offline
- mercedesamg
- Legendarni građanin
- Pridružio: 08 Avg 2019
- Poruke: 7089
|
Двоумио сам се да ли у ову или ону тему. Ајде овдје ипак, па тамо коментар, ако буде неко имао жељу.
Владимир Орлов, „Вече“: „Други талас мобилизације је неизбежан – не треба нам 300 хиљада, већ 2 милиона“
Citat:Главни хуманитарни радник НВО о томе шта недостаје војницима и цивилима на линији фронта
„У потпуности признајем да ће бити донета одлука о отварању другог фронта из Белорусије. Штавише, са ове стране је најоптималније да одсечемо Централну Украјину од њеног западног дела, чиме се прекине снабдевање ресурсима оних група бандеровог режима које нам се супротстављају на линији додира“, каже шеф војске Вече. стручњак Владимир Орлов. У интервјуу за БУСИНЕСС Онлине он говори о потешкоћама у слању терета у зону специјалне операције, зашто напади на енергетску структуру Украјине не утичу на морал Оружаних снага Украјине и да ли ће Доњецк морати да се преда непријатељу.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Ко жели на готово, ево му превод текста:
+ Текст преведен на српскиВладимир Орлов, „Вече“: „Други талас мобилизације је неизбежан – не треба нам 300 хиљада, већ 2 милиона“
19. новембар
59
Главни хуманитарни радник НВО о томе шта недостаје војницима и цивилима на линији фронта
„У потпуности признајем да ће бити донета одлука о отварању другог фронта из Белорусије. Штавише, са ове стране је најоптималније да одсечемо Централну Украјину од њеног западног дела, чиме се прекине снабдевање ресурсима оних група бандеровског режима које нам се супротстављају на линији додира“, каже шеф војске Вече. стручњак Владимир Орлов. У интервјуу за БУСИНЕСС Онлине, он говори о потешкоћама у слању терета у зону специјалне операције, зашто напади на енергетску структуру Украјине не утичу на морал Оружаних снага Украјине и да ли ће Доњецк морати да се преда непријатељу.
Владимир Орлов: „НВО је променила многе погледе на приступе коришћењу Оружаних снага, не само у погледу дронова, већ иу погледу командовања и управљања. Постали су видљиви недостаци у организацији комуникација, високопрецизно оружје.
Владимир Орлов: „НВО је променила многе погледе на приступе коришћењу Оружаних снага, не само у погледу дронова, већ иу погледу командовања и управљања. Постали су видљиви недостаци у организацији комуникација, високопрецизно оружје.
Фото: друштвене мреже
„Видимо прву масовну употребу малих дронова у историји“
Војнику је потребно много више од тенка, митраљеза и наређења. Живот, који се састоји од милиона малих ствари, изгледа најживописније и најоштрије на предњој страни. Понекад је немогућност да се опере или организују поуздане радио комуникације више деморалишу од напада надмоћнијих непријатељских снага. Владимир Орлов и НВО „Вече“ од првих дана НВО организују помоћ војсци и фронту, снабдевајући руске војнике оним што им је недостајало, или оним што је поморским средствима изгубљено. Сам Орлов истиче да никада није крио своју политичку позицију и борио се за ослобођење украјинских земаља од бандеровског режима и пре почетка Евромајдана, који је постао полазна тачка данашњих дешавања. О овоме и још много тога - у разговору за "БУСИНЕСС Онлине" са Орловом.
– Владимире Петровићу, постоји теза по којој лавовски део дронова које користе борци на линији контакта снабдевају хуманитарни радници. Да ли је тако? У којој мери је дрон постао неопходан за савремени оружани сукоб?
– Многи стручњаци кажу да су нашем војно-индустријском комплексу недостајали мали дронови. Да, заиста, сада већину малих беспилотних летелица снабдевају волонтери, укључујући и нашу јавну организацију. Али проблем са дроном лежи у чињеници да су то потрошни производи, а живот дрона на првој линији је веома кратак. Од првог лета до уништења буквално неколико недеља, и то ако дрон доспе у руке обученог оператера који отприлике зна како да га контролише. А ако оператер није прошао одговарајућу обуку, нема релевантно борбено искуство, онда је ово 1-2 лета - и дрон ће бити изгубљен. Истовремено, потребно је јасно схватити да је цела прича са дроновима, да, кажу, наше ВС нису биле спремне за саму појаву овог типа наоружања, лукава и није сасвим поштена.
