Rat u Libiji, 2011-2020. godina

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@mirkotigar
Dobrodosao
Trudimo se

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Хоће мо!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

17.44 - Најмање 15 побуњеника погинуло у Мисурати у заседама које је поставила либијска војска повлачећи се из града.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Znaci ipak je taktika u pitanju

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Russia negotiates ceasefire with Libyan PM


[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

vrlo dobar i profesionalan komentar Libijskog rata

Citat:


POLITIKA (24.04.2011)
Овде и тамо
Нада није стратегија
Саркози процењује да је Америка слаба и да је дошло време да Француска у Либији надокнади оно што је својевремено изгубила у Ираку

Бизарно названа операција Одисејева зора је у пуном замаху, али – неспремни да толеришу прекид ватре а неприпремљени за копнене операције – западни савезници се све више заглављују у либијском песку.

Истовремено, месец дана пошто су УН ауторизовале успостављање зоне забрањеног лета, међународни консензус испољен резолуцијом 1973 увелико се крњи.

Разлаз се могао очекивати. Париз и Лондон срочили су резолуцију која је обезбедила правну подршку војној офанзиви од које се очекивало да ће Муамера Гадафија сјурити са власти брзином у којој су дани гнева по Тунису и Египту оборили диктаторе.

Русија, Кина, Бразил, Индија и Немачка били су уздржани. Не толико због спремности да делују колико због неспремности да буду оптужени ако ствари крену лоше.

Барак Обама се коцкао. Жељан да Гадафију види леђа, али неспреман да се превише уплете у још један рат у још једној муслиманској земљи, надао се да ће америчка ватрена моћ већ у првим данима ратну срећу окренути у корист побуњеника.

Изгубио је опкладу. Неискусна, слабо опремљена и недисциплинована милиција Националног транзиционог савета није одговарајући ривал Гадафијевим снагама. Да није ваздушне подршке НАТО-а, побуњеници би одавно били сломљени. Овако, сукоб може да траје месецима.

Дипломатске иницијативе Турске и Афричке уније такође су пропале. Гадафи је ову последњу прихватио, не и побуњеници из Бенгазија. Њихов предуслов је одлазак Гадафија и његових синова.

Том захтеву су се, компликујући ситуацију, сада отворено придружили Обама, Никола Саркози и Дејвид Камерон заједничким текстом који је истовремено објављен у „Вашингтон посту”, „Фигару” и „Тајмсу”.

Лондонски лист пише да су текст иницијално скројили Камерон и Саркози, да су Обами копију послали више из учтивости, а да је Американац потом затражио да додају и његово име.

Позивајући Гадафија да „оде, и да оде заувек”, текст отворено сугерише промену циља војне мисије у Либији: уместо завођења зоне забрањеног лета то је промена режима. Оставити Гадафија на власти представљало би „бескрупулозну издају” Либијаца.

Ако је неко у почетку офанзиве сумњао да се иза новог „хуманитарног рата” за спасавање цивила крије амбиција рушења Гадафија, онда више нема места сумњи.

„Наша дужност и наш мандат по резолуцији Савета безбедности УН 1973 је да заштитимо цивиле, и ми то чинимо. Не ради се о уклањању Гадафија силом. Али са Гадафијем на власти немогуће је замислити будућност Либије... Незамисливо је да неко ко је покушао да масакрира сопствени народ може да има улогу у његовој будућој власти”.

Пошто је придобио Обаму, барем у тексту, Саркозију би могло да буде нешто лакше у тренутку у коме је војна операција у Либији – схваћена умногоме као његов лични амбициозни пројекат – почела да посустаје на терену. Откако су САД 31. марта руковођење препустили НАТО-у, побуњеници посустају, а Гадафи преузима иницијативу.

Рекло би се да Саркози процењује да је Америка слаба и да је дошло време да Француска у Либији надокнади оно што је својевремено изгубила у Ираку.

Жак Ширак, подсетићу, тада није подржао инвазију против Садама Хусеина не из моралних разлога или принципа, како је представљао, већ зато што је схватио да ће лавовски део профита отићи Англоамериканцима, а он није хтео да скупља мрвице са стола.

Арогантни Саркози је од почетка преузео иницијативу операција у Либији како би гарантовао профит – доминантни утицај после пада Гадафија.

