Rat Izrael i SAD protiv Irana 2026

• 2Ovo se svidja korisnicima: Koce, raketaš
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

fin ::@Betta i @Jester :
Obogaćivanje centrifugama urana je za manju zemlju gluplji naćin da se nabravi bomba. Spor, skup, komplikovan, niko više ne koristi "gun-type". Zaista je to princip za generisanje goriva za elektrane, a bomba bi bila samo onako za usput.

Najjednostavniji i najbrži je oplodni reaktor sa grafitnim moderatorima sa prirodnim uranom, pogotovo za zemlju koja ima koksare od industrije nafte - te su bitne za visoku čistinu grafita. Iz toga se onda direktno pravi plutonij, ispravan naćin je šuplja plutonijeva kugla koja implodira. Jeste da se možda mora, a i ne mora više danas, testirati. I ne bi bilo tu komplikovanih centrifuga. Jeste istina da separacija zahteva iz oplodnog reaktora filtere za vazduh i koriščenje vode, ali ipak je za Iran to jednostavnije. I Englezi su posle rata odlućili da je bolje plutonij iz reakrora nego centrifuge. Jeste istina da su imali havarije sa filterima vazduha, ali ipak.

Nema centrifugiranja - u reaktoru U prelazi u Pu direktno. Veoma brzo.-------
To jest za pravljenje bombe lakše, ali kada su centrifuge možeš reći da je to civilni program. Od plutonija se samo bomba može napraviti.

• 1Ovo se svidja korisniku: luka35
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mala ispravka za plutonijsku bombu se ne koristi šuplja kugla već kugla od plutonija smajene gustoće . Naime ta kugla se radi prešanjem odnosno postupkom sinteriranja iz praha , ako je prah premazan nekim voskom-polimerom koji ćini 5% ukupnog volumena tada se nakon prešanja i pečenja u vakuumu dobije šupljikava struktura Plutonija . Da bi se dobila kritična masa odnosno kritična gustoča potrebno je tu kuglu pomoču eksploziva komprimirati stisnuti , to je ta implozija, o kojoj se piše i koju treba isprobati da li radi.

Kompresija se vrši pomoču čelične kaljene kugle koja se sastoji od segmenata koji su peterokuti i šesterokuti , identična je struktura nogometne lopte . Ta se kugla komprimira pomoću eksploziva , i tu nastaje glavni problem aktiviranje tih eksplozivnih patrona pomoću lasera ,odnosno optičkih kablova koji moraju imati istu dužinu i isto vrijeme za prijenos tog impulsa, Zatim i detonator i svaka ta eksplozivna cigla mora imati istu brzinu prijenosa detonacije i istu brzinu detonacionog vala.

Djeluje jednostavno , ali baš i nije.

Uranski proces se zaista do koncentracije od 60 % može svesti pod civilni program , bez obzira što Iran ima dovoljno nafte za sve soje potreba , potpuno je legitimno da jedna država ulaže novac svojih građana u proizvodnju obagačenog urana , jer ga može prodavati, ili još bolje može praviti male reaktore za pogon gradova ili industrije , a naftu čuvati za neka druga vremena i prodavati kao kemijski proizvod , a ne energent.