Сада смо сведоци јединствене ситуације те врсте. Видимо прву масовну употребу малих дронова у историји. Слажем се да су до сада, наравно, дронови коришћени у разним војним сукобима, на пример, у Сирији, Јемену, и током војног сукоба 2014-2022 у Донбасу. Наравно, војно-индустријски комплекс је повремено обраћао пажњу на то, али или није имао ресурсе, или задатак од владе. Као резултат тога, наш војно-индустријски комплекс се бавио производњом тежих дронова уже специјализације, као што су Орланс, производи Зала Аеро и сл.
Ко је Владимир Орлов?
Не може се рећи да ми не производимо дронове. Они само имају другачију намену, уже су специјализовани, скупи и захтевају другачији однос према употреби. Да ли мали дронови постоје у америчкој војсци? Они не постоје само исти. Њихов војно-индустријски комплекс је на исти начин пропустио овај тренутак, а углавном, ниједна од модерних армија света није била спремна за феномен Мавиц. Рећи да смо само ми пропустили суштински је погрешно. Да, ти исти Американци имају друге производе, Израелске одбрамбене снаге имају своје. Али суштина је да тако масивног дрона као што је Мавиц није било ни у једној војсци на свету, а ниједна војска није ни замишљала да ће бити потребна у таквим количинама.
- Колико је ЦБО променио идеју малих дронова? Можемо ли очекивати да се они сада појаве у свим армијама?
– Филозофски говорећи, НВО је променила многе погледе на приступе употреби ВС, не само у погледу дронова, већ и у погледу командовања и управљања. Постали су видљиви недостаци у организацији комуникација, високопрецизно оружје. Даћу вам пример. На пример, сами амерички ХИМАРС су прилично осредњи вишеструки ракетни системи, не пуцају добро, не погађају тако далеко. Али када се у овом систему користи прецизна муниција са сателитским навођењем, она се од осредњости претвара у првокласно оруђе за сузбијање и уништавање позадинских линија непријатеља. Све ово функционише у случају када може са великом прецизношћу да погоди задате циљеве. Имамо и сличне системе, као што су Ураган и Смерч, који имају прецизно навођену муницију, сателитско навођење и тако даље. Проблем је у томе што Американци, поред високопрецизног навођења, постоји комплекс сателитског извиђања. Омогућава праћење циљева на површини земље у реалном времену. Имамо компоненте мулти-доменске интеграције, комуникације и контроле, али, нажалост, компонентама мултиспектралног просторног извиђања није посвећена дужна пажња. Мислили су да Американци троше сумануте паре, пиле буџете на некакве бесмислене играчке и тетоше. Али ми ћемо са поносом отворити борбени приручник копнених снага из 1980. године и све ће бити у реду са нама. Али испоставило се да уређаји раде. Одједном је постало очигледно да су потребни и војсци. компонентама мултиспектралног извиђања свемира није посвећена дужна пажња. Мислили су да Американци троше сумануте паре, пиле буџете на некакве бесмислене играчке и тетоше. Али ми ћемо са поносом отворити борбени приручник копнених снага из 1980. године и све ће бити у реду са нама. Али испоставило се да уређаји раде. Одједном је постало очигледно да су потребни и војсци. компонентама мултиспектралног извиђања свемира није посвећена дужна пажња. Мислили су да Американци троше сумануте паре, пиле буџете на некакве бесмислене играчке и тетоше. Али ми ћемо са поносом отворити борбени приручник копнених снага из 1980. године и све ће бити у реду са нама. Али испоставило се да уређаји раде. Одједном је постало очигледно да су потребни и војсци.
Ово је ствар погледа на свет. Неопходно је да генерације официра, генерала, оних који промовишу војну науку, промене свој поглед на свет у смислу примене нових савремених технологија. Потребни су нам уређаји који нам омогућавају да повећамо ефикасност конвенционалног наоружања, брзину обраде информација и контролу борбе. Тада ће се неки тренуци играти потпуно другачијим бојама. Старо оружје, које се више није могло модернизовати и, као резултат тога, ефикасно користити, у условима опремања гаџетима, показује сасвим другачији борбени рад. У том смислу, наравно, СВО је омогућио да се те приступе сагледају другачијим очима, да се покаже да су се они приступи који су деценијама доминирали војном науком и војно-индустријским комплексом показали застарели, депласирани и застарели. Сада је потребно развити нова решења која ће омогућити Оружаним снагама,
- По закону жанра, морам да вас питам: да ли је наш СВО показао нешто добро?
