruski uticaj, kao nama najnaklonjeniji, poveća na Balkanu.
S: Dakle, Vi procenjujete da će nešto promeniti, za nas, na bolje?
D.P: Ruski uticaj u budućnosti će se povećati na Balkanu i iz najmanje dva regionalna faktora:
??Izgradnjom Južnog toka;
??I rešavnjem ukrajinske krize, gde će Rusija preko njenog Jugoistoka proširiti dodatno svoj uticaj.
S: U knjizi Geopolitika Balkana, koja je izašla iz štampe ove godine, u poglavlju o Briselskom sporazumu, ukazujete na njegovu neprihvatljivost po elementarne srpske državne interese, tačku po tačku. Koliko je Briselski sporazum stvarno velika opasnost?
D.P: Srpski narod mora da zna kolika je važnost severa KIM za Srbiju. Amerikanci, kao i uvek i ovde insistiraju da Srbi u potpunosti izgube i ovu oblast, po pelceru Erdutskog sporazuma za Istočnu Slavoniju i Baranju. Cetiri opštine, Severna Mitrovica, Zvečan, Zubin potok i Leposavić koje su apsolutno etnički i istorijski srpske, čak i danas posle pogroma nad Srbima su ključ. Srbija mora da po svaku cenu da povrati ovaj deo Srbije. Za srpski faktor Kosovo i Metohija imaju ogroman značaj.
S: Pitanje je zašto je za SAD, kada su već prekršili postulat Badinterove komsije (granice nekadašnjih republika biće granice novih država) upravo na štetu Srbije, insistiraju da od Srbije otuđe, ili otmu, teritoriju bivše Autonomne pokrajine Kosovo i Metohije, čak i taj najseverniji deo koji je nakon svih etničkih čišćenja ostao etnički srpski?
D.P: Srpski narod mora da se upozna sa geografijim, da je o tome više znao ne bi nikako dozvolio bilo koji vid pregovora oko severa KIM. Tvrdim da je Briselski sporazum podvala zapada i SAD srpskom pregovaračkom timu koji očigledno nije shvatio šta ovaj deo Srbije znači za budućnost zemlje i srpskog naroda.
S: Evo prilike da srpski narod to i sazna?
D.P: Raška oblast koja se naslanja na sever KIM ima šest opština, a u tri zapadne opštine pravoslavni Srbi su većina (Nova Varoš, Priboj i Prijepolje), u ostale tri, istočne, muslimani čine većinu (Novi Pazar, Tutin, Sjenica). Međutim, geografski ove tri opštine tzv. Sandžaka, graniče se sa srpskim etničkim teritorijama (severna Crna Gora na jugu, na zapadu ove tri srpske većinski pravoslavne opštine Raške oblasti, plus Republika Srpska, pa Kraljevački region na severu, i što je posebno važno na istoku četiri opštine sa srpskom većinom severnog Kosova - Severna Mitrovica, Zvečan, Zubin Potok i Leposavić).
S: Tu je zamka briselskog sporazuma?
D.P: - Potpadanjem severa KIM pod centralnu vlast Prištine nastaviće se dalje slamanje Srbije. Jer bez obzira na novokomponovanu ideologiju Crne Gore koju sprovodi Đukanovićev režim tamo, koga u ovim nedemokratskim poduhvatima podržava u kontinuitetu američka politika, i koji predstavlja svojevrsno nasilje nad vekovnim srpskim većinskim bićem na tlu Crne Gore, njen severni deo je apsolutno prosrpski i takav će i ostati. Zatim, još uvek Raška oblast (Sandžak) predstavlja u geopolitičkom smislu oblast koja spaja Srbiju, Crnu Goru i Republiku Srpsku, i baš tu je jedino moguće izgraditi tzv. transverzalu povezivanja islamskog faktora na Balkanu sa muslimanskim delom Bosne. U svakom slučaju, čak i samo ove četiri kompaktne srpske opštine na severu Kosova imaju neprocenjiv značaj za geopolitičku bezbednost i budućnost Srbije i srpskog faktora u celini. Sad je, nadam se, jasnije zašto su ovoliko žestoki napori američke politike da sever Kosova i Metohije gde su Srbi većina i koji ne kontroliše faktički albanska vlast u Prištini, padne pod jurisdikciju Prištine, a samim tim i pod NATO kontrolom.
S: Koliko znamo sever KIM nikad nije pripadao Kosmetu?
D.P: Naravno da je i taj detalj jako bitan, veći deo, opštine Leposavić i Zubin potok, bio je u sastavu tzv. „uže Srbije“ dakle van Autonomne oblasti Kosova i Metohije sve do 1959. kada se jednoglasnim rešenjem Petra Stambolića, taj prostor poklanja Autonomnoj Oblasti Kosmeta, što je činjenica koji srpski pregovarači i srpska javnost nisu dovoljno koristili.
