offline
- ds69
- Počasni građanin
- Pridružio: 29 Dec 2012
- Poruke: 727
|
- 17Ovo se svidja korisnicima: Georgius, zlaya011, babaroga, mocnijogurt, kunktator, Frunze, GoranZemun, ILGromovnik, Lucije Kvint, vlad4, rovac, Wrangler, Boris Bosiljčić, debeli, djordje92sm, Vlajman1957, miodrag
Registruj se da bi pohvalio/la poruku!
virked ::Meni iskreno nije jasno kako jedan Ukrajinac, pravoslavac postane nacista. Oblaci svapske uniforme i sve sto ide uz to?
Kako bre?
Ok, neces da budes Rus, Ukrajinac, hoces da ubijas Ruse to mogu da razumem. Od svih ideologija na ovom svetu ti uzmes nacisticku?
Aj nekako da razumem one ciji su dedovi bili uz naciste ali ove novokomponovane nikako ne mogu da razumem. Jbt do juce bio Rus, Ukrajinac, pravoslavac a sad zagrizeni nacista?!
Фотографија оног градског депутата (одборника) - наци дебила из Павлограда у наци униформи ће изазвати десетине коментара, са аналогијама према југо-истоку Европе.
Молим вас, немојте!
Већина људи који пише овако, у животу није видела Украјину, нити ће.
Гро нацизма и сличних традиција тамо живи још од II Светског рата у Галицији и делу Украјине који је до 1939. године припадао Пољској. ОУН и УПА су активно сарађивали са нацистима против пољског покрета отпора током II Светског рата. Дошло се до формирања тзв. сс дивизија од стране украјинских војника и немачких официра (већи део њих је завршио у Америци и Канади). Волинска резња тј. масовна убиства пољака (60.000) и одговор кроз ликвидације украјинаца (2-3.000) 1943-44. године. Принудна пресељења украјинаца из Пољске и пољака са територије УССР су била 1944-47. године. Око 800.000 пољака је избачено из УССР, а нешто преко 500.000 украјинаца је избачено из Пољске. На крају је око 137.000 украјинаца пресељено у нове области Пољске, које су до 1945. године припадале Немачкој. Позната операција "Висла".
Та и таква брутална и врло насилна решавања националног питања, па онда насилна колективизација пољопривреде (највећи секташки дебилизам XX века), од стране пре свега Џукелашвилија и његових бољшевика, комуниста и осталих дивљака су довела до свега овога.
Православље је у УА или оно код УПЦ (као органском делу РПЦ) или је на нивоу онога што се покушавало продати у ЦГ од стране одлазеће комунистичко-зеленашке мафије (тзв. ПЦУ). Дефектни систем је од 1930. године вршио систематско прогањање РПЦ. Рушење храмова, затварање свештеника и "прање мозгова" су тамо имали епски карактер, без обзира што је све то у некој мери смањено после доласка на власт Никите Х.
Грко-католици у Галицији, Буковини и Закарпатју су одмах после 1944. године били забрањени, а њихова имовина је предата РПЦ, свештеници су се разбежали, позатварани или су се сакрили. Око 2/3 верника се вратило у ту религију после 1990. године, а остатак се задржао у православљу.
Када се искључи Галиција, нацизма у Украјини има, али знатно мање. То су показали и избори 2019. године. Изузетно лоши резултати партије "Свобода", Олега Тјагнибока (1 од 450 места) и уопште нацистичке коалиције на локалним изборима 2020. године су довољан доказ.
Сасвим друга ствар је што је влада Украјине и њена законодавна и још више извршна власт у виду председника, како Порошенка, тако и Зеље, потпуно засићена разним нацистима по уверењу. Lanagley се постарао да новцем и утицајем све то подржи. Неколико пута је Јарош, вођа тзв. "десног сектора" претио Зељи да ће га лично обесити на Крешћатику (центар Кијева) ако примени Минск...
На пропагирање нацизма је свака власт у УА после 1991. године затварала очи. И Кравчук и Кучма, па је онда додат "гас" за време Јушченка после Првог тзв. "мајдана". Јануковича, навондог про-руског председника, осим хапшења Јуљке Тимошенко, није занимало систематско искорењивање нацизма. Говорио је на украјинском, као председник, и само је доношење закона о регионалној употреби руског (посланици Колесниченко и Кивалов), било у правцу неког уравнотежења у тој ионако подељеној земљи.
Спајање интереса нацистичких "јуришника" са запада Украјине (Галиција) и већине олигарха-либерала је довео до 2013. године и почетка тзв. II "мајдана".
Сећам се како сам читао у украјинским новинама на руском (купљеним у Харкову), негде фебруара 2013. године о рушењу споменика Уљанову (Лењину) у Ахтирци (Сумска област). Посланик из партије Свобода, Мирошниченко, је био организатор те акције. То што је почетком рата 2022. године, Мирошниченко, тада већ биши посланик, емигрирао, тј. побегао не значи да није довољно "палио" у времену до 2022. године.
Први пут сам се са нацизмом срео негде лета 2013. године, од стране хроничног алкохоличара Стаса В. (има руско презиме) у Харкову. Тај није пио само на послу, а одмах након тога је по киосцима куповао разне врсте алкохола. Мислио сам да је пијан, па онда и луд.
Касније ће се испоставити да је цело то рускојезично друштво, лица рођених 1970-75. године, (у Харкову, 2013. године, практично нико није говорио на украјинском, мало ко и на суржику) било врло незадовољно владавином Виктора Јануковича, од којих су неки(е) имали 100 % руско порекло, а неки до 50 %. Нико од њих није имао никакав осећај према православљу. Њима су обећања о бољем животу била много важнија.
Године постовања разних украјинских пропагандних клипова по Fb, је наступило после 2014. године. Изузетак су били двоје нешто старијих људи, пореклом из РФ. Они су још 2014. године били за улазак руса у Харков.
Гро те екипе је после 2022. године заћутао. Ђаво је дошао по своје. Время расплаты пришло. Каждая дурня имеет свою цену. Всегда и навсегда. Завжди та назавжди.
За оне који желе да знају више чланци на руском на тему Волынская резня и Операция «Висла»:
https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%BE%D0%BB%D.....0%BD%D1%8F
https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D0%BF%D0%B5%D.....0%B0%C2%BB
|