„Показала је да имамо одличну артиљерију и артиљеријску школу. Такође, наше ремонтне јединице, упркос неуспешној реформи ВС, раде савршено и могу стабилно и несметано да поправљају опрему која стиже на сабирна места хаваријских возила. Оно што је најважније, чини ми се, НВО је показао да либерална зараза која је заразила наше друштво није успела да до краја искорени патриотски дух. Испоставило се да имамо много људи који заиста разумеју проблем заштите националних интереса наше државе, знају шта је идеологија. Генерално спремни да се жртвују за добро других.
Некако се показало да је наша вишенационална држава одједном осетила своје јединство. То је умирујуће. Тешка ситуација, када смо устали у заштиту интереса наше државе, дирнула је најдубља осећања не само руског православног народа, већ и наших будиста и муслимана. Видите и сами како је Чеченија устала у одбрану наше земље, колико ревносно Рамзан Кадиров говори о проблемима који постоје. Чинило би се да је тамо још пре 15 година била контратерористичка операција, Грозни је био у рушевинама, и одједном потпуно другачији приступ. Погледајте како су одговорили наши Забајкалски региони: Алтај, Тува, Јакутија - сви су стали у одбрану наше земље. Одједном се показало да је ослобађање Украјине од фашизма важно не само за Русе из Рјазања или Архангелска, већ уопште за све. Ово је оно што мислим да је најважније.
„Најважније што је речено на састанку са Шојгуом је да је наша војска у дефанзиви“
„Најважније што је речено на састанку са Шојгуом је да је наша војска у дефанзиви“
Фото: © Прес служба Министарства одбране Руске Федерације, РИА Новости
„Да, барем можете послати војнике и залихе пливањем, нека носе храну на чамцима“
– Генерал Сергеј Суровикин и Сергеј Шојгу известили су да су били принуђени да повуку трупе из Херсона. Реци ми зашто смо дошли у ову ситуацију?
- Верујем да су сви они који су уроњени у дешавања везана за НВО били свесни да се овај немили тренутак спрема. Пре или касније, али у садашњој конфигурацији, ово повлачење је било неизбежно. Од краја августа - почетка септембра почели су да говоре да ће се то десити пре или касније. Питање је било једноставно: када? Верујем да је политичко руководство донело одлуку, па тек онда умотано у војну амбалажу. За то је генерал Суровикин дао изјаву на састанку са Шојгуом. Свесни смо да војска не доноси самосталне одлуке, већ ради управо оно што јој политичари кажу. Овај други је из неког разлога (тешко ми је претпоставити шта је мотивисало зашто је било неопходно напустити Херсон) донео ову одлуку. Херсоном већ дуго кружи идеја да ће град бити напуштен. Сви су причали о томе - као обични људи, као и војска и чиновници. Још једном понављам: не могу да наведем разлог. Очигледно, за то постоје значајнија политичка решења, која би се могла постићи као резултат закулисних преговора Џона Саливана и нашег амбасадора у Америци. Вероватно ово, а можда и нешто друго.
Најважније што је речено на састанку са Шојгуом је да је наша војска у дефанзиви. Војска је данас суочена са задатком да остане у дефанзиви. Једино место где се одвијају офанзивна дејства је Доњецка област, где је задатак да се ослободи Доњецка Народна Република.
Сада ћемо, како су рекли високи војни званичници, задржати одбрану на левој обали Дњепра. Нажалост, други пут на овај мостобран је лако као на пролеће, неће ићи. То је због чињенице да су трупе кијевског режима акумулирале довољно резерви и ресурса и није лако напасти кроз такву препреку. Највероватније, ако дође до јуриша на десну обалу, све ће се претворити у изузетно тешке губитке, неупоредиве са онима које смо претрпели овог пролећа.
- Одговорићу ти. Херсон је примљен у састав Русије. То јест, први пут од Великог отаџбинског рата препуштамо главни град региона непријатељу. Напомињем да је предаја града објашњена војним разлозима. Можда се наша војска заиста показала као слаба на овом сектору?