S: Srbija, po vama, nije nikako smela da otvori proces pregovora oko KIM, a po najmanje proces pripajanja četiri opštine ostatku Kosmeta?
D.P: Zašto se otvaralo ono što je već zatvoreno. Primera radi: Onaj koji je priznao nezavisnost bivših jugoslovenskih republika kao država rekao je da je KIM sastavni deo Srbije i to je prošlo kroz UN. Kako to da se priznaje nezavisnost bivših jugoslovenskih republika, i to se uvažava, a ne priznaje da je KIM sastavni deo Srbije?!
S: Ko je za to kriv?
D.P: Što se tiče naše strane, oni koji su posle 5. oktobra preuzeli vlast u Srbiji, oni su i otvorili taj proces i doveli u pitanje rezoluciju 1244, koju je Savet Bezbednosti usvoijo, i u kojoj se nedvosmisleno kaže - da je KIM sastavni deo Srbije. Ustav Srbije je takođe jasan. I umesto da se sve na tome završi, nekome je bilo stalo da se otvore nekakvi pregovori, koji navodno trebaju da pomognu srpskom narodu da na KIM živi bolje. Vrlo interesantno sve što je urađeno, urađeno je nasiljem ne samo pravnim, i to je Srbima sa KIM učinio delom i zvanični Beograd, ako ostavimo po strani međunarodni faktor. Očigledno, rekao bih blago, neznanje učinilo svoje. Srbija i srpski narod su dovedeni u neviđenu opasnost. Te gluposti se vide iz aviona. Oko KIM se nije smelo pregovarati na način kako je to urađeno, a ponajmanje oko četiri opštine severa. Sever KIM je geopolitički značajan, jer se kao špic zariva u ostatak teritorije „Srbije van Kosova“. Briselski sporazum je poguban po Srpsku državu i njen narod.
S: Kako vidite pravac vođenja spoljnopolitičke politike Srbije u budućnosti?
D.P: Srbija svoju dodatnu šansu u međunarodnim odnosima može tražiti u budućem periodu u mogućnosti da se više oslanja na različite centre moći pokušavajući da maksimizira svoj nacionalni interes. Ipak, jasno je da su joj najviše naklonjeni dugoročno gledano, Rusija, a potom i ostale sile BRIKS, potom na zapadu može obnavljati svoje tradicionalno prijateljstvo sa Francuskom, kao i sa drugim mediteranskim zemljama, poput Italije i Španije. Sa Nemačkom može razviti interesnu saradnju računajuć i povezivanje sa Moskvom, a u perspektivi i sa Parizom u pokušaju traženja prihvatljivih rešenja u relaciji sa Berlinom, što neće biti lako, imajući u obzir izvesnu nenaklonost nemačke politike prema srpskom faktoru. Sa druge strane, u odnosu na anglosaksonske sile, treba smanjiti intenzitet saradnje, koji je ionako na ekonomskom spoljnotrgovinskom planu skroman, a sa druge strane Vašington i London su pokazali veliku nenaklonost i čak neprijateljstvo poslednjih godina u odnosu na egzistencijalne srpske interese.
Svedok: Odnos prema EU?
D.P: Kada je u pitanju odnos prema EU on se mora postaviti na čisto intersnoj osnovi imajući u vidu sledeće činjenice:
??EU je u unutrašnjoj i višedimenzionalnoj krizi, postoji realna perspektiva njenog institucionalnog ili vaninstitucionalnog (prećutnog, ali realnog) raslojavanja na više prstenova („klubova“) gde bi Srbija čak i da uđe jednog dana u članstvo, sigurno pripadala najnižem nivou zemalja članica.
??EU je zasićena proširivanjem, očekuje se makar izvestan zastoj u tom pravcu. Posebno, u odnosu na Srbiju, postoji nespremnost Nemačke i nekih drugih članica da se zvanični Beograd primi u puno članstvo.
Da ne govorimo o parcijalnim interesima srpskih suseda (Hrvatska, pa možda i neke druge) da dodatno postave (ne)prihvatljive zahteve po pitanju učlanjavanja Srbije u EU.
S: Cini se da se lagano, ali sigurno, menjaju i odnosi snaga u svetu?