Ако су француски војници успели да у Обали Слоноваче – највећем светском произвођачу какаовца – свргну Лорана Гбагбоа и поставе Аласана Кутареа, зашто то не би пробали у у нафтом богатој Либији.

Чак и пре него што је „рат против тероризма” коришћен као претекст за војне интервенције и рушење суверенитета независних држава, бивши француски комуниста Бернар Кушнер био је један од водећих архитеката тзв. хуманитарног интервенционизма.

Но, немогуће је заборавити сву хипокризију такве политике у Руанди 1994. када Француска није ништа учинила да спречи масакр 800.000 људи. Јасно. Руанда нема ни нафту ни какаовац.

Уплетен у шест ратова – Авганистан, Буркина Фасо, Либија, Мали, Обала Слоноваче и Сомалија – Саркози тешко да ће повећати шансе за реизбор наредне године. Успех у Обали Слоноваче је крхког карактера.

Либија прети да постане дуга прича. Грађански рат онемогућава мирно решење. Што значи да се решава силом. Али без пуног америчког ангажмана то ће тешко ићи. Вашингтон није спреман да иде у још један рат, још мање у рат из којег би највеће користи извукла Француска.

Једно од кључних питања засад нема одговор: да ли у неком тренуту могу да се употребе копнене трупе? Резолуција 1973 искључује „стране окупационе снаге” у било ком делу Либије, али не спречава ограничену употребу копнених снага.

Американцима је на основу болних лекција Вијетнама, па и Ирака, познато да се рат не добија само ваздухопловством, без обзира на то колика је његова технолошка супериорност. Истовремено, нико, па ни Вашингтон, не показује и најмању жељу да упути копнене трупе у Либију – јер би то недвосмислено било доживљено као инвазија, без обзира на било каква хуманитарна или морална оправдања.

У Лондону и Паризу се премишљају. Шаљу „саветнике” који би у вечерњим школама ратовања, по скраћеном поступку, либијске побуњенике требало да науче елементарним војним вештинама.

Како напади из ваздуха Гадафијеве снаге не спречавају да напредују, изгледа да ће Британци и Французи морати да се одлуче брзо, брже него што су очекивали.

Сада, када је „промена режима” отворено на столу, савезници би морали да буду више него опрезни око тога како ће наставити уколико не желе додатно да окрње подршку блискоисточне јавности коју су задобили одлукама да се дефинитивно опросте од Бен Алија и Хосни Мубарака.

Идеја промене режима подржана је на састанку Контакт групе за Либију (21 западна, арапска и афричка земља) 13. априла и дан касније на скупу шефова дипломатија НАТО-а у Берлину. Заједничким текстом тројице лидера барем за дуго су затворена врата примирју или политичким преговорима.

Али док су савезници јединствени око циља, подељени су око тога како га остварити. Европљани су и даље против наоружавања побуњеника. НАТО је подељен поводом грађанског рата који подсећа на авганистански: од 28 чланица само 14 је присутно у Либији. Тек шест је ангажовано у ваздушним нападима.

Шта и како даље?

Прва опција је кренути ирачким путем и послати у Либију копнене трупе. Прекршила би се резолуција УН која „инвазију” и „окупацију” искључује као решење. Јавност САД, Француске и Британије је против. Регион би се запалио.

Друга је подржавати побуњенике као „државу у чекању” која би могла да замени режим у Триполију. Што би подгрејало најгоре страхове о подели на Триполитанију и Киренаику.

Трећа је појачање војног, дипломатског и економског притиска у нади да се изазове „дворски пуч” у Триполију. Али „нада”, како је Обама својевремено говорио Џорџу В. Бушу поводом рата у Ираку, „није стратегија”.

Бошко Јакшић
објављено: 23.04.2011.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nezvanično ubijen predsednik prelaznog veća pobunjenika u Bengaziju Mosafa Abdajaliel

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ne treba svaku objavu na FB uzimati za ozbiljno
Nijedan zvanican izvor nije objavio ovu vest...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ako vec nesto objavljujete,stavite izvor te informacije ili link.

Dopuna: 23 Apr 2011 23:00

CNN Frederik Pleitgen

Citat:Major air strikes and anti aircraft fire over Tripoli. Seems like an ammo dump has been hit