- Могу да наведем много примера када се војска бранила у лошијим условима, када је била у окружењу. Може се навести пример из светске или наше историје, када је војска, у изузетно тешким условима, тежим од оних које је имао херсонски гарнизон, однела победу. На крају, можете навести пример Западног Берлина или опкољеног Паулуса. Колико је био испоручен? Колико је Берлин снабдевао? Да, чак и пример одбране Стаљинграда, када су наше трупе биле притиснуте на Волгу, али су, под непријатељском ватром, кренуле напред. Волга није ужа од Дњепра, али је било залиха ресурса, приступило се људству, задржали смо ову крпу у Стаљинграду. Као последица тога, верујем да је аргумент да смо дали све од себе, да нам недостају ресурси, да нема прелаза, искрено слаб. Да, чак и пливањем можете послати војнике и залихе,
Пређимо на други крај фронта. Од јула нисам приметио неки значајнији напредак, узеће се највише два села. На пример, узели су Сандсе, а ово се већ сматра великом победом, зашто?
- Ситуација се поправља у односу на ону која је била пре шест месеци. У овом тренутку, непријатељ, који је претходно био близу Доњецка, био је приморан да се повуче на друге положаје. Треба да схватите да су овде већ 8 година ископана и издубљена огромна утврђења у која се тешко проваљују. Да бисмо то урадили брже, морамо да згуснемо линију фронта, а за то морамо да мобилишемо не 300.000, већ 700.000 или чак милион људи. У овом случају можемо рећи да ћемо скупити ударне песнице и искористити ове снаге да прогоримо одбрану непријатеља.
Неопходно је поћи од оних позиција и прорачуна потреба за људством, ресурсима, материјалним средствима, који су неопходни за извођење војних офанзивних операција на одређеном позоришту. Ово питање више није за нас као јавне личности, политичаре, већ за војску. Морају јасно да ставе до знања колико им је потребно људи, тенкова, бомби, авиона, хеликоптера, ракета, да се пола године не би ројили са три тенка, покушавајући да пробију у одбрану утврђеног подручја. Треба им рећи, кажу, дајте нам 200 тенкова, пет дивизија, а ми ћемо овде све срушити за недељу дана. А ако буду три тенка и батаљон, онда ћемо полако почети да пуцамо из дана у дан на истом месту, напредујући неколико метара недељно.
Друго питање је обезбеђивање ресурса. Мобилизација коју смо спровели, 300.000 људи, омогућиће да се запуше рупе у линији фронта и да се створе одређени ресурси. Али свеједно, ово је врло мало, недовољно за вођење активних офанзивних операција на фронту од 1.200 километара. Тамо су за ово потребне копнене трупе за милион људи. И то је само на овој линији фронта, а ми још имамо балтичке државе, Далеки исток и север. Финска је ушла у НАТО, тако да је потребна мобилизација не 300 хиљада, већ 2 милиона људи, ако желимо да то питање решимо брзо, ефикасно и ефикасно.
- Колика је вероватноћа да ће се десити други талас мобилизације?
Сматрам то неизбежним. Ако је задатак да се напредује и брзо победи непријатељ, онда је други талас мобилизације неизбежан. Ово није политичка жеља, није листа жеља, није ентузијазам милитаризма, већ једноставно статистика и математика.
- Долази зима. Шта би могла бити зимска кампања?
- По мом мишљењу, зимска кампања ће ићи у спором формату. Не мислим да ће они чинити неке значајније покушаје да заузму одређене просторе, било од Русије, било од колективног Запада или Украјине. Највероватније ће линија фронта бити прилично стабилна, не видим предуслове за било какве озбиљније офанзивне акције на обе стране. Што је најважније, не видим ресурсе за извођење операција.
– Мислите да ових 300 хиљада једноставно јачају линију фронта?
- Да тачно.
– То је већ постао мем – „период цвећа“. Да ли ће се удари дроновима на Украјину наставити и колико су ефикасни?
– Верујем да уништавање трафо кутија у Кијеву и другим насељима под контролом Бандериног режима не доводи до промена на линији фронта. Могуће је уништавати трансформаторске кутије док не будете плави у лицу, то ни на који начин неће утицати на борбени потенцијал Оружаних снага Украјине.
- Какав би био утицај?
- Уништење центара одлучивања, политичких саветника, места компактног боравка породица украјинских терориста, породица СБУ, политичких лидера утиче на борбени потенцијал Оружаних снага Украјине - читав низ задатака и одлука које Израел и САД користе у решавању својих војно-политичких задатака.