D.P: Odnos snaga u svetu se menja, pa su posebno nakon Svetske ekonomske krize koja je i sa aspekta tvrde i posebno meke moći pogodila najviše SAD i zapadne zemlje, raste još brže značaj zemalja BRIKS. Upravo Rusija i integracioni procesi koje ona predvodi daju određenu alternativu. Izgradnjom Južnog toka, i realnom naklonjenošću koju srpska strana ima od Rusije, u odnosu na daleko manju naklonjenost zapadnih sila, uključujući i izrazitu nenaklonjenost politike SAD, daje se određena alternativa srpskim interesima.
S: Kako gledate na koncept - EU nema alternative ?
D.P: Javnost mora da shvati da je ulazak Srbije u EU teško izvodljiv, nezavisno od pritisaka da se uđe i u NATO, za šta ne postoji podrška javnog mnjenja u Srbiji (po većini istraživanja, oko 17 odsto građana je za priključivanje NATO). Ovde se najbolje vidi realan sukob intersa širokih slojeva stanovništva u Srbiji i jednog dela otuđene i korumpirane političke i društvene elite u zemlji. Ne postoji ravnomeran interes stanovništva u Srbiji ka ulasku i daljem ispunjavanju uslova u pravcu pridruživanja EU. Subvencije preko različitih fondova (koji su sa krizom u EU sve tanji), pre svega predpristupnih, neselektivno dolaze do dela društvene i političke elite, dok široki slojevi stanovništva nemaju od toga neposredne koristi. Naprotiv, oni imaju više štete po pitanju ispunjavanja brojnih uslova, ali i gubitaka.
S: Da li po vama Srbija, ipak, treba da uđe u EU?
D.P: Srbija ima dodatan interes da ne uđe u EU, a to je unikatan trgovinski sporazum koji ima sa Rusijom već praktično deceniju i po, i koji je nedovoljno iskorišćen, a koji nudi veliku perspektivu, imajući u obzir zainteresovanost velikog ruskog tržišta za poljoprivredne proizvode našeg klimatskog područja.
Sa druge strane rasprodaja i iznajmljivanje najkvalitetnijeg zemljišta u Srbiji i velika nezaposlenost, su u kontra odnosu sa mogućnostima koja se nudi u trgovinskoj saradnji sa Rusijom. Treba napomenuti da bi Srbija izgubila ovu trgovinsku povlasticu ukoliko bi ušla u EU. Pored toga Francuska, recimo, zbog svog interesa da zadrži svoje malobrojno poljoprivredno stanovništvo na selu, daje enormne subvencije njima, pa otuda francuski subvencionirani i dampinški proizvodi prosto zbrišu druge poljoprivrede u okviru EU, poput rumunske i bugarske. Da ne spominjemo pitanje KiM koga bi smo se morali odreći i de jure u sledećim fazama pristupanja.
S: Vlast non stop trubi o ulasku u EU, da li srpska vlast može sa sigurnošću da tvrdi - da nas EU hoće?
D.P: Sa sigurnošću mogu da kažem da Srbija uopšte nema siguran benefit u okviru garantovanog ulaska u EU nakon iscrpljujućih procesa ispunjavanja daljih uslova ka EU (koja je i sama u višestrukoj koncepcijskoj i ekonomskoj krizi, i nema spremnost daljeg širenja, posebno ne prema nama), pa se možemo naći u tragikomičnoj ulozi da na kraju, ako nastavimo ovaj put, ostanemo i bez članstva i sa nesagledivim gubicima. Već sad, jednostranom primenom SSP, imamo velike gubitke u privredi, a kada stupi uskoro na snagu pravilo da se može prodavati zemlja strancima, i bez preostalih resursa najkvalitetnije zemlje za obradu.
S: Mnogi tvrde da se u smeru ka EU otišlo predaleko i da sad nema nazad?
D.P: Naravno da se neko potrudio da to tako izgleda. Tačno da mnogi tvrde da je interes Srbije da uđe u EU sa druge strane, on nije sporan, ali ne pod ovakvim ponižavajućim i višestruko štetnijim gubicima u odnosu na potencijalnu dobit. Uostalom među tim potencijalnim, zapravo svakodnevnim i stvarnim gubicima, su pored teritorijalnog gubitka, i poniženja koje svaki građanin doživljava u ovom pravcu, kao i realno poniženje same države, njene tradicije što višestruko prevazilazi i stvarne gubitke u drugim sferama. Dakle, mišljenja sam da načelno treba zadržati kurs ka EU, ali ne ispunjavati više postavljene ulitmatume, i čekati da se situacija oko mnogih stvari i geopolitičkih promena razbistri sledećih godina, a posvetiti se razvoju i radu u saradnji sa svim međunarodnim subjektima koji u tom pravcu mogu biti od koristi, a posebno voditi računa o prijateljskim zemljama i nacionalnim interesima.
|