– У склопу житног посла испоставило се да се украјинска страна вара. Реците ми зашто уопште учествујемо у овом послу?
– Верујем да је сам житни посао одређен, да кажемо, не војном нуждом, већ оним политичким договорима које наше политичке елите емитују напоље. Конкретно, договор о житу је отприлике у истој парадигми као и „добра воља“ након резултата турских преговора. Питање потребе житног договора треба поставити нашој политичкој елити и оним економистима који лобирају за такве одлуке.
– Наводно, Русија почиње да повећава груписање трупа у Белорусији. Колико је вероватан други северни фронт?
Кажу да се не може двапут ући у исту реку. Мислим да је у нашој ситуацији такав фокус могућ. У потпуности признајем да ће бити донета одлука о отварању другог фронта из Белорусије. Ако се ово деси, ја бих то поздравио. Штавише, са ове стране је најоптималније да се Централна Украјина одсече од њеног западног дела, чиме се прекида снабдевање ресурсима оних групација Бандеровог режима које нам се супротстављају на линији војног додира. Уопште, очекивао сам ово још у пролеће, када су наше трупе биле стациониране у области Кијева. Али из политичких разлога, наша држава је показала добру вољу и повукла трупе одатле, надајући се да ће неко разумевање превладати над политичком сврсисходношћу и да ће војсци бити дозвољено да изводи операције на начин неопходан за победу.
„Сва излога се урушила, остављајући иза себе стварну чињеницу шта имамо, шта заиста можемо да створимо, а шта страшно недостаје. У извесном смислу, ово је јако добро, чак се има за шта захвалити колективном Западу, ма колико то чудно звучало.
„Сва излога се урушила, остављајући иза себе стварну чињеницу шта имамо, шта заиста можемо да створимо, а шта страшно недостаје. У извесном смислу, ово је јако добро, чак се има за шта захвалити колективном Западу, ма колико то чудно звучало.
Фото: © Виктор Антониук, РИА Новости
„Веома сам захвалан Американцима што су уронили наша лица у наше недостатке“
– Американци су још у септембру писали да за годину дана произведу толики број граната који Украјина потроши за две недеље, а Русија одређене дане – буквално за дан. Ово је истина?
Сасвим поуздана информација, барем она тврди да јесте. Заиста, постоје одређени производни ресурсни капацитети, укључујући и за производњу муниције, и они почивају на могућностима војно-индустријског комплекса – како нашег и украјинског, тако и колективног Запада. Они су због присуства радионица, алатних машина, производних ресурса, радника. Није тајна да Запад активно повећава свој производни потенцијал.
– Када ће западни војно-индустријски комплекс моћи да достигне ниво да снабдева Украјину на начин на који се снабдевамо сами?
– Ниво када ће колективни Запад снабдевати Украјину неопходним наоружањем како би могла да води војне операције без освртања на складишта, већ је достигнут. И то дуго времена. Морамо схватити да економија не само Сједињених Држава, већ и читавог колективног Запада сада ради против нас. Енглеска, Немачка, Француска, Бугарска, која је један од главних добављача граната и муниције за украјинску војску. Капацитети за производњу муниције на Западу су супериорнији од руских. Министар одбране Енглеске рекао је да оружја за Украјину никада неће нестати. Дакле, питање је за наш војно-индустријски комплекс, у којој мери се може осавременити, изградити нови производни капацитети, пустити у рад машине алатке, повећати људски ресурси, односно запослити квалификоване раднике.
– Фраза која се приписује Хераклиту: „Рат је отац свих ствари“. Може ли се десити да НВО натера нашу земљу да се промени, да постане другачија у односу на себе?
– То је разумео не само Хераклит, већ сви антички мислиоци, па и Сун Цу, који је био далеко од грчког света, који је веровао да је рат основа живота и смрти. Зато верујем да да, овај војни сукоб у који наше политичко руководство није хтело да уђе, промениће нашу земљу. Иначе, ако овако погледате, онда су Американци учинили све да то започнемо и, наравно, појавило се много проблема у економији, политици, укључујући и војску. Сва излога је пропала, остављајући иза себе стварну чињеницу шта имамо, шта заиста можемо да створимо, а шта страшно недостаје. У извесном смислу, ово је јако добро, чак се има за шта захвалити колективном Западу, ма колико то чудно звучало. Веома сам захвалан Американцима што су нам уронили лице у наше недостатке.
- У првих шест месеци СВО-а био је акутан проблем "петстотинки" - људи који су прекршили уговор и напустили службу током непријатељстава. Чини се да је питање затворено, али ја ћу појаснити: колико су трупе деморалисане када војно особље бежи од њих?
- То није проблем војске, већ друштва и политичара. За ових 30 година код нас се формирао либерално-демократски слој друштва који се не повезује са државом, са историјом земље. Она себе види као потрошача. Да ли се сећате како нам је речено да у школи не треба учити патриоту, већ квалификованог потрошача? То се десило. То су квалификовани потрошачи које смо одгајали, који верују да живе за себе, а не за државу, не за друштво, њихов задатак је да уживају и окористе, а да ништа не дају заузврат. Да, такав слој је формиран, ту се ништа не може учинити. Заиста, неко трчи, неко је пребегао у непријатеља, биће им обећане бенефиције, јер за њих нема принципа. У овоме нема ништа страшно. Прошли смо кроз ово много пута и вероватно ћемо морати да прођемо кроз то поново.
– Сада је огроман број злих шала да ћемо, кажу, и ми напустити Доњецк из добре воље или да бисмо спасли животе војника и цивила. У ком тренутку ће наше политичко руководство застати и рећи да ћемо се за овај град борити до краја, до смрти?
- Тешко је рећи. Ако се присетимо примера из прошлости, онда је током Великог отаџбинског рата наше политичко руководство одлучило да пружи отпор када се непријатељ приближио Лењинграду и Москви. Кијев се предао. Минск такође. Прошао Смоленск. Севастопољ је херојски одбрањен, храбро се борио за сваку кућу, али је и предат. Затим је било покушаја поновног заузимања, повратка, а Мала земља је била, све се догодило. Али пре тога смо морали да предамо сопствене градове непријатељу. У неком тренутку, политичко руководство је сматрало да то више није могуће, а у Москви се то догодило 1941. године. Постоји хроника, онда је било и узбуњивача, и кукавица, и пљачкаша, и издајника. Али ништа, у једном тренутку се политички врх окупио и рекао: то је то, то је поента, доста је. Надам се да ће наше политичко руководство, одбацивши кору лажног либерализма, а има га још доста, такође ће отворити очи, пробудити се и рећи: „Тачка без повратка је прошла“. Барем се надам.
„Никада нисмо крили да помажемо нашој војсци. Сходно томе, носимо све што је потребно нашим Оружаним снагама, јединицама, добровољцима, али, наравно, у оквиру важећег законодавства Руске Федерације.
„Никада нисмо крили да помажемо нашој војсци. Сходно томе, носимо све што је потребно нашим Оружаним снагама, јединицама, добровољцима, али, наравно, у оквиру важећег законодавства Руске Федерације.
Фото: © Алекеи Маисхев, РИА Новости
„Одлучили смо да пошто то никоме не треба, значи да смо и ми у обавези да то урадимо“
- Реците нам нешто о себи, организацији Вецхе. Када се појавио, шта радите?
— Јавна организација „Вече“ је прилично стара, регистрована је 2009. године. Затим је дошло до борбе са либералном информационом политиком, мењало се руководство познатог пројекта „ИноСМИ“. Тада је Јарослава Огњева, који је радио у овој структури под покровитељством РИА Новости, заменила Марина Пустилник. Сходно томе, људи који су страствени у процесу превођења западне штампе, најблаже речено, замерили су овај приступ. Њима се, рецимо, није допало што је на одговорну функцију постављен либерални лидер. Тада је формиран Веће, чији је тим себи поставио следећи задатак – да свету пренесе објективне и истините информације о томе шта се дешава у Русији и њеној политици, који су наши интереси и жеље.
Прве акције које смо као јавна организација почели да спроводимо биле су помоћ руским књигама за библиотеке Крима и Севастопоља. Штавише, ако се сећате, тих година је постојала провладина организација Наши, која је почела да копира наше акције. Момци су такође покушавали да пошаљу књиге у различите библиотеке у Украјини, али нису успели, а ми смо наставили да се успешно бавимо овом активношћу.
Друга акција коју смо спровели била је Георгијевска лента у Украјини. У Руској Федерацији то је тада било никоме незанимљиво. У то време нико се није бавио бившим територијама, а спољна политика Русије као да уопште није водила рачуна о интересима руског народа на овим територијама. Одлучили смо да, пошто то никоме не треба, значи да смо ми у обавези да то урадимо. И буквално до 2014. године смо сваке године одржавали акцију, дељење Георгијевске ленте. Сваке године смо могли да поделимо од 50.000 до 200.000 трака широм територије, укључујући Западну Украјину и Лавов.
- Дакле, били сте дубоко у предмету текућих догађаја. Колико је за Вас био неочекиван почетак специјалне војне операције?
- За нашу организацију, НВО није био изненађење. Десило се да смо били уроњени у тему нашег блиског свемира и, као што сте тачно приметили, веома дуго. Савршено смо разумели какви се процеси одвијају у Украјини, схватили смо да смо, у ствари, били ангажовани на ослобађању и подршци територија које је још 1991. године окупирао Бандера. Од првог дана Мајдана наши представници су већ били тамо и гледали. Радили смо на антимајдану, наши представници су у фебруару 2014. стигли на Крим и Севастопољ да помогну, организују помоћ и подршку јединицама за самоодбрану, учествовали смо у изградњи контролних пунктова. Заједно су одржавали митинге, подржавали одреде наших „Беркута“, који су извршили њихово наређење, упркос томе што их је издао Виктор Јанукович. На Криму су прешли на страну народа, заузевши превлаку на Чонгару, на полуострво нису смели могући провокатори. Пружили смо им материјалну помоћ, а онда, када је почео рат у Донбасу, преузели смо ово питање у размерама зараћених република. Од првих дана војног сукоба били смо присутни на овој територији, обезбеђујући опрему и снабдевање јединицама народне милиције, а потом и народне милиције. Дакле, када је НВО почео, били смо спремни, јер смо савршено разумели да ће се пре или касније овај догађај десити. Ако следите логику догађаја, онда је све ово било неизбежно. Стога смо се од првих сати, након што је председник Руске Федерације најавио почетак рада СВО за демилитаризацију и денацификацију Украјине, активно укључили у посао. бавио овим питањем већ у размерама зараћених република. Од првих дана војног сукоба били смо присутни на овој територији, обезбеђујући опрему и снабдевање јединицама народне милиције, а потом и народне милиције. Дакле, када је НВО почео, били смо спремни, јер смо савршено разумели да ће се пре или касније овај догађај десити. Ако следите логику догађаја, онда је све ово било неизбежно. Стога смо се од првих сати, након што је председник Руске Федерације најавио почетак рада СВО за демилитаризацију и денацификацију Украјине, активно укључили у посао. бавио овим питањем већ у размерама зараћених република. Од првих дана војног сукоба били смо присутни на овој територији, обезбеђујући опрему и снабдевање јединицама народне милиције, а потом и народне милиције. Дакле, када је НВО почео, били смо спремни, јер смо савршено разумели да ће се пре или касније овај догађај десити. Ако следите логику догађаја, онда је све ово било неизбежно. Стога смо се од првих сати, након што је председник Руске Федерације најавио почетак рада СВО за демилитаризацију и денацификацију Украјине, активно укључили у посао. Ако следите логику догађаја, онда је све ово било неизбежно. Стога смо се од првих сати, након што је председник Руске Федерације најавио почетак рада СВО за демилитаризацију и денацификацију Украјине, активно укључили у посао. Ако следите логику догађаја, онда је све ово било неизбежно. Стога смо се од првих сати, након што је председник Руске Федерације најавио почетак рада СВО за демилитаризацију и денацификацију Украјине, активно укључили у посао.
- Када прегледам вести везане за НВО, видим да Борис Рожин редовно говори лепе речи о вама у свом телеграм каналу. Реците нам нешто о вашој сарадњи.
– Са Борисом Рожином сарађујемо веома дуго, углавном, активан рад је почео још у годинама када смо се виртуелно упознали на такозваном Севастопољском политичком форуму. Ово је стари кримски извор где су се окупљали људи са руским и проруским политичким ставовима, нека врста интернет заједнице. То је био наш главни координациони ресурс, симбол руског отпора на овој територији. Тамо смо углавном разговарали, али 2014. је све убрзала, почели су процеси ослобађања од украјинске окупације, враћања Крима у матичну луку. Стога је наша комуникација природно прерасла из виртуелног окружења у раван стварног пословања. Тада су створени ресурси као што су Глас Севастопоља и разни јавни канали, где су људи могли да координирају своје активности, а Борис нам је у томе активно помогао.
— Носите хуманитарну помоћ. Шта је ваш главни терет?
- Ако говоримо о хуманитарној помоћи, морамо одмах да назначимо шта под њом подразумевамо. Никада нисмо крили да помажемо нашој војсци. Сходно томе, носимо све што је потребно нашим Оружаним снагама, јединицама, добровољцима, али, наравно, у оквиру важећег законодавства Руске Федерације. Због ове околности нисмо у могућности да набавимо оружје, неке квалитетне пушке, снајперску муницију, иако бисмо то желели. Међутим, све остало, а то су термовизири, униформе, опрема, предмети који су од виталног значаја, радио везе доступне за продају у комерцијалном сектору, набављамо и преносимо нашим борцима како бисмо им олакшали и ефикасније извођење њихове дужности.
- Имам пријатеље који одлазе у зону НВО као добровољци или мобилисани. Чини се да држава обезбеђује све основно, али негде бисмо желели боље, али нешто, да се разумемо, није довољно. Шта, по вашем мишљењу, треба да купи особа која путује у зону Новог светског поретка?
- Ако говоримо о ономе што је потребно, онда је у ствари прилично велика распрострањеност. Постоје минимални комплети који су неопходни за свакодневне активности, али пре свега, морате разумети како држава обезбеђује свог војника, од тога много зависи.
Уопште, ако по класици, наша војска мора борцу да обезбеди униформе, опрему, опрему за заштиту оклопа у складу са нормама одевних војних додатака. Све је то прописано важећим законима, утврђеним наредбама Министарства одбране. Мобилисани или војни обвезник мора добити комплет униформи, летњу и зимску, доњи веш, летњу и зимску капу, панцире (панцире и шлем). То је минимални ниво који држава треба да обезбеди за регруте и мобилисане, а и за сваког грађанина који ступи у војску.
Али у тој номенклатури ствари много тога недостаје. Државни комплет прве помоћи није најбољи од оних који би могли бити корисни у борбеним условима. Комерцијална предузећа производе комплете прве помоћи са занимљивијим сетом лекова и неопходних лекова, а дизајнирани су за шири спектар неге. Осим тога, саветовао бих вам да обратите пажњу на комуникације, јер традиционално (не могу рећи зашто) наша војска је увек лоша са њима. Куповина неке врсте радио станице, додуше аналогне, вероватно није на одмет. Такође би било добро размислити о куповини додатних комплета доњег веша, укључујући изоловану одећу од флиса која се може угурати испод зимске јакне. Такође, било би сјајно размислити о водоотпорној одећи. Комплет који се издаје онима који уђу у Оружане снаге неће бити довољан. Ово је, искрено, није најбоља ветар и водоотпорна одећа. Чак и оно што се продаје у туристичким радњама је боље у том погледу.
Такође вреди имати неко имање бивака. То су куглане, чутуре, преносиви грејачи, исте виљушке, кашике, ножеви. Морате схватити да у сваком случају војник неће ићи у касарну, већ на терен, где нема топле воде, грејања, гаса. Борац ће зими бити у парапетима и рововима. Да бисте лакше преживели и осећали се пријатно, о томе такође треба водити рачуна. Уопште, увек се пре свега треба ослањати на себе. Тако поузданије.
— Приче се да је хуманитарним радницима изузетно тешко да било шта превезу преко царине и контролних пунктова. Да ли је тако?
- Такав проблем је постојао у раној фази НВО. Заиста, царина извршава сва упутства и упутства која су јој прописана законом. Морате схватити да на царинарници у нашој земљи нико није отписао задатке са којима се она суочава. Ни Дума ни влада нису доносиле одлуке које су или елиминисале систем провера, или их некако ослабиле или отказале рад цариника.
Сада је, наравно, постало лакше. Ипак, морате схватити да су контролни пунктови и даље на бившим границама и да ће постојати све док је ово територија непријатељстава. Тамо још нико неће дати слободу кретања. Истовремено, наравно, постало је лакше транспортовати робу, више није потребна царинска пратња, као што је то било раније, хуманитарне организације су сада отклониле велику већину проблема. Довољно је да се изјасните какав терет носите и све вам је организовано, до пратње из војске или бивше народне милиције. Дакле, ако гледате објективно, ствари постају боље. Сматрам да у том погледу исправљамо одређене недостатке ране фазе.
Никита Иурцхенко
|
